U tih nekoliko nedelja koje su prošle od njenog puta u Beograd, ništa se nije događalo. Niko u firmi joj ništa nije pominjao, niko je nije čudno posmatrao. Iz Beograda su zvali samo povodom posla. Dva puta je u stomaku osetila težinu, a srce joj zalupalo kada je sa druge strane žice čula direktorov glas, ali ni on nije ništa pominjao. Bio je uobičajeno raspoložen, ali bez ikakvih aluzija na ono što se dogodilo tog dana u Košutnjaku.
Jeleni se činilo kao da je sve to bio samo san. Put autousom iz Beograda je ionako provela u nekoj vrsti bunila. Sedela je u sedištu otvorenih očiju ali ne videći ništa oko sebe, bez šminke, bez gaćica, sa tragovima muškog semena još uvek u kosi. Tog popodneva učinila je ono što nikada ranije nije, dopustila da njoj urade stvari koje bi je bilo stid i da pomene. Dugo se tuširala kada je stigla kući. Malo je plakala. Kasnije je ležeći u krevetu razmišljala o tome kako sutradan treba otići u kancelariju, suočiti se sa onim kroz šta je prošla, susresti se sa pogledima koji će želeti da znaju, koji će možda već znati.
Ali koliko god da se borila sa strahom, koliko god da je puta sebi rekla da je gotovo i da će sutradan ujutro samo javiti telefonom kako neopozivo daje otkaz, na kraju je pobedio prkos.
Niko, ali baš niko je neće gledati s visine, rekla je sebi. Niko nema pravo da je osuđuje za to što je pristala na nešto u čemu je na kraju i sama uživala. Već sam čin priznanja sebi, priznanja da je u svemu uživala dao joj je hrabrost. Ko su oni, pitala je sebe, osećajući se sve sigurnije, ko su oni da me gledaju ispod oka i osuđuju za nešto što sami ne bi imali smelosti da probaju? Ja sama odlučujem za sebe, sama biram šta ću da radim sa svojim telom, sama biram kako ću da uživam. Ne treba mi potvrda za hrabrost od kukavica.
Naravno da je drhtala kada je tog jutra došla na posao, ali bila je odlučna, rešena da sebi samoj i svima ostalima pokaže da nema čega da se stidi. Bila je spremna da se suoči sa licemerjem, sarkazmom, lošim šalama i osudama.
Ali, nije bilo ničega. Niko je nije posmatrao ni malo drugačije nego pre dva dana. Tragala je za pogledima ispod oka, za dvosmislenim rečenicama i ironično intoniranim pitajima, ali… nije ih bilo.
Prošlo je nekoliko nedelja. I niko ništa nije spomenuo, u Beogradu ili ovde. Kao da se ništa, baš ništa nije dogodilo, kao da nije ostala bez gaćica, iscrpena i sva umazana posle onoga što su joj muškarci uradili u restoranu. Kao da je sve samo sanjala, samo zamišljala.
***
Kada je onda tog dana Andrej ušetao u njenu kancelariju, pričajući mobilnim telefonom, prva Jelenina pomisao bila je da ponovo sanja. Druga pomisao bila je da baš tog dana na sebi ima farmerke i ravne cipele, da joj je kosa vezana a da na licu nosi samo laku šminku. Treća pomisao sastojala se samo od reči „glupačo“ koju je sama sebi upućivala iznova i iznova.
A on je, dobro raspoložen završio razgovor, sklopio telefon i pozdravio se sa njom sa takvom toplinom i razdraganošću da nije mogla da zaustavi osmeh koji joj se širio licem.
Posmatrala je sebe iz neke izmeštene perspektive, čudeći se kako razgovor koji je usledio deluje prirodno i kako u svemu ona uspeva da zvuči pristojno i profesionalno i ljubazno i… tako normalno, iako ništa nije bilo normalno.
Njeno srce je udaralo kao ludo. Stomak joj se okretao od mešavine uzbuđenja i besa i razočarenja i uzbuđenja i straha i uzbuđenja. Htela je da mu kaže toliko toga, htela je da vrisne na njega i da se smeje sebi i da zaplače, sve u isto vreme, ali umesto toga vodili su pristojan razgovor, pristojan do apsurda.
Imala sam tvoj kurac u ustima, mislila je dok su razmenjivali rečenice o tome kako posao ide i šta treba da se menja da bi bilo bolje. Imala sam tvoj kurac u ustima, pustila sam te da svršiš u moja usta.
Andrej je govorio kako je zadovoljan njenim radom, kako stvari polako dolaze na svoje mesto.
A onda si me ostavio da me svi ostali jebu, iako sam ja želela samo tebe.
Predložio je da odu na ručak i da tamo još porazgovaraju o poslu i njenim komentarima na biznis plan. Htela je da mu kaže „ne“. Htela je da mu kaže da ga prezire.
***
Sat vremena. Možda i manje. Toliko je trebalo da prođe da se fasada normalnosti, privid pristojnog razgovora između poslodavca i zaposlene temeljno razruši. Bio je jako dobro raspoložen i naručio je skupo vino i hrana je bila fantastična, ali Jelena više nije mogla da istrpi. Glumila je, ali joj se grlo stezalo i u grudima je osećala pritisak, kao da u vazduhu nema dovoljno kiseonika.
Rekla mu je. Rekla mu je da ne može više da se pretvara, da ne može više da podnese kako se on pravi da se ništa nije dogodilo.
Rekla mu je. Da je plakala i da je sebe mrzela. Da je sebe mrzela zato što mu je dopustila da je tako lako zavede, da je iskoristi i da je zatim još lakše odbaci.
„Ja nisam tvoja igračka, Andrej, ja nisam ni mala ni glupa, ja nisam to zaslužila od tebe.“
Rekla mu je da je njega mrzela zbog onoga što su joj uradili.
„Želela sam samo tebe, Andrej. A ti si me prepustio njima. Ti si otišao kod svoje ženice i pustio si njih trojicu da me… jebu… kao da sam neka kurva koju su platili da zaslade na kraju poslovnog ručka… Zar sam to zaslužila? Zar sam samo to u tvojim očima?“
Rekla mu je da mu nikada neće oprostiti.
A on je ćutao. Ćutao je i gledao je. Nije se branio. Nije se pretvarao da mu je neprijatno.
„Jelena“, započeo je. A njoj su oči već bile prepune suza, grlo toliko stegnuto da nije mogla više da govori. Neću zaplakati, pomislila je, ne pred njim. Samo ne pred njim. Pusti ga da laže, pusti ga da kaže šta ima a onda ustani, zahvali se i idi. Idi što dalje. Onda plači.
„Jelena“, rekao je ponovo, „ja sam danas došao iz Beograda samo zbog jedne stvari.“
Zastao je i obrisao usne salvetom. Za trenutak je osetila istu onu vrelinu kao i kada ga je prvi put videla. I dalje je bio lep, tako lep.
„Došao sam zato što od onda ne mogu da prestanem da mislim na tebe, Jelena.“ Govorio je tiho, ali jasno, bez oklevanja.
Htela je da iskrivi lice u prezrivu grimasu, da mu kaže da i sebe i nju poštedi izlizanih pričica za male devojčice, ali se plašila da onda neće moći da zadrži suze.
„Jako sam pogrešio, Jelena“, nastavljao je. „Jako sam se ogrešio od tebe. Zato što nisam imao hrabrosti.“ Podigao je pogled i pogledao je pravo u oči, jako, a u njenoj utrobi ponovo je počeo požar.
„Nisam imao hrabrosti da uradim do kraja ono što sam zaista želeo da uradim. Ono zbog čega sam i želeo da budem blizu tebe. Nisam imao hrabrosti da ti kažem koliko stvarno jako osećam da mi trebaš…“ zastao je, kao da se plaši svojih reči. Jelena je shvatila da je prestala da diše.
„Izvini“, rekao je tiho. „Izvini što sam se prema tebi ponašao kao da si neka laka klinkica, a ti si toliko mnogo više. Znam da si mnogo više. Znao sam i tada Jelena, ali sam se plašio. Plašio sam se da ti kažem da prema tebi osećam stvari koje bi tebi možda bile smešne… možda bi mi rekla da sam prolupali matorac… nisam imao hrabrosti… nisam imao hrabrosti ni za šta više od onog glupog seksa na brzinu u kolima…“
Niz obraz joj se skotrljala jedna vruća, teška suza. Sada više nije mogla da zadrži plač. Svaki put kada bi trepnula, trepavice su isterivale još vrelog kristala iz njenih očiju.
„Molim te, izvini…“ prošaputao je i uzeo njenu šaku u svoje. Zadrhtala je shvativši koliko su mu ruke bile ledene ili koliko je njena bila vruća. „Ti nisi to zaslužila…“
„Andrej…“ zajecala je. Želela je da se prepusti suzama, da zaplače i da ne mora više da priča. „Zašto… zašto… zašto si me prepustio njima… Andrej… ja sam htela da budem sa tobom, a ti si pustio njih da me onako jebu… kao da ti ništa ne značim… kao da te je baš bilo briga… ti si otišao svojoj ženi a mene su jebali sva trojica… u veceu, Andrej…“
„Izvini… molim te izvini… dušo moja…“ govorio je a glas mu je podrhtavao, kao da će i sam briznuti u suze, „izvini što sam ispao takva kukavica, što sam mislio da je lakše i za mene i za tebe ako odem, ako te pustim da radiš šta hoćeš… nisam smeo… nisam imao hrabrosti…“
„Ali zašto?“ ponovo je zajecala, „Zašto si ih pustio da mi to urade… ja sam htela tebe… samo tebe…“
„Jeco“, šaputao je, nagnuo se prema njoj, mirišući na vino i neki oštar muški parfem, „oni to rade… oni to tako rade… takva je firma, i druge koleginice prođu kroz isto… ja… ja sam mislio da… da si ti to sama htela… da si besna na mene i da si tako želela da mi pokažeš šta misliš o meni, da me poniziš tako što ćeš spavati sa svom trojicom…“
On je mislio… da je ona to uradila kako bi ga ponizila? Da je to uradila iz besa? Da je nisu na silu uzeli trojica pijanih direktora, da je sve to bio način da mu pošalje poruku.
„Ne… Andrej… ne…“ šaputala je dok joj je stezao vrelu šaku i gledao je u oči sve dublje i dublje, „Ne, Andrej, nije bilo tako… oni… oni su me naterali… nisam htela da… ja nisam htela… nisam htela da te ponizim…“
Lažeš, govorila je u sebi. Lažeš. Lažeš. Lažeš, govorila je… sebi. Lažeš. Lažeš ga.
„Ali jesam se osećao poniženo“, uzdahnuo je. „I zaslužio sam to… zaslužio sam što sam te tretirao samo kao zabavu, što ni tebi a ni sebi nisam smeo da priznam da želim… mnogo više.“ Ponovo ju je pogledao onako jako, onako duboko. Ponovo je osetila kako joj srce udara i kako joj ponestaje daha.
„Jeco… dušo moja… ne tražim da mi oprostiš… ni ja sebi neću oprostiti što sam se tako ružno poneo prema tebi. Samo te molim da me ne mrziš… ne mrzi me zato što sam bio slab…“
„…Andrej“, šaputala je, „ne mrzim te… nisam te nikada mrzela… i nemoj da tako pričaš… nisi samo ti kriv… i ja sam bila tu i pristala sam na sve… i ja sam kriva…“
Naguo se prema njoj ne prestajući da je gleda u oči. Jednom ruku je podigao i nežno, lakim pokretom joj pomerio kosu sa lica, nameštajući je iza njenog uha.
„Bože… bože… koliko si lepa… koliko si lepa, a ja sam te tako povredio…“
„Ne…“ šaputala je a suze su i dalje slobodno tekle niz njeno lice. Lagao je. Lagao je da je lepa. Nije mogla biti lepa kada je plakala, kada je htela da vrisne a nije smela. „Nisi me povredio, Andrej, mili moj, nisi me povredio. Nisi hteo da me povrediš… a ja sam… velika devojka, nije mene tako lako povrediti“.
Iznenada ju je privukao sebi i poljubio. Jelenu je u tom trenutku bilo briga da li će ih neko videti. Restoran je bio poluprazan, a oni su sedeli u separeu, ali to nije bilo važno. Sve je gubilo značaj u trenutku dok je tonula u njega i upijala njegov dah.
„Izvini…“, opet je prošaputao kada je odvojio usne od njenih. „Izvini… kada sam uz tebe osećam se kao dečak… želim sve… želim sve odmah… i želim sve da ti dam… sve…“
Dotakla je njegove usne prstima i osećala kako su vrele, vrelije od njenih ruku, kako su vlažne i pune.
„Nemoj da se izvinjavaš. Lepo mi je… lepo mi je kad me ljubiš…“
Ponovo su se poljubili, a on je lako ugrizao njenu usnu i nije je puštao kada je htela da se odvoji od njega. Onda joj je opet gurnuo jezik u usta duboko, snažno a Jelena je osećala kako među nogama vlaži.
„Andrej…“ prostenjala je, pokušavajući da dođe do daha, a on je utiskivao vlažne pečate u njen vrat.
„Znam da nikada neću moći da ti se izvinim“ šaputao je, njegove usne na milimetar od njenog uha, njegov dah je terajući da se ježi, „znam da nikada neću moći da promenim to što sam bio kukavica i što sam se uplašio onoga što sam video u tebi… i u sebi… Jelena… samo želim da ti nadoknadim… želim da vidiš, da ti pokažem šta stvarno osećam za tebe… daj mi samo jednu šansu, molim te, ljubavi, molim te…“
***
Sve se zatim odvijalo kao u nekom grozničavom snu. Nije želela ni za trenutak da se odvoji od njega, od njegovog tela, plašeći se da je ovo zaista san i da će se probuditi. Kao u groznici. Kao u groznici je ustala i hodala za njim nakon što je platio račun u restoranu. Plašila se da će kelneri i gosti videti suze na njenom licu i fleku na njenim farmerkama, da će primetiti kako je plakala i kako je vlažna dole. Plašila se da će se onesvestiti, da će se probuditi, kada je ušla u njegova kola, kada je ponovo osetila poznati miris kože.
Odvezao ju je u stan. Znala je za taj stan koga je firma iznajmljivala i u kome je Andrej spavao kada bi dolazio na više od jednog dana. Nikada nije bila u njemu.
Ljubili su se drhteći, kao da su srednjoškolci pobegli sa časa, nesigurni šta smeju da urade, gde je granica, koliko daleko mogu da idu. Govorio joj je da je predivna, šaputao joj na uho da ne može da prestane da misli na nju još otkada ju je prošli put video, da sanja samo o tome da joj nadoknadi sve što joj je uskratio.
„Andrej…“ jecala je, dok joj je ljubio vrat. „I ja tebe strašno želim… nemaš pojma koliko te želim, ljubavi…“
Te reči su ga još više podsticale. Gotovo joj je pocepao košulju, a njoj je to prijalo. Palilo ju je što je tako žestok, tako nekontrolisan. Zastenjala je glasno kada je zderao grudnjak sa nje i usisao bradavicu u usta. Uhvatila ga je za kosu i držala uz sebe , dok je on lizao, sisao, grizao njene bradavice. Bilo je tu bola, ali taj bol joj je prijao, njene bradavice tvrde kao kamen i grčevi koji su joj potresali utrobu.
Uhvatio ju je za kaiš pantalona, vukući kao lud. Dugmad su skoro popucala a on je ne obazirući se na njen bolni jecaj nestrpljivo vukao farmerke niz njene butine. Pomislila je da je mogla da obuče neke druge gaćice umesto jednostavnog sivog slipa, ali kada je spustila pogled, kroz pramenove raščupane kose na pamučnom materijalu videla je veliku vlažnu fleku, kao što je videla i kako ju je Andrej posmatrao.
„Ljubavi… kako si mokra… kako si vlažna…“
„Zato što… što te toliko želim…“ prošaputala je a onda zajecala kada je spustio svoju veliku šaku između njenih nogu, poklopio joj međunožje i jako stegao. „Andrej!“, kriknula je.
„Šta, ljubavi?“ pitao je, „Šta želiš?“
„Hajde… molim te…“ stenjala je, „molim te… skini mi gaćice… uzmi me… molim te…“
Uhvatio je materijal gaćica prstima a onda ih grubo povukao na dole. Izluđivalo ju je što odeću sa nje maltene cepa, kao da je uzima na silu. Izluđivalo ju je što je sada bila potpuno gola pred njim, a on je na sebi i dalje imao svu odeću. Bila je gola… ranjiva… strašno mokra i spremna da mu dopusti sve što želi.
Stenjala je kao luda dok joj je jezikom palacao po klitorisu, dok joj je ljubio unutrašnjost butina i sisao od krvi otekle usmine. Ponavljala je njegovo ime, hvatala ga za kosu i kukovima se propinjala od uživanja koje joj je pružao. Nabijala se kao luda kada je zario prvo jedan prst u nju, a zatim dva.
„Andrej… Andrej… tako… tako… molim te… nemoj da staješ…“
Nije stajao, ubadao ju je prstima, jako, grubo, ali njoj je baš tako prijalo. Baš tako je htela. Baš tako je htela da svrši.
I svršila je uz krike, na njegovim prstima, sa vrhom jezika koji joj je šamarao klitoris, svršila je onako kako je sve ove mesece fantazirala, sa Andrejem, njenim Andrejem…
A on je počeo divlje da je ljubi, ne dajući joj da dođe do daha, da je ljubi, ulazeći joj jezikom duboko u usta, terajući je da oseti sopstveni ukus, ukus napaljenosti i mokrog, bezobraznog svršavanja sa svojim poslodavcem, oženjenim, starijim čovekom koji joj je upravo doneo tako mnogo zadovoljstva.
Nisu prestajali sa ljubljenjem. Njoj ni izdaleka nije bilo dosta a znala je koliko je on napaljen, osećala je to trljajući ga preko pantalona, stežući njegovu nabreklu komadinu mesa kroz štof. Sada je ona njega gurala da se zavali na trosedu, raskopčavala mu košulju, a on joj se prepuštao.
Poljupcima je silazila niz njegove široke grudi, jezikom i usnama dodirivala njegov mišićavi stomak.
„Ljubavi moja…“ šaputala je, „znaš koliko sam ovo želela… znaš koliko sam maštala…“
On ju je milovao po kosi, prepuštajući joj da bira sopstveni tempo. Polako je otkopčavala njegove pantalone. Polako, sa uživanjem ih je svukla na dole, zajedno sa boksericama. Vlažni, strahovito ukrućeni ud je poleteo na gore kada ga je oslobodila stega, a ona se nije žurila.
Prvo ga je sasvim razodenula, a onda je prihvatila njegovu muškost i lagano mu rukom razmazivala lepljivu tečnost od glavića prema korenu. Dopadalo joj se kako je bio vlažan, kako je bio tvrd i pomodreo.
„Ljubavi… kako imaš lep kurac… znaš koliko sam mislila na njega ovih nekoliko nedelja… znaš koliko sam zamišljala da ga ponovo stavljam u usta…“
Govorila je nežno mu navlačeći kožicu, drugom rukom milujući njegove velike, nabrekle testise.
„Ooooh… mila moja…“ šaputao je, „i ja sam to želeo… svakog dana…“
Nasmejala se.
„Pa, zašto si čekao… zašto si čekao i pustio mene da čekam… kada sam ja samo to i htela…“
Spustila je glavu i uzela njegov glavić u usta, puštajući pljuvačku da slobodno pada niz njegov ud, po njegovim testisima.
„ooooh… tooo… ljubavi moja… tako… kako su ti vrela usta…“
Podigla je glavu i nastavila da mu rukom drka vlažni ud. Smešila mu se.
„Samo sam to htela da radim, Andrej, da ti pušim ovaj tvoj prelepi kurac, da ga usisam u usta sve do jaja, da te slušam kako stenješ dok ti ga sisam na kolenima, kao kurva…“
On je ponovo zastenjao.
„Bože… Jelena… kako me pališ kada tako pričaš… kada se i ponašaš kao kurvica…“
Ponovo se spustila dole. Oblizivala mu ga je jezikom, od korena do vrha, mazila ga rukom, kvasila pljuvačkom.
„I jesam…“, šaputala je, „ja sam tvoja mala kurva, kojoj možeš da radiš šta hoćeš… koja obožava da ti puši kurac, koja obožava da je jebeš u usta…“
Nabila se na njega jako, puštajući ga da uđe duboko u njeno grlo. Digla se do pola, pa se opet nabila, ispuštajući grlene zvuke gušenja. On je stenjao, uživajući u svemu što je radila, pomerajući kukove u ritmu sa njenim nabijanjem, gurajući joj glavu rukom.
Uživala je. Uživala je isto koliko i on. Uživala je, vadeći ga iz usta, mazeći ga rukom, spuštajući se niže da poljupcima prekrije njegove testise, da ih dobro poliže, da ih usisa u usta. Bili su ogromni i nabrekli od sperme i nije mogla da stavi u usta oba odjednom ali je vlažila kao luda, klečeći na kolenima ispred njega, drkajći mu, slušajući ga kako stenje.
„Kako ti je tvrd…“ govorila je, „kako ti je ukrućen, Andrej… znaš koliko ga želim u sebi… znaš koliko mi treba da me sada nabiješ na njega, da mi pocepaš pičkicu… nedeljama maštam o tome… umreću ako me ne budeš jebao, ljubavi…“
Onda ju je povukao za kosu i znala je da sada ponovo on preuzima inicijativu. Bilo je i vreme, bila je jako mokra i željna da ga oseti u sebi. Ljubili su se, divlje, strasno.
„Jeco… mala moja… lepotice moja… droljice moja najlepša… gde si naučila da tako pušiš? Znaš kako si me napalila… sada moram da te rasturim…“ stenjao je od želje, od napaljenosti, dok ju je nameštao na trosedu.
„Andrej…“ prošaputala je… „jebi me… molim te… jebi me iz sve snage, jebi me da vrištim…“
Zavrtelo joj se u glavi kada je prodro u nju. Nije bio nežan, nije bio pažljiv, a ona tako nešto nije ni priželjkivala. Bila je toliko mokra, toliko otvorena da je sa nekoliko snažnih uboda bio u njoj sve do kraja. Osećala je kako njegovi testisi udaraju o njenu guzu, kako debeli koren njegovog penisa još više širi ulaz u nju. Osećala je njegovu težinu na sebi, dok ga je stezala nogama i glasno jecala od slasti.
Zarivao se u nju kao zver, kao da želi da je uništi, njegovo snažno, čvrsto telo potpuno je držeći pod kontrolom. Jelena mu je zarivala nokte u leđa, grebala ga jecajući, svesna da će mu ostati tragovi od nje. Ali u tom trenutku je nije bilo briga ni za njegovu ženu, ni za bilo šta… Želela je da ga obeleži, da ostavi znak da je u ovom trenutku njen… samo njen.
Ljubio joj je vrat, ujedao je za rame, ostavljajući modre tragove na njenoj koži, zubima joj stezao usne, govorio joj da je voli, da će je rasturiti, da hoće da ga upamti. Pri svemu tome zabijao se u nju sve jače, sve brže i Jelena više nije mogla da izdrži. Kada joj je na uho zarežao da je prljava kurvica koja voli da bude životinjski jebana, pritom joj uvlačeći penis duboko u utrobu, nju je orgazam krenuo da kida iznutra. Vrištala je, trzajući se, a on nije usporavao, nije je puštao ni za trenutak da predahne.
Nekoliko sekundi kasnije, još uvek ležeći na leđima, pokušavala je da dođe do daha, a on ga je izvukao iz nje i postavio se iznad njenog lica. Zinula je, a on joj je ud prekriven njenim sokovima grubo, nestrpljivo ugurao u usta.
„Voliš da budeš jebana u usta, kurvice? Voliš?“ ponavljao je dok joj je grubo prodirao u grlo. Bio je tako moćan, tako dominantan ovako iznad nje, sjajan od znoja, dok ju je jednom rukom držao za kosu i zarivao svoje koplje duboko u nju. Gušio ju je, tako bespomoćnu, potpuno prikovanu za krevet. Onda ga je izvadio na trenutak, a ona je dahtala:
„volim… volim sve što mi radiš… ja sam tvoja kurvica… tvoja mala drolja za jebanje i iživljavanje…“
Ponovo ju je povukao za kosu. Ispravila se a on je seo na trosed, njegov ukrućeni ud blistav od njene pljuvačke i sokova.
„Sedi na njega!“ naredio je. „Nabij se do jaja!“
Poslušno ga je opkoračila i rukom uhvatila njegov penis. On ju je držao za kukove i nestrpljivo gurao na gore dok se ona spuštala po njemu. Posle nekoliko sekundi uhvatili su zajednički ritam i nastavili sa žestkim seksom.
Njoj su sada pred očima iskakale zvezde. Već dva puta je svršila i bila je potpuno oblivena znojem, a u ovoj pozi Andrejev penis joj je ulazio najdublje do sada. Osećala je njegov glavić na samom grliću materice kada bi se spustila na njega, a on joj je jako rukama stezao guzu i navlačio je.
„Nabijaj se…“ dahtao je, „nabijaj se, da ti uđe do kraja, Jelena, da ga osetiš celog…“
Poslušno ga je jahala, vrtela kukovima i glasno, razvratno stenjala. Bila je toliko glasna da je on instiktivno podigao jednu ruku i stavio joj je preko usta. Od toga se samo još više napalila i počela jače da se nabija na njega.
„Čuće te cela zgrada, kurvice“, procedio je on kroz zube, stežući joj usta. Nije je bilo briga. Neka čuju, neka joj zavide, nek je mrze, nek je zovu kurvom. Nije bila sigurna da može ponovo da svrši ali joj je sada svaki pokret donosio jednaku količinu uživanja i bola i nije smela, nije mogla da prestane.
Kada je počeo grubo, životinjski da steže i grize njene dojke, da uvrće njene bradavice, to ju je posle svega još jednom poguralo preko granice. Bol je bio samo katalizator koji joj je doneo treći orgazam, sa Andrejevim tvrdim mesom koje je u njoj pulsiralo i grčevima koji su joj mrvili utrobu. Vrištala je dok ju je on rasturao jakim, gotovo nekontrolisanim pokretima.
Kada su drhtaji prošli, želela je samo da se svali pored njega, potpuno iscrpena, čak i kose mokre od znoja. Ali znala je da mu duguje. Da mu duguje još i njegovo uživanje.
Pomerila se i iskliznuo je iz nje. Ljubila ga je jako, strasno, šapućući mu između poljubaca da je mislila da će umreti koliko joj je bilo lepo, hvatajući ga za tvrdi kurac.
Spustila se ponovo na kolena i uvukla njegov glavić u usta. Znala je da mu sada nežnost i poljupci nisu potrebni, da mu je potrebno da ga jako stisne i dovede do kraja. Radila je rukom i nabijala se ustima na njega. Vadila ga je povremeno i jako drkala, šapućući:
„Hoću da mi svršiš po licu… molim te… da me isprskaš svu… kao u pornićima…“
Videla je kako mu se lice grči. Ponovo je uvukla vreli glavić u usta, nabila se nekoliko puta do samog korena, a onda ga izvadila i nastavila da ga jako drka rukom.
Andrej se propeo uz krik, a vreli mlazevi poleteše iz njegovog penisa. Prva dva mlaza su pala po njenoj kosi, a onda je zatvorila oči i usmerila ga prema licu.
Osećala je njegovo seme kako joj pada po koži, osećala se, zaista kao neka drolja iz pornografskog filma koja snima veliku završnu scenu. Samo je ovo bilo još bolje. Ovo je bilo samo za njega. Samo za njega.
***
Te noći je zaspala rano. Ali dok je ležala u krevetu, toliko umorna da nije mogla da se pomeri, telom joj se razlivao osećaj božanstvene miline. Kako ju je gledao posle. Kako joj je rekao da je lepa kao anđeo, onako isprskana njegovim semenom. Kako mu je lagano, nežno, sa puno ljubavi sisala i ljubila ud sve dok nije omekšao. Kako je bez stida prstima sa lica kupila njegovu spermu i lizala je, gutala, da mu pokaže da je njegova do poslednje ćelije svog bića. Kako joj se smešio i promuklo joj šaputao da je ona ispunjenje svih njegovih snova…
Ostao je do uveče sa njom, pustivši je da se prva tušira i dajući joj bade-mantil i peškire, dok je sam posle tuširanja sedeo sasvim nag, točeći im piće i šaleći se. Uživala je gledajući njegovo atletsko telo, znajući da će imati još mnogo prilike da ga ispita, milimetar po milimetar, da nauči na koje sve načine može da mu donese uživanje. Sva pitanja, sva pitanja koja je imala tog jutra i poslednjih nekoliko nedelja su joj se sad činila besmislenim. Razrešio ih je. Razrešio ih je, bez potrebe da išta više odgovara ili objašnjava. Bila je njegova. Nije znala šta to znači, ali u ovom trenutku, dok je ležala u krevetu, puštajući umoru da je odvlači sve dublje bilo joj je dovoljno da to ponavlja. Bila je njegova.
Autor: Fenris
