Guma u ustima je bila znak da misli ozbiljno.
Voleo je njena usta. Voleo je da ga gura u njih duboko, grubo, da joj debelim korenom kurca razmiče vilice i nabreklim glavićem grubo, bez milosti prodire u grlo. Voleo je da oseti kada se ona zagrcne. Voleo je da oseti kako se guši, da ga onda gurne još dublje, ostavi još nekoliko sekundi duže. Voleo je da vidi kako joj na oči kuljaju suze, kako se bori za dah. Voleo je da ga onda izvadi napolje, svog umazanog od njene pljuvačke, da pusti da joj bale krenu niz bradu, poteku niz vrat, zamažu grudi – pogotovo ako bi bila još obučena – da je pusti da udahne vazduh samo jednom ili dvaput, pre nego što bi je jako stegao za kosu i ponovo joj kurac nemilosrdno zario u grlo.
Gumena lopta u njenim ustima, vezana kožnim remenom oko njene glave, tako da joj je kopča uhvatila kosu i čupala je, to je bio znak da misli ozbiljno.
Mogla je da vrišti, ali sada nije vrištanje mogla da dozove pomoć. Mogla je da ga moli, ali gumena lopta nije dozvoljavala rečima da se formiraju, propuštala je samo jecaje, umazane njenom pljuvačkom.
Misli ozbiljno, rezignirano je pomislila. Ja sam kriva. Misli ozbiljno. Ne zanimaju ga moja usta, moje grlo. Ozbiljan je. I uradiće to. Ne mogu da ga molim. Ne mogu da dozovem pomoć.
Ja sam kriva. Ja sam budala. Ja sam kriva.
Ja sam kriva, pomislila je.
I bilo joj je žao sebe.
*
*
*
Prošle su tri nedelje otkako je Ema raskinula sa njim. I bila je besna na sebe.
Tri nedelje, pomislila je. A ne mogu da izdržim. Kako je to patetično. Dve godine se nisam jebala, pomislila je. A sada, tri nedelje i ja ne mogu da izdržim. Kao neka klinka. Kako je to patetično.
Prošle su tri nedelje otkako je raskinula sa njim. Prošlo je manje od tri meseca otkako su večerali u restoranu. Otkako mu je popušila u toaletu tog istog restorana, otkako je dopustila da je iscepane odeće, zbunjenu i sramotno napaljenu odvuče u podrum one mračne zgrade i tamo pojebe kao kurvu.
Manje od tri meseca od te večeri kada se smešila na njegove reči da je drolja, njegova drolja. Manje od tri meseca od te noći koju je provela kod njega u stanu, kod njega u krevetu, na njegovom kurcu. Iscepao je svu odeću sa nje kada su jednom bili iza zaključanih vrata. Govorio joj je da će sada da naplati svo ono vreme koje ga je naterala da čeka. A ona se prepuštala. Bilo je to ludilo, ali ludilo koje joj je vrtelo mozak i slabilo kolena, utrobu teralo da postane tvrda, vruća. Zvuci cepanja odeće su je izluđivali, njegova snaga, njegova nestrpljivost. Muškarac koji je već dva puta svršio te večeri je sa nje cepao odeću nestrpljivo, grubo, govoreći da mora da plati za svo to čekanje koje mu je nametnula.
Nikada se tako nije jebala. Nikada nikom nije dopustila da je naziva takvim imenima, da je tretira tako prostački, tako grubo. Naredio joj je da ponovo navuče cipele sa štiklom, da ih ne skida za vreme seksa i ona je poslušala. Snimao ih je dok su vodili ljubav, snimao ih je dok su se jebali, ne telefonom, imao je pravu kameru, skupu i sjajnu, snimao ih je dok je Ema jahala na njegovoj kurčini šapućući mu da neće silaziti sa njega cele noći, snimao je dok mu je klečeći pušila, raščupane kose, za koju ju je hvatao i gurao je nadole, snažno, autoritativno, ponižavajuće. Ona je podizala pogled, gledala u njega, pa u kameru. Osećala se kao drolja, kao njegova drolja, govorila je da je drolja, njegova drolja, njemu, kameri.
Snimao ih je dok ju je uzimao otpozadi, zumirajući mesto na kome je njegov debeli koren kurca širio njenu pičku. Govorio joj je da je kurvetina koja ne zna kad joj je dosta, šamarao je slobodnom rukom po guzovima, bojio ih u crveno, terao je da stenje od bola, da mu govori da je zaslužila da je kazni.
Svršio je još dva puta te večeri, jednom po njenim leđima, guzi, kosi. Drugi put, dva sata kasnije, nakon što je ona vrišteći svršila na njegovoj kurčini, potpuno promukla, znojava, iscrpena, nakon što je sišla sa njega, naterao ju je da mu popuši i izdrka. Trebalo mu je dugo, stajao je tvrd i moćan ali kao da nije mogao da svrši još jednom. A ona je drkala i zalivala ga pljuvačkom i stiskala mu jaja i kada je na kraju osetila njegove grčeve kako kreću poput najave zemljotresa, zatvorila je oči i prislonila ga uz svoje stisnute usne a njegovog semena je bilo dovoljno da je izmaže po licu.
I to je snimio.
Spavali su zagrljeni, uspavljujući jedno drugo šapatom. Rekla mu je mnogo stvari koje je govorila samo sebi dve godine. Rekla mu je mnogo stvari koje niko nije imao pravo da zna. Ali te noći mnogo toga se menjalo. Rekla mu je mnogo toga o sebi. O svom bivšem mužu. O razvodu. O dve godine samoće. O dve godine posta, dve godine u kojima je sanjala o kurcu. Šaputala mu je to, milujući ga po stomaku, spuštajući ruku niže, da pomazi njegov ud, sada opušten ali i dalje jako veliki, smejala se tiho kada joj je rekao koliko ga sad boli jer su se jebali satima.
I nju je bolelo, svuda. Boleli su je mišići butina i vilice, bolelo ju je i dole, nenaviknuto, nerazrađeno. Kao da sam ponovo izgubila nevinost, rekla mu je na uho i oboje su se smejali.
Spavali su zagrljeni. I kada su se ujutro probudili sve je bilo drugačije. Prvi dan njenog novog života i svega što ide uz to počeo je prisećanjem da nema odeću, nikakvu, sem para cipela na visoku štiklu. Počeo je u njegovoj majici i boksericama, kafom i tostom. Nije imao češalj u kući – mada običan češalj ne bi mogao da se izbori sa njenim kovrdžama – ali on joj je rekao da ionako bolje izgleda ovako raščupana, bez šminke, da izgleda mlađe, nevinije.
Ona se smejala. I verovala mu je, tog jutra, dok se on šetao unaokolo samo u boksericama, izvinjavajući se što nema nikakav sok u bifeu punom oštrih pića. Potrajalo je nekoliko sati dok se nisu istuširali, dok nisu razmenili barem pedeset poljubaca, dok nisu izmenjali sve televizijske kanale i dok se on nije vratio sa obližnje pijace, donevši joj najjeftiniju moguću kinesku trenerku.
Zar misliš da ću JA to obući, rekla je, pa su se oboje smejali. Nikada tako nešto ne bi obukla, naravno. Osim danas, prvog dana njenog novog života i svega ostalog. Nikada se ne bi smejala na pomisao da je on noćas nju snimao, dok mu je pušila kurac, dok ga ja primala otpozadi, šibana njegovom snažnom rukom po guzi, pohotna i pokorna istovremeno, dok se ponašala kao najprljavija drolja.
Ali tog jutra se smejala jer je sve bilo kako treba posle dugo vremena, posle dve godine u kojima je njen život bio u čekaonici dok je vreme nezainteresovano protrčavalo pored njega. Tog jutra je sebi bila lepa i bez šminke i obukla je ružnu pamučnu trenerku preko njegovih bokserica, bez brushaltera – njega je onako iscepanog okačio na luster kao trofej – i kao luda se smejala kada je ansambl upotpunila cipelama na štiklu.
Izgledam kao neka luda Ciganka, rekla mu je i oboje su se smejali. Nije važno, mislila je. Samo do taksija i od taksija do stana. A koga je briga šta misli taksista?
*
*
*
Nije bila zaljubljena u njega, proletelo joj je mnogo puta kroz glavu. Nije ni on bio zaljubljen u nju, naravno. Ali kome treba ljubav? U ovim godinama? Sada kada konačno poznajemo sebe i umemo da živimo sa sobom, kada se ne plašimo da ostanemo sami sa sobom? Kome treba ljubav drugog, sada kada konačno učimo da volimo sebe, ne zato što smo u svemu najbolji nego zato što prihvatamo da smo u nečemu i najgori?
Ne treba mi ljubav, rekla je Ema sebi mnogo puta.
Ne treba mi ljubav, rekla je svojim koleginicama. U ovim godinama treba mi prijateljstvo i razumevanje i poštovanje za moj lični prostor. One su se slagale, sisajući svoje cigarete i ispijajući svoje kafe. U njihovim godinama to su bile stvarne vrednosti, naravno. Naravno.
Ne treba mi ljubav, rekla je svojoj kumi Dragani, majci dvoje male dece, treba mi samo da me dobro jebe tri puta za noć i da me ne smara romantikom, da me ne laže, da se ne pravi da je nešto što nije. Dragana, koja je Emu uvek posmatrala kao svog ličnog heroja je klimala glavom, crvena u licu, odobravala je.
Ne treba mi ljubav.
Nije bila zaljubljena u njega, niti on u nju, ali su se razumeli. Poštovali su se, pomislila je Ema mnogo puta, sa ushićenjem. On je nju nazivao droljom kada god su se jebali, vukao ju je za kosu, gušio kurcem i jebao udarajući je po dupetu, a ona je jecala i nazivala ga svinjom, govorila mu da je odvratan, da je tako grub jer ne ume ženu drugačije da uzme i zadrži, osim silom, ali posle su ležali zagrljeni i smejali se. Ponekad su gledali i snimke i ona bi se uvek postidela nakon svega, videvši sebe tako prostački slobodnu, tako lako uzimanu, pretvaranu u kurvu pred kamerom. Ali on ju je poštovao, ukazujući joj koliko dobro izgleda na snimcima. Nikom ih ne pokazuješ, pitala bi povremeno, navodno napola u šali. A on bi se živo uneo u opisivanje toga kako muškarci po Internetu reaguju na snimke starije drolje iz Beograda kojoj nikad nije dosta kurca. Smejali su se. I poštovali su se, mislila je Ema, ushićena. Da ga je upoznala dok su bili mlađi, možda… možda ne bi bila tako razočarana u instituciju braka.
A možda i bi. Možda je ovo bilo ono pravo, mislila je. Bez obaveza. Bez obećanja. Samo razumevanje i poštovanje. Samo divalj, prljav seks koji joj je potpuno brisao misli iz glave, pretvarao je u običnu kurvetinu kakvom ju je on nazivao.
Nekoliko puta su išli u šetnje. Jednom i do Palića, njegovim kolima. Ali, shvatala je Ema, to nije bilo… to nije bilo to.
Nije bila zaljubljena u njega. A on je želeo samo seks sa njom. Stalno. Sve vreme. Sve grublje, sve prljavije.
Nije imao samo skupu kameru. Imao je kolekciju igračaka, plastičnih kurčeva, glatkih i rapavih, manjih umetaka za manje rupice, imao je vibratore, ne samo smešne male kineske igračke već velike, sa utikačem za struju, ogromne rotirajuće glave, imao je metalne stvari kojima nije ni znala namenu, sijale su se u dnu plakara, imao je kugle i štipaljke, lisice i bičeve, smejala se kada ih je videla i saopštila mu najdiplomatskije što je umela da ni ne pomišlja na to. I on se smejao.
Ali jebao ju je sve grublje. Sada bi je tako jako vukao za kosu da je bolelo i morala je da bude oprezna da ga ne ujede za ud koji bi najčešće u takvim momentima bio u njenim ustima. Sada joj je taj isti ud gurao tako jako, tako bezobzirno u grlo da je refleks povraćanja bilo teško susprezati. Na stražnjici su joj sada ostajale modre mrlje posle seksa i bolelo je kada bi sedela. A udarao ju je i dalje samo rukom.
Do one večeri kada je, govoreći da je drolja, besno, razjareno, zamahnuo kaišem jednom, dvaput, sve dok se nije otkotrljala po krevetu i opsovala ga. Stani, stani, kriknula je, a suze su same renule. Stani.
Stao je ali nije i prestao. Prilazio joj je onako veliki, onako opasan i besan, ukrućene kurčine, kožnog kaiša koga je stezao obema rukama. Zabacio joj ga je preko glave pre nego što se odmakla i počeo da ga steže. Bićeš moja robinja, procedio je kroz zube a ona ga je odgurnula. Jako.
*
*
*
Nije bilo mnogo toga o čemu su razgovarali u šetnjama.
Na Paliću je bilo dosadno. On kao da je po kazni šetao pored jezera, kao da je po automatizmu klimao na njene priče o poslu, o knjigama, o životu, kao da je jedva čekao da sednu u kola i vrate se u Beograd.
Dobro, nisu bili zaljubljeni.
*
*
*
Razgovarali su i on se malo smirio. Zaneo se. Zaneo se, samo to je. Još je bila vlažna, priznala mu je i mada joj je guza jako bridela od udaraca kaišem, postavila se na sve četiri, namestila se kao kučka da je njen obdareni, njen grubi ljubavnik pojebe. Ušao je u nju svom snagom i držeći je za kosu ubadao je duboko, jako, odsečno, bez milosti. Stenjala je, glasno, znala je koliko ga pali kada mu pokazuje šta joj radi njegova veličina. Stenjala je glasno, a on ju je vukao za kosu sve jače. Onda je osetila kako pljuje na njenu stražnjicu, kako spušta ruku na nju, kako prstom razmazuje pljuvačku između njenih guzova. Refleksno je pokušala da se otrgne ali on ju je samo povukao još jače za kosu. Osetila je kako joj grubo, nepažljivo gura dva prsta u anus. Dva prsta. Tamo gde je bila nevina. I on je to dobro znao.
Otimala se. Znaš šta sam ti rekla, vikala je, besna, znaš da to nećemo raditi, znaš da tu ne smeš da me diraš! Otimala se, a njena ruka joj je čupala kosu, njeni prsti su grubo razmicali njeno meso.
Ispao je iz nje, otimala se i grebala posteljinu obema rukama, psujući ga, besno, slepo, razočarano, besno, gnevno. Pustio ju je na kraju.
Pustio ju je na kraju a ona se okrenula i lupila mu takvu šamarčinu da ju je ruka bolela sledeća dva dana.
’Pička ti materina’ rekla je kroz suze. ’Šta smo rekli za to? Šta smo rekli, pička ti materina seljačka?’
Gledao ju je kao da će je zgromiti. Rekao joj je da je drolja. Rekao joj je da će je imati tako, pre ili kasnije. Da ona to zna, da on to zna i da ne izvodi nikakve predstave. Rekao joj je da je ona njegova drolja i da će učiniti ono što on traži bez obzira da li joj se to dopada ili ne. Drolja, ponovio je. Ti si drolja i ne pravi se da si nešto drugo.
Ponovo ga je ošamarila. Pa još jednom. Onda je nešto bljesnulo pred njenim očima. Onda je bila na podu, pored kreveta.
U sobi nije bio potpuni mrak, kameri je trebalo svetlo, ali njoj se činilo da je svetla potpuno nestalo i da se vraćalo tek polako, bojažljivo, dok joj se vid fokusirao posle šoka. Udario ju je. On je nju ošamario. I sada je ustajao sa kreveta. U panici spremala se da ga udari nogama kada joj priđe, ali on je sišao sa kreveta i otišao na drugu stranu.
Bacio joj je odeću u lice.
’Marš napolje’, rekao je, drhteći od besa. ’Marš napolje, kurvetino, dok te nisam ubio od batina’.
Psovala ga je navlačeći u žurbi odeću a on ju je gledao kao da će je zaista ubiti.
’Ti misliš za sebe da si nešto posebno, glupačo?’, pitao je posle nekoliko njenih rečenica. ’Šta li ti zamišljaš da si? Glupa kurvetino. Jebao sam krmače koje su bile pametnije od tebe. I lepše od tebe.’
Nije imala vremena da navuče obuću – cipele sa štiklom koje je tog dana nosila imale su kaiševe i kopče suviše komplikovane za ruke koje drhte i oči zamagljene suzama – ponela je cipele u rukama i besna, na sebe, na njega, krenula prema vratima. Želela je da ga povredi. Želela je da ga povredi onako kako su njegove reči vređale nju.
Samo izađi napolje, rekla je sebi u bljesku lucidnosti. Samo izađi napolje. On je jači od tebe. On je budala, muška sirovina koja nikada neće biti na tvom nivou. Samo izađi napolje, on je jači od tebe i strašno je besan.
A onda joj je ruka sama krenula, zamahnula je prema njegovom licu, onom rukom u kojoj je držala cipele, čvrsto je stegla kaiševe a štikle, dugačke, tanke, oštre poletele su prema njegovim očima.
Zakačila ga je po grebenu nosa i on je odskočio u panici, unatrag, odskočio je od nje, tako veliki i snažan, tako mali i jadan, odskočio je od Eme u strahu.
Osetila se snažno u tom deliću sekunde. Osetila se dobro i moćno u tom deliću sekunde. Videla je kameru na noćnom stičiću u tom deliću sekunde. Osetila se dobro i moćno.
I posegla je za kamerom. I iščupala je iz nje kabl za struju. I podigla ju je visoko prema plafonu. I iz sve snage – sve te snage koju je osećala – udarila je o pod.
*
*
*
Tri nedelje je dugo vremena. Posle dva meseca, tri nedelje je dugo vremena. A posle dve godine, dva meseca je i dalje kratko vremena.
Tri nedelje nakon što je izašla iz njegovog stana dok ju je psovao. Tri nedelje nakon što je bosa sišla niz stepenice njegove zgrade. Nakon što je navukla cipele na stopala tek na ulici, jer je asfalt bio mokar od kišice, ne zakopčavajući ih, puštajući kaiševe da slobodno vise i landaraju dok hoda. Nije zvala taksi iako je bilo tri ujutro jer je već znala da je taksi stanica svega dvesta metara dalje a vozači su je već prepoznavali. Hodala je prema taksi stanici odsečnim koracima dok su štikle udarale o mokar asfalt a kaiševi slobodno leteli, besna, tužna, ali pre svega besna.
Nije ostala besna tri nedelje.
Na muža je bila besna mnogo duže. Na muža je bila besna i danas.
Ali na njega nije ostala besna tri nedelje. On joj nije bio muž. U njega nije bila zaljubljena.
Nije ostala besna tri nedelje. Nije ostala besna ni tri dana.
Prvo je došla samoća. Zaglušujuća samoća. Snaga koju je tako jako zagrizla, koju je tako dobro osetila u onom deliću sekunde, moć koju je imala poslednja dva meseca kao da su se prebrzo potrošile.
Samoća ju je gušila. Nije bilo nikoga da je razbije. Draganu nije mogla da zove noću – deca su zahtevala pažnju. Koleginice nije mogla da gleda posle posla, još manje da priča sa njima o svemu što se sada događalo i nije događalo.
Nije bilo nikoga. Dve godine nije bilo nikoga. Sada opet nije bilo nikoga. Bila je sama sa sobom. I više se nije osećala snažno. Bila je sama i bilo je kao pre. Gore nego pre. Jedino je imala vermut kada je bila sama. Vermut, glavobolju, suze.
Da li zaista plačem zbog njega, pitala se.
Ne. Ne. Plačem zbog sebe rekla je sebi pod tušem. Zbog sebe. Jer sam glupa kurva. Glupa kurvetina. Kako je on i rekao.
Plakala je četiri dana. Pred odlazak na posao. U toaletu na poslu. Tri puta i za svojim stolom u kancelariji (jednom dok je šef bio tu i objašnjavao koleginici šta bi joj radio u hipotetičkoj situaciji na službenom putu) (koleginica, velike sise, troje dece, plava kratka kosa, se kikotala). Plakala je kad bi ušla u kuću posle polagane šetnje kroz grad sa posla. Za večerom. Pred televizorom.
Posle četvrtog dana je bilo bolje. Plakala je samo noću. Masturbirala i plakala.
Sedmog dana je morala da ga zove. Morala je da mu se javi. Samo da mu se javi. Samo da mu čuje glas. Samo da mu pošalje poruku. Samo da ga pita je li dobro. Samo da mu kaže da je živa. Da je još živa.
Nije mu se javila sedmog dana. Ali je plakala ceo dan. Bila je Nedelja a ona je provela ceo dan u kući plačući i stežući mobilni telefon jako pre nego što bi ga odbacila na trosed kao da ju je opekao.
Nije bila zaljubljena. Niti on u nju.
Javila mu se tek devetog dana. Poslala mu je poruku, o kojoj je razmišljala celog dana, odmeravajući svaku reč. Poslala mu je poruku koju je smišljala satima. Pažljivo je otkucala svako slovo, gradeći svoj štit, svoju tvrđavu, ne ostavljajući ni jedan prilaz nepokriven. Nije ona bila glupa. Nije bila glupa. Da, pustila je strasti da je vodi. Ali nije bila glupa. Nikada nije bila glupa. Bila je najbolji učenik u svojoj generaciji. Diplomirala je u roku. Bila je cenjena i poštovana na svom poslu.
Nikada nije bila glupa. Jednom je bila zaljubljena i zbog toga je bila slepa. Ali u njega nije bila zaljubljena.
Ruke su joj se tresle kada je posle skoro dva sata čula zvuk pristizanja poruke. Možda nije on?
Bio je on. Odgovorio je.
Bio je on. Nije bila zaljubljena u njega ali osetila je kako joj se čvorovi u utrobi razvezuju. Bio je on.
Odgovorio je.
Dopisivali su se do iza ponoći. Nije plakala to veče. Samo malo, na jastuku.
Nije mu ni predložila da se vide. Nije ništa konkretno nudila ili tražila od njega. Nije bila zaljubljena u njega. Ali nije bila ni glupa kurva. Morao je da to vidi. I video je. Videlo se to iz njegovih poruka. Nije mu predložila da se vide. I nije mu predložila ništa ali mu je sutra ponovo pisala jer su je njegove poruke oraspoložile svaki put kada bi stigle.
Nisu pričali o seksu. Nisu pričali ni o čemu konkretnom, ali i ono što nisu govorili bilo je važno u tim porukama. Osećala je kako pored šala i trivijalnih informacija koje razmenjuju, sa porukama ide i mnogo toga što ne govore jedno drugom ali što intuitivno razumeju. Nisu pričali o seksu ali seks je išao sa porukama, kao nevidljivi dodatni sadržaj.
Kada su posle tri dana počeli u porukama da pričaju o seksu, sve je postalo drugačije. Opasnije. Bolje.
Napisala mu je da je vlažna, kucajući poruku u kancelariji, dok je šef plavokosu koleginicu ponižavao zbog izveštaja koji nije ispravila pre predavanja. Napisala mu je da je vlažna i da zna koliko mu treba njena vlažna pička. Tim rečima. ’Moja vlažna pička’ napisala je, osećajući mali grč zadovoljstva u utrobi zbog ovih reči, ’koja je mogla da bude tvoja da si bio pametan i znao kako da me tretiraš’.
Sve je to bila igra. Bez cilja, bez svrhe čak, ali igra koja je prijala. Zaista je bila vlažna, nije lagala. A kada joj je u odgovor poslao sliku svog ukrućenog kurca, kako stoji provučen kroz raskopčani šlic pantalona otišla je u toalet, spustila dasku na WC šolji, sela na nju i gledajući sliku nabrekle kurčine izdrkala do svršavanja. Uvlačila je prste u vlažnu pičku i slušala vlažne zvuke, slične onima koje je u njoj proizvodio njegov veliki kurac, samo tiše.
Napisala mu je samo da je morala do toaleta. Neka razmišlja, zlobno je pomislila.
On je prvi pitao hoće li se ponovo videti i to ju je ispunilo osećajem ogromne nadmoći.
Naravno da nije rekla ni da ni ne. Naravno da ga je podsećala da ju je isterao iz stana, osmehujući se sama sebi, dok su joj se bradavice krutile u grudnjaku. Naravno da nije rekla ništa određeno.
Ni drugog dana. Ni trećeg, ni petog.
Ni kada joj je poslao kratak snimak, minut i po, na kome se videlo kako jebe neku devojku od dvadesetpet-šest godina nije mu napisala ništa. Čitava dva sata. Gledala je snimak ponovo i ponovo, gledala kako klinka podiže noge na njegova ramena, kako njegov ogromni kurac ulazi u obrijanu pičku, slušala kako ona jeca, suze su joj maglile pogled a pička… pička je ludela.
Trebalo joj je dva sata da se sabere i odgovori mu, hladno, nezainteresovano, duhovito. Otišla je pod tuš posle toga. Drkala je plačući, zamišljala je sebe na mestu te male drolje, sebe kako je pod njim, kako oseća tu kurčinu dok joj ulazi u utrobu. Svršila je, ne prestajući da plače.
*
*
*
On je prvi pitao hoće li se ponovo videti. Ali ona je prva predložila datum.
Neće ga pustiti da vodi igru, ne ovog puta. Biće po njenom. Njena volja, njen izbor, njene želje. Nije bila zaljubljena u njega. I nije bila glupa kurva. Bila je pametna. Bila je snažna žena koja zna šta joj u životu treba, koja zna šta hoće.
Sama je platila karte za balet u Madlenijanumu. Ako je želeo da se vidi sa njom, onda će to biti na njenom terenu, onda će sedeti pored nje dva sata gledajući Severnu bajku, diviće se njenoj eleganciji i seksepilu. Onda će otići negde na piće. Onda će svako otići svojoj kući.
Nije bila glupa kurva. Nije bila njegova drolja. Ne više. Mogla je da bude samo svoja drolja, zaključila je.
Samo svoja. Ponosna i snažna.
Obukla je veoma lepu večernju haljinu, koju nije nosila nekoliko godina. Prebacila je maramu preko ramena. Stavila je i šeširić sa malim velom na kosu. Izgleda malo tetkasto, priznala je sebi u ogledalu, ali imam pravo da budem ekscentrična tetka, večeras imam pravo na sve. Obula je lepe cipele sa visokim štiklama ali i unihop. Večeras nema seksa, rekla je ogledalu, nadajući se da će je i on, još uvek na drugom kraju grada, čuti. Nisi zaslužio. I ako i pokušaš da ispipaš put, da vidiš ima li neke šanse, unihop će ti poslati pravu poruku.
*
*
*
Bolela ju je glava. Jako. Zašto?
Zašto?
Ukus gume u ustima. Pokušala je da ispljune gumenu loptu ali nije išlo. Bila je vezana remenom oko njene glave, njena kosa uhvaćena u metalnu kopču.
Bolela ju je glava. Jako. Zašto?
Šta se desilo? Da li se razbolela? Jesu li imali nesreću? Pokušala je da pomeri udove.
Balet je bio divan a on je bio pristojan iako je videla sa koliko je požude gledao u nju. Namerno mu se osmehivala kao da mu obećava toliko toga, namerno je prekrštala noge da se haljina zadigne. Očekivala je da oseti njegovu ruku na butini tokom predstave ali nije činio ništa.
Posle su otišli na piće. Pričali su i on je napravio nekoliko seksualnih aluzija na koje nije odgovarala. Otišla je u toalet malo kasnije, da piški. Bila je vlažna, naravno da je bila vlažna. Ali on to ne mora da zna.
Vratila se iz toaleta a nova pića su čekala na stolu. Rekli smo samo jedno, protestovala je kroz smeh, ali on je samo nemoćno raširio ruke rekavši da je ovo jedini način da još malo napari oči na njoj. Pogledala ga je zavodljivo i nasmejala se nadmoćno, sedajući na stolicu. Ne mora da zna da je vlažna.
Posle su seli u njegova kola a njoj se jako, jako prispavalo. Gotovo da je zaspala pokušavajući da zakopča pojas. Smejala se jer ju je on zadirkivao da ne ume da podnese piće. Podnosila je ona piće sasvim dobro, rekla mu je, kolekcija praznih flaša vermuta na njenoj terasi je to mogla da potvrdi.
Samo joj se jako prispavalo. Baš jako.
*
*
*
Protresla je glavom uprkos bolu, da razbistri pogled, da skloni kosu sa lica. On.
On je stajao pred njom.
Nije mogla da pomeri udove. Sada je bila budnija, napregla je svu snagu i shvatila da su joj ruke vezane iza leđa. Noge… noge isto nije mogla da pomeri. Pogledala je niz sebe. Još uvek je na sebi imala odeću, ležeći na stolici sličnoj zubarskoj, samo… samo drugačijoj. Deo za noge račvao se u dva kraka i bio izdignut. Kraci su se završavali kožnim remenjem sa metalnim kopčana. Njene noge u crnim čarapama su bile zarobljene ovim okovima.
’Jesi li budna?’, pitao je kroz osmeh. Osmehivao se. Ali sada drugačije. ’Nisam hteo da počinjem dok se ne probudiš. Ipak treba da budeš svesna za ovo što sad sleduje.’
Snaga joj se vraćala u utrnule mišice, pokušavala je da oslobodi ruke i noge, bez uspeha. Tresla je glavom u naporu da izbaci gumu iz usta. Bez uspeha.
Šta to radi, upitala se. I gde smo? Ovakvu stolicu nije imao u svom stanu, bila je sigurna. Ovo i nije bila soba njegovog stana, shvatila je gledajući oko sebe. Ovo je bio podrum. Nečiji podrum. Cigla. Osvetljenje na nekoliko mesta. Kamera na tronošcu. Usmerena na nju.
Besno ga je pogledala i počela da govori u gumenu loptu. Pljuvačka joj je curila niz bradu.
Ništa nije izlazilo sem pljuvačke. Reči su zvučale kao mumlanje životinje.
Bila je besna. Bila je uplašena. Bila je tužna, ali ne toliko da bi zaplakala. Kreten jedan. Kretenčina. Čim je odveže šutnuće ga u jaja, išamaraće ga da će videti sve zvezde.
’Dobro, da počnemo onda’, rekao je, proverio kameru i prišao joj. Instinktivno odmakla je glavu ali nije mogla da je pomeri više od nekoliko santimetara.
Pocepao joj je haljinu golim rukama, tako besno, tako jako da joj je srce je umalo stalo. I ranije je cepao odeću sa nje ali nikada ovako, nikada ovako grubo. Nikada sa ovakvom mržnjom.
’Ti zaista misliš da si mnogo pametnija nego što jesi, Ema’, rekao je hladno.
Pljuvačka joj je tekla niz bradu.
’A samo si glupa kurvetina. Glupača i kurvetina.’
Pocepao joj je unihop između nogu a onda otišao do stočića i vratio se sa ogromnim nožem. Emine zenice se raširiše. ’Ne!’, urlala je neartikulisano u gumu, odmahujući glavom.
Nožem je iskidao njene gaćice na froncle. Nožem je isekao grudnjak sa nje, puštajući ostatke da vide pored njenih dojki. Zatim je odložio nož.
’Napala si me. U mom sopstvenom stanu. Lomila moje stvari. Kurvo glupa, zar si mislila da će to tek tako da prođe?’
Govorio je smireno ali se u glasu mogao čuti strahovit bes.
Stegao joj je jednu bradavicu, pa drugu. Vukao ih je jako, uvrtao bez milosti, terajući je da vrišti u gumu. Stezao ih je dok se nisu, protiv njene volje, ukrutile.
Metalne štipaljke, reckave i snažne zakačio je pažljivo prvo na jednu pa na drugu bradavicu, očogledno uživajući u njenim prigušenim vriscima. Ema ovakav bol nikada nije osetila. Ema ovakvo poniženje nikada nije doživela. Počelo je da joj sviće da je on ozbiljan. Da neće stati. Počelo je da joj sviće da će morati da ga moli, da ga preklinje.
Štipaljke su imale alke na svojim krajevima a on je na njih zakačio teški gvozdeni lanac koji je povukao bradavice na dole. Onda je na sredinu lanca dodavao kugle sa kukama, olovne, velike, teške. Metal se usecao u Emino meso, grizao je. Bilo joj je vrelo, osećala je kako se crna, uglancana koža ispod nje kliza od njenog znoja.
Počela je da moli. Nerazumljivo ga je preklinjala. Razumeće, govorila je sebi. Znaće. Shvatiće. Staće.
Umesto toga, on se od stočića vratio sa kožnim bičem čije je remenje na krajevima imalo male metalne nitne.
Nije rekao ništa. Samo je počeo da spušta udarce po njenim dojkama. Jedna, pa druga, ponovo prva, pa druga. Bičevao joj je dojke a ona je vrištala toliko da joj se činilo da će joj krv prsnuti iz usta. Bič je bio mali, skoro igračka, ali je osećaj bio kao da joj skida kožu sa grudi.
Bez pauze prešao je na njene butine, šibajući je po koži, po čarapama, levo, desno, pa opet. Ema se izvijala u stolici, lomila samoj sebi udove, leđa, pokušavala da se izmakne, stiskala oči, urlala u gumu. Ništa, baš ništa ga nije zaustavljalo.
Kada je počeo da joj šiba pičku, nezaštićenu, potpuno izloženu, pomislila je da će se onesvestiti od bola.
Ali nije bila te sreće.
Stao je posle nekoliko udaraca. Bacio je bič na patos. Uhvatio kaiš svojih pantalona, raskopčao ga i spustio ih dole. Kurac mu je bio strahovito ukrućen. Spustio je pantalone sasvim dole i iskoračio iz njih.
’Sada, Ema, daćeš mi i ono što mi duguješ po pravdi.’
Gledala ga je uplašeno, kroz suze, osećala je da joj celo telo gori, od bola, od vreline, od znoja. Osećala je da joj lice bukti od poniženja, od straha, od tuge, strašne tuge koja ju je obuzela. Glupa kurva. Glupa kurvetina, ponavljala je sebi. Ja sam kriva. Ponavljala je reči iako više nisu imale ni smisao. Samo je ponavljanje pomagalo da ne misli na bol. Da ne misli na to šta će joj sledeće uraditi.
Privukao je stočić sasvim do stolice.
’Znaš da ja uvek dobijem ono što želim?’ pitao ju je, drkajući lagano svoj kurac i nameštajući se između njenih nogu. ’Znaš? Zašto se onda ponašaš tako, Ema? Znaš da si kurva. Da si moja drolja. Zašto se onda ponašaš tako? Znaš da ima samo jedno što želim od tebe: potpuna pokornost. I ako si tvrdoglava i sporo učiš, ja ću da te naučim na silu’.
Sa tim rečima pljunuo je u svoju šaku i pljuvačku razmazao po svom sada jako nabreklom kurcu. Ema je i kroz suze i crvenilo koje joj je igralo pred očima videla strahovito nabrekle vene duž tog velikog komada mesa.
Počela je da vrišti zaista iz sve snage kada je osetila kako joj bez milosti ulazi u anus. Samo više nije imala glasa, iz grla je izlazio tek promukli ropac. Bol koji ju je cepao nije bio postepen, nije bio nešto što je mogla da sa vremenom nauči da kontroliše. Nije joj dao taj luksuz. Ušao je u nju jako, svom snagom, pocepao je na mestu koje nikom nikad nije dala. U magnovenju je pomislila da je mora biti u njeno piće sipao i neku drogu za opuštanje mišića pored onoga čime ju je uspavao. Nije bilo moguće da u nju prodre tako lako, iz prve.
Delovalo je lako, barem kada je gledala njega, on je sada zarivao svoju kurčinu u njenu utrobu sve jače, sve dublje. A ona je sa svakim njegovim pokretom ispuštala promukli, užasni krik, izvijala telo, pokušavala da umakne tom koplju koje ju je probadalo. Znao je da nikada nije nikome dala da je tu uzme. Znao je da joj se to gadi, da to smatra prljavim, nedostojnim nje. Znao je sve to. I znao je koliko će je to poniziti naravno da je znao.
Jebao ju je u guzu, bespomoćnu, vezanu, mokru od znoja, jebao je svoju žrtvu, nemoćnu da se odbrani, uživao je u nadmoći koju mu je donela njegova pokvarenost, njegovo planiranje.
Nije bila zaljubljena u njega.
A on ju je uzeo. Ovako. Protiv njene volje. Tamo gde nikome nikada nije dala. Uzeo ju je bez pitanja. Drogirao ju je, vezao ju je i silovao je pred kamerom, naslađujući se njenim bolom.
’Uska si kurvice, odavno nisam jebao devicu.’, dahtao je. ’Posle ovoga ćeš biti mnogo upotrebljivija, Ema, za sve što mi padne na pamet da radim sa tobom.’
Zabijao se do kraja, rijući svojim velikim udom po njenoj utrobi, čineći da se oseća još bespomoćnije, još poniženije, naročito jer su joj se mišići opustili, jer su kapitulirali pred njegovim naletima i sada je mogao da ulazi brže, jače, da se izvlači do kraja i zariva u nju natrag, sve dok mu jaja ne bi lupila o njene guzove.
Uhvatio je lanac i povukao ga jako, a metalne štipaljke su u njene bradavice poslale ogromnu količinu bola dok se nisu otkinule sa dojki.
Bacio ga je na pod.
’Droljo jedna, nisi htela da mi daš svojevoljno, sada ga primaj na silu.’, govorio joj je nadmoćno. ’Naučiću te da uživaš u ovome, ne brini.’
Posle tih reči zastao je sa jebanjem i posegnuo za nečim na stočiću. Ema je prepoznala veliki vibrator sa rotirajućom glavom.
Počela je da se uvija kao jegulja kada je prislonio vribrator uz njen klitoris.
’Sviđa ti se, a?’ pitao je cinično se smešeći. Nastavio je da se zariva u njen anus što je jače mogao, držeći vibrator na njenom klitorisu.
Da li je zaista morao ovo da radi, upitala se, negde u pozadini svoje svesti, iza zida vrištanja. Anus joj je sad bio utrnuo od užasnih blova koje joj je naneo i njegovo zarivanje u nju je osećala kao tupe udarce sa pulsirajućim krešendima bola duboko u stomaku, ali vibrator na klitorisu…
… vibrator joj je donosio potpuno nov kvalitet poniženja. Kada je shvatila da njeno telo reaguje, da njena pička reaguje. Ne, nije bila zaljubljena u njega. Nije bila zaljubljena u čoveka koji ju je silovao, koji je nikada nije poštovao, koji ju je sada potpuno, bez ostatka posedovao, kao nikada niko u njenom životu. Mrzela ga je. Mrzela je sve u vezi sa njim.
I mrzela je svoje telo, mrzela je sebe što je svršila jako, bolno, što je svršila od mehaničkih stimulacija vibratora. Mrzela je sebe i vrištala je i mrzela je njega jer nije prestajao, nije odmicao vibrator nakon njenog orgazma. Nastavio je da je stimuliše, hladno, mehanički, nastavio je da je jebe u guzu jako, grubo, sa mržnjom.
A ona se tresla. Od bola. Od poniženja. Od bola koji je u njoj sada izazivala ne velika batina u anusu, nego stimulacija pičke, prejake vibracije na preosetljivom klitorisu. Molila bi ga da prestane, ali jedina reč koja joj je izlazila iz usta i ostajala na mokroj gumi bila je ’ne’, ponovo i ponovo.
I ponovo je svršila.
I ponovo.
Jebao ju je deset minuta pre nego što je urlajući ispraznio jaja u njen rektum, šamarajući joj rukama bolne dojke. A za tih deset minuta imala je šest orgazama, sve bolnijih, sve užasnijih, dok su prelazili jedan u drugi, preteći da potpuno pokidaju njeno telo, da potpuno pokidaju njenu svest.
’Tako… tako’, dahtao je izlazeći iz nje. ’Tako…’
Curelo je iz nje. Koliko sperme, pomislila je. Koliko sperme, osećam kao da je u mene izbacio litar tečnosti…. Možda nije jebao nikoga sem one klinke za ove tri nedelje…
’Tako…’, ponovio je. ’Kurvo, snimila si svoj prvi profi pornić. Nadaj se da će Stefan biti zadovoljan jer u suprotnom očekuj da se ovo večeras sve ponovi, samo što ne verujem da ću onda biti ovako pažljiv.’
Ostavio ju je vezanu sa spermom koja je curela iz anusa na pod, okrenuvši se prema vratima i polako hodajući.
’Htela si da budeš drolja, Ema. Ali drolja mora da bude nečija da bi bila prava drolja. Dobro ću razmisliti da li još uvek u tebi ima ičega što bi te preporučilo za moju drolju. A ti razmisli čime možeš da mi se preporučiš’.
Sa tim rečima izašao je iz sobe.
A Ema je ležala. Mokra. Bolnog tela, iscepanog grla, razvaljenog anusa. Vezana. Osećala je kako joj se telo hladi. Osećala je kako je snaga napušta onako kako je adrenalin nestajao. Osećala se malaksalo. Osećala je kako će zaspati. Ponovo.
Ponovo.
Autor: Fenris
