Topao tuš je blagotvorno delovao na moje izmučeno telo, maltene isceljujuće. Malo sam se povratio i pala mi je na pamet pomisao šta dalje raditi. Međutim, suviše sam bio umoran da bih mogao o bilo čemu razmišljati, pa sam odustao od svega. Krevet me je neodoljivo privlačio, poput magneta. Bacio sam se na njega. Posteljina je predivno mirisala na njih dve. Omamljen tim mirisima, zaspao sam kao malo dete.
Iz sna me je trgnulo kucanje na vratima. Pogledao sam na sat. 13.15. Vrata su se otvorila. Nečija noga je ugurala usisivač u sobu, da bi se zatim pojavila moja sobarica sa kofom i krpom u rukama. Zaprepašćenje je bilo obostrano. Spustila je sav pribor za čišćenje na pod i zatvorila vrata.
– Otkud ti ovde? – upitala je, prilazeći mi.
– Ne pitaj me ništa. Kad bih ti morao sve ispričati, ostario bih. Isuviše je komplikovano.
– Ništa ne može biti komplikovano ako ga sam ne napraviš takvim.
– Pametno rečeno.
– Je li ti mali, kad sam te ostavila da spavaš kod mene, očekivala sam da ću te naći u mom krevetu. I klopu sam ti bila donela. A ti se dovukao i u ovaj krevet. Čiji je to krevet? – govorila je i usput raskopčavala košulju.
– Nemoj sada, molim te, nije mi do toga, – uhvatila me je panika zbog mogućnosti da naiđu Klara i Silvija.
– A što, mili moj? Da neće možda da naiđe vlasnica kreveta ili možda neko drugi? – spustila je gaćice i zavrnula suknju. Nije se posve skinula. Jednim pokretom je raskopčala prsluče koje se otkopčava spreda, tako da su njene zanosne dojke zavijorile oslobođene pred mojim očima. Bio sam tog trenutka izgubljen slučaj. Pomiren sa sudbinom, nisam mogao ništa učiniti da bih je zaustavio, a i zakasnio sam, jer bilo ko da naiđe, mogao je da pretpostavi celu situaciju.
Povukla je čaršav sa mene.
– Bingo! – uzviknula je presrećna, – pa ti si već spreman za akciju.
Naravno, moje koplje je već bilo upereno ka plafonu.
– Nemoj sada, molim te, drugi put ćemo, – zamolio sam je.
– Ma, čega se ti to bojiš? Valjda imamo vremena da se malo pomazimo. Ja to moram učiniti. Pogledaj samo kako sam napaljena.
Zavukla je kažiprst u usta i prešla njime preko pičića. Prst je nestao između usmina da bi ga gurnula do kraja u sebe.
– Ah, moram li pored tebe ovo sebi da činim? – zajecala je.
Nisam znao šta da joj odgovorim. Pulsiranje mog kurca govorilo je umesto mene. Zakoračila je na krevet i raskrečivši se iznad mene, prilično navlažena, primila celu moju batinu u sebe bez ikakvog oklevanja. Uleteo sam glatko kao prstom u puter. Zažmurio sam i utonuo u mirisni mrak njenog tela. Duboko je uzdahnula prošaputavši:
– Mislila sam da ga neću više nikada imati u sebi. Ahh … tako mi prija.
Telo joj se treslo dok se lagano micala na meni. Tom prilikom sam neverovatno osećao njenu rodnicu koju sam dodirivao glavićem i vlažne i klizave zidove vagine.
– Želim te, mili, tako te želim. Reci da i ti mene želiš. Reci mi, molim te, reci mi, – molila me je.
– Želim te, tako mi to dobro radiš, – u potpunosti sam se predao uživanju.
Počela je strahovito sporo da odiže zadnjicu puštajući me da izađem iz nje skoro celom dužinom, da bi se istom brzinom ponovo spuštala na mene primajući ga do samog korena.
Otvorio sam oči i pogledao za svaki slučaj ka vratima. Poželeo sam da propadnem u zemlju.
– Želiš je stoko jedna! Nju želiš, mene želiš, Klaru želiš! Vucibatino jedna! Postoji li žena koju ti ne želiš, pizda ti materina?! A ja ti još i verovala! Kome?! Jednom seljoberu, kurvaru! Majku ti jebem! – vrištale je Silvija ulazeći u sobu.
– Smiri se, Silvija. Badava ti je. Tip nas je izradio, – smirivala je situaciju Klara koja je maltene trčkarala za njom.
– Pusti me, pusti me, sestro slatka, da mu jebem milu majku!
Moja sobarica je skočila kao mačka sa kreveta popravljajući uniformu na sebi.
– A ti, kurvo?! Kako te nije sramota?! Njega si našla, a?! – obratila joj se sikćući.
– Nju ne krivi, Silvija. Ja sam je naveo na ovo, -branio sam je, pokrivajući se čaršavom.
– Kako se zoveš? – pitala je Klara.
– Katarina, a zovu me Katica, – promuklo je izgovorila moja sobarica.
– Pičkopaćeniče, odvratni stvore! – nastavila je Silvija prilazeći mi. Raskopčavala je pantalone. Nije mi ništa bilo jasno. Klara je zagrlila Katicu i posmatrala bez namere da se više uopšte meša u Silvijine nastupe besa.
– Hoćeš pičke?! Je l’ hoćeš?! Ako hoćeš, evo, imam i ja pičku, ako si je slučajno zaboravio od jutros! – govorila je skidajući gaćice. Raširila je prstima obrijane usmine i nastavila:
– Je li je vidiš, konju?! Dobro je pogledaj i zapamti, jer si jedini kome sam dozvolila da uđe u nju, i još i da je probije! – vrištala je sikćući na mene. Okrenula se ka Katici i nastavila:
– A ti, droljo?! Nemoj da bleneš u mene kao tele. Koliko vidim, nisi ni ti blesava. Žao mi je samo što ćeš zbog ovoga izgubiti posao.
– Nemojte mi to učiniti, molim vas. Evo, otići ću i nećete me više nikada videti, – molila je Katica.
– Pa, otići ćeš, ali tek kad ti pokažemo da ti njegov kurac i nije bio toliko potreban. Sviđaš mi se, Katice. Veoma, – raznežila se Silvija, masirajući joj vrat, dok su Klarine ruke već uveliko opipavale Katicine obline.
– Ja bih zaista da idem, – sada već šapatom pokušala je da se izvuče Katica, ali je popustila pod nežnim dodirima sestara.
Zatvorila je oči uživajući u Klarinim nestašnim dodirima koji su je na kraju potpuno razgolitili. Suknja je spala na pod, da bi se na kraju sama oslobodila košulje. Gledao sam ne verujući rođenim očima.
– Silazi sa kreveta! – naredila mi je Silvija, – i vuci se odavde! Nije ti više mesto među nama.
Pokupio sam odeću i prišavši vratima počeo da se oblačim, ne skidajući pogled sa nesvakidašnjeg prizora.
Silvija se razodenula i legla na krevet, pozivajući Katicu i Klaru da joj priđu. Katica se sagla ka Silvijinom međunožju uputivši joj ispitivački liz. Za to vreme je Klara svukla gaćice i ispitivala jezikom Katicina bedra i prepone. Za nekoliko trenutaka, sve tri su bile na krevetu, gole, obrađujući jedna drugu. Naravno, Silvija je prihvatila Klarinu guzu i sve su bile zadovoljne. Čuli su se samo uzdasi i tihi jecaji. Ruke su im letele na sve strane. Prosto nisam mogao da poverujem. Jedino što sam znao je to da mi tada tu nije bilo mesto. Ali, imao sam neodoljivu želju da uživam u njihovoj ljubavnoj igri koja je tako blesavo i spontano počela.
Čučnuo sam kraj vrata i posmatrao. Palila su me njihova gola i isprepletana tela. Silvija me je odjednom primetila.
– Rekla sam ti da nestaneš iz ove prostorije. Odlazi, ostavi nas na miru, – procedila je i odmah zatim nastavila sa maženjem.
Nisam želeo da stvaram nikakve probleme. U svakom slučaju, bila je u pravu, izuzimajući događaj koji je usledio. Pustio sam ih da se zadovoljavaju na lezbejski način, jer sam ionako praktično izvisio. Jedino mi nije bilo jasno kako je Katica tako lako pristala na tu vrstu odnosa. I još da me potpuno batali iako smo bili započeli da vodimo ljubav.
Taman sam pomislio kako je krajnje vreme da otvorim vrata i izađem, kada se Silvija izvukla iz klupka i pošla ka meni. Zastao sam očekujući da će me pozvati u društvo. Međutim, pao je jedan, pa drugi šamar. Otvorila je vrata i bukvalno me izgurala u hodnik. Nisam se opirao.
– Napolje izlazi, kad sam ti već jednom rekla. Neću da te molim. Nemaš prava da nas gledaš i uživaš u nama. Dovoljno si nas sve tri povredio. Prema tome, zbogom, zauvek.
– Ma, jebi se, budalo, – odmahnuo sam rukom i pošao niz hodnik, – u suštini vam je bio potreban neko koga ćete okriviti za svoje postupke, zar ne?
Okrenuo sam se ka njoj hodajući unazad. Stajala je posve gola na vratima sobe. Bez imalo stida. To me je još više iritiralo i postalo mi je čak i krivo što sam uopšte bio sa njima. Nastavio sam:
– I imate ga! Ja sam, jesi li zadovoljna, – bio sam sve glasniji, – vi se jebite kako ste i počele, lezbejke nijedne! Ne znam kako sam sebi smeo dozvoliti da me na takav način obrlatite i iskoristite! I? Sad sam ja kriv! Da, ja sam kriv! A one se jebu!
Stariji bračni par je lagano prošao pokraj mene zaprepašćeno gledajući.
– Ne gledajte mene, gledajte nju!
Pogledao sam ka vratima. Silvije više nije bilo tamo.
Zamakao sam iza ugla hodnika još mrmljajući sebi u bradu. Bilo mi je krivo što je moralo na ovakav način sve da se završi, što su mi ipak zadale prilično nizak udarac. Ne znam kako bi se neki drugi muškarac ponašao u takvoj situaciji. I to njihovo … pa još i Katica … na moje oči. Pa, ona ih još i ne poznaje.
Sišao sam do bara. Dok sam prilazio šanku nameštajući odeću na sebi, šanker mi se nasmejao:
– Očigledno su te ispalile.
Natočio mi je piće.
– Sve znaš, – odgovorio sam i uzeo čašu. Pogledao sam po baru i još više se razočarao. Moja Danijela je sa njenim bivšim sedela u jednom ćošku i žvalila se, uživajući u njegovom zagrljaju.
– Ali, najgore je što su me sve ispalile, – dodao sam i eksirao votku, – daj još jednu, ali duplu.
– Molim, molim, samo polako, nije kraj sveta. Samo znaj da će na kraju sve te tvoje i trčati za tobom, – rekao mi je prilično ubedljivo, – dolazile su i prošle godine. Bežaćeš ti od njih i to vrlo brzo.
– Sve se bojim da će biti baš tako. A šta ću sa mojom devojkom? U vezi smo skoro dve godine.
Pokazao sam rukom ka stolu gde su se ono dvoje i dalje mazili i ljubili.
– Povlačim se. To je već ozbiljan problem. Ne mogu ti pomoći. A usput baci pogled ka holu.
Okrenuo sam glavu i ugledao Klaru i Silviju kako se pozdravljaju sa Katicom. Začudilo me kako su tako brzo odradile posao. Očigledno je bila stvar da mene otkače.
– Sve znaš. Da nisi ti neki vidovnjak pa tako lako predosetiš situaciju?
– Godine, čoveče, godine. A i za onu tvoju, mislim da ne treba da brineš. Vratiće se kao i one dve.
I zaista, čim su me primetile, prišle su mi sa osmesima do ušiju. Prevrnuo sam očima, jer mi je odjednom postalo neprijatno.
– Nadam se da si naučio lekciju, frajeru, – šapnula mi je Silvija, sedajući na stolicu.
Klara me je samo znalački odmerila kao da proverava jesam li čitav.
– Nećeš ni piće da nam platiš? – pao je prvi komentar.
– Ne znam zašto bih to učinio?
– Možda kao mali znak izvinjenja, – unela mi se u lice Silvija.
– Nemam naročitih apetita za takve stvari.
– Nije valjda da očekuješ da ti se mi izvinemo?
– Ne.
– Samo da ti kažem. Katica je divna devojka. Čak smo se i sprijateljile.
– Ne zanima me nikakva Katica.
– Vidi, vidi! Do maločas mu je bilo lepo sa njom, a sad? Gospodin se našao veoma uvređen, – ironično je konstatovala Silvija.
– Zahvaljujući tebi.
– Nas dve smo joj oprostile, a samim tim i tebi. Je li sada stvar u redu?
– Nije.
– A šta treba da uradimo da bude u redu? I nemoj da misliš da smo lezbejke. To je sve bilo zbog tebe.
– To me ne zanima, a sve što treba da uradite je da otkačite od mene.
– E, to neće moći. Isuviše nam duguješ, samo što ti toga nisi još svestan.
– Kako ti kažeš.
Platio sam svoje piće i krenuo ka izlazu. Još jednom sam se okrenuo ka Danijeli. Mahala mi je. Pognuo sam glavu ka podu. U glavi mi je bio haos. Bila je to poslednja kap u prepunoj čaši.
Pošto je napadalo mnogo snega, pošao sam peške do Raleta da vidim mogu li uopšte do njega kolima. Zastao sam na trenutak i duboko uzdahnuo. Prijao mi je oštar planinski vazduh sa mirisom snega. Osetio sam se nakon toga pomalo rasterećen.
Postojala je jedna prečica u vidu staze preko obližnjeg brdašceta, kroz šumu. Primetio sam da je neko već prokrčio prtinu, pa sam se i ja uputio njome.
– Igore, stani! Igore! – čuo sam povike za mnom.
Zastao sam. Silvija je trčala uzanom stazom padajući po dubokom snegu. Sačekao sam je, da vidim šta je ponovo izmislila.
Zadihana, Silvija se pridržala za jedno drvo.
– ‘Ej, nemoj sve ovo shvatiti za ozbiljno. Malo sam se zajebavala. Ipak, želim da ostanem sa tobom u vezi.
– Ali, ja ne želim.
– Zašto? – razočarala se Silvija, – zar možeš preći preko svega onoga što sam ti pružila?
– Da, i još više od toga. Slušaj, ja nisam igračka, već muškarac i čovek koji razmišlja i oseća. A ti, ti si celu stvar zajebala, a to malo više boli ako nisi znala.
– Slušaj, evo, neću više. Čekaj, znam šta je u pitanju. Da ti nisi malo zaljubiška, a?
– U koga?
– Pa, ne znam ja u koga, ali imaju samo dve, pardon, tri solucije ako računamo i Katicu.
– Ne računaj ni na jednu od tih koje si nabrojala.
– Znači da je u pitanju neko koga ne znamo. Nema veze, samo se ti meni vrati.
U glavi mi je sinula perverzna ideja. Pogledao sam uokolo i utvrdio da oko nas nema žive duše.
– Vratiću se, ali pod jednim uslovom, – nasmešio sam se i pošao lagano ka njoj.
– Grešim li ako kažem da znam šta hoćeš od mene.
– Pogađaj.
– Pa, reci ti šta?
– Pogađaj, – sada sam već bio uz nju, – i ostani tako.
– Nećeš valjda?
– Hoću ili odlazim. Ionako sam ostao napaljen od onog susreta u sobi sa Katicom.
Spustio sam joj pantalone, a zatim i gaćice. Nije se opirala.
– Može naići neko, – šapnula je.
– Na primer?
– Klara?
– U tom slučaju ćemo i nju.
– Ti si definitivno lud.
Izvukao sam kurac kroz šlic na pantalonama, koji je bio u erekciji još od kada mi je palo na pamet da je tucam u šumi.
– Budi nežan, molim te, – govorila je Silvija zagrlivši drvo.
Isturila je guzu očekujući da joj ga uvalim. Kratko dahtanje je značilo da se i ona prilično napalila.
Raširio sam joj guzove i prineo glavić njenog ćelavici. Još je bila mokra od nedavnog Katicinog liza. Umočio sam ga u njenu vlagu i prineo otvoru anusa koji se grčio u ritmu uzbuđenog Silvijinog dahtanja. Primila ga je odmah isturivši dupe i nabijajući se na njega. Izmamio sam joj krik zadovoljstva koji je odjeknuo Zlatiborom.
– Ne Igore, nemoj da joj to ovde radiš, – začuo sam Klarin glas. Rukom me je uhvatila za rame i povukla. Grubo sam je odgurnuo, tako da je pala na leđa. Povukao sam Silviju za bokove i oborio je na Klaru. Obe su zavrištale. Nastavio sam da tucam Silviju još žešće.
– Ne mogu više, ne mogu, prestani, Igore! – povikala je Silvija.
Poskočila je i moja batina je iskliznula iz njenog čmara. Poludeo sam zbog toga i bacio se na Klaru. Pošto se nije odmah snašla, uspeo sam da joj na prepad spustim pantalone do ispod guzica.
– Nećeš me imati, nećeš! – vriskala je.
Ne obazirući se na njene povike, okrenuo sam je na stomak pri čemu joj se lice našlo u snegu. Bespomoćno, razgrtala je sneg. Strgao sam joj pantalone i zgrabio za bokove.
– Ti si lud, ostavi je! Jesi li ti pri sebi?! – vikala je na mene Silvija, oblačeći se.
– Jesam, luda sam zbog vas, – odgovorio sam i prešao prstima preko Klarine pičkice. Sperma mi je totalno udarila u glavu. Klara je prestala da se opire, valjda zbog toga što sam rekao. Nisam bio siguran. Počela je da vlaži što me je veoma obradovalo. Razmazao sam joj nadolazeće sokove iz utrobe po stisnutom anusu i lagano gurnuo kažiprst u još neskrnavljeni otvor. Kliznuo je unutra okupiran stisnutim mišićima.
– Igore, ne radi to! Igore! Šta sam ti ja skrivila?! – histerisala je Klara.
– Neka ti sestrica kaže. Ona je gospodarila situacijom, – rekao sam odlučno prislonivši glavić na ulaz.
– Nemoj, molim te, nemoj, to boli! – molila me je, ali time još više izazivala.
– Opusti se, pa, neće, – šapnuo sam joj na uvo i gurnuo ga. U prvom naletu upao je glavić. Nastavio sam sa prodiranjem polako, dok se Klara tresla što od besa i hladnoće, što od mog kurca, na kojem se našla nabodena tamo gde nije ni sanjala.
Kada sam ušao sa više od pola uda, počeo sam da se pomeram.
– Boli me, budalo, lakše malo! – govorila je, ali sa mnogo mirnijim tonom.
– Samo se ti opusti i uživaj, – govorio sam joj.
Silvija nas je posmatrala u neverici. Klarino telo je polako uskladilo ritam mog zarivanja u njenu guzu. Mislim da se sneg počeo topiti oko nas. Zabijao sam se sve jače i brže. Kleknuo sam od napora i pred očima mi se prikazao ceo kosmos, sva zvezdana jata. Klara je već bila izgubljeni slučaj. Svršavala je i na pičku i na dupe. Sperma je nagrnula punivši je. Zateturao sam se i uz prodorne krike, poput zveri, pao na sneg pokraj Klare. Otvorio sam oči i na kratko uživao u njenom dupetu i mom kurcu, sa kojih se pušilo od toplote.
Poljubili smo se prilično strasno, što je izazvalo negodovanje kod Silvije. Odmah je pala u zagrljaj Klari, sva ozarena, sa rečima:
– Sele moja, ode i tvoje dupe.
– I tebi tvoja nevina pička, – odbrusila je podrugljivo.
Nasmejale su se.
Dok sam ustajao da se zakopčam i popravim odeću na sebi, njih dve su razgovarale.
– Boli nas kurac, – rekla je Silvija, – kako ti je bilo, je li te bolelo?
– U početku jeste, ali posle, udarilo mi nešto u glavu, da nisam znala ni kako se zovem.
Pokušala je da ustane.
– Joj, što me boli čmar.
– Neće dugo, brzo će proći, – tešila ju je Silvija.
– Igore, ti si mene maltene silovao. Što si bio tako grub? – pitala je Klara više mazno nego kritički.
Već sam se bio obukao.
– To je moja osveta. Ništa više, – odgovorio sam ponosan što sam ostvario moju nameru, mada su one verovale da ću ostati sa njima, što ni u snu nisam nameravao.
– Nisam mogao više sebi da dozvolim da me onako izvozate, – nastavio sam.
– A je l’? A gde sad to nameravaš? – začudila se Silvija videvši da krećem stazom dalje.
– Zar se nisam osvetio? Sad je definitivni kraj: 1:1. Nerešeno. Ne znam šta još hoćete od mene? Da vam služim za upotrebu kad vas zasvrbi?
Tek onda su osetile da sam rešio da ih definitivno napustim.
– Marš, pizda ti materina! Ubiću te! – skočila je Klara na mene. Izmakao sam se i ona je pala u sneg. Potrčao sam smejući se k’o blesav.
Dugo su me psovale, dozivale i klele. Bio sam brži, tako da me nisu mogle stići.
Autor: Vladimir Rapčenko
