Sve je počelo na Adi Ciganliji. Bio sam klinac od osamnaest godina, lepuškast,kratke tamne kose, vižljast. Novajlija u svetu čula.Radoznalac kakav sam bio, otišao sam u deo plaže predviđen za nudist. U suštini, hteo sam da merkam lepe, gole devojke ali od toga ni korova. Samo neke bake oborenih grudi. Izvalio sam se na julskom Suncu, okrenuo na stomak i predao se julskoj vrelini. Bio sam u usamljenom kutku plaže, nedaleko od vode. Okretao sam se s jedne na drugu strnau, mazao faktorom I tako provodio vreme, dosađujući se. Bilo je prijatno osetiti toplotu na guzovima I kiti ali, ništa naročito spektakularno. Nudizam je mistifikacija. A onda, prišli su mi, dok sam se preznojavao, izvaljen na stomaku, dva tipa. Jedan,stariji, imao je nekih pedesetak, nosio je prosedu bradu. Bio je zgodan, muževan, dobro očuvan, zategnut, preplauo, s širokom, mesnatom alatkom između nogu. Drugi je bio vitak momak, u tridesetim, građen kao sportista,kratko ošišan plavušan, s telom koje je tek uhvatilo prvi sloj boje. Njegov ud je bio nešto manji i malo vukao ulevo. Stariji, koji se zvao Dragan, je uzapočeo razgovor. Ne znam o čemu smo pričali. Valjda o vrućini, nudizmu, koliko često dolazim na Adu I slično. Momak, zvao se Uroš, spomenuo je devojke i kako je šteta što ih nema. Složio sam se.
-Pa, kad nema devojaka – rekao je Dragan – moramo nekako da se ispomažemo.
Pitao sam ga na šta misli. Predložo mi je, u mesto da odgovorim na pitanje, da odemo do bungalova koji je iznajmio.Nema mnogo dotle, rekao je, dvesta metara šetnje. Popićemo par piva, razgovarati I tako. Pristadoh, ko zna zašto .Usput sam im ispričao sve o svojim prvim iskustvima s devojkama. Uroš me pitao za tipove.Ne, rekoh, nisam nikad probao. Vešto se prebacio na drugu temu i eto nas –mali bungalov: sa dnevnom sobom i kuhinjom. Njih dvojica spremaju pica u kuni dok ja, ovaj put obučen, u šorcu I majici, šaljem sms poruke drugarima.I, gle čuda, nema piva. Ali, ono čega ima su njih dvojica –goli, kao na plaži.Udovi u im, vidim,prilično narasli a što je najgore, polupridignuti su. Šta će biti kad narastu? Horor! Sedaju, Uroš desno a Dragan levo od mene.
-Zašto se I ti ne skineš? Ne radi klima uređaj – kaže mi Dragan.
Ne znam šta da kažem.Uzima moju ruku,s tavlja ne na svoju alatku I ja počinjem da ga mazim. Zverina se propinje u mojoj ruci.Drugom rukom hvatam Uroša. Drkam im sinhrono, snažno ali ne previse. Monstrumi su debeli, zateknuti, muda velika, Draganova nešto spuštenija, u fazi pred pucanje. Uroš mi spušta šaku na potiljak I moja usta kreću prema njegovom crvenom koplju. Za to vreme Dragan mi skida šorc i prebacuje me u kučeću pozu. Obrađuje me jezikom po guzi, lizuka prelaz između guze i muda. Objašnjava kako će me obrazovati u seksu, dati pouk jebačine. On je veliki pedagog i karonja. Ponavlja to kao mantru. Uroš je sklopio plave oči i mrmlja moje ime dok se miluje po grudima.Pripremam me stari jebač,jezikom i prstima, za ono što će doći. Prvo prst,z atim dva.Oliyao sam Urketovu alatku do korena, primio više od pola u usta. Sad traži da mu i mirisna muda sredim.I ja ih dudlam, nekako lako, kao da to oduvek radim.Dragan predlaže da se raskomotimo na podu I sledeće što znam da je njegov tamni pajser od dvadeset i tri santima duboko u mom grlu. Profesorski m I objašnjava kako da blajvam, cimam koren kare dok drugom rukom obrađujem muda. Napušavaju me na smenu. I eto ja sam tu,pritisnut između dva preplanula tela. Snaga, kontrast u odnosu na moju bledu kožu I vitko telo iu odnosu na mišiiće, razlika u godinama, sve me to pali. Postavljaju me između njih I, ustima opslužujem Urketa dok Dragan polako, oprezno, bez zaletanja, gura svoju matoru,ukusnu karu u moj anus.
-Pali me tvoje malo, lepo, okruglo dupe. Belo, fino, uhhh, kako si uzan –kaže on a meni došlo da vrištim ali ne mogu jer kurčina Uroševa ne da. Trapavo isprva ali zatim s nekim čudnim osećajem jeze I zadovoljstva, ja dopuštam Draganu da me puni i rastače istvremeno.Teška muda starog fakera me udaraju po dupetu.S obe ruke drkam Urketu I, s mukom, moja tanka usta obuhvataju debeli goropadni tamnocrveni glavić.
-Uoči me gledaj, sevaj tim zelenim okicama.Tako, ko u proniću!- vice Uroš.Stari me cepa ja sam u agoniji i zadovoljstvu. Pojačava ritam.Sad smo već uigrana mašina ,perfektni mehanizam. Osećam da je Uroš blizu vrhunca.Snažni drk, pogled mojih očiju I spermovača mi zaliva lice. Ni stari jebač ne može da izdrži – vadi kitu i sipa vreli plotun po mom dupetu, leđima. Par kapi mi padne na vrat. Jedno vreme ležimo, izjebani potpuno a potom se neko čudovište budi u meni –uzimam u usta Draganov ud i počinjem da ga obrađujem.On se opire, kaže da je mator, da ne može tako brzo ali ne jebem ga ja ni pet posto. Sad će dete da te tuca, kažem I eto, karina je aktivna za par minuts pušagije a jag a jašem ,spuštam se svom težinom na njega. Uroš uzima mobilni i počinje da me snima kamericom.Mene nije briga – jebem se kao da mi je to poslednje.S rukama Draganovim na dupetu, kocem u sebi ja sam porno star I pravim senzualne grimase, zanosim se, mešam tresem.Uroševa kara skače i, eto i njega iznad moje glave s kopljem u mojim ustima. Baš tad Dragan svršava po drugi put a Uroš, dok još seme teče iz mene, leže preko mene, prikiva me telom za pod I nabija mi zategnutu kitu u čmar.
-Njega si izjebao, vice ali mene nećeš!
Smojim nogama na tramenima I on brzo svršava,kurca stešnjenog u mom dupetu,ovaj put po mojim grudima.
Do kraja te večeri smo se kresnuli još triput od čega sam, u jednom cugu, dobio priliku za revanš I natakao sam Uroša na moju nešto veću alatku.Da, sad je Uroš mogao da oseti moju mladu burgiju, dok sam ga uzimao s leđa kao kučkicu.Podrazumeva se da smo nastavil ida se viđamo. Ali, nas trojica se nismo zadržali na tome – pravili smo bahanalije, grupnjake, s mnogo žena i muškaraca.To je bio eksperiment i ja sam se, iskreno, u jednom trenutku zasitio I okrenuo klasičnim , strejt odnosima ali, i danas, iako mogu da nazovem sebe čovekom koji voli pičku više od svega, moram da kažem da je ono iskustvo u bungalovu bilo genijalno I jedno od najboljih u mom dosadašnjem životu a onaj Urošev snimak još čuvam I, ko zna, ako budete dobri prema meni, možda ga i vi jednom vidite.
Autor: Ravailacque
