Za šankom sam ugledao Klaru. Delovala je veoma zabrinuto. Naslonjena na šank zurila je u svoju čašu.
U jednom trenutku se okrenula ka meni. Kad me je ugledala, maltene mi se bacila u zagrljaj.
– Pa, dobro, gde si ti, Igore? – upitala je radosno, – mislila sam da te više nikada neću ugledati.
– Koliko je sati? – prekinuo sam je.
– Pola šest. Gde si se to zaglavio? Silvija te je čekala skoro sat vremena. Posle smo šetale po okolini hotela ne bi li te ugledale i ništa. A sada ti odjednom dolaziš niotkuda kao da je sve u najboljem redu. Čak mislim da si i zaboravio na nas. Jesi li?
– Ama, nisam, samo sam malo umoran.
– Hajde ti lepo meni reci, stvarno, gde si bio?
– To nije bitno.
– Kako nije? Pošao si stepenicama. Ispratila sam te lično. I … ? Shvataš li da si nas izradio?
– Kako to misliš “izradio”? Između nas ionako nema ništa. A to što se dogodilo trebalo bi definitivno zaboraviti.
– I?
– Nema “I”.
– Do Silvije nisi došao.
– Nisam.
– Nego? Ma, daj, reci mi, šta okolišavaš? Da nisi neku drugu upoznao i bio sa njom?
– Nisam. I šta ti je toliko stalo do toga da saznaš gde sam bio? – u tom trenutku se setih Raleta, – sećaš se onog tipa što je jutros bio sa mnom?
– Da?
– Sreo sam njega na spratu i čovek me je lepo zamolio da mu nešto hitno pomognem u vikendici. Ipak, on mi je veliki prijatelj, a vas dve jedva poznajem. I sad sam se vratio. Doduše, razmišljao sam o vama, i da vam se izvinim što sam tako naglo otišao.
Slagao sam k’o budala, ali je uspelo. Poverovala je.
– Pa, eto! A tebi je bilo teško da mi kažeš. Nemoj mi zameriti, ali sam htela da znam zbog Silvije, znaš već, ona će me sigurno pitati. Strašno joj je krivo, – pogledala je ka podu.
– Ona me ne zanima, – bio sam grub.
– Nemoj tako, nego šta misliš o tome da popijemo po pićence, a posle toga da večeramo? Sad će i Silvija doći.
“Klopa!” – sinulo mi je u glavi. Sve što sam planirao tim povodom, palo je u vodu. Neprestanu muziku iz stomaka prosto nisam mogao više da slušam. U startu sam pristao, pa neka bude, šta bude.
– Može Klara, sve može, – utešio sam je, – ali, ostaću na večeri samo zbog tebe.
– Tebi kao da je stalo do mene ili mi se to samo pričinjava. U svakom slučaju, veoma mi je drago.
Seli smo za šank. Njeno društvo i piće su mi itekako prijali. U jednom trenutku, dok sam joj nešto objašnjavao, spustio sam ruku na njenu butinu. Pogledali smo se. Razgovor između nas je naglo zamro. Poklopila mi je šaku svojom i stegla.
– Želiš li me još, Igore? – prošaputala je.
Lagano sam gurnuo ruku ka njenom međunožju zavlačeći je ispod suknje. Kurac mi se u isti mah propeo. Vrelina mi je zarobila prste.
– To pitanje je suvišno. A ti?
Uhvatila mi je ruku i polako je izvukla.
– Da, ali ne ovde.
Nasmejali smo se. Samo što smo se latili čaša, začuo se poznati glas iza mojih leđa.
– Vidim, lepo se zabavljaš, Igore, i to opet sa mojom sestricom, ali nemoj da se uzbuđuješ. Nas dve smo se veće raspravile oko toga, – glas joj je ironično delovao.
– Silvija, nemoj počinjati, molim te, – uzvratio sam.
– A gde se to izgubio? – obratila se Klari.
– Ispričao mi je sve, u redu je, – branila me je.
– Nije Klaro moja, nije ništa u redu. Igor je prefriganiji nego što ti misliš. Ko zna šta se u njegovoj glavi kuva.
– Sad je dosta, Silvija! Ideš mi na kurac! – pobesneo sam.
– Opa, vidi frajdžu. E pa, slušaj, dragi moj, idem ja na taj tvoj kurac, ali mi u zadnje vreme sve nešto izmiče, kao da se smanjuje.
– To kad tebe vidi, – odbrusio sam.
– Dosta! Silvija! Igore! – prekinula nas je Klara, – idemo na večeru i više nema svađe. Kraj. Jasno?
– Šta je Klaro? I na večeru si ga pozvala. Kako si mogla ovog uštogljenog pedera? – provocirala je i dalje Silvija.
– Prvo proveri da li sam peder, pa onda o tome pričaj, – uneo sam joj se u lice.
– Dokazaću ti da jesi, mili, – šapnula je kratko me poljubila u lice, – hajdemo onda.
Pošli smo ka stolovima. Na opšte zaprepašćenje, pogledom sam se sudario sa Danijelinim razgoračenim očima. Sedela je za jednim stolom sa istim tipom sa kojim se prethodno veče domunđavala. Uzdahnuo sam i odlučio da ipak ostanem do kraja. Ona mi je sada dala ogromnu snagu, a da toga nije bila ni svesna. Trudio sam se da Klara i Silvija ne primete izvesnu promenu u mom ponašanju. Seli smo za sto.
Dok smo naručivali hranu, a prilično dugo nam je trebalo da se odlučimo, Danijela i njen tip su već napustili svoj sto. Laknulo mi je. Definitivno sam prestao da razmišljam o njoj i potpuno sam se posvetio društvu za mojim stolom. Međutim, Silvija ne bi bila Silvija da ne zavuče svoj nos i gde treba i gde ne treba.
– Da li se to meni učinilo ili je tvoja devojka sedela sa nekim tipom u ćošku?
– Mislim da ti se učinilo. Ja nisam primetio nikog poznatog, a pogotovo ne nju. Glupo bi bilo, zar ne? – hladno sam odgovorio.
– Kako ti kažeš, dragi. Nećemo se ljutiti, – odgovorila je smeškajući se.
Uprkos svemu, večera je protekla iznenađujuće prijatno. Pogotovo meni, pošto sam uspeo glatko da izgladim neprijatnosti u vezi Danijele. I apetit sam solidno zadovoljio priličnom porcijom mešanog mesa. Klara i Silvija su uživale gledajući me kako obilato jedem. Finale je bilo belo vino “Krstač” koje sam lično izabrao. Ispili smo čak dve boce. Na njih je delovalo, jer su počele naprasno da se smeju i zajebavaju. Zbog njihovog blesavog ponašanja, nisam mogao mnogo da saznam o njima, sem da su studenti, sa roditeljima punim para i nezasitom željom za provodom. Začudilo me je da obe imaju svoje momke ali mi je bilo jasno da su te veze uglavnom zbog njihovih para.
I Silvija je prestala sa svojim verbalnim napadima. Čak mi se veoma svidela, što je Klara ljubomorno primetila. Kad smo ustajali od stola, Silvija mi se obratila tonom punim krivice:
– Igore, želim da ti se izvinim. I tebi Klara. Bila sam stvarno grozna.
– Nema veze. Zaboravljeno. Ali, gde ćete sada vas dve? Šta imate u planu? – upitao sam, plašeći se da ne uzvisim posle ovako prijatnih trenutaka.
– E. Što se toga tiče, imamo nešto za tebe, – pogledala je u Klaru, što me je prilično zbunilo, – poći ćeš sa Klarom do moje sobe. Tamo te čeka poklon od mene. Kao znak izvinjenja.
– Daj, ne zezaj, kakav poklon? Ne dolazi u obzir. To mi ne treba u životu.
– Ne budi idiot. Svideće ti se, garantovano, – ubeđivala me je Klara, gurkajući me, – ako odbiješ, obe ćeš nas naljutiti.
Normalno, nije me bilo teško ubediti.
– A ti? Gde ćeš ti? – upitao sam Silviju.
– Za mene se ne sekiraj. Ja imam običaj posle svakog obroka da se malo prošetam. Doći ću kasnije.
Slegnuo sam ramenima.
– Kako hoćeš, ali poklon – to stvarno nije trebalo. Čisto bacanje para.
– Hajdemo, Igore, – uhvatila me je zaruku Klara i povukla za sobom. Ubrzo smo bili pred sobom broj 208.
– Ti ostaješ ovde i čekaš. Kad te pozovoem, onda ćeš ući. Poklon nije poklon ako nije iznenađenje.
– Kako ti kažeš. Ali, imam osećaj da smo sada sami, – utišao sam glas i pružio ruke ka njoj da je zagrlim.
– Ne budi toliko bezobrazan, – izmakla se i poljubila svoj kažiprst da bi ga prislonila na moje usne. Prihvatio sam ga i usisao. Iznenađena, Klara se istog momenta zaključala u sobu. Ostao sam da čekam. Razmišljao sam:
“Šta li su sad smislile? Da mi je znati o čemu se radi? I Klara mi je čudna. Toliko me je želela, a vidi je sada. I šta taj poklon treba da znači?”
Prekinulo me je okretanje ključa u bravi. Otključala je vrata. Uhvatio sam sa nestrpljenjem kvaku i odlučno ušao u sobu, živo zainteresovan da saznam šta je u pitanju. Samo što me kap nije udarila zbog prizora pred mojim očima. Klara je stajala pokraj raspremljenog kreveta potpuno gola, sa ogromnim crvenim mašnama na telu. Jedna je bila vezana preko njenih dojki poput prslučeta, a druga preko bokova sa čvorom preko tajanstvenog trougla kome umalo da razbijem uglove.
Zatečen novonastalom situacijom, pokušao sam da budem pribran. Srce mi je kucalo kao ludo. Grlo mi se steglo, a neka vrućina obuzela celo telo. Moje oružje je bez komande zauzelo stav za “GOTOVS”.
– Pretpostavljam da … poklon je … – zamucao sam i zastao, zureći u njenu razgolićenu pojavu.
– Da, ne treba da se čudiš. Ja sam taj poklon od moje sestre, a i od mene, naravno. A da li je skup ili ne, prosudi sam.
– Ne mogu da verujem. Prosto ne mogu da verujem da je Silvija tako nešto dozvolila.
– Svuci se, pa ćeš poverovati. Koliko me pamćenje služi, prošli put nismo bili u prilici da završimo što smo započeli.
– A sad bi kao trebali da nastavimo.
– Tačno.
– A Silvija? Ako naiđe?
– Nema Silvije i mislim da je neće vetar naneti u ovom pravcu barem dva sata. I zaboravi na nju. Sada smo tu samo ti i ja. Hoćeš li ti da otvoriš poklon ili ne?
– Hoću, samo sekund.
Za tren oka sam svukao sa sebe svu odeću. Zadovoljno se nasmešila obliznuvši jezikom usne kad je moje koplje dospelo na slobodu. Prišao sam joj i uzeo je u naručje.
– Šta … šta ćeš to? – upitala je, začuđena mojim prvim potezom.
Polegao sam je na krevet.
– A sada da razvežem mašne i uzmem poklon. Da vidimo šta tu ima za mene.
Zadovoljna, klimnula je glavom.
Počeo sam da je ljubim počevši od stopala ka naviše. Jezikom sam lagano klizio uz noge povremeno prislanjajući usne na njezinu mirisnu kožu, natopljenu uljem za telo. Celivao sam joj unutrašnje strane bedaradok nisam stigao do prve mašne. Pod mojim zubima, mašna se lagano razvezala otkrivajući špilju njene požude. Prešao sam celom dužinom jezika po pukotini istovremeno joj šireći usmine. Vrh jezika je zakačio njen klitoris u obliku bombonice. Instiktivno, telo joj se od nadražaja trznulo izmamljujući duboki uzdah iz njenog grla. Valjda više nije mogla čekati, drugu mašnu je sama razvezala. Rukama je gnječila svoje sise koje su se razlile na sve strane. Posred njih, poput piončića u mini-šahu, štrčale su bradavice okružene ružičastim kolutovima, poput ostrvcadi. Sklonio sam joj ruke preuzevši inicijativu, dok sam jezikom kružio po stomaku, oko pupka i po bokovima. Uvijala se telom poput mačke maksimalno uživajući u mojim nežnostima.
Stenjući, uhvatila me je rukama za glavu i blago gurnula nadole. Shvatio sam šta želi.
Poslušno, vratio sam se nazad, ka ošišanoj travi livade njenog venerinog brega i pritisnuo jezikom klitoris. Ponovo se ponašala kao da ju je drmnula struja. Raširila je noge da bi mi omogućila što bolji pristup njenoj alavici, čvrsto mi držeći rukama glavu.
– Ahhh … kako mi prija, – čuo sam je između nadolazećih uzdaha,
Palacao sam jezikom po ulazu u dobrano navlažen pičić što od moje pljuvačke, što od bujice njenih sokova, a zatim se ponovo igrao sa klitorisom. Šamarao sam ga i sisao dok nije posve izgubila kontrolu i počela da se baca po krevetu pritiskajući mi glavu na pubičnjak. Na kraju sam je tucao bradom, dok sam jezikom izmamljivao čitavu seriju orgazama. Nekontrolisana vriska ispunila je našu sobu.
– Šta mi … to … radiš … čoveče … – nazirale su se reči iz njenog transa, – ne mogu … ne mogu više …
Nakon jednog prodornijeg vriska od ostalih, naglo sam ustao i promenio položaj svoga tela u šezdesetdevetku.
– Ne, ja to ne mogu, jednostavno neću, – uhvatila ju je panika.
– Neće ti ništa biti. Svideće ti se, kao što se i meni svidelo. Ne želim da te povredim, Klara, ali želim da i ti meni ispuniš želju.
Ćutala je. Vratio sam se mirisu njenog uzavrelog međunožja i tek pipnuo jezikom klitoris. U trenutku je uzdahnula, spustio sam se telom i ugurao joj moju nabreklinu u usta.
Iznenađenje je imalo efekta. Nastavio sam da joj obrađujem picu. Popustila je i prihvatila bezdimnu cigaretu kao novu vrstu zadovoljstva. Za početnika, fantastično ga je pušila. Osećao sam da joj se svidelo, a verovatno je i htela da ostavi dobar utisak na mene. Prosto ga je gutala. Da čovek ne poveruje. Par puta se i zagrcnula, ali nije prekidala. Kad je zapretila opasnost da ću brzo svršiti, ustao sam i okrenuo Klaru na stomak. Široka leđa su se prema guzi sužavala i završavala istaknutim strukom i priličnim kukovima. Kliznuo sam jezikom duž udubljenja kičme pri čemu se Klara izvila telom i zajecala iščekujući trenutak poniranja moje podmornice u njene dubine. Kleknuo sam iza nje, što je i ona učinila isturajući guzu pred mojim očima. Crvena, zajapurena i balava pičkica izgledala je divno. Prstima sam joj nežno raširio usmine otkrivajući rupicu koju je trebalo ispuniti. Uhvatio sam je za bokove i centrirao pulsirajući ud. Sjurio sam ga bez milosti dotakavši glavićem vrh rodnice. Vrisnula je od zadovoljstva.
Ne zastajkujući, zabijao sam se ritmički uz zvuke šljapkanja kao produktom otvorenih svih slavina njenog tela. Na moje iznenađenje, zavrtela je kukovima uvijajući se poput mačke. Zaustavio sam se i prepustio njoj inicijativu milujući joj obešene sise koje su se klatile tamo-amo u ritmu nabijanja njenog tela na moj kolac.
Pao mi je mrak na oči. Ne znam ko je bio glasniji u orgazmičnom haosu. Zaboravio sam i gde se nalazim i šta se uopšte događa. U poslednjim naletima njene goleme guzice, pridružio sam joj se zabijajući se koliko sam mogao. Svu snagu sam usmerio na otvrdli komad mesa kojim sam razbijao zidove njene vagine i lagano se utapao u navali miline i zadovoljstva.
Izvio sam kičmu unazad kao da nije moja zabijajući se uz glasne krike i mumlanje. U trenutku sam video sve zvezde svemira. Sperma je šiknula pod pritiskom ispunjavajući proširenu šupljinu njenog tela.
– To … Igore … to … to … ahhh … gotova … gotova sam … gotova, – odnekud je dopiralo u moje uši.
Pretrpeo sam još par udaraca njenih guzica prazneći se, dok mi kurac nije konačno i ispao. Omlitavelog i balavog, Klara ga je istog momenta strpala u usta. Još jedno čudo. Slatko ga je posisala oblizujući se nakon toga.
– Šta ti bi? – upitah.
– Bio si u pravu. To je sve, – oči su joj svetlucale od sreće.
Zapalili smo cigarete i legli jedno pokraj drugog onako goli i znojavi, nadasve iscrpljeni. Nismo ništa govorili.
– Jesi li zadovoljan poklonom? – trgnuo me je glas koji sam počeo da mrzim.
– Šta ti misliš?
– Klara?
– Odjebi Silvija!
– A, neće moći tako. Ja ti ga prepustim, a ti meni spuštaš.
– Čula si je Silvija, odjebi, izlazi iz sobe i ostavi nas na miru, – pridružio sam se Klari, jer nisam mogao više da izdržim.
– Golupčići moji mali. Neka vas, samo nastavite.
Zatvorila je vrata.
– O čemu se sad radi? – pogledao sam Klaru.
– Radi se o tome da treba da nastavimo. Može li prvo piće, da se okrepimo?
U svakom slučaju, cela njihova igra mi se nije sviđala, pa sam zato imao ogromnu želju da saznam šta se sa njima dvema zaista događa.
– Znači, ne mogu od tebe ništa da saznam.
– Ne, i nemoj da se trudiš.
Pozvala je telefonom recepciju i naručila lagano predjelo i bocu vina. Nakon par minuta, vrata sobe su se naglo otvorila. Zgrabismo na brzinu čaršav da se pokrijemo.
– Dobro veče! – razvalila je svoja usta Silvija, – ponudila sam se da vam ja donesem klopu. Morate da dobijete malo snage za dalje. Bogami, na sve ste mislili.
– O, ne! – ustao sam iz kreveta.
– Pa, bogami, i nisi ti za baciti, – prokomentarisala je gledajući me u međunožje.
– ‘Ajd’ ne seri, nego ostavi ta kolica i izađi. Dosta je više bilo.
Prišla je i liznula mi uvo, šapćući:
– Ostavi i meni malo ovoga.
Osetio sam dodir njenih hladnih prstiju na mudima. “Pobedila je, ludača” – pomislih, dok mi se kurac počeo pod njenim dodirima ukrućivati.
Sagla se i liznula mi rupicu na glaviću. Razgoračila je širom oči kad je moje koplje dostiglo punu veličinu. Kliznula je nežno rukom po njemu.
– Kako si sladak, – rekla je i zatim se sa podsmehom obratila Klari, – srećna si ti devojka pored ovog pastuva. Nadam se da nećeš zaboraviti na svoju sestricu.
Gurnula je kolica sa hranom prema Klari i izašla.
– E, jesi i ti neki! Zar je morao i na nju da ti se digne? – prekorila me je Klara više iz zajebancije, – a reci mi, bi li nju tucao?
– Da, ali iz besa. Kosti bih joj polomio.
– Ih, ne verujem ti.
– Verovala ti ili ne, baš me briga. Hajdemo da jedemo.
– Svi ste vi muškarci isti. Jebali biste svaku koja bi raširila noge. Znam ja to. Ali nema veze. Meni je lepo s tobom, – zaključila je Klara.
Sedeli smo na krevetu i u tišini meznuli malo te suve klopice. Otvorio sam bocu vina i nasuo ga u čaše.
– Silvija se jebe samo u dupe, – počela je iznenada Klara, – pitanje je da li joj je iko ikad oduzeo nevinost. Nije mi pričala.
– Zezaš?
– Ne, stvarno. Znam to pouzdano, jer bi svakom tipu naglasila šta želi od njega u tucanju.
– I?
– Uglavnom je odbijaju. Kažu da je otkačila. Možda je zato i takva.
– Razumljivo, – gucnuo sam malo vina, – a ti?
– A, ne! Nećeš me i na to nagovoriti. Pušenje i nekako, ali da mi ga uvališ u dupe – to nikako!
– Dobro, neću. Evo, obećavam. Je l’ si sad zadovoljna? Je li sve u redu? Nisam te trebao to ni pitati.
– I nisi. A jesi li ti ikada tucao neku žensku u dupe?
– Da.
– I kako ti je bilo?
– Solidno. Očas svršim jer je mnogo tesno.
– Odvratno.
– Za nekoga i nije. Uzmi za primer tvoju sestru. Njoj se to verovatno mnogo sviđa.
– U pravu si.
Legao sam na krevet i zapalio cigaretu.
– Ti nećeš da pušiš? – upitao sam.
– Ja ću nešto drugo, – odgovorila je i prešla jezikom preko mog penisa. Nakon par lizova već je poskakivao dižući se lagano poput robota.
– Sad ću ja tebe da tucam, – šapnula mi je i usisala ga u usta.
Malo sam raširio noge da bi se ona bolje ugnezdila. Pružila je ruke ka mojim bradavicama i nežno ih štipkala i zavrtala, dok je kratkim pokretima glave zabijala kurac sebi u grlo.
Ugasio sam cigaretu i prepustio se u potpunosti njenim željama.
– Klaro, nastaviš li tako, brzo ćeš osetiti špric u grlu, – prostenjao sam s obzirom da ga je dudlala kao sumanuta.
Pridigla se i obrisala rukom usta. Sela mi je na prepone i postavila ga na ulaz vrele rupice. Ovog puta karte su bile njene. Lagano je sela na mene dok sam s lakoćom prodirao u njenu unutrašnjost. Zabacila je ruke pozadi sebe držeći se za moja kolena i savila noge u čučanj. Zažmurio sam znajući šta me čeka.
Počela je da se nabada na moju zabreklu kurčinu, ispočetka polako, a onda se zaukala kao da se nalazi u školi za jahanje.
Podigao sam glavu prema njoj i otvorio oči. Njena pičkica je bukvalno gutala mog balavca. Nestajao je između njenih razjapljenih usmina kao da nikad nije ni postojao, da bi se naglo pojavio u svoj svojoj veličini. Sise su joj odskakivale kao najbolji amortizeri na svetu. Tresla je glavom i vriskala.
Znao sam da neću dugo izdržati.
– Ne mogu više, Klaro, gotov sam, – procedio sam pokušavajući da budem priseban.
– Ni ja, ni ja … aaahhh! – oteo joj se vrisak.
Proradio je i moj aparat za izbacivanje semena. Pošao sam joj u susret podižući trup. Udarci su me boleli, ali nisam imao vremena da razmišljam o tome. Počeo sam da se tresem ispuštajući teške uzdahe i zvuke nalik na promukle krike. Eksplodirao sam i ekstazično definitivno ispraznio moja jaja.
Autor: Vladimir Rapčenko
