Razbio sam jaja i zajedno sa prazilukom ih bacio na maslinovo ulje. Naravno da sam mogao da joj spremim i maštovitiji doručak, ali uvek treba biti svestan poruke koju šalješ: pogledom, gestovima, telesnim govorom, hranom… Bosiljak između dva prsta i malčice origana, ostalo joj je malo vina od sinoć ako ga bude želela. Ima još dva sata pre nego što je otpratim na stanicu, verujem da će hteti kafu, pre nego vino, ali nikad se ne zna.
Rekla mi je, pre nego što smo se videli, da sam je privukao time što sam delovao veoma strogo, kao muškarac koji žene lomi, pretvara ih u svoje robinje, koji postaje njihov gospodar. Ali kasnije je shvatila, kaže, koliko sam nežan.
Jaja i praziluk… Ne verujem da će žena u njenim godinama ovakav doručak/ ručak (jer, evo, već je podne a ona i dalje spava u mom krevetu, u mojoj majici, u mojim boksericama) dočekati sa osmehom. Ne verujem da će ikada ponovo doći ovamo.
Nisam bio nežan, bar ne sve vreme.
Rekla mi je da ima veoma dobar brak, muža koji joj ispunjava želje, klince koje mnogo voli. Rekao sam joj da je to divno i da treba da ih čuva.
Ali nije prestajala da razgovara sa mnom. O seksu. O ženama koje sam mučio i kažnjavao. O književnosti i muzici. O seksu. O njenim fantazijama. O mojim fantazijama nismo pričali. O ženama koje sam mučio. O ženama koje sam kažnjavao.
Rekao sam joj da ne tražim ljubavnicu. Da ne tražim ženu za seks, ni stalan ni povremen, da ne tražim ništa. A ona je rekla da je to u redu, da ona samo voli da priča sa mnom. Da su joj dani ponekad dosadni.
Rekla mi je da je pali kada joj pričam kako sam mučio neke od žena. Rekla je da te stvari koje sam im radio sigurno mnogo bole. Da ne zna da li bi ona to izdržala.
Slegnuo sam ramenima (mada se to ne vidi u tekstu). Rekao sam joj da žene umeju da izdrže više bola nego muškarci, mada to znam samo po sebi, nisam nikada mučio drugog muškarca. Nisam mučio ni sebe, naravno, ja sam sebi život uredio da mi sve bude potaman. Ali gledajući neke od žena kako trpe bol koji sam im ja naneo, bio sam siguran da na njihovom mestu ja to ne bih tako trpeo. I da ne bih umeo da tražim još. Ali one jesu. Trpele su. Tražile su još. Molile su za još.
Rekla mi je da je to pali. Nisam joj ništa odgovorio. Rekla mi je da je pali kad joj objašnjavam kao sam kontrolisao ponašanje tih žena, kako su morale da se oblače po mojim uputstvima, da idu gradom bez donjeg veša, da sede na poslu iscepanih hulakopki, bez gaćica, na visokim štiklama, našminkane kao kurve, da koriste svaku priliku kada ostanu same u kancelariji da uguraju prste u pičku i čmar. Da ih onda stave u usta, da okuse same sebe, da osete svo uzbuđenje i sramotu u sopstvenim ustima. Rekla mi je jednog prepodneva da je u autobusu sebe samo zamislila bez gaćica i da je toliko ovlažila da je mislila da se ljudi okreću prema njoj jer su je namirisali.
Stavio sam i tost u toster. Najviše volim beli hleb od svog hleba na svetu. Ali ga nisam jeo barem šest godina. Tost, integralni, sa zrnevljem. Zrnevlje se naravno rasipa kada ga vadim iz pakovanja, pada po kuhinjskim elementima, dole, po pločicama. Mačka svaki put poludi, ubeđena da je u pitanju nešto što bi ona trebalo da ulovi i pojede. Ali sve to sredi usisivač jednom nedeljno. Recimo.
Pričali smo telefonom par puta. Pitala me je šta će biti ako dođe u Beograd jednog dana i javi mi da je tu. Rekao sam joj da ne znam.
A onda je to i uradila. Neki stručni seminar, subotnja predavanja, spavanje u Hotelu u Skadarskoj ulici, posle toga nedelja ujutro, još nauke, ručak i povratak kući. Rekao sam joj da su hoteli u Skadarskoj najgora ideja na svetu, da je taj koji im je organizovao seminar budala i da neće ništa uspeti da spavaju od muzike i žagora sa ulice koji tamo traju do sitnih sati. Ona je pitala da li imam neki bolji predlog. Nisam imao bolji predlog. Samo sam joj objasnio da se neće naspavati i da će nedelja ujutro biti pravo mučenje za nju. Rekla je da bi ona pristala i da bude mučena tokom noći, ako bi bio u pitanju iskusan mučitelj, kome veruje.
Dobro, rekao sam.
Posle toga nisam rekao ništa.
U Subotu ujutro mi je stigla poruka od nje. Posle sat vremena druga. Na treću sam odgovorio.
Imali su organizovanu i večeru, sa koje nije mogla da se izvuče. Mogla je da bude kod mene tek oko pola deset. Rekao sam joj da nema veze jer ionako ne idem nikuda i ne mislim ništa važno da radim.
Belo vino. Nisam znao da li više voli belo ili crno, ali sam kupio belo, više mi je išlo uz svoj opis koji mi je dala.
Pitala je zašto ja ne pijem.
Kad god me neko tako nešto pita, meni se pred očima pojavi ona ista scena, kako me drže jer ne mogu da stojim na nogama, kako negoduju jer povraćam po sebi i po njima, iako ja toga uopšte nisam svestan. Kako me pitaju šta sam još uzeo.
Ne volim vino. Pijem samo vodu. Flaširanu.
Htela je da se ljubimo. Već na prvoj čaši. Video sam po tome kako je prekrštala noge, zabacivala kosu i gledala me. Kako joj je glas promenio tonalitet, spustio se niže, omekšao. Dobro, delom je to bilo i od vina.
Sačekao sam da popije i drugu.
Ljubila se kao mahnita, uzdišući jako, glasno, duboko kada god bi nam se usne razdvojile. Mirisala je na vino, gurala svoje čvrsto telo u mene, obuhvativši moje noge svojim jakim butinama, stežući me prstima. Držao sam je za kosu i određivao joj kada će se odvojiti od mog lica a kada će moći da me ponovo poljubi. U jednom trenutku je pokušala da se otrgne i da nastavi da me ljubi onda kada sam je povukao unatrag ali ja sam samo okrenuo glavu.
Naljutila se. Ali znao sam da hoće. Mogu uvek da odem u hotel ako me ne želiš, rekla je. Možeš, naravno, rekao sam. Dodao sam joj čašu. Treću po redu. Prihvatila je.
Skinula je sve sa sebe u narednih pola sata. Video sam kako drhti, verovatno delom od straha a delom od otvorenog prozora kroz koji je toplota brzo izlazila. Mogao sam da ga zatvorim, ali znao sam da će joj uskoro biti toliko vruće da će hladni vazduh sa ulice donositi olakšanje.
Nisam te večeri skinuo ništa sa sebe. Nisam ni raskopčao pantalone. Nisam u njeno telo ušao ničim, sem prstom u njena usta. Sisala ga je tako strastveno, tako požudno i pokorno da sam morao da joj zaista kažem nekoliko nežnih reči i da je uz osmeh nazovem kurvom. Video sam kako me je gledala i znao šta hoće. Ali sam čekao da to kaže. Držala je moju šaku i lizala mi prste. Prošaputala je, molećivo, da želi… da želi da joj lupim šamar. Jako. Da joj kosa poleti preko lica, da joj se obraz zacrveni, koža zažari.
Dodao sam joj čašu. Rekao sam joj da je nikada neću ošamariti. Otpila je malo vina. Pokazao sam joj konopac. Njen izraz lica bio je veličanstven. Strah, želja, ponos, ogroman strah. Sve izmešano. Pristala je, znao sam da hoće. Nisam slučajno odabrao da veče provedem sa njom, rekao sam joj. Ja ne grešim u ovakvim procenama.
Tresla se, nekontrolisano, dok sam je vezivao. Konopac oko grudi, oko vrata, ruke sputane ali ne sasvim, trebalo mi je da bude dovoljno slobodna, ali da istovremeno zna da je sva sloboda koju dobija noćas poklon od mene.
Lizala je bič, poslušno, tako erotično, tako odano kao da je ovo radila milion puta. Možda jeste u fantazijama, mada mislim da je više maštala o šamarima i čupanju za kosu. Ali nismo više tinejdžeri. Ona je majka dvoje dece. Ja nisam siledžija.
Molila je za svaki udarac, po leđima, po guzovima. Svaki udarac je dobila nakon što je glasno, pokorno zamolila da joj ga dam. Za svaki se posle toga zahvaljivala, pokušavajući da kontroliše glas, da kontroliše plakanje. Suze su naravno išle same, ali ona se borila sa jecajima, govorila mi da sam dobar prema njoj, da joj ovo treba, baš ovo. Izdržala je jako dugo. Ja nisam nikuda žurio. Davao sam joj da otpije vina kada bih procenio da joj treba predah. Pila ga je požudno i zahvaljivala mi se, persirajući mi, nazivajući me gospodarom. Onda bih je pitao da li je dobila dovoljno udaraca. Svaki put je rekla da nije, da joj treba još. Opisivao sam joj kako joj izgledaju leđa, bedra, kako se crveni tragovi biča ukrštaju jedni preko drugih, kako izgleda kao robinja koju je zbog neposlušnosti kaznio vlasnik. Promuklo je šaputala da joj treba još.
Dobila je još. Tokom skoro sto minuta dobila je trideset snažnih udaraca kaišem. Za svaki je molila, posle svakog se zahvalila. Između je plakala, jecala od bola. Ja sam je fotografisao otpozadi, pokazivao joj slike, da vidi da ne izmišljam, da vidi koliko je snažna, koliko je istrpela.
Nisam joj ni dotakao pičku. Ni bradavice. Nisam je ni poljubio za svo to vreme. Posle tridesetog udarca plakala je promuklo a ja sam spustio bič na krevet ispred nje i povukao konopac. Uže joj se steglo oko vrata. Prišao sam joj jako blizu i na uho prošaputao da hoću da prste stavi u svoju kurvinjsku pičku.
Poslušala je bez reči. Ruke su joj bile vezane jedna za drugu, spreda, ali mogla je da ih zavuče između nogu i da zakopa prste između usmina.
Da li si mokra, pitao sam.
Potvrdila je. Dodala je „gospodaru“ na kraju. Pitao sam koliko. Rekla je da joj se čini da se upiškila. Da je stomak boli od želje. Da će svršiti ako samo uđem u nju.
Ali nisam.
Jebala je samu sebe, prstima, a ja sam uzeo jednu njenu cipelu sa poda i naterao je da oliže štiklu dok to radi. Onda sam je tako mokru od njene pljuvačke ugurao u njen čmar. Stenjala je, sada i od bola, a ja sam joj polako stezao konopac omotan oko vrata. Svršila je, tako glasno da sam se na trenutak zapitao da li je možda zaista trebalo da zatvorim prozor. Bilo je kasno i zvuci su se kroz noć daleko prostirali. Komšije preko puta, koji imaju malu decu će misliti da jebem. I naravno biće u krivu, kao što su u vezi sa mnom uvek u krivu. Ali će me sveedno gledati popreko kada me vide na ulici.
Nisam bio nežan, mislim. Istuširao sam je, dok je klečala u kadi, jer mislim da sama nije ni mogla da stoji. Plakala je jer su je leđa i guza boleli, ali imao sam već pripremljen balsam za njenu kožu. Jesam bio nežan, možda, dok je ležala na krevetu, na stomaku, iscrpena, sa prozorom sada zatvorenim, dok sam joj prvo peškirom samo mekim pritiscima upijao vodu a onda je mazao, pažljivo da ne pritisnem prejako ranjiva mesta. Šaputala je jako lepe, jako emotivne stvari.
Ali i pitala me je zar je neću jebati?
Pitao sam je da li misli da bi tako nešto sada uopšte mogla da izdrži. Rekla je da bi izdržala, za mene, da bi izdržala sve za mene.
Pomazio sam je po kosi i nasmešio se jer je zaista bila jaka, jača nego što mi se predstavljala. Bio sam ponosan na nju.
Rekao sam joj da ćemo videti ujutro.
Rekla je da neće ići na seminar prepodne.
Rekao sam da znam.
Kada se balsam upio u kožu, kada ju je već manje bolelo, kada je popila još vina, obukla je moju majicu i bokserice. Imala je sa sobom stvari za preobuku, spremala se ona za ovo, nije ništa ostavila u hotelu, ali ovako je bilo lakše. I meni lepše. Zaspala je na mom ramenu i disala duboko, jako duboko.
Ustao sam pre nje, naravno, da spremim jaja i praziluk i da proverim kada joj kreće prevoz. Ne bi valjalo da stigne u svoj grad mnogo kasnije ili mnogo pre od ostalih nekoliko kolega, njen muž bi mogao to da sazna. Dovoljno je već što će morati da smisli dobar izgovor što nije prisustvovala seminaru u nedelju, mada… znajući naše ljude verovatno ih pola ionako nije bilo tamo.
Proverio sam par puta u spavaćoj sobi, spavala je mirno, jednom pridigavši glavu i pogledavši me ali bez reči. Ja sam joj samo klimnuo i nasmešio se i pokazao da nastavi da spava. Ima još dva sata pre nego što krenemo na stanicu. Neka odmara. Imala je bolnu noć.
Autor: Fenris
