Taman sam se malo opustio, a došao je utorak i dvočas iz srpskog kod Marice. Prvo je najavila da će u sredu da pita nas koji smo na pola ocene(meni je prosek bio 3,5), a onda je počela da čita neki tekst iz čitanke. Čitala je tako nekih 10ak minuta. Svi smo se praktično uspavali, a ja sam onda jasno čuo da je neko prdnuo. Podigao sam glavu, a Marica je potpuno neometano čitala. Pogledao sam u svog druga iz klupe desno, on je isto bio bez reakcije, nešto je žvrljao u svesku. Pogledao sam levo u susedni red gde su sedele 4 devojčice (one su se najviše kurčile u celom odeljenju i sve redom ismevale, jer su bile najbolje ribe, ali bez grama mozga i osećaja za bilo šta i bilo koga). Isto su buljile u svoje sveske i čitanke, bez ikakvih naznaka da su čule nečiji prdež. Da li sam ja lud, zapitah se u sebi. Ponovo sam pogledao desno u svog druga iz klupe. On je i dalje ćutao. Okrenuo sam se malo više u desno da vidim druga koji je sedeo u klupi iza mene. On je imao iskren osmeh na licu. Kada sam se potpuno okrenuo i pogledao iza njega, u zadnjoj klupi sam video dvoje ludaka od drugova. Jedan je držao maramicu na nosu i smejao se, a drugi je zapušio nos desnom rukom i nabio glavu u ćošak da bude što dalje od ovog prdonje. Tu više nije bilo mesta da ja na bilo koji način kontrolišem svoje reakcije. Počeo sam tako da se smejem da je to bilo nezaustavljivo. To je bio pravi napad smeha. Krio sam se od Marice koja je neumorno čitala, i uspevao sam u tome u početku. Taman sam se malo primirio, a drug koji je sedeo do mene me je pitao zašto se smejem. Nisam uspeo da mu odgovorim, samo sam nastavio da se smejem kao lud na brašno, glave spuštene među ruke, i plašeći se da me Marica ne provali. Opet sam se primirio, ali čim se to desilo, opet me je drug pitao zašto se smejem, a ja sam opet počeo da bulaznim od smeha. Marica je čitala i čitala, a ja sam je u jednom trenutku pogledao. Čitala je i šetala po učionici, i u jednom trenutku, bukvalno na jednu desetinku je zastala i mrko me pogledala, poručivši mi na taj način da prekinem. I stvarno sam planirao da to ostvarim do kraja časa, i malo mi je falilo da uspem da se smirim, ali moj drug nije odustajao i ponovo je pitao zašto se smejem. Opet sam prasnuo u smeh, ne mogavši više da se kontrolišem, nabio sam glavu u ruke i tresao se od smeha, a Marici je onda prekipelo.
-’’Pa šta je tebi Vladane? Šta je tebe toliko zasmejalo?’’-upitala je Marica
Bila je potpuno rezignirana. Nije mogla da poveruje šta se dešava. Ne znam šta me je više zasmejavalo, prdež, to što se svi prave ludi da nisu ništa čuli (jebem ih fine I gluve), ili činjenica da Marica, I pored svega, ne može da me zauzda. I dalje sam se cerio, a ona je nemoćno spustila čitanku I posmatrala me začuđeno, kao I ostatak odeljenja.
-‘’Izvinite nastavnice molim vas(malo je falilo da umesto nastavnice pred svima Maricu nazovem gospodarice), zasmejao sam se, jel mogu da izađem da se smirim?’’-upitao sam je sa suzama u očima, toliko sam se smejao
-’’Naravno da možeš da izađeš, bolje i to nego da te izbacim!’’-glasno je rekla, svesna da nema kontrolu nad ovime, baš kao ni ja
Brzo sam izašao iz učionice i krenuo ka WC-u da se malo umijem. Rukavi dukserice su mi bili potpuno mokri od suza. Glasno sam se smejao idući hodnikom, shvatajući da sam žestoko najebao posle ovoga. Umio sam se, još malo se ismejao i vratio sam se u učionicu. Samo sam ušao, ona je i dalje čitala, skoro da me nije ni primetila. Seo sam, duboko uveren, da se ovo neće ponavljati. Drug iz klupe mi je onda rekao:
-’’Raspitao sam se šta je bilo, znam zašto si se smejao’’
Hteo sam opet da se iskidam od smeha, ali sam se ipak iskontrolisao. Uspeo sam da ućutim do kraja časa. Ali mi nije padalo ni na kraj pameti da sutra dolazim u školu, da me Marica ispituje i isponižava tu pred svima (što je umela da radi). Sutradan se održavao aeromiting u Batajnici, pa sam otišao sa roditeljima. Posle sam saznao da nikoga nije propitivala taj dan. Da je samo u vezi mene pitala celo odeljenje jesam li ja za četvorku jer mi je prosek ocena bio 3.5. Svi drugovi su me podržali, i Marica je rešila da mi zaključi 4. Pravila se pred svima kao da nije znala ko sam. Vrlo lukavo, nema šta. To sam prebrodio, ali nailazio je prijem kod nje u četvrtak. Ispod muda je prestalo da bridi, samo je svrbelo. Taj svrab kao da se pojačavao. Došao je i taj četvrtak i pola 6. Napolju je bilo neko tmurno vreme, iako toplo, delovalo je kao da će pasti kiša, sumrak se polako hvatao od oblaka. Došao sam u školu, opet u bermudama i majici. Ušao sam u taj famozni hodnik koji je bio u mraku, jer domar još nije upalio svetla. Časovi su trajali, nikoga nije bilo. Samo su dežurni učenici dremali na spratu. Krenuo sam niz hodnik i video da su vrata od kabineta srpskog otvorena i da iz učionice dopire svetlo. Marica me je čekala tamo. Vrlo sporim i nečujnom korakom sam došao do vrata,a usput sam osetio jak svrab na mestu gde mi je prošli put uradila ’’depilaciju’’. To je bilo jako neprijatno jer sam morao da se češem, a to nije bilo lako sakriti, ako nisam mogao da otrpim. Stao sam na vrata. Marica je po običaju nešto pisala u dnevnike i svoju svesku, ali me je odmah primetila i ustala.
-’’Ulazi’’-rekla je odlučno, krenula ka meni i zaključala vrata
Napolju je krenula jaka kiša.
-’’Sedi tu’’-rekla mi je i pokazala da sednem u prvu klupu srednjeg reda, tačno preko puta nje
Bio je to prvi put da mi kaže da sednem, a ne da kleknem, puzim ili tako nešto. Na stolu pored nje su bila i dva, bela metalna čajnika iz kojih se jedva mogla primetiti para koja je izlazila. Brzo je ispisala nešto, zatvorila dnevnike i upitala me:
-‘’Ajde mi reci sad, da li bi voleo da si normalan?’’
-‘’Izvinjavam se gospodarice’’-rekao sam jedva se suzdržavajući da ne prasnem u smeh
Gledala me je svojim prodornim tamno braon očima.
-‘’Da li je moguće da se ti posle svega što znaš o meni onako ponašaš? Da li je moguće da pomisliš da onako nešto uradiš?’’-pitala je
-‘’Gospodarice…’’-počeo sam
-‘’Tišina’’-rekla je hladno a ja sam momentalno ućutao
-‘’Sad ćeš lepo da mi ispričaš šta je bilo toliko smešno, I bolje da me oduševiš, jer ako je neka glupost u pitanju, poslaću te pravo u pakao’’-rekla je sasvim pribrano I ujednačeno
Ćutao sam I čekao njenu dozvolu.
-‘’Počni’’-rekla je
Počeo sam da pričam sve kako je bilo, ali sam već na startu, ponovo proživljavajući sve to, počeo toliko da se smejem da su mi opet suze krenule. Objasnio sam joj da mi nije sam prdež bio toliko smešan, koliko to što se svi foliraju da niko nije ništa čuo, to mi je bilo najsmešnije. Dodao sam , da mi ona, kao autoritet od nastavnice, nikako nije smešna, ali da je taj osećaj, da je tako nešto kod nje strogo zabranjeno, dodatno doprineo da se smejem. Jednostavno, sve je to bila tako glupa I bezizlazna situacija da drugačije nije moglo. Sve vreme me je bledo gledala. Nije napravila ni najmanji pokret. Kao da sam stisnuo pauzu na videu. Napolju je pljuštalo kao iz kabla.
-‘’To je tvoje objašnjenje?’’-pitala je
-’’Da gopodarice, moje potpuno iskreno objašnjenje za vas, sve sam vam rekao kako je bilo,ništa nisam izostavio’’-rekao sam joj
-’’Siguran si?’’-pitala je
-’’Da gospodarice’’-odgovorio sam
-’’Znaš li šta si ti? Ti si jedna obična brljotina i bljuvotina od deteta, koju nije ni trebalo praviti. To je tebi bilo toliko smešno?! Pa to je nešto najtupavije što sam u svom životu čula, ti si jedan običan balvan koji treba samo da fizikališe do kraja života, jadan si i bedan. Još kažeš da kad je nešto strogo zabranjeno, dodatno te nasmeje, 30 učenika je ćutalo samo si se ti smejao kao neki neandertalac, to je tvoje objašnjenje, pa to samo još gore zvuči. Ti nisi ljudsko biće, ti si kao životinja, pa ovo je strašno, na šta je svet spao. Vi ste generacija koja će sve potpuno upropastiti. Garantujem ti da ćeš ponovo liti suze, ali ne od smeha’’-izgovorila je Marica u dahu
Ćutao sam.
-’’Ustani’’-kazala je i ustala u isto vreme
Bila je u braon suknji do kolena, čarapama od likre, i po prvi put u cipelama sa štiklom, doduše debelom. Gore je imala plavu kariranu košulju. Poslušao sam je. Sklonila je stolicu sa svog radnog stola u stranu i rekla mi da stanem tu, za njen sto.
-’’Skini te bermude i gaće’’-rekla je
Spustio sam ih, a na sto je ispala moja polunadignuta kara. Marica je pogledala i počela sa svojim prepoznatljivim smehom:
-’’Haaaaaaaa, haaaaaaa, haaaaaaa, ne mogu da verujem’’-rekla je
Opet sam zaboravio da se obrijem. Krenuo sam nešto da kažem, ali mi je odmah zalepila šamar njenom levom šakom.
-’’Tišina! Govoriš samo kad ti ja dozvolim! Još uvek me ništa ne slušaš, ali imam ja kavez da zadrži svaku životinju. Rekla sam ti da ću te poslati u pakao. Natrti se’’-rekla je
Legao sam preko stola. Marica mi je zadigla majicu i prebacila je na gore ka ramenima. A onda je na moje zaprepašćenje iz svoje tašne izvukla i na sto stavila veliki ,providni, plastični kurac! Odmah sam pokušao da se pridignem ali me je žestoko opaučila po potiljku i svojom burmom mi zakačila bradavicu koju sam imao, a koju je kosa zaklanjala i činila neprimetnom. Gledao sam na plastičnjak sa moje leve strane. Bio je dugačak 20ak centimetara, debeo otprilike kao boca dezodoransa. Na zadnjem delu, umesto muda, imao je kockasti deo sa otvaračem na gornjem delu. Kao rezervoar. Marica je stala pored mene, i polako i pažljivo navukla higijenske rukavice, koje je izvukla od nekuda. Sve vreme me je gledala, a ja sam već počeo da stenjem, znojim se i gutam knedle.
-’’Opusti se, ne brini se ništa, samo ću malo da se razonodim’’-nehajno je rekla i stala iza mene
Počela je da mi širi guzove i da nežno ispipava čmar.
-’’Raširi noge još’’-naredila je,a ja sam poslušao
Videla je da mogu još, pa mi je svojim nogama još raširila noge.
-’’Savršeno’’-rekla je i uzela u ruke svoju plastičnu igračku
Sačekala je par sekundi, a ja sam se cimao levo-desno, sasvim malo, nameštao sam se kao da očekujem neki udarac. Lice mi je pocrvenelo kao bulka. Verujem da je Marica uživala gledajući me kako se bespomoćno migoljim. Ali izlaza nije bilo. Taman sam pomislio da se šali i da će odustati,a onda sam osetio dodir oblog, plastičnog glavića na anusu. Stala je, a zatim ga brutalno gurnula unutra. Ušao je samo glavić, a ja sam pokušao da podignem glavu, ali me je ona snažno gurnula nazad. Tiho sam stenjao:
-’’Uf, uf, uf, uf, uf’’
Marica je počela da rotira plastičnjak ulevo i udesno. Bolelo je katastrofalno, nikada tako nešto nisam osetio. Marica je nastavila da gura, iako je jako teško išlo.
-’’Ovu cev treba pročistiti’’-rekla je i gurnula još jače
Bio sam paralisan. Nisam mogao da mrdnem, jedva sam i disao. I najmanji pokret tela mi je donosio neviđenu bol. Silovala me je nastavnica srpskog. Pokušao sam da se podignem, ali bukvalno i pomisao na to mi je kočila kičmu i sve mišiće, od bolova koje sam trpeo, a koji su dolazili iz dupeta i širili se po celom telu. Marica je još jednom jako gurnula, a ja sam osetio takav pritisak da sam pomislio da će mi očne jabučice eksplodirati. Marica je još jednom gurnula plastičnu kitu u moju unutrašnjost, ovaj put najjače. Mislio sam da ću se onesvestiti. Bio sam kao zamrznut. U mozgu sam osećao pulsiranje.
-’’E tako, to sam htela, lepo je ušao’’-rekla je Marica
Jedva sam je razumeo.
-’’Kako se osećaš?’’-upitala je pokvareno, gledajući me
Nisam mogao ni reč da izustim.
-’’Nadam se da ti se sviđa. A sad imam još nešto lepo za tebe’’-rekla je
Otvorila je čep na zadnjem delu plastičnjaka koji je gotovo ceo ušao u mene. Sam taj mali pokret je toliko zaboleo, da sam gotovo vrisnuo. Uzela je prvi čajnik i počela da sipa toplu vodu unutra. Osetio sam iznenadnu vrelinu u sebi. Dodala je i drugi čajnik.
-’’Aaaaaaaa’’-tiho sam prozborio, trešući se kao da imam groznicu
Marica je počela da se smeje, uživajući u tome što me toliko boli da ne znam šta je gore, da li vrelina, da li pokreti, da li mirnoća. Rukama sam svom snagom stezao ivice stola. U dupetu mi je gorela vatra. Rekla je da će me poslati u pakao. Otišla je do zadnje klupe i gledala me. Vratila se nazad. Čuo se samo bat njenih teških, širokih štikli klik-klak, klik-klak, klik-klak. Stala je pored mene i pomazila me rukom po leđima, na kojima su još bile vidljive linije njenog tretmana antenom od radija. Vrlo polako je prešla vrhovima prstiju duž kičme i učinila da se naježim od dodira ruku na kojima su bile higijenske rukavice. Kakav gest nežnosti u ovakvom trenutku! Celo telo mi je bilo ukočeno. Vruća voda u kurcu se polako hladila. Ubrzo je postala mlaka. Ne znam koliko sam bio u takvom položaju. Bilo je manje od 10 minuta, ali je meni delovalo kao večnost. Plus još jedna večnost. Pa sve to na kvadrat. Marica je ćutala i gledala, stajala je iza mene. Došao je red da to čudo izvuče iz mene. Desnom rukom se oslonila na moja leđa, a levom je počela da vuče plastičnjak ka sebi. Ponovo paklen bol. Peklo je užasno. Polako ga je skoro celog izvukla, ali je dolazio najteži deo. Glavić je bio poprilično izražen, i linija pri njegovom dnu je dosta odudarala i štrčala od debljine korena kurca. Tu je zapelo, pri izlasku iz dupeta. Samo ga je malo iskrivila u levo, a ja sam mislio da me je pocepala na dva dela. Nisam kukao iako je bilo grozno. Duboko sam uzdisao. Osetio sam ipak nekakvo olakšanje, jer je veći deo izvukla i grč u telu je popustio, makar u gornjem delu. Nisam više bio stisnut, mogao sam da pomeram ruke i leđa. Ali od struka na dole sam još uvek bio potpuno ukočen. Marica je iskrivljenu kitu snažno povukla ka sebi, a ja sam pomislio da mi je rascvetala bulju. Puklo je kao kad se otvara šampanjac. Posle par sekundi pao sam na pod. Dupe je bridelo, gorelo, bolelo, delovalo je kao da imam neki gadan ojed. Ležao sam na boku, nije mi se pomeralo, ali Marica je počela da me lagano šutira u leđa oštrim vrhom svojih cipela.
-’’Hajde, pokreni se , navlači bermude, nemam više vremena’’-rekla je mirno
Navukao sam bermude, ali nisam mogao da krenem, nisam mogao da se pomaknem, i dalje sam bio na podu. Bol se ponovo širio po celom telu.
-’’Ustaj, šta čekaš, slušaš li šta ti se govori?’’-razdrala se
-’’Ne mogu gospodarice’’-jedva sam procedio kroz zube
-’’Nema kod mene tog ’ne mogu’, ustaj’’-bila je odlučna
Teško mi je bilo i da govorim, osećao sam i da me vilica boli. Marica je uzela plastični kurac koji mi je nabijala i stavila ga u neku belu kesu. Skinula je rukavice i bacila ih u kantu za đubre u ćošku. Uvila je kesu i stavila je u torbu. Otključala je kabinet. Vratila se do mene.
-’’Ustani’’-rekla je i nagazila me na desnu šaku
Prvo sam se podigao na kolena, a zatim sam ustao na noge. Kolena su mi klecala, sav sam se tresao.
-’’Idemo polako’’-rekla je
Pokupila je dnevnike i svesku i pošla. Čajnike je ostavila na stolu. Polako sam krenuo za njom, ali jako sam se teško kretao. Kao neki starac. Čekala me je na izlasku iz kabineta. Izašao sam u taj mračni hodnik. Svetla još nisu bila upaljena. Kiša je stala. Krenuli smo zajedno. Marica me je sve vreme gledala. Došli smo do kraja hodnika i trebali da krenemo levo, gde bih ja otišao na izlaz, a ona uz stepenice ka zbornici.
-’’Stani, ne možeš takav da ideš kroz školsko dvorište, biće sumnjivo. Dođi ovamo’’-rekla je
Pošla je desno ka teškim vratima koja su vodila iza škole. Nisam ni znao da ta vrata mogu da se otključaju, nikada ih niko nije koristio. Ali Marica je imala kjlučeve. Otključala je vrata i glavom mi pokazala da izađem. Našminkano lice joj je svetlucalo u pomračini. Izašao sam sav u plamenu, a ona je samo zalupila ta teška vrata za mnom i odmah ih zaključala. Video sam je kako kroz mrak odlazi u unutrašnjost škole. Nije se ni osvrnula. Tu iza škole je bio mali šumarak, bilo je tu drveće lešnika. Ono raste nekako čudno ,kao da je više debelih grana pobodeno u zemlju,u krug. Ušao sam u jedan takav krug i oslonio se prednjim delom tela, pokušavajući da se opasuljim. Ceo pojas oko dupeta, sve do bubrega, me je užasno boleo. Iako je kiša prestala, kapi sa lišća su još uvek padale na mene. Donosile su neko olakšanje. Mrak je već bio potpuno pao, a patike su mi bile dosta blatnjave. Čekao sam nekih sat vremena da me bolovi malo prođu, a onda sam krenuo kući. Mogao sam da hodam, skoro pa potpuno normalno. Ali je osećaj bio katastrofalan. Kako li sam samo dospeo do ovde?! Tonuo sam sve dublje i dublje u ovo sranje sa Maricom. Pitao sam se kako li će se sve to završiti. Taman kad pomislim da je dostigla vrhunac u mučenju, ona smisli nešto novo, i još gore. Prošetao sam još malo po kraju ali sam ubrzo otišao kući. Opet celu noć nisam spavao. Nikako nisam ni mogao, sve me je bolelo. Ležao sam samo na trbuhu narednih par dana. Počeo sam da prdim non stop. U prva 2, 3 dana mnogo je boleo odlazak na WC šolju. Posle se to sve nekako smirilo. Prvo što sam uradio za vikend, je da sam se potpuno obrijao. Muda, kurac, celo područje okolo. Deo ispod jaja je već bio izdepiliran. Marica je u utorak i sredu bila u potpuno uobičajenom raspoloženju na časovima. Ničim nije odavala svoje sadističko ponašanje, niti je obraćala pažnju na mene. U četvrtak popodne sam ponovo otišao na prijem. Nije je bilo u kabinetu srpskog, pa sam je čekao ispred. Nije me zaboravila. Pojavila se na drugom kraju hodnika i rekla mi da dođem u subotu u 10 ujutro.
-’’Ovde ispred kabineta?’’-upitao sam je
-’’Naravno, a gde drugo’’-rekla je
Otišla je uz stepenice sa nekom nepoznatom ženom. Šta li je Marica sad smislila? Ceo petak je padala kiša. Opet je zahladnelo. U subotu ujutro sam došao u školu. Sedela je u kabinetu i nešto preturala po nekim papirima. Napolju je bilo suvo, ali baš tmurno. Jedva sam se podigao iz kreveta. Marica je sa druge strane, sijala. Imala je neki teget sako i bluzu, crnu suknju, a ispod nje teget helanke, i cipele sa viskom štiklom (to sam prvi put video kod nje).
-’’Dobro jutro gospodarice’’-rekao sam uspavano
-’’Uđi i zatvori vrata’’-rekla je
Bila je isfenirana i upadljivo našminkana, imala je dosta nakita na sebi. Iskrivila je stolicu ka meni i sela u neku čudnu, poprilično izazovnu pozu i prekrstila noge. Digao mi se, ali prilično sam bio uplašen šta bi mogla da mi uradi. Gledala me je sa osmehom i simpatično mljackala ustima žvakajući žvaku.
-’’Kako se osećaš?’’-pitala je
-’’Dobro gospodarice’’-rekoh joj
-’’Jesi li se dozvao pameti?’’-pitala je
-’’Jesam gospodarice’’-odgovorih
-’’To ćemo još videti’’-rekla je i ustala
Prišla mi je i izbliza me zagledala. Tek kad je prišla osetio sam njen parfem. Šteta što nije malo mlađa, i mnogo lepša i zgodnija, pomislih u sebi.
-’’Nemam danas mnogo vremena, idem na svadbu, pa ćemo malo da ubrzamo stvari. Dođi za mnom’’-rekla je
Krenuo sam za njom. Izašli smo iz učionice i odmah stali, a ona je otključala vrata te čudne kancelarije na kraju hodnika, koja je bila tu, odmah s desne strane. Ušli smo unutra i zaključali se. Kancelarija je i dalje bila sva u neredu, svuda naokolo papiri, stari dečiji listovi, sveske, vežbanke za pismeni…Marica je navukla elegantne, crne kožne rukavice.
-’’Skini sve, od pojasa na dole’’-rekla je
Skinuo sam sve, patike, farmerke, čarape, gaće. Iskren osmeh joj se razvukao na licu. Bio mi je nadignut i čvrst kao kamen, i bio sam glatko izbrijan.
-’’Dobro je, počinješ da shvataš’’-rekla je očigledno oduševljena što sam je poslušao
Počela je da me hvata za kurac i jaja, poprilično grubo, malo mi je drkala, ali se više koncentrisala na muda. Nije mi prijalo, jer su kožne rukavice bile hladne. Malo mi se spustio. Onda me je sa obe ruke uhvatila za obraze, malo me tako držala, pa je počela nežno da me šamara, naizmenično levom i desnom rukom. Onda me je naterala da joj sisam srednji prst. Izvukla ga je iz mojih usta i rekla:
-’’Lezi dole na leđa’’
Poslušao sam je. Onda je uzela jednu staru vežbanku za pismeni, otvorila je, i stavila mi je preko lica.
-’’Drži to tako rukama, ne mogu da te gledam’’-rekla je hladno
Nisam ništa mogao da vidim, ali se čulo kad je skinula cipele i počela da se svlači. Nabio sam vežbanku preko lica, i zamišljao neku porno glumicu. Brzo mi je Marica uništila fantaziju kad je sela na mene. Bila je jako teška. Osetio sam da joj je pička vlažna i topla. Malo se protrljala preko moje kare, a onda ga je uzela u ruku i stavila među njene noge. Tako sam izgubio nevinost. Drugi put za 10 dana. I sa druge strane. Marica je počela da radi gore-dole i da uzdiše. Ali meni nije bilo ni malo prijatno. Pošto sam ležao na tvrdom podu, trtična kost mi je bila opterećena celom Maricinom težinom. Počelo je mnogo da boli, pa sam levu ruku gurnuo iza, da malo amortizujem sve to. Marica je uživala u svežem mesu. Kurac mi je strašno otvrdnuo, pa ona nije mogla baš najbolje da ga usmerava u sebe. Osetio sam to. Zato se malo nagnula napred i nasađivala se ukoso, pod uglom. Pička joj je bila više nego željna, osećao sam kako me usisava u sebe. Glasno je počela da dahće:
-’’Aaaaaah, aaaaaaaah, aaaaaaaah’’-odjednom je vrisnula i pustila svoj prepoznatljiv, jak glas
Marica se ubrzo ućutala. Ja nisam svršio. Ona je bila brža. Njena tečnost po mom kurcu i oko njega ulazila je u neravnine oko prostate i prepona. Osećaj je bio odvratan, sva je curila po mom međunožju. Ipak sam bio previše mali za ovako nešto. Posle par sekundi Marica je ustala sa mene. Nisam se mrdao, vežbanka je i dalje bila preko mog lica. Čuo sam kako se oblači. Nisam mogao da poverujem u način na koji sam skinuo mrak. Niti sam mogao da poverujem u celu ovu situaciju. Nisam znao da li da budem srećan ili tužan. S jedne strane, bila je tu ta ružna, nimalo zgodna nastavnica srpskog, a s druge strane retko ko je jebao sa 14 godina. Niko od mojih drugova pičku nije video, ali ovo nikako nije bilo za pohvalu. Bio sam potpuno zbunjen.
-’’Ustani i obuci se’’-rekla mi je Marica
Ona je već bila obučena. Samo je popravljala helanke ispod suknje. Brzo sam navukao gaće i pantalone preko svog, sekretom okupanog, međunožja. Odjednom me je obuzeo užasan stid. Šta ja to radim? Samo sam hteo da pobegnem odatle, što pre. Nisam mogao ni da pogledam Maricu. Skinula je rukavice i stavila ih sa strane.
-’’Vidimo se u četvrtak u 3 popodne’’-rekla je
-’’Ali u sredu je kraj godine’’-neoprezno sam se izlanuo
Marica mi se unela u moje zacrvenelo lice i tiho i jezivo mi rekla:
-’’Nisam te pitala kad je kraj godine, već sam ti rekla da dođeš u četvrtak u 3 popodne. I nema da govoriš bez moje dozvole’’
-’’Da gospodarice, razumem gospodarice’’-brzo sam se ispravio i oslovio je onako kako ona želi
Sav izgubljen sam krenuo kući. U ulici iznad moje sam naleteo na moju simpatiju iz odeljenja, Isidoru. Odmah mi se razvukao osmeh preko lica. Kakav melem za oči.
-’’O, pa gde si ti pošao ovako rano?’’-upitala me je zanosna plavuša, smaragdno zelenih očiju, za kojom sam otvoreno čeznuo (i ona je to dobro znala)
-’’Nisam pošao, vraćam se kući, propustio sam zadnji bus sinoć, a nisam imao pare za taksi’’-refleksno sam složio notornu laž
Neverovatno je kako sam ovo u trenutku smislio. Osetila je ženski parfem na meni.
-’’Ooooo, pa vidi ti njega, ti si to bio u provodu sinoć?’’-upitala je sa neskrivenim razočaranjem i ljubomorom, pokušavajući bezuspešno da se smeši
-’’Pa moram malo da dam sebi oduška, završava se škola’’-nastavio sam sa tom mojom šaradom koju sam izmislio brzinom svetlosti
-’’Pa ko ti je ta?’’-postala je radoznala
-’’Ma ne znaš je, daleko živi, na Banovom brdu’’-nastavio sam da se proseravam
-’’Aha, tako znači’’-rekla je Isidora tužno
Počela je tu opet nešto da davi, ali sam je ubrzo prekinuo. Hteo sam dodatno da se napravim faca pa sam joj rekao da moram kući jer će me moji ubiti, pošto nisam došao kući celu noć (a tada nije bilo mobilnih, osim za Kariće). Ustvari sam morao da krenem, jer me je Maricina tečnost na kurcu i oko njega počela žestoko da svrbi, jer se hladila i sušila. A nisam mogao da se češem za kitu pred Isidorom. Otišao sam. Mislim se u sebi šta me daviš sad, a ovamo me ignorišeš, nećeš ni ćao da mi kažeš. Isidora je vrhunski izgledala, ali iako je znala da mi se sviđa, jedva da je sa mnom progovarala. A kad je osetila ženski parfem na meni, odmah se uzjogunila. Kakva ćurka. Popizdeo sam! Zašto nije moglo da bude obrnuto?! Da pojebem Isidoru, a da sretnem Maricu. Sve je u mom životu oduvek bilo naopako. I sve je išlo naopako. Čim sam došao kući, odmah sam se istuširao. Pola sata sam se trljao između nogu. Ali Maricu nisam mogao da sperem sa sebe. U sredu, kada je bio zadnji dan škole, sačekao sam da dođe čas srpskog. Svi su bili potpuno opušteni zbog nastupajućeg letnjeg raspusta, a ja sam bio sav potišten. U jednom trenutku, ustao sam s mesta, prišao Marici i pitao je da idem kući.
-’’Pa idi’’- rekla je nezainteresovano
Nije mi se više sedelo tu. A i znao sam da sutradan opet moram kod nje, kad se ostatak đaka raspusti. Došao sam kod nje u četvrtak u 3 popodne, kako je i tražila. Bila je u kabinetu sa hrpom dnevnika. Zvala me je da joj pomažem. Donesi ovo, odnesi ono. Idi po kafu, baci ovo. Još se i hvalila drugim nastavnicama koje su tu dolazile kod nje kako je ona jedina koja ima ličnog sekretara. Čak je i pričala kako sam se ja dobrovoljno javio za to! A ove glupače su joj se divile. I verovale joj. Tek u 7 uveče me je pustila da idem. Dolazio sam tako još i u petak, ponedeljak i utorak. Ista priča, dok konačno nije pozavršavala sve oko tih administrativnih stvari. Taman sam pomislio da ću i ja konačno na letnji raspust, a ona je tražila da dođem kod nje u stan?!
-’’Pa kako gospodarice? A muž, a ćerke?!’’-upitao sam preneraženo
-’’Već su otišli na more, da srede sve u stanu, dok ja ne dođem. Imamo dvosoban stan u Herceg novom’’-rekla je, ponosno, otvoreno se hvaleći kako se dobro udala
A po mom mišljenju se fenomenalno udala, uzimajući u obzir njen izgled. Neverovatno je kako je uspešno postrojavala sve ljude u svom životu! Da li se našao neko ko je nju za nešto odbio, pitao sam se.
Ostao sam frapiran. Objasnila mi je kako da dođem do nje tramvajem. Živela je u novobeogradskim blokovima. Rekla mi je da dođem u subotu u 6 popodne, a ona će me čekati na stanici. Šta sam mogao, nego da pristanem. Em sam bio radoznao da vidim gde i kako živi, em je ceo 8.razred bio pred a mnom, a srpski mi nikako nije bio jača strana. A zanimalo me je i da vidim kako će se ponašati prema meni kad smo sami, jedan na jedan, van škole. U međuvremenu se pojavio drugi problem za mene. Teško sam svršavao. Dizao mi se, sasvim normalno, kao i ranije, ali sam teško uspevao da dođem do vrhunca. Nijedna fantazija nije pomagala, ni porno filmovi na tv palma, koje sam tako temeljno gledao, i nije me mrzelo da ih čekam. Strašno dugo mi je trebalo da ga izdrkam, duže od 15 minuta.
-’’Masturbiraš li ti?’’-pitala me je Marica, kao da je pročitala o čemu razmišljam
-’’Da gospodarice, više puta dnevno’’-odgovorio sam joj, ne otkrivajući joj moj problem sa odloženom ejakulacijom
-’’Dobro, imaš sad tri dana do dolaska do mene, sredu, četvrtak i petak, masturbiraj redovno, ali nemoj da se pereš’’-naredila je
-’’U redu gospodarice’’-odgovorio sam joj
-’’Idi kući, čekaću te na stanici u subotu u 6. I zapamti, ne smeš da se pereš!’’-napomenula je još jednom
-’’Jasno mi je gospodarice’’-odgovorih joj
-’’Dobro da ti je barem nešto jasno’’-rekla je potcenijvacki , uz osmeh
Nastavice se
Autor: dzombabg
