Njeno insistiranje da će dati otkaz odbacili su uz osmehe, kao da je reč o šali. „Ma neću ni da čujem to“, rekao je direktor mašajući se za čaše. Objasniće joj poslovni plan za narednu godinu, dogovoriće se sve, nema potrebe za nervozom.
Nije bila ubeđena i nije joj se dopadao njegov nastup kojim je potpuno gurnuo u stranu njene komentare i sugestije. Kao da nije bilo važno šta ona misli o poslu, kao da je jedino bilo važno da dođe u Beograd da bi je videli, popili piće, odveli na ručak, a posao će se sam od sebe obavljati.
Barem je Andrej bio tu, pomislila je. Andrej… jedan od vlasnika firme, zbog koga je tako dugo i otezala sa najavom otkaza. Andrej koji je jedini od svih delovao prirodno, iskreno, jedini pored koga se osećala opušteno…
…ne, nije bila opuštena. Kako je mogla da se opusti kada je sedela tako blizu Andreja? On je vozio pričajući sa njom kao da se poznaju godinama, on je bio taj koji je bio opušten, za volanom svog BMW-a dok se probijao kroz beogradsku gužvu, a Jelena… Jelena je bila napeta. Bila je nervozna od pokušaja da mu ne pokaže koliko je nervozna, koliko je zbunjena svime što se događalo od jutros kada je stigla u Beograd, rešena da objasni rukovodstvu firme gde se sve greši, samo da bi sada imala utisak da su je mnogo manje slušali, mnogo više gledali.
Naravno, obukla se primereno prilici, želela je da deluje ubedljivo, profesionalno, ženstveno, sećala se kako su joj jednom prebacili zbog nošenja patika u kancelariji i zato je sada imala na sebi cipele sa najvišim štiklama koje je mogla da pronađe, suknju dovoljno kratku da provocira smelošću a da ne pređe u vulgarnost, bluzu koja je figuru isticala bez previše otkrivanja. Bila je rešena da ostavi utisak, da nametne koliko svoje mišljenje toliko i svoju pojavu, ali sada sedeći pored Andreja u klimatizovanom automobilu koji ju je jednako opijao tihom muzikom sa četiri skrivena zvučnika i mirisom kože, sada više nije bila sigurna šta da kaže i kako da se postavi.
Andrej je bio u njenim fantazijama već dugo, bez obzira što je bio stariji od nje, bez obzira što je bio oženjen i otac male dece. Fantazije nisu mogle da naškode nikome, zar ne?
Zar ne, pitala je sebe osećajući kako joj lice gori iako je istovremeno klima uređaj u kolima činio da joj se koža ispod tankih, skupih čarapa i sjajne bluze naježi. Gorela je u licu i samo je jakoj šminki mogla da zahvali što to Andreju nije bilo očigledno.
Gorela je, crvenela, jer Andrej, suvlasnik firme u kojoj je radila, dobar muž i suprug, Andrej, uvek prijatan prema njoj, uvek prirodan i nasmejan sada je, vozeći, kao neobavezno rekao nekoliko stvari koje nije mogla da tumači na više od jednog načina. Smejao se, smešio se dok je to govorio a Jelena je osećala kako crveni. Nije crvenela samo zato što je čovek koji joj je plaćao platu nedvosmisleno, pomalo samozadovoljno, pomalo drsko govorio o njoj, o njenom izgledu, sve uz osmeh, naravno. Crvenela je zato što su njegove reči u njoj izazvale reakciju koju nije mogla da kontroliše. To što su joj bradavice stajale ukrućene u čipkastom brushalteru mogla je da pripiše klima uređaju, ali vrelina koja joj se razlivala po utrobi je bila nešto drugo. Gaćice su joj bile vlažne a ona se upinjala da Andreju ne pokaže kako na nju deluje sve što je govorio.
Na kraju krajeva, on joj je bio nadređeni, a ona nije bila neka klinka niti laka devojka koja pada posle nekoliko brzo izgovorenih fraza. Ali, nije mogla da ostane ravnodušna na njegovo objašnjenje kako ju je zapazio još kada ju je prvi put video, u kancelariji u njenom gradu, kako je znao da od nje može mnogo toga da očekuje… Način na koji je to izgovarao sugerisao je da se možda ne radi o očekivanjima striktno vezanim za posao, ali je pritom on i dalje ostajao savršeno fin, savršeno vaspitan i prijatan. Time se više i stidela što su njegove reči, osmesi i pogledi iskosa u njoj izazivali još nepristojnih reakcija, još kapljica uzbuđenja koje je ispuštala u gaćice.
Andrej je trebalo da je odveze na ručak o kome je direktor pričao, a ona se samo pravila da joj je neprijatno, zapravo joj se malo zavrtelo u glavi kada je sela u njegov BMW i osetila miris njegovog parfema tako blizu sebi. Dok su mileli kroz saobraćajnu gužvu, njegov pogled sve se duže zadržavao na njenim nogama a ona nije mogla da odluči treba li da suknju povuče naniže ili da je još više podigne.
Kada je predložio da odu na piće pre ručka, pristala je, ali bilo im je potrebno tako dugo da se izvuku iz gužve da je Andrej na kraju automobil usmerio prema putu koji je vodio u Košutnjak. Oko njih je sada bilo mnogo manje zgrada i ljudi, mnogo više šume i drveća i kada se zaustavio na puteljku pomalo skrivenom četinarskim krošnjama, Jelena je znala da od pića neće biti ništa.
Srce joj je udaralo kao ludo kada je Andrej ugasio motor i okrenuo se prema njoj, i dalje se osmehujući. Bilo je glupo, znala je to, bilo je glupo, štagod to bilo što će se sada desiti, on je bio oženjen i toliko stariji od nje, ali, želela je. Celog dana je bila pomalo iznenađena načinom na koji su je posmatrali i razgovarali sa njom, ali Andrej je bio drugačiji od svih tih direktora i šefova i kada je pružio ruku da joj skloni pramen sa lica ona je zatvorila oči.
Lagano joj je dodirivao kožu lica. Rekao joj je da je drugačija od ostalih zaposlenih i da je od prvog dana osetio da mora da je bolje upozna.
„Ja znam da si ti posebna, Jeco“, prošaputao je a ona je osetila da se naginje ka njoj. Otvorila je oči i pogledala ga, gubeći se u trenutku koji kao da je trajao večno. Bio je oženjen, bio je njen poslodavac. Bio je tako blizu. Automobil je mirisao na kožu, muzika kao da je dolazila odnekud ispod vode, njegova ruka ju je dodirivala po licu. I sama se nagla ka njemu. Spustila je usne na negove a on je spustio svoju ruku niz njeno lice, ispratio prstima liniju njene vilice, nežno joj podigao kosu i prihvatio je za potiljak. Dok su se ljubili lagano ju je pritiskao prema sebi, kao da se plaši da bi mogla da pobegne.
Nije joj se bežalo, mada joj je srce udaralo kao ludo, nije joj se bežalo, čak i ako je ovo bio samo san. Nije želela da ga prekine i da se probudi, nije želela da sebe ili njega podseća na to ko su i šta su u ovom trenutku. Njegov jezik koji je ulazio sve dublje u njena usta, koji joj je oduzimao dah, činio je da gubi pojam o vremenu, da zaboravi na to da ih ostali čekaju, da treba da stignu na ručak…
Privlačio ju je sebi sve jače. Nije bio grub, ali njegov stisak i teško disanje odavali su strast
koja je i nju samu obuzimala. „Andrej“, prostenjala je kada je odvojio usne od njenih, kao da će tim imenom ojačati nevidljivu sponu kojom su bili vezani od prvog dana kada su se upoznali. „Jeco“, odgovorio je smešeći se. „Da li znaš koliko me pališ? Koliko me pališ još od prvog dana?“
Zamucala je u odgovor ali joj je njegov jezik uleteo u usta još pre nego što je njen pometeni um mogao da ga zapravo oblikuje. Sada ju je ljubio još snažnije, strasnije, stezao je još jače, privlačio sebi. Osećala je njegovo čvrsto telo ispod košulje, drhtala je od uzbuđenja kada se njegova druga ruka spustila na njegovu butinu i počela da je miluje kroz materijal čarapa. Ovo nije bilo kako je zamišljala da će se njen dan u Beogradu odvijati, ovo je bilo kao nešto iz njenih najluđih fantazija.
Ali ona nije bila tek neka prepadnuta devojčica. Ona je bila žena sa svojom voljom i potrebama. Kada je Andrej počeo da joj ljubi vrat, vlažno dišući i golicajući je jezikom zastenjala je jako, podatno a onda je spustila ruku na njegove pantalone. Neka vidi da on neće biti jedini koji će voditi ovu igru pomislila je. Već sledećeg trenutka gaćice su joj bile još vlažnije, natopljene uzbuđenjem koje je osetila kada je napipala kako je bio tvrd. Zbog nje, bio je tvrd zbog nje.
„Andrej“, zastenjala je, „kako ti se ukrutio…“ Stegla ga je, jako, prepuna želje a on je uzdisanjem odgovarao na njen stisak.
„Ti nemaš pojma koliko te jako želim i koliko dugo maštam da ti to pokažem“ nasmejao se dok se nameštao u sedištu. Jelena je nastavljala da mu masira ud kroz pantalone a on je ponovo posegnuo za njenom kosom i uklonio joj je sa lica. „Hajde, dušo moja, izvadi mi ga, da vidiš šta sam čuvao za tebe svo ovo vreme“.
Nije morao dvaput da joj kaže. I ona je njega želela, dugo, usuđujući se samo da mašta o onome što je sada nestrpljivim pokretima vadila iz raskopčanih pantalona.
Imala je svega sekund da pogledom obuhvati njegov jako ukrućeni ud, da primeti kako mu je glavić pomodreo od nabreklosti, kako je vlažan, pre nego što joj je Andrej nežno ali odlučno pritisnuo glavu na dole. Uleteo je u njena spremna usta i Jelenino telo protrese jak trzaj kada je čula kako je zastenjao od zadovoljstva.
„Ohhh, tako… tako lepa moja… pokaži mi kako to voliš… Ohhh… Jeco… mala moja lepotice… znaš koliko sam zamišljao ovo…“
Držao ju je za kosu dok je ona brzo pomerala glavu gore-dole. Izluđivala ju je ova situacija. Pušila mu je u kolima, parkiranim pored druma u Košutnjaku, dok je muzika veselo svirala a muškarac o kome je tako dugo mislila stenjao uživajući u njenim ustima. Palila ju je njegova tvrdoća, njegov miris, palilo ju je sve što je govorio.
„Tako, ljubavi, tako…“ govorio je, gurajući joj glavu sve jače, „popuši ga celog, uzmi ga do jaja…“
U odgovor na njegova stenjaja, trudila se još jače, nabjajući se snažnije na njegov ud, dopuštajući nabreklom glaviću da joj se zarije u grlo, zalivala mu je pljuvačkom mošnice, dok su joj oči suzile svaki put kada bi se zagrcnula od njegovog dubokog prodiranja.
„Oooooh, tako!!!“ kriknuo je kada je uspela da ga uvuče sve do korena, „Tako, Jeco, to, mala, jebote, pušiš kao prava kurvica, ne mogu da verujem da sam ovoliko čekao na ovo…“
Sada ju je držao obema rukama za kosu i navlačio na svoj ud, pomerajući grčevito kukove na gore, tako da joj ga zabije što dublje. Jelena nije mogla da dođe do daha, ali nije mogla ni da mu kaže da stane, da joj dopusti da se odmori. Usta su joj bila puna, on ju je čvrsto držao a među nogama joj je bila prava poplava. I htela je da on uživa, da uživa sa njom, potpuno do kraja.
Kada ju je jako pritisnuo, istovremeno kukovima radeći snažno, skoro bez kontrole, glasno se zagrcnula, ali nije bilo načina da mu se sada otrgne. Držao ju je čvrsto a njegov ud u njenim ustima postao je još tvrđi, deblji. Onda je osetila kako je puni. Vrela, gusta sperma šikljala je u mlazevima pravo u njeno grlo. Gutala je, gušila se, slušajući ga kako nekontrolisano stenje dok joj se utroba grčila od uzbuđenja što radi nešto ovako, nešto zabranjeno, nevaljalo…
Kada ju je poljubio nekoliko minuta kasnije, uda već omekšalog i spakovanog natrag u pantalone, a pre nego što će upaliti motor, učinio je to tek ovlašno, očešavši njene usne svojim.
„Moram da ti kažem da si fantastična pušačica, Jeco“, nasmešio se ponovo onako šarmantno, razoružavajuće, polako pokrećući auto i vraćajući se na drum. Izgledao je zadovoljno, srećno.
Ona… ona je izgledala… raščupano. Iz ogledala ju je posmatralo lice crveno od uzbuđenja, oči još uvek pune suza, maskara koja je tekla u dva mala, crna potoka niz nene jagodice. Izgledala je… raščupano i… jeftino i… strašno, strašno napaljeno. Andrej je ljubazno objasnio da će pre nego što dođu do restorana stati na pumpi kako bi mogla da ode u WC i popravi šminku. Slušala ga je ćuteći, dok je u ustima još uvek osećala ukus njegovog mesa, njegovog semena.
***
Izašla je iz toaleta i krenula prema kolima gledajući ga kako, sedeći za volanom sa nekim raspoloženo razgovara telefonom. Šminka je bila popravljena, kosa doterana, ali gaćice nije mogla da promeni. Koliko god da se brisala među nogama, gaćice su ostale natopljene, a njen hod na visokim štiklama još uvek nesiguran. Otvorila je suvozačka vrata i sela pored njega u kožno sedište a on je ćaskao sa svojom ženom i molio je da objasni deci da će kasniti zbog poslovnog ručka. Povukla je suknju na dole kada je sela, ali njegova ruka se spustila na njenu butinu i vratila je na gore. Kada ga je pogledala, zaverenički je namignuo i nastavio da razgovara sa svojom ženom.
***
Hrana je sva imala neobičan ukus. Bila je gorka i neprepoznatljiva, bez obzira da li je u pitanju bilo meso, sos ili prilog. Samo je vino delovalo kao nešto što ima smisla i njime je obilno spirala zalogaje niz grlo koje joj se sada stezalo. Četvorica muškaraca koji su sa njom delili sto bili su u mnogo boljem raspoloženju. Andrej joj se smešio i s vremena na vreme upućivao značajne poglede. Direktor je najviše pričao – i najviše pio – od svih. Ostala dvojica, tehnički direktor i direktor marketinga pridruživala su mu se u glasnom smejanju, grubim šalama i sve češćim aluzijama na Jelenin izgled.
Činilo joj se da je u pitanju neka vrsta testa. Bilo je ovo muško društvo, društvo ljudi koji su već dugo radili zajedno i sada je ona, kao jedina žena i najmlađa među njima trebalo da pokaže da može da pije i psuje kao i bilo ko od njih. Nije joj se psovalo, nije joj se ni sedelo sa njima jer se videlo da Andrej samo čeka pogodan trenutak trenutak da se pozdravi sa svima i ode svojoj kući i porodici. Zato je pila. Pridružila se svakoj njihovoj zdravici, kucajući se sa svakim od njih i ne odbijajući ni jednu ponudu da joj dopune čašu.
Kada je Andrej zaista i ustao i pozdravio se sa njima, posebno se obraćajući njoj i govoreći joj da mu je baš drago da su imali priliku da se bolje upoznaju, u njoj kao da više nije bilo energije da reaguje na bilo šta. U sebi je mislila kako ju je na brzinu smotao i iskoristio, kako bi svakog trenutka mogla da mu prospe vino po licu, po košulji, po preponama i da mu poruči da pozdravi svoju ženicu, da ga osramoti pred svima ali nije. Nije se plašila za posao, samo se osećala glupo i iskorišćeno. I još uvek napaljeno. Bila je ljuta na sebe što je bila svesna kako je svaki od muškaraca odmerava dok je stajala ispred Andreja koji ju je držao za ruku dok su se opraštali, bila je ljuta što su pogledi koji su klizali po njenoj suknji, čarapama i bluzi u njoj izazivali male drhtaje uzbuđenja.
Ali ko ga jebe, rekla je sebi, neka me gledaju, neka vidi šta gubi, neka vidi šta je propustio time što se zadovoljio jednim pušenjem u kolima, pušenjem na brzinu, kao da je srednjoškolac. Ako nije imao hrabrosti da učini ništa drugo do da istrese svoju spermu u njena usta onda je nije ni zaslužio.
***
Andrej je otišao a vreme se posle toga izdužilo kao senka u kasno popodne. Više nije bila svesna koliko su dugo sedeli u separeu na spratu restorana u Košutnjaku. Delovalo joj je kao da vreme stoji jer restoran je sve vreme ostajao neobično prazan, njihov sto jedini za kojim je bilo gostiju, sa kelnerima koji kao da su služili samo da donesu nove flaše vina.
Kada joj je direktor rekao „Dobro, Jeco, jeli smo, pili smo, zezali smo se, hajde sad malo da se bavimo poslom“ prsla je u smeh. Njegova izjava delovala je tako apsurdno posle svega što se dešavalo da nije mogla da zaustavi kikotanje.
I oni su se smejali i ponovo kucali vinskim čašama, a kada je direktor spustio ruku na njenu butinu prvo što je osetila bila je rezignacija. Da, pomislila je, ovo je posao na koji misli, dakle nisam poludela.
Pogledala ga je, iznenađeno, uvređeno, ali on nije sklanjao ruku.
„To je dakle posao na koji mislite? Zato sam morala da dođem čak u Beograd?“
Direktor ju je posmatrao nadmeno, pijano, ponovo je otpio iz svoje čaše, ne pomerajući ruku sa njene butine. „Znaš ti dobro, mala zašto si ovde. Nemoj sad samo da mi izigravaš neku finoću…“
Ponovo je osetila da joj lice gori. Ovoga puta stid je bio dopunjen besom. Bila je besna na njega, na Andreja, na sebe što je joj među nogama još kuvalo, što joj je još trebalo…
„Kako vas nije sramota“, procedila je kroz zube. Druga dvojica su se glasno smejali nekoj priči koja se nje nije ticala, ali direktor ju je i dalje drsko posmatrao, stežući joj butinu sve jače.
„Jelena…“, započeo je. „Mislim da je i tebi jasno kako stvari ovde funkcionišu…“ Odložio je čašu na sto. „A ako ti nije jasno, verujem da će ti Andrej sve objasniti. Hoćeš da ga zovem telefonom, da popričaš sa njim?“
Posmatrala ga je sa mešavinom besa i gađenja. Andrej? Kakve veze sad ima Andrej kada je on otišao kući svojoj ženici i dečici i ostavio je napaljenu, nezadovoljenu, sa ukusom sperme još uvek u ustima, ukusom koji ni svo vino nije moglo da spere.
„Ne misliš valjda da si jednim pušenjem u kolima odradila sav posao za danas, Jelena?“ pitao je namigujući joj kao da su najbolji drugari.
„Sram… sram vas bilo“ promucala je dok su druga dvojica direktora dizala galamu pričajući sa kelnerom koji je bio na donjem nivou.
„Hajde, hajde, mala, nemoj da se sad foliraš, Andrej je dojavio da si prijemni ispit kod njega u kolima položila sa visokim ocenama.“
Lice joj je gorelo, a u glavi joj se vrtelo. Činilo joj se da će propasti u zemlju, da nikada više neće moći da se digne sa ove stolice, da je noge više nikada neće držati.
A on je iznenada uhvati za ruku i povuče za sobom. Gotovo je izgubila ravnotežu posrćući za njim.
„Vreme je da vidimo kako si se spremala za druge predmete“ kliberio se on, vodeći je odlučnim koracima prema toaletu.
Bila je zapanjena. Bila je zapanjena njegovom drskošću. Bila je zapanjena što posle toliko vina i sramote uspeva da hoda na visokim štiklama, što mu dopušta da je, držeći je za ručni zglob vodi ka vratima na kojima su bili nacrtani stilizovani gospodin i dama. Trebalo je da nešto kaže. Da ga zaustavi, da mu objasni koliko greši u vezi sa njom.
***
Toalet je bio čist i mirisan, lepo osvetljen. U njemu je svirala nežna, tiha muzika. Direktor se osećao na vino dok joj je zavlačio ruku pod suknju. Pokušavala je da ga odgurne, ali njeni protesti bili su tihi, slabi, simbolični. Zapanjeno je posmatrala samu sebe negde iz nekog udaljenog kutka svesti kako dopušta ovom drskom, pijanom muškarcu da je ispipava kao nekakvu drolju.
„Nemojte…“ šaputala je, stideći se od sebe, od kolega koji su ostali sa druge strane vrata. „Ja nisam takva…“
Njemu je ovo bilo užasno smešno i za trenutak je zaista i zastao, odmerio je celu pogledom a zatim počeo da otkopčava pantalone.
„Sad ćemo to odmah da proverimo, mala. Hajde, klekni da te ispitamo.“
Posmatrala ga je osećajući kako joj se oči pune suzama. Zar je ovo zaslužila, zapitala se. Zar je ovo bio rezultat njenog ponašanja na poslu, napora da bude profesionalna i poslovna?
A dole, između butina osećala je kako je vruće, mokro, kako je klizavo i odgovor se sam oblikovao u njenim mislima.
„Klekni dole da te sad ne bih išamarao, droljice. Dosta si se folirala“ preteći je prošaputao direktor. „Andrej nam je objasnio kakva si ti, zato nemoj da gubimo vreme“.
Mogla je da se okrene i ode. Mogla je da mu lupi šamar, da se okrene i ode iz ovog restorana, iz ovog grada, iz ove firme. Mogla je da mu pokaže koliko greši u vezi sa njom.
Umesto toga, polako, poslušno, gledajući ga u oči, spustila se na kolena.
***
Bio mu je slan i jako, jako ukrućen a Jelena ga je obrađivala snažno, žestoko. Rukom ga je držala kod korena, koristeći jezik i nakarminisane usne da obuhvati njegov nabrekli glavić. Pomodreo i osetljiv, bio je gladak u njenim ustima, a direktorovo muklo stenjanje saopštavalo joj je koliko dobar posao obavlja.
„Uhhh, mala, ti si rođena da pušiš kurac, a ne da sediš u kancelariji…. ne mogu da verujem da nam je trebalo ovoliko vremena da prepoznamo tvoje stvarne talente…“ Govorio joj je ružne, uvredljive stvari koje su nju sada dodatno uzbuđivale. U nekoj drugoj prilici, ovaj muškarac je nije mogao imati. Bio je stariji od nje, arogantan i bahat. Uživao je da je vređa i ponižava. Ali danas, samo danas, ona je pristajala, pristajala na sve. I na to da je sa obe ruke uhvati za kosu i navuče na svoj ud do kraja, tako da se gušila od mesa i sokova koje je ispuštao. Hvalio ju je da dobro puši, ali sada se ona samo borila za vazduh.
„Voliš ovo, kurvice? Voliš da budeš jebana u usta, a? Kaži mi!!“ viknuo je na nju i povukao joj glavu unazad. Sada je gledala na gore dok ju je držao za kosu. „Kaži mi!!!“ ponovio je nestrpljivo.
„…volim…“ prošaputala je postiđeno, osećajući da iz nje curi.
Grubo ju je podigao na noge i gurnuo prema umivaoniku. Popeo ju je na mermernu ploču, zadigao joj suknju i raširio noge.
„Mala, obukla si se kao neka porno kurvica, sviđa mi se što si se dobro pripremila za današnje sastanke“ Pocrvenela je još više kada je uhvatio rukom njene gaćice i grubo ih povukao niz njene butine.
Prineo ih je licu i pokvareno se nasmešio osetivši kako jako mirišu.
„Vidim da se dobro razumemo“, rekao je i bacio ih na pod.
Jelena je glasno zajecala kada se nagnuo i zalepio jezik za njeno vrelo međunožje. Rukama je mazio njene butine kroz tanki materijal čarapa a jezikom brljao po njenoj intimi. Nije bio tehničar, skoro da nije imao pojma šta tamo dole radi, ali ona je sada bila toliko napaljena da ju je svaki dodir izluđivao. Kada je osetila prst mokar od njenih sopstvenih sokova i njegove pljuvačke kako joj prodire u anus, pokušala je da se izmigolji. Nije popuštao.
„Nemojte…“ zastenjala je, „nemojte tu, boli me. Nisam to nikad radila…“
Njemu je i to bilo smešno. Nastavio je da prstom prodire u njen anus dok je ona pokušavala da obuzda jecaje. Nije želela da je napolju čuju ali i da su je čuli ne bi znali da kažu je li u pitanju bio bol ili nešto drugo.
Ni sama to nije znala. Prst mu je bio mokar i klizav i ulazio je u nju lakše nego što je smelo da bude, a njegov jezik koji je i dalje palacao po njenim usminama i klitorisu terao joj je utrobu na grčenje od zadovoljstva.
„Vidim da ti se predjelo dopalo“, rekao je pridižući se, „pa da onda pređemo na glavni obrok.“
Raširio ju je, jako, gurnuvši je unatrag tako da se oslonila o ogledalo na zidu, a dole joj je grubo uterao svoj ud. Nije bio ni pažljiv, ni nežan, ali Jelena je sada bila toliko mokra, toliko otvorena da nežnost nije ni želela.
„Voliš da se jebeš ovako, a?“ pitao ju je dok je jako radio kukovima, „Voliš da se jebeš kao droljica u veceu?“
Jelena je stenjala, sve glasnije, gubeći kontrolu nada sobom. On joj je stavio ruku na usta, a ona usisa njegov palac. Sisala ga je i obrađivala jezikom dok joj je njegov ukrućeni ud jakim ubodima cepao utrobu.
„Tako, droljo mala, tako, pokaži mi kako voliš seks. Zaradi svoju platu.“
Stenjala je osećajući kako joj utroba postaje sve vrelija. Bio je u pravu. Jebao ju je kao drolju, u veceu restorana u kome su svi znali šta se dešava iza zatvorenih vrata, a ona je na to pristajala, ona je ovo želela…
Želela je… želela je da svrši. Vrtela je kukovima i lomila ga dok se on u nju zarivao sve brže i nepažljivije. Trebalo joj je još malo, još samo malo…
Ali on odjednom izađe iz nje. Povukao ju je za kosu, grubo, snažno, naterao je ponovo na kolena ispred sebe. Otvorila je usta kao poslušna porno drolja, da ponovo primi njegov ud, ali to nije bilo ono što je on planirao.
Držeći je za kosu jednom rukom, drugom je jako radio gore-dole po svom udu. Čula ga je kako reži, kako stenje a onda su vreli mlazevi počeli da padaju po njenom licu. Refleksno je zatvorila oči, najviše od stida, stida pred samom sobom, a on ju je i dalje prskao. Njegova sperma padala joj je po licu, po kosi, zalio ju je kao neku poslušnu kurvu na kraju dobro obavljenog posla.
Dok je vraćao svoj ud u pantalone, Jelena je rukom brisala seme sa lica. Ustala je sa kolena, nesigurna na nogama i još uvek nezadovoljena. Bilo je gotovo, pomislila je, i opet sam izgubila… On je pogleda.
„Umij se malo, kurvice. Imaš da odradiš još ovu dvojicu i za danas je dosta.“
***
Silovanje. Da, ovo je bilo silovanje, pomislila je. Silovanje na koje sam pristala. Silovanje koje sam sama sebi namestila, u kome sam sama učestvovala.
Učestvovala sam dok sam klečala na podu vecea, drkajući i pušeći naizmenično dva kurca dvojice direktora koji su me svaki čas nestrpljivo vukli za kosu svaki na svoju stranu.
Dok sam ih puštala da mi zadižu bluzu i vade sise iz čipkastog brushaltera. Dok sam im dozvoljavala da mi stežu i uvrću otvrdle bradavice tako da zastenjem od bola i od zadovoljstva.
Ponovo su je digli na mermernu ploču umivaonika, namestili je u najkurvinsjskiju pozu, sa raširenim nogama i kosom koja se rasula preko ivica. Jedan je uleteo u nju svom snagom, a drugi ju je držao za kosu i šamarao svojim udom po licu. Onda je i on ušao u njena usta i sada su je sinhronizovano uzimali sa obe strane.
Tako je i doživela orgazam, iskorišćavana kao najjeftinija drolja od strane dvojice pijanih direktora. A oni su se menjali. U usta je dobila ud sav vlažan od njenog sopstvenog svršavanja, dok ju je onaj koga je ustima ukrutila da bude tvrd kao kamen sada dole rasturao. Onaj prvi ju je terao da ga liže ceog, da mu sisa testise, dok joj je prstima stezao i mrvio ukrućene bradavice govoreći joj kakva je drolja. Njegov kolega joj je smaknuo cipele sa stopala i strasno joj sisao prste na nogama kroz njene skupe crne čarape. Ponovo je svršila, usta zapušenih muškim mesom, stenjući prigušeno, kurvinjski.
Rasturali su je svom snagom. Ponovo su promenili pozu. Sada je stajala, oslanjajući se na umivaonik, dok joj je jedan od njih dvojice snažno ulazio otpozadi, a drugi je sedeo na mermernoj ploči i držeći je za kosu jebao u usta. Koristili su je za svoju nasladu, baš kao da su je iznajmili za novac, a ono što je u svemu bilo najviše postiđujuće bili su njeni orgazmi. Treći ju je pogodio dok joj je ovaj otpozadi šamarao guzove a onaj spreda ejakulirao po licu stenjući kao dete.
Potpuno ponižena i umazana morala je još samo da istrpi da još jednom bude isprskana po licu i kosi od svog poslednjeg ljubavnika. Slomljena od orgazama, mokra od znoja i muškog semena, klečala je na podu dok su se njih dvojica umivali, upasivali i, dobacujući joj vulgarne šale, izlazili iz vecea.
Direktor je ponovo ušao unutra i, mašući joj njenim sopstvenim gaćicama ljubazno saopštio da će joj kelner zvati taksi i da požuri sa doterivanjem jer mora da stigne na svoj prevoz.
„Mala, danas si se izuzetno pokazala“, smešio se. „Tvoja karijera u ovoj firmi tek počinje. Obećavam ti da ćeš biti uspešna ako ovako nastaviš.“ Jelena je oblizivala usne, osećajući muški ukus na njima, pijana, rasturena, zbunjena i za trenutak zadovoljena.
Autor: Fenris
