Čitala mi se neka priča. Februar je bio. Privukao me naslov , kratak , jednostavan. Preletela sam samo pogledom taj 1. deo.“ Morala je da stoji na prstima. Podesio je duzinu lanca tako da je samo prstima i jagodicama stopala doticala pod.“
“ Šta ? …. Šta je ovo ? ….. “ pomislila sam i počela pažljivije da čitam ispočetka. Polako. Srce mi je jako udaralo. Sedim na stolici i prepoznajem sebe. Ne želim da budem kurva. Čak ni krišom. Ne mislim na to.
Mislim na to da sam u toj junakinji prepoznala nešto što , koliko god to neverovatno izgledalo , postoji i u meni. Koliko god se razlikovale po poreklu , temperamentu , karakteru , postoji nešto što nas povezuje.
Nisam čestita. Nisam ni mazohista, bar mislim da nisam. Ali junakinjine fantazije su pogodile žicu. Čitam priču i popunjavam praznine . I brzo zaboravljam gde priča prestaje a gde moje fantazije počinju.
Presvukla sam se i izašla napolje . Tresem se iznutra. Ne znam šta mi se desilo. Mnogo sam zbunjena. Znam samo da ne želim da se fantazija prekine. Nije mi nikad palo na pamet da će mi tako nešto pričiniti zadovoljstvo , a sad želim još.
Hodam i premotavam prizore u glavi . Zaboravljam gde sam i shvatam da sam ponovo u priči.
U podrumu sam. Čovek koga obožavam sputao me je pobedivši moju volju. Dvojica divljaka su me po njegovom nalogu vezala i mučila dok je on posmatrao , ravnodušan na moje muke.
Ruke su mi vezane grubim konopcem i podignute toliko iznad glave da su mi mišići istegnuti i bolni. Stopalima grebem zemlju koja se ljulja ispod mene. Haljina mi je iskidana u froncle koje mi vise oko struka . Brus mi visi sa ramena.
Kožni kaiševi mi se spuštaju na leđa , ujedaju mi meso , jedan za drugim u brzom nizu, tuku me surovim ritmom koji me opčinjava. Čujem fijuk kaiša pa ujed. Fijuk. Pa ujed. Neizbežno. Zadovoljstvo prati bol.
Žestina se penje sa svakim udarcem sve dok i jedno i drugo , i zadovoljstvo i bol , ne postanu neizdrživi. Adrenalin mi juri telom . Skrećem prema stanici . Nisam ni na pola puta a strašno sam napaljena.
Sirena mi odjeknu u ušima . Škripa kočnica busa koji se silovito zaustavlja petnaestak centimetara od mene. Stojim više od dva koraka dalje od ivičnjaka s koga sam sišla. Otvaraju se vrata . Nisam ušla. Tako sam zbunjena.
Zovem taxi. Uspevam da udjem u auto. Taxista se parkira u mračnu ulicu . Prelazi na zadnje sedište. Počinjem da se skidam. Grubo me pogleda u oči i reče : “ Ostavi čarape . “ Naredba , ne molba. Otkopčava pantalone . Pitam se šta želi da mi uradi. Telom mi prolaze žmarci. Spuštam se na sedište , potrbuške i okrećem glavu da pogledam preko ramena.
Nogama širi moje i spušta se izmedju njih . Osećam njegovu nabreklu kitu na procepu dupeta. Spušta mi dlan na vrat, prstiju uvijenih oko njega , a razmak medju njima je toliki da gotovo može sasvim da ga obuhvati.
Blago steže i pritisak mi mnogo prija. Čvršće me steže i svom snagom mi pritiska glavu na sedište. Ispuštam krik više od iznenadjenja nego od bola. Osećam kako mi širi guzove slobodnom rukom i spremam se ponovo da kriknem , ovog puta više od bola nego od iznenadjenja. Zato što znam šta sledi . I prekasno je da se predomislim.
Sećam se kad su nas u srednjoj školi vodili u galeriju Matice srpske da gledamo slike Save Šumanovića. Stajala sam zadivljena ispred jedne ogromne slike. Svi su već bili prešli u drugu salu a ja sam ostala . Ušla sam u sliku. Divila sam joj se iznutra.
Stigla sam kući. Skinula se gola. Uzela najmanji dildo i otišla u spavaću sobu. Februar je bio.
Autor: ivafoto
