Svoj boravak u Santa Moniki sam produžio na nekoliko dana. Naravno, Fej mi se nije javljala posle one večeri, a da budemo iskreni ni ja se nisam nešto trudio da je nadjem. Dani su mi prolazili u ludom provodu i zabavi, a za tako nešto je bilo prilika na pretek.
Taj grad, kao da je živeo za provod. Svakoga dana su bile mnoge razno-razne zabave na plaži, koncerti lokalnih grupa na otvorenom, a o provodu po noćnim klubovima i da ne pričam. Čovek bi tako mogao da živi i provodi se do kraja svog života, ali da budem iskren, to je i koštalo dosta para.
S toga, kako ne bih ostao švorc, jer ja sam jedan od onih koji jako dobro i brzo zna da troši pare, rešio sam da prodam motor i polako počnem da razmišljam o organizaciji puta da se vratim kući. Isto tako, razmišljao sam i o mogućnosti da nadjem neki posao, ali sam tu ideju potisnuo u drugi plan.
Mamuran od sinoćne žurke na plaži, taj dan sam se probudio negde iza podneva. Istuširao sam se i rešio da odem negde da nešto pojedem. U dvorištu, neka dečurlija se je kupala i igrala u bazenu. Izlazeći, naleteh na matorog japanca domara koji mi se uljudno javi.
– Dobar dan – rekoh mu ja – Nego kad sam vas već sreo, hoću nešto da vas pitam.
– Izvolite.
– Planiram da krenem kući, pa hoću da prodam moj motor. Da li znate nekog ili neku agenciju gde bih to mogao da završim?
– Raspitaću se, pa ću vam javiti.
– Hvala.
Onda sam otišao u jedan restoran i jeo odlične palačinke. Meni doručak, ostalima ručak. Nakon toga sam popio bar litru kafe da dodjem k sebi i malo prošetao plažom da udahnem vazduh i naparim oči.
Vratio sam se u stan. Čim sam ušao u dvorište, iza ledja čuh kako me neko doziva.
– Gospodine!
Okrenuo sam se i video matorog debelog domara.
– Gospodine, gazdarica Etel hoće da se vidi sa vama…
– Gazdarica? – zastao sam začudjen i okrenuo se prema njemu.
– Da… Znate ona je vlasnik ovog kompleksa. Rekao sam joj da prodajete motor, pa bi ona da razgovara o tome sa vama.
– Odlično… Kada? Gde?
– Ona je sada u kancelariji, možete otići odmah do nje. To vam je onaj apartman broj A11.
– Hvala.
Otišao sam prvo u svoju sobu da se presvučem i istuširam i uputih se ka kancelariji gazdarice.
Zakucao sam na vrata i ušao. Unutra je bila zgodna plavušica i ja pomislih da je to sekretarica. Znate, gazdarice sam ja još uvek zamišljao kao matore gundjave, debele žene pune strija.
– Halo, – pozdravih – Treba mi gazdarica…
– Ja sam, izvolite… – reče ona i ostavi me malo zbunjenog.
– Hm, ja sam u vezi onog motora.
– Ah, da… Izvolite sedite… Jeste li za neko piće?
– Ako mogu da biram, ja sam za hladno pivo…
– Odlično – reče ona i ustade. Iz friza je izvadila dve flaše piva. Bila je to odista zgodna žena. Vitke linije, uzanog struka i još uvek ne velikih, ali tvrdih sisa za svoje oko četrdesete godine. Imala je prelepe listove, one vretenaste, koji najlepše izgledaju kada žena nosi ravne mokasine, kao što je ona nosila. Sede za sto preko puta mene, dodade mi pivo i poče:
– Domar mi je rekao da se interesujete kako da prodate motor.
– Da.
– Da li je to onaj srebrni Harley koji sam često vidjala ispred?
– Jeste.
– Vidite, ja imam sina koji za dva meseca puni 18 godina. Odavno me već davi da mu kupim motor, pa sam mislila da se nekako dogovorimo oko cene…
– Stvarno? Prvo moji komplimenti… – počeo sam da joj se uvlačim u dupe. Prvo da bih što bolje prodao motor, a drugo da bih pokušao da je opalim. Bila je dobra mačka. – Nikada ne bih pomislio da imate tako velikog sina…
– Ah… Hvala… Mlada sam se udala… pa… eto… – zacvrkuta ona.
– Mora da je tata mangup, čim vas je tako mladu prevario…
– Tata mu je baraba i odavno ne živimo zajedno. Iskreno, ne znam ni gde je…
– Žao mi je…
– Ma nema veze… Nego hajde da pričamo o motoru.
– Može. Vidite, meni novci ne trebaju. Cena motora je ona koliko košta avionska karta da se vratim kući. Mislim da je to više nego fer cena, i još da mi ne naplatite par dana boravka dok ne krenem na put.
– Mislim da se možemo dogovoriti. Dajte mi danas vremena da vidim koliko košta ta vaša karta i mislim da ćemo rešiti problem.
– Odlično. – Otpih pivo i krenuh da ustanem i odem, kad ona reče:
– Sedite još malo. Ipak ste moj gost, a nismo imali prilike da se upoznamo bolje, a i red je da proslavimo kupoprodaju…
– Onda ćete morati da mi date još jedno pivo.
– Naravno – sada je ponovo ustala i otišla do frižidera po pivo. Možda mi se činilo, ali mislim da je sada više koketirala sa mnom. Ovoga puta nije kleknula kako bi izvadila pivo iz friza, već se natrtila. Prelepa guza joj se ocrta na tankoj suknjici. Osetio sam kako mi se kurac puni krvlju, ali morao sam ići polako, ako sam mislio da uspem.
– Inače čime se vi bavite? – upita sedajući za sto i stavljajući pivo ispred mene.
Ja sam joj ukratko ispričao svoju životnu priču, dok je ona sa oduševljenjem slušala i povremeno postavljala po neko pitanje. Na kraju sam priču završio svojim putovanjem motorom i dolaskom u Santa Moniku. Naravno, priče o sexu sam preskočio.
– Eh, kako se ranije nismo znali – setno reče ona – ja bih vam rado bila pratilja na tom putu. Volim avanture.
– Da, ali to traži i izvesne žrtve… – rekoh ja u nadi da ću je navući na moj teren.
– Mislim da bih se organizovala što se posla tiče, a novac ne bi bio problem – reče ona ushićeno.
– Nisam mislio na tu vrstu žrtve – “Imam je“, pomislih.
– Nego?
– Pa znate to je putovanje koje dugo traje…
– I?
– Pa… kako da vam kažem… – odugovlačio sam… – Postoje odredjene potrebe…
– Koje? – nestrpljivo će ona.
– Kako da vam kažem… znate na šta mislim… Uveče posle napornog dana, muškarac hoće da se odmori, mala masaža… i tako to…
– Mislite sex?
– Da.
– Pa kaži odmah… – reče ona i dalje sa sjajem u očima – s obzirom kako izgledaš, mislim da ni to ne bi bio uopšte problem. Naprotiv.
– Je li?
– Naravno, ako se i ja tebi svidjam…
– Da li to znači da sada kad već nema putovanja da možemo nadoknaditi izgubljeno vreme bar što se sexa tiče?
– Baš si bezobrazan… – reče ona kada je shvatila da sam je navukao – A šta ti misliš?
– Mislim, odnosno znam da se ti meni jako svidjaš i da ne bi bilo loše…
Ona je u medjuvremenu ustala sa svoje stolice i krenula oko stola ka meni. Nisam uspeo da dovršim rečenicu, a već je bila pored mene i sagnula se i poljubila me dok sam još sedeo na stolici. Mirisala je na svežinu. Prihvatio sam njen poljubac. Njena kosa mi je padala preko ramena i grudi.
Ustao sam sa stolice da se nekako bolje namestim, medjutim, ona sede na stolicu čim sam ja ustao. Krenuo sam da se sagnem i nastavim da je ljubim, ali ona rukom o moje grudi me odgurnu i ja se uspravih ponovo. Sedela je tako u stolici dok sam ja stajao ispred nje. Brzo mi je otkopčala šlic i izvadila moj poludignuti kurac. Coknula je jezikom zadovoljno kada je videla čime raspolažem.
– Uhhh… sada stvarno žalim što nisam bila na tom putovanju sa tobom…
– Veruj mi, i ja…
Uzela je nežno moj kurac rukom, prinela ga licu, onjušila ga, i lagano strpala sebi u usta. Zadovoljno je mumlala i oblizivala moj glavić. Toplota i vlaga njene usne duplje nadigoše mi kurac do pucanja. Dok mi je pušila, raskopčavala mi je košulju i pantalone. Ubrzo sam stajao ispred nje raskopčane košulje i sa pantalonama spuštenim do kolena. Ona je i dalje sedela obučena i slasno dudlala moj kurac.
– Ohhh… kako ti je lep i ukusan… – govorila je dahćući.
– Tvoj je srećo… ahhh…
Zastenjao sam kada ga je progutala u grlo do jaja. Osetio sam hladan vrh njenog nosića kako mi dodiruje stomak. Gutala ga je tako duboko u grlo i jednom rukom mi nežno mesila muda. Njena lepota, pogled na njene sise ispod dekoltea odozgo, kao i njeno vrhunsko pušenje nateraše me da krenem da svršavam. Uhvatio sam jednom rukom za kurac i počeo da joj punim grlo spermom. Ona se odmače i namesti se da je isprskam po licu…
– Ahhh… to volim… svrši mi po licu… volim spermu…
– Ahhh… kako si dobra…
– Tooo… ohhh… kako ti je ukusno seme…
Svršio sam i razmazivao joj kurcem po licu i ustima moju spermu. Zadovoljno se je oblizivala i gledala me je u oči. Taman sam hteo da je okrenem i nastavimo sa jebačinom, kad…
Bam.
Otvorila su se vrata kancelarije i na njima zastade neki dečko. Bio sam zatečen i zbunjen. I dalje sam držao svoj kurac u visini Etelinog lica, dok je ona sva umazana mojom spermom sedela u stolici. Ustala je sa stolice sasvim mirno, uzela papirnatu maramicu sa stola i obrisala lice i mirno rekla:
– Koliko puta treba da ti kažem da prvo kucaš Abrahame?
– Izvini, mislio sam da si sama…
– Kao što vidiš nisam…
– Ne paniči Etel… Svi mi to radimo, zar ne?
– Dobro, dobro… Zašto si došao?
– Zar treba razlog da bih došao kod majke….
E sada samo što se nisam šlogirao. Do tada sam se nekako mučio da upakujem svoj kurac u gaće i dovedem se koliko-toliko u red, ali kada sam to čuo, ukopao sam se.
– Dule, ovo je moj sin Abraham… Ovo je Dule… Verovatno ćeš njegov motor voziti.
– Stvarno? – reče klinac radosno – Onaj srebrni Harley ispred?
Izgleda da mu uopšte nije bilo bitno što je svoju majku zatekao sa kurcem u ustima sa nepoznatim čovekom. Ma ko ih jebe, ako njima ne smeta, meni još manje.
– Da taj, ali još nismo sve dogovorili…
– Molim te… svidja mi se…
– Videćemo, nešto smo ipak uspeli da se dogovorimo. Sve govori da će biti tako i da ćeš za svoj osamnaesti rodjendan konačno dobiti motor.
– Yes… – reče Abraham radosno i sede u stolicu u kojoj je do malo pre njegova majka meni pušila kurac.
– Dobro – rekoh ja – Idem ja sada, a vi mi javite šta ste odlučili…
– Ok, čujemo se – reče Etel.
…
Izašao sam napolje i seo na motor da se još malo provozam. Bio sam siguran da će Etel i Abraham kupiti moj motor i hteo sam tom vožnjom da se dostojno oprostim od njega. Ipak smo ja i moj Harley prošli dosta toga zajedno.
Autor: nszver
