Upoznali smo se preko neta na jednom forumu, komentar po komentar, inboks. Nismo razmenili puno poruka ali smo se nekako pronasli u prici iz prve. Nije iz Beograda nego iz manjeg mesta tu u okolini. Iz nekog razloga nisam je pitao da se vidimo, preduhitrila me je, ona je mene pitala. Pristao sam, pitala me za broj telefona, dadoh joj , ne razmisljajuci. Stize sms, na njemu kratko,Una. Odposlao sam joj poruku, Aca. Odgovor je bio samo jedno srce. Posle par minuta druga poruka, sutra sam u BG, hoces da se vidimo? Razmisljao sam neko vreme. Mislio sam ko zna kakva je igra u pitanju ali sam resio da je igram pa sta bude. Nekako sam navikao ja da vodim pricu, ovo me sve zbunilo ali neka, sreca prati hrabre. Naravno da moze, kad si mislila i gde, upitah. Rekla mi je da zavrsava sa poslom oko 16h i da bi mogli da se vidimo negde oko autobuske stanice. Odgovaralo mi je i vreme i mesto. Vazi, napisah, cujemo se sutra.
Nisam se previse nadao da ce me pozvati. To sto smo razmenili brojeve telefona ne mora nista da znaci, za 300 dinara mozes kupiti karticu i baciti je. Net i forumi su puni prevara i navlakusa a opet… Ko ce ga znati… Nesto je u meni govorilo da ce da se javi.
Biiiiiip… Sms… Ona je.
– Cao, sta se radi?
– Na poslu, dosadno, cekam da prodje radno vreme pa da idem do grada.
– Zar neces da se vidis samnom?
– Naravno da hocu, na to sam i mislio.
– Vec si me zabrinuo da si kao drugi, svi kao nesto hoce a nemaju muda da dodju i da se upoznaju.
– Nisam ja takav, eto vidis da sam pristao. Kazi gde bi volela da se nadjemo i u koje vreme.
– Moze kao sto smo se dogovrali, u cetri na autobuskoj stanici ali nemam puno vremena imam autobus u sest ako
ti je to ok.
– Moze, nije problem.
Zavrsili smo caskanje i tek onda sam shvatio jednu stvar. Kako cemo se prepoznati, naci??? Nemam pojma kako izgleda, ne znam ni gde radi ni sta radi, ni da li je udata, devojka , koliko godina ima, nista. Mada ni ona nije nista vise znala ni o meni. Uh kakva luda situacija. Nisam hteo da je cimam resio sam da idem na stanicu pa sta bude, bice.
Jedva sam docekao kraj radnog vremena, imao sam jos pola sata fore da odem do stanice. Isao sam polako niz ulicu i razmisljao kako ce biti. Setih se da pitam kako cemo se raspoznati i tacno mesto gde cemo se naci. Poslao sam joj sms.
– Ja sam vec stigla, stize poruka, u kaficu sam pod crvenom tendom u sivom kompletu sam.
– Ja sam u farmerkama u crvenoj jakni, poslah joj.
Sisao sam dole do stanice i krenuo prema kafani sa crvenom tendom. Usao sam unutra, pogledao po basti, nema nikog ko bi odgovarao opisu. Znao sam, ispusio sam opet, magarac, kako sam se samo primio. Sto stvari mi je proslo kroz glavu. Stao sam ispred izvadio cigaretu i zapalio. Dok sam uzimao dim, pogledam preko puta, kafic, crvena tenda. Pa jbt to je to, krenuo sam polako ka njemu a u stomaku nervoza. Polumrak. Stao sam na ulaz dok mi se malo oci ne priviknu . pogledao sam po lokalu. Ugledah je za stolom u cosku. Dugacka smedja kosa, nalakirani crveni nokti, vitka. Digla je pogled preko naocara,prema meni i nasmejala se. Lep osmeh. Prisao sam i pruzio ruku. Ja sam Aca. Prihvatila je ruku i stegla, ja sam Una. Ima cvrst stisak, karakter,to mi se svidelo. Seo sam pored nje, izbliza je izgledala jos bolje. Bila je u sivom kompletu, ljubicasta kosuljica, suknja iznad kolena, crne carapace, cipele na stklicu. Par minuta smo cutali tako i gledali se. Narucili smo pice i kafu. Poceo sam prvi da pricam. Razgovor nam je lako isao, nasli smo stotinu istih tema. Ima 40 godina, mada izgleda dosta mladje,udata, dvoje dece,radi u jednoj velikoj banci kao supervizor. U pricu je krenula , kao i ja, iz dosade bracnog zivota. Usla je na forum da proba poslednji put da nadje nekoga za avanturu. Kaze svi su isti, pocnu pricu a kad dodje do stani pani ne javljaju se, pobegnu i nestanu.
– Prijatno si me iznenadio kad si pristao da se vidimo, rekla je. Htela sam da probam pa kako ispadne, dosadilo mi je beskonacno kucanje i prica. Resila sam da prvog normalnog koji mi se bude obratio odmah pozovem da se vidimo. Ako ima muda doci ce, ako nema ni ne zasluzuje da se vidimo.
Posmatrao sam je dok je pricala, sve vise mi se svidjala. Nije lepotica ali nije ni ruzna, doterana i negovana. Ima lep osmeh i oci, znala je kako to da koristi. Pokreti su joj senzualni , zenstveni ali ne na vulgaran nacin. Noge je drzala prekrstene, ima lepe butine, lepo oblikovane, vitke. Bluza joj je bila otkopcana , ispod nje se nazirao crni cipkasti brushalter. Videla je da je posmatram i kako je gledam , nasmejala se.
– Jel ti se svidja to sto vidis?
– Da, odgovorih. Iskreno nisam ocekivao uposte da postojis ,mislio sam da je neka zajebancija ali mi sad nije zao
sto sam dosao. A ja , mogu li da prodjem?
– Da, nisam se ni ja prevarila sto sam dosla.
Brzo nam je proslo tih dva sata u prici.
– Moram da krenem, za par dana bicu opet slobodna da se vidimo.
– Naravno. Ne smeta da te ispratim do stanice?
– Ne, naprotiv
Platio sam racun i krenuo sa njom. Gledao sam je dok je uzimala kartu, na stklicama je izgledala jos bolje. Sve na njoj je stajalo kako treba. Ko bi rekao da ima dvoje dece i da je rodila. Nije visoka ,skladno gradjena, lepa guza joj se nazirala kroz usku suknju. Osetio sam podrhtavanje u stomaku.
Krenuli smo prema terminalu. Stala je da se pozdravimo. Okrenula se i stala pravo ispred mene. Pogledala me u oci i prisla glavom prema meni. Vise sam osetio nego sto sam razmisljao. Privukao sam joj glavu i poljubio je u usta. Njen miris mi se odmah uvukao u nozdrve i zazario me. Odgovorila je spremno, jezici su nam se upleli. Kroz mene je sve vreme strujalo kao da sam prikljucen na trafo. Osetio sam da ni ona nije ravnodusna. Bradavice su joj se ukrutile i zabile se u mene kao dva eksera . Uhhhh… Kurac mi je odmah izreagovao na to. Osetila je i pribila se uz mene. Morao sam da je odgurnem, trebala je da krene. Jedva smo se odvojili. Prosla je kroz kapiju, usla u autobus i sela da me vidi. Kad je autobus krenuo, poslala mi je poljubac . Nisam se skoro osecao tako napaljen od jednog poljupca i skoro me nije tako neka zena privukla za tako kratko vreme. Jedva sam cekao sledeci susret…
Autor: aca1970