Pao je sumrak, ali teske zavese jos nisu bile navucene. Napolju je kasni popodnevni povetarac doneo zahladjenje i pretvorio se u snazan vetar koji je marsirao drumom izmedju dva reda mladih topola sa obe strane. Vitke stabljike odavale su svoju uzburkanost i povijale se pokorno.
Berniz je sedela na braon (kafenoj, u stvari) plisanoj sofi. Uprkos plamiccima vatre koji su skakutali sa cepanice na cepanicu u kaminu, ususkala je stopala pod izvezenim jastukom i privila svoj crni satenski ogrtac na grudi. Bila je u ranim cetrdesetim, visoka, lepe glave, kratke i kovrdzave tamne kose. Kad se kretala odavala je utisak gracioznosti i snage. Kad se odmarala, delovala je neverovatno prisutna i budna. Ne bi se moglo zamisliti nista sto bi je moglo iznenaditi ili uvrediti. Srebrni servis za caj na malom stolu od mahagonija mirisao je na cokoladu i zacine. Berniz je udahnula ovaj poznat miris i nasmejala se uzburkanom prizoru koji se video kroz prozor. Klarisa je sedela na podu. Sve je bilo na svom mestu. Njen univerzum je bio uredjen – kompletan.
Izvukla je ruku i pomilovala plavokosu glavu koja je pola sata bila pognuta u patnji. Sicusno, suzama izbrazdano lice se okrenulo da je pogleda. Upozoravajuci je spustila kaziprst na te pune usne boje zrele visnje.
„Nemoj“, naredila je. Devojka je ponovo pogla glavu, a ramena su joj zadrhtala. Zena je nastavila da miluje njenu kosu, podigla je saku punu pramenova sampanjskih boja i polako ih ispustala. Njena mala lepotica nosila je crni plisani korset, zategnut dovoljno cvrsto da istakne njen vitak struk i savrseno oblu zadnjicu. Korset joj je takodje pridrzavao i spajao grudi koje su tek pocinjale da pupe. Bradavice su bile tako male i ruzicaste da su se jedva videle. Crne svilene carape na njenim vitkim nogama, ukrasene cipkanim halterima sa crnim rozetama, nestajale su u paru crnih plisanih cipela sa visokom stiklom. Na svakoj je sa zadnje strane bio po jedan mali srebrni prsten, bas iznad stikle. Povezivao ih je fini srebrni lanac, ogranicavajuci duzinu Klarisinih koraka, kao i broj mogucih polozaja njenih udova kada se odmara. Uz sve to, srebrni lanac bio je vezan u osmicu oko oba risa i stikli, pricvrscujuci cipele za Klarisina stopala.
Berniz je jos jace stisnula kosu malene i zabacila joj glavu. Vrhovima prstiju pratila je putanju jedne jedine suze niz njen obraz, grlo i zadihana rebra. „Slatka moja“, rekla je nezno, „pokvarices ten i bolece te glava, Zar ne zelis sada svoj kakao?“
Klarisina glava nalazila se u cvrstom stisku. Zurila je u mudre smedje oci. Bile su mirne, pune ljubavi i poprilicni nemilosrdne. Ugrizla se za donju usnu i uspela da istisne jedno stidljivo: „Da, molim“
„Pljustace veceras“, rekla je zena i skliznula sa kauca. Nasula je malo konjaka iz kristalne case u jednu od solja, potom dodala kakao i sve to promesala. Sebi je sipala uobicajenu dozu istog konjaka. „Ovo ce ti prijati“, rekla je odsecno. Klarisa je prihvatila solju sa obe ruke.
Berniz je spustila konjak na stocic i otisla do prozora da navuce zavese. Dodala je jos jednu cepanicu i vatra se odmah upalila, tako da se soba osvetlila i prilicno ugrejala. Na njenom ogrtacu nije bilo pojasa. Dok se kretala on se, s vremena na vreme, otvarao i otkrivao pune linije njene figure. Koza joj je bila blago preplanula, bedra izdasna, citav dojam senzualan i materinski. Svesna Klarisine paznje, vratila na sofu i sklupcala kao ranije.
Sedele su u prijatnoj tisini pijuckajuci i posmatrajuci vatru. Nesto boje se vratilo u Klarisino lice. Ispustila je jedan drhtavi uzdah, a onda pazljivo odlozila solju i tanjiric na niski sto. Okrenula se, stavila ruke pod jastuk i potrazila gospodaricina gipka stopala.
„Mogu li da ih ugrejem?“, zamolila je.
„Ako ce te to utesiti“
Klarisa ih je nezno grejala medju svojim mekim rukama, privijala ih na grudi, a potom pazljivo spustila i pocela da joj ljubi nozne prste i gleznjeve. Iznenada se njen ocaj vratio u punoj snazi, i zajecala je nad tim predivnim stopalima, poljupcima brisuci suze i suseci ih svojom kosom. „Oh! Izvinite“, zacenila se, „ali… ali…“
Snazne ruke su je zagrlile, crveni satenski ogrtac se otvorio da je primi i bila je ustolicena u krilo svoje ljubavnice. „Nije mi zao sto otkrivam da cu ti nedostajati“, rekla je Berniz. Taj divan barsunasti glas!
Koliko je volim, pomislila je Klarisa i zavapila: „Oh, hocete – zauvek!“
„Da li ovaj izliv… znaci da ne nameravas da me poslusas?“
„Ne! Ne, uradicu sve sto trazite. Samo mi dopustite da se vratim. Znam da me necete zeleti ako budem losa. Ali ako budem dobra, dozvolicete mi da se vratim, zar ne?“
„Naravno, ludice. Ovo je nas dom. To je samo sest meseci skole, a ne dozivotna osuda na izgnanstvo. Ako pokusas da pobegnes, trazicu te svim svojim mocima i dovescu te nazad, cak i sa kraja sveta“
Klarisa se ugnezdila izmedju njenih grudi. U tom sklonistu bila je gotovo utesena. „Sest meseci nije tako dugo“, promrmljala je, pokusavajuci da zvuci kao odrasla.
„Da li si pospana?“
„Ne.“
„Dodaj mi konjak. Eliza te upravo pakuje. Provescemo poslednje vece u domu zajedno, u odaji za disciplinu.“
Klarisa je zadrhtala, a onda skliznula sa njenog krila i dohvatila casicu konjaka. Svetlost lampe prelamala se u picu, tako da je mali plutajuci krug boje cilibara svetlucao ispod njene kljucne kosti. Berniz se nije ni pomerila, uzivala je u pogledu na sicusne korake ogranicene srebrnim lancem (koji je bio dovoljno tanak da pukne) i cipelama sa visokom stiklom. Bila je ponosna na ovo plavokoso dete i odlucn da je ne razmazi otaljavanjem kazni ili uskracivanjem naklonosti. Videvsi da je Klarisa spremna da puzi za njom, napustila je sobu i posla niz hodnik. Odaja za disciplinu – bila je nekoliko koraka dalje.
Berniz je jos sa vrata pogledom pretrazila prostoriju. Sve je bilo u savrsenom redu. Sluzavka Eliza bila je besprekorna. Pomislila je da ce, dok Klarisa bude u zavrsnoj skoli, imati vise vremena za Elizu. Njena sluzavka bila je isuvise dobro obucena da bi negodovala zbog zapostavljenosti, ali ce se svako voljeno bice opustiti i postati aljkavo ako ga predugo ostavite bez nadzora. Klarisino odsustvo nece biti tako nepodnosljivo, rekla je sebi odlucno. Moraju da se rastanu, ako Klarisa namerava da odraste. Skola je bila sledeci logican korak u razvoju njene seksualnosti. Eliza ce je veoma dobro zabavljati, to je i sama obecala. Postoje neke stvari koje se ne mogu traziti od obicnog deteta. Mozda je doslo vreme da napravi novu zurku za prijatelje. Na poslednjoj je Eliza bila tako zaposlena. Prava lepotica bala.
Odaja je bila oblozena tamnim drvetom. Na jednom zidu i na plafonu bila su velika ogledala. Persijski tepih minuciozne izrade, svetlih i delikatnih boja, pokrivao je pod. U sredini prostorije nalazila se naprava koja je podsecala na velikog konja za testerisanje. Sipka na vrhu i nogare bili su tapacirani i prekriveni crnom kozom. Na vrhu, pri dnu i duz nogara nalazile su se karike. Na jednom paru bile su zakucane kozne uzengije na stopu i po od poda. U jednom od uglova, komplikovani aranzman kanapa i uzica visio je sa plafona. Set rekvizita je smesten uz jedan zid do ogromnog lakiranog kovcega. U uglu iza vrata, na civiluku od zlata i slonovace nalazio se asortiman stapova, kratkih biceva za jahanje, biceva za pse i gomila brezovih grancica. Berniz ih je doterala onako kako se aranzira cvece, podsecajuci se sta se sve tu nalazi. Onda je otisla do izrezbarenog kineskog kovcega i uzela cetiri srebrne narukvice, cetiri kratka, ne suvise teska srebrna lanca i nekoliko fino izradjenih srebrnih katanaca. Poredjala ih je na poklopcu kovcega, a onda je potrazila pod svojim ogrtacem ogrlicu koju je uvek nosila i uverila se da je kljuc za katance na njoj.
Klarisa je donela konjak. Posluzila ju je kleknuvsi, glave nagnute u stranu i oborenih ociju. Njene tuzne, napucene usne i crvene oci cinile su ovu tradicionalnu pozu jos lepsom. Berniz ju je ostavila u tom polozaju dok je dzarala vatru, onda se vratila i uzela casicu od nje. „Na konja“, naredila je.
Klarisa se zanjihala na njegovim ledjima vestinom gimnasticarke – sto je zaista i bila. Berniz je skinula lanac kojim su joj stopala bila vezana, ali je ostavila cipele. Bile su tu narukvice za svaki zglob i glezanj. Brzo ih je zakljucala. Milovanjima je navodila Klarisu da se ispruzi duz grede sa stomakom na dole, sa rukama iznad glave, rasirenih nogu i sa stopalama u uzengijama. Besumno i efikasno Klarisa je bila okovana za konja. Cim je poslednja brava skljocnula zatvorivsi se, pocela je da stenje i da se uvija na gredi.
„Plasim se“, rekla je. „Ali zelim da ti ugodim!“
„Videcemo sta te vise plasi, bol ili moje nezadovoljstvo.“
Berniz je prisla svojoj uzdrhtaloj, mladoj zrtvi, skrivajuci nesto u ruci. „Zazmuri“, naredila je. Uprkos cviljenju i nepokornom migoljenju stavila je Klarisi preko ociju povez za spavanje obrubljen krznom od lasice. Vec je izabrala prvi instrument za kaznjavanje: kocijaski bic sa novom kuglicom. Stvarao je vise buke od bilo cega drugog. U drugoj ruci drzala je nojevo pero. Rukavica od zecjeg krzna i cetka za timarenje bili su takodje u blizini i spremni za upotrebu. Upotrebljavajuci sva ova sredstva naizmenicno, izazivajuci bol i zadovoljstvo sa svakim od njih, ucinila je da se Klarisa opusti i postane potpuno ranjiva dok je grcala i jecala nadrazene koze a nerava istreniranih da ublaze svaki bol ili nelagodnost, i umesaju ih brzo u njeno rastuce seksualno uzbudjenje. Cak i pri kaznjavanju ozbiljnih prestupa Berniz nije bila brutalna. Volela je bespomocnost, zudela je za prizorom zenskog tela koje napusta sva pristojnost i samokontrola. Takve stvari se ne podrazumevaju osim kad je u pitanju poverenje i ljubav. Dominacija se ne stvara bez saucesnistva. Dobro obucena robinja je beznadezno zaljubljena u svoju gospodaricu i plakace danima ako greska prodje nekaznjeno. Ako kazna ne usledi, ona ce je traziti – cak ce je izvrsiti sama nad sobom, kao dokaz odanosti.
Berniz je gladila unutrasnju stranu Klarisinih butina krznenom rukavicom dopustivsi joj da oseti prve kontrakcije orgazma. Onda se povukla i skinula povez. Klarisa je vristala i protestvovala. „Nema tu zadovoljstva za tebe“, Berniz se smejala. „Ne volis sa njim i ne volis bez njega. Perverzno majmunce.“ Mazila ju je. „Slatka stvarcice. Radicu sa tobom sta hocu. Hocu li? Hocu li?“ I iznudila je recitu, jasnu potvrdu svoje okovane devicanske robinje. Njena milovanja su lutala blizu najosetljivijih delova jadnog decijeg tela. „Mozes li da pogodis sta cu da ti radim? Hmm? Moja skoro odrasla devojko! Nesto sto ti i ja ne radimo cesto.“ Njeni prsti su u iskusenju presli granicu, otisli predaleko i povukli se. „Malo ozbiljnog bicevanja, maco moja. Stvarno snazno, temeljno udaranje. Mozes li, za mene?“
„Oh – molim“, dahtala je Klarisa.
Berniz je sa civiluka odabrala kratku kamdziju i pocela blago da siba Klarisina ramena i ledja. Repovi su takodje lako udarali njene nezne butine, ostavljajuci crvene pruge koje su brzo bledele. Udarci su se smenjivali sa trenucima obozavanja i ohrabrivanja, tokom kojih je drazila Klarisu izmedju nogu sa drskom bica. Klarisa se previjala na konju, zadnjicom je pumpala gore-dole kao napaljena kobila. Devojka se borila za vazduh, stezala i opustala svoje male sake.
„Ti crvenis“, rekla je Berniz. Presla je hladnom rukom preko Klarisinih crvenih delova. Udarila je ponovo, jace. „Sss. Ovo nije nista. Sss. Nista.“ Otisla je do glave konja i prihvatila zavezana decja usta. „Jos? Da. Jos.“ Ponovo se latila posla kod nogu konja i zadala nekoliko preciznih udaraca. „Sad mozes da nastavis. Pevaj. Volela bih da te cujem. Boze, volela bih da oderem kozu sa tvoje nezne, ruzicaste zadnjice.“ Kamdzija je zazvizdala kroz vazduh stvarajuci mali povetarac koji je podigao Bernizine lokne.
Klarisa je grcala i jecala. Mokra kosa visila joj je u pramenovima, a telo svetlucalo od znoja. Trag jos gusce tecnosti umrljao je rascep njenog pubicnog runa. „Ne mogu vise da podnesem“, rekla je kad se Berniz nasla pored njene glave.
Berniz se nasmejala. „Tako slatka“, promrmljala. „Ti si tako slatka“
„Poljubac?“
„Oh, da.“
Bernizin jezik je snazno prodirao! Klarisa je izgubila glavu i pocela da ga gricka i guta. Berniz joj se nasmejala i povukla se.
„Oh – jos!“, Klarisa je cvilela. „Sva gorim. Ne ostavljaj me!“
„Nevaljala devojcice“, rekla je Berniz. „Razvratna mala kucko. Grizes moja usta kao prosta BiiiiP. Moramo da kaznimo razvratnice, ili ce od losih postati jos gore. Zar nije tako, draga moja?“
Klarisa se borila da ovo ne potvrdi i ostala je tiha.
„Oh? Ona zeli da se raspravlja sa boljima od sebe. Drska je uprkos prirodnoj osetljivosti. To je zastrasujuca kombinacija. Reci mi, buntovna gospodjice, da li si me ujela? A?“
„Ja – jesam“, Klarisa je priznala.
„I da li je to bilo zbog bola ili straha?“
„Neee“
„Onda moramo zakljuciti da te je obuzela telesna strast. A znas da se to ne tolerise.“
„Da“, Klarisa je priznala porazena. „Znam“
„Pa, onda, hajde da prestanemo s uzaludnim pokusajima izbegavanja pravedne kazne. Ooh, samo cekaj da te uhvatim. Razvratnice! Droljo!“ Dok je prizivala nebeski gnev na svoje neposlusno dete, Berniz joj je dala gutljaj-dva konjaka, a onda ponovo otisla do lakiranog kovcega. Brzo je presla pogledom preko posluzavnika stavljenog na vrh kovcega, posluzavnika u kome su se prvobitno nalazile plisane kutije pune niski bisera, mindjusa, dijamantskih broseva i slicnih stvari. Sad se na njemu nalazila druga vrsta nakita. Izabrala je jedan komad – dijabolicnu minijaturu koja joj je namigivala. Onda ga je odnela do Klarise, da ga i ona vidi. „Moja baka je donela ovo sa Orijenta“, rekla je. „Koristila ih je da pricvrsti svoj operski plast. Zar nisu slatki?“ Pokazala je Klarisi par srebrnih kopci u obliku zmajeva cije su se vilice pomerale da bi uhvatile ivice plasta… ili ma sta stavljeno u njihova gramziva usta. Kopce su bile spojene lancem od nekoliko inca. Greda je bila tako uska, da su Klarisine grudi virile sa obe strane. Berniz ih je pomilovala, uzbudjujuci devojcicu toliko da je pomislila da ce poludeti ako joj ne odlozi kaznu. Ali stipnuvsi je za obe bradavice samo je povecala njenu zelju. „Ti si tako surova“, plakala je Klarisa.
Berniz joj je uvrnula bradavicu. „Pazi sta govoris“, rekla je i prislonila hladnog, iskezenog zmaja na njenu meku kozu. „Da li znas sta cu da uradim sa ovim?“, pitala je. „Jesi li vec pogodila?“
„Ne.“, lagala je Klarisa.
Berniz je otvorila jedan klip, lagano povukla Klarisinu bradavicu i okacila mitsku zver na njenu dojku. U sledecem trenutku njen par je visio sa druge dojke. Lanac je bio tako kratak da su joj se bradavice skoro dodirivale.
Zvucalo je kao da Klarisa place bez suza u ocima, dok je trljala svoje intimne delove o gredu. Krutost korseta nije joj dozvoljavala slobodu pokreta, a blagi kontakt koji je uspevala da ostvari samo ju je dodatno nadrazivao.
Berniz je presla na drugi kraj grede i ponovo je pomazila, razmazujuci njenu ljubavnu rosu sa klitorisa ka medjici, ovlazujuci unutrasnje usmine, cak je i utrljavajuci u njen najuzi, najmanji otvor. Onda se sagla i duvala po ovlazenim delovima, a Klarisa zajecala: „Osecam da nisam nista drugo nego vlaznost, nista osim toga sto mi je medju nogama. Sta cete da uradite sa mnom?“
„Sta se to tebe tice?“
„Ne tice me se – samo me nemojte napustiti – molim vas, uzmite me, iskoristite me – oh!“, uzviknula je dok je Berniz ponovo razmazivala gusti sok preko njenih butina i medju guzove, isputajuci vreli dah po upaljenim, vlaznim delovima.
Kad je Klarisa vec bila sasvim izvan sebe, Berniz je odabrala svoje trece i konacno oruzje – dug, savitljiv, zut stap. Pre nego sto je pocela, dala joj je jos konjaka i nekoliko puta je snazno povukla iskezene zmajeve.
Do sada joj je zadavala bol srednje jacine i cinila kozu crvenom dok nije postala topla i blago otecena, ali je nije posekla. Nije imala obicaj da obelezava Klarisu jer joj se njena koza vise svidjala glatka i nepovredjena. Klarisa je zudela za modricama na Elizinom telu cesto zamerajuci Berniz sto joj ih uskracuje. Nocas – obavestila je svoju mladu sticenicu – ostavice na Klarisi vidljive tragove bicevanja.
„Moram da ti dam dovoljno da traje sest meseci. Zapamti to ako mislis da si dovoljno dobila. Sest dugih, pustih meseci“. Iako je ozbiljno sumnjala da ce Klarisi nedostajati udobnost, drustvo ili kaznjavanje bas u toj skoli. Tesko je ugusila napad ljubomore. Godinama je cuvala Klarisu samo za sebe. Njihova ljubav bila je istinska, ali mozda nece preziveti njenu adolescenciju. Cak bi i ovo slatko pokoravanje moglo izbledeti, a nesto neprijateljsko, dominirajuce ili ravnodusno moglo bi se pojaviti umesto njega.
Klarisa je strpljivo cekala da ona nastavi sa pricom ili da pocne sa batinanjem. Berniz se sabrala i vratila poslu. Ne sme da razmislja ni o cemu drugom. Ne sme da dozvoli da joj zbog razbijene koncentracije ruka zadrhti.
„Tragovi ce ti se nizati niz noge, od unutrasnjosti kolena do vrha kukova. Oni ce biti ravnomerno i paralelno rasporedjeni. Neces se pomerati.“
Bernizin glas bio je miran i smrtonosan. Klarisa se sledila. Vezbe iz obuke, izvedene tokom prethodnih seansi, uverile su je da bi bilo bolje da se ne pomeri uopste, ako joj se to izricito ne naredi.
Kako bi ucinila da napetost naraste, na trenutak je usporila disanje, najpazljivije naciljala – a onda – tras! tras! tras! Svaki trag bio je uzasan. Berniz je menjala strane kako bi se obe butine uklopile. Napravila je pauzu pre obelezavanja Klarisine zadnjice, kako bi im obema dala sansu da se pripreme. Tada ju je napala poput tigrice i ostavila savrseni niz modrica, pocev od neznih decjih oblina ispod same guze, sve do tanke zategnute koze na vrhu repa.
Klarisa je molila mrmljajuci za oprostaj i slobodu. Berniz ju je prstima dodirivala izazivajuci zalostan jecaj. Nastavila je sa milovanjem upornije i citavo Klarisino telo je vapilo za jos. „Molim vas, udjite u mene“, Klarisa je viknula. „Oduzmite mi nevinost. Ne zelim da je dam nikome, majko, Eliza kaze da voli kada ste u njoj vise od bilo cega. Ne mogu da podnesem kad mi ne dajete nesto sto dajete njoj. Molim vas! Molim vas!“
Berniz je frknula. „Ljubomorna si“, rekla je, „Nalazim da je to neprivlacno. Mislis da mozes da me navedes na bilo sta? Hmmm?“ Zagolicala joj je stidnicu i lako pritisla himen, ali nije zelela da udje. Onda se vratila Klarisinom ruzicastom biseru i dovela je do ivice orgazma. „Izvini se“, rekla je kroz stegnute zube. „Bolje bi bilo da ti poverujem, ili cu ti uskratiti svako zadovoljstvo i poslati te u skolu sa pojasom nevinosti!“
Njihovi glasovi su prerasli u povike, nepovezanu kakofoniju psovki i ponizavajucih ispovesti kojima su jedna drugu obasipale. „Ja sam nista“, Klarisa je plakala u zanosu. „Ne zasluzujem nista osim najbrutalnije i najostrije kazne. Molim vas za oprostaj, vasu blagost, vasu kaznu. Molim za priliku da ponistim svoju krivicu, da ispravim svoj promasaj. Oh – zao mi je, zao, zao, zao!“
„Ah da, to. Da li ce jos malo ovoga pomoci? Obicno pomogne“, izbacila je Berniz. „Da, moj mali zlostavljani andjele. Dodji mi. Doci ces mi. Sada. Da, sada.“
Lanci i konj su protestvovali, dok se Klarisa bacakala sa jedne strane na drugu natapajuci Bernizinu ruku vidljivim dokazima svog zadovoljstva. Potom je bila samrtnicki mirna. Berniz je prisla kraj njene glave i potapsala je kao prestrasenu zivotinju. „Hajde, hajde“, rekla je. Klarisa je podigla glavu. Oci su joj bile prepune suza. „Da li sam jos uvek ovde?“, prosaptala je. „Oh, hvala, najdraza Majko. Ne napustajte me, molim vas. Nikada nemojte prestati da me volite.“
„Tiho draga. Spusticu te.“ Dok je pazljivo stavljala kljuc u malu bravu, Berniz je poducavala Klarisu o ponasanju koje ce od nje ocekivati u skoli. „Moras pokazivati pred svojom upravnicom i uciteljicama isto postovanje i radosnu poslusnost koju meni pruzas. Citacu izvestaje o tebi svakog meseca“, zakljucila je baveci se lancicima sa kojima su cipele sa visokom stiklom na njenim nogama bile povezane. „Ako budu zadovoljavajuci kad se vratis deflorisacu te, ali samo ako to bude tvoja zelja i ako ti je nevinost jos uvek netaknuta.“
„Bice“, Klarisa je rekla. „Obeca…“
„Tiho. Ne obecavaj mi nista. Suvise si mlada da se zavetujes na vernost. Cekaj samo da sretnes upravnicu Visoke kule, onda ces znati da li ces vratiti svoje srce u jednom komadu – pusti na miru svoju malu ostrigu, ljubavi moja“
Klarisa je jedva naslucivala u ovom gorkom govoru zavet i tugu. I pre nego sto je mogla da smisli ubedljiv odgovor Berniz je podigla njeno mlitavo telo, sutnula vrata i povikala niz hodnik: „Eliza! Napuni kadu za obe. Izvadi mnogo peskira i brezino ulje. Ostavi u mojoj sobi liker i hladnu veceru na posluzavniku. Onda mozes da se povuces na pocinak“
„Da, gospodjo“, bio je uctiv odgovor koji je doplutao do nje. Zvuk vode koja tece dopirao je nerazgovetno iz drugog kraja kuce – Eliza je dodavala vrelu vodu u kadu koju je vec bila napunila. Berniz je ponovo podigla Klarisu koja ju je milovala po licu mrmljajuci neznosti na francuskom, i iznela je iz sobe. Eliza ce pocistiti. Pouzdana, neprocenjiva Eliza!
Kad su stigle kupka je bila spremna. Svezi, sneznobeli peskiri bili su na malim kolicima zajedno sa otvorenom teglicom ulja, dva pakovanja mirisljavih sapuna, i zdelicom u kojoj su bile aranzirane ohladjene kriske mandarina. Pored zdelice bio je kristalni bokal sa ledenom vodom i dve kristalne case. Kada – velika, okrugla, dovoljno duboka da se u njoj stoji – bila je do ivice puna i isparavala je. Na povrsini vode plutala je jedna gardenija…..
