Ovo je istinita prica iz zivota kako jedno prijateljstvo izmedju muskarca i zene moze da predje u veliku i strasnu vezu a u isto vreme i kao pouka ljubomornim muzevima. Elem, pocelo je to jednog majskog suncanog dana na Kalemegdanu. Da napomenem, njenog muza sam upoznao na radnom mestu nekih dve godine ranije ali se to svodilo na povrsno poznanstvo sa povremenim porodicnim druzenjima. Bilo je to vreme kada smo stvarali porodice; da kazem pravili decu; mladi puni snage i zelje za zivotom. Ipak,obzirom da sam poznavao njenog muza , nisam imao nikakvih aspiracija prema Ljiljani kao zeni mada, priznajem, iako je rodila dvoje dece izgledala je prekrasno u svojih 23 god. E, tog majskog dana dogovorimo se, ona i ja, da prosetamo decu na Kalemegdanu. Sednemo da zapalimo po cigaretu, deca trckaju oko nas, prica se o svemu, vidim ona se samo smeska, a ja sve polako, usmeravam pricu na ka osetljivim temama a uz pricu, kao slucajno, dodirnem njeno koleno, pa kao slucajno za trenutak zadrzim ruku na njenoj butini…..Ne buni se!.. Pocesmo da se drzimo za ruke. Kako kaze pesma. Ljubav je samo rec i nista vise,ruka u ruci je vec nesto drugo…Osecam; krv nije voda; vec se dlanovi znoje, cutimo, a prsti rade svoje, i ona i ja u nekom grcu. Stani Mirko, kazem sebi, nije u redu to sto radis. Savest! Pokret, idemo kuci, sa dogovorom da se nadjemo sutra na istom mestu; naravno sa decom. Pocesmo svakodnevno da se vidjamo. Shvatamo oboje da se izmedju nas radja nesto sto vise nije samo prijateljstvo pa jedva cekamo sutrasnji susret. U to vreme; naravno amaterski; bavio sam se u slobodno vreme molerajom. Znate ono lepljenje tapeta itd.. Kaze ona jednog dana: Mogli bi ti i Ratko (njen muz}da uredite malo nas stan. Kazem, uredu, i tako i bi. Zove Ratko mene jednog dana i pocesmo sa molerajem. Ide posao, velik stan, ona tu oko nas…te „majstori“ kafica…te picence… Vidim svaki put kada nam se oci sretnu, ona se nasmesi… Zvoni telefon!! Zovu Ratka iz firme mora hitno na teren 6 dana. Nije mi milo, najebao sam, ovoliki posao, moracu sam da zavrsim, a sa druge strane jedva cekam da ode. I stvarno ode! Jos prvog dana poljubismo se ali nista vise od toga… Posao ide.. Pusta ona sentimentalnu muziku.. Picence.. Osecamo oboje u vazduhu da bi se moglo ici dalje ali… Eto u takvoj atmosferi zavrsim ja posao petog dana od Ratkovog odlaska negde oko 23 uvece. Kazem ja: „E gazdarice, sada bi lepo bilo da tvog „majstora“ povedes negde na jednu lepu veceru“ sto ona odmah prihvati. E sad. Znamo da ce Ratko tek sutra da se vrati sa terena, deca kod svekrve, ja imam auto i umesto da smo otisli na veceru negde u blizini podjemo van grada na Ibarsku magistralu. Stgosmo oko ponoci. Vecerali. Skoro ce 1. vracamo se, muzika tiho svira u kolima, povremeno zastanemo kraj puta, ljubimo se. Drhtimo od zelje..I ne ..i ne..i ne!!! Ok! Bio sam pun obzira prema njoj i nisam insistirao na finalu. Oko 3 dovezem je kuci… Dovidjenja! Odoh napaljen,osecam, bole me testisi pa po dolasku kuci onako umoran, iako je bilo „gluvo“doba, probudim suprugu…. Ah!!..predivno „finale“misleci sve vreme na Ljiljanu. Jutro pola osam, zvoni telefon, srce mi spava, ali probudim se.. Halo!… Cujem onako bunovan Ljiljana place!… Zamisli Ratko se vratio sa terena sinoc oko ponoci i trazio me svuda po rodbini pa posto me nije nasao cekao me je u ulazu od solitera. Video je da sam izasla iz tvojih kola oko tri po ponoci. Prebio me je kao macku, tako da nisam mogla da odem na posao. Sva sam u modricama. Terao me je da priznam da sam se jebala sa tobom. A kako da mu priznam da jesam , kad znam da nisam? E pa posto sam dobila batine a nisam se jebala molim te, dodji odmah po mene. Hocu da spavam sa tobom pa bar da znam zasto sam dobila batine. Sta mislite sta sam uradio? Za nekoliko minuta sam se spremio i kao vozac formule 1 vozim beogradskim ulicama a usput razmisljam u koji hotel da odemo. Setim se: neko mi je pricao da je lepo u hotelu „Mihajlovac“ na Banovom brdu. Jos izdaleka vidim Ljiljnu, nosi crne naocare. Seda u kola ….Mmmm!..lepo mirise ali na licu puno pudera, pokrila modrice. Nista ne pitam, jer jos uvek ne verujem da ce se dogoditi nesto sto odavno zelim. Pita me: „Zasto si tako napet? Opusti se,ovo je dan samo za mene i tebe i zelim da ga se secam dok sam ziva. Bila je u pravu. Zaista sam bio u nekom grcu i svakakve misli su mi se motale po glavi….. Dali je ovo njena osveta Ratku ili njena iskrena zelja da bude samnom?? Videcemo!!… Evo hotela! Mala soba u potkrovlju hotela (ko je bio u „Mihajlovcu“ zna kako izgleda). Zakljucavam sobu sa unutrasnje strane, sa nevericom da san postaje java. Ljubimo se stojeci, drhtimo, ne cujemo ali osecamo muziku ljubavi koja, kao plima, nadolazi. Skidam je, polako… moji poljupci po njenom vratu pojacavaju njenu zelju. Uzbudjen sam do ludila a moj tvrdi kurac samo sto ne probusi i moj i njen donji ves. Moj mali strazar u glavi me opominje… Ne zuri Mirko..ne zuri.. Ne pravi gresku kao vecina muskaraca… Kleknem na pod i polako skidam njenu crvenu suknjicu…. Bele kao sneg, pojavise se njene „tanga“ gacice. Mazim je rukama po guzi a usnama ljubim butine… Cujem Aaaah! Ssss!. U mislima kazem… Ne zuri Mirko…ne zuri.. Sa dva kaziprsta povlacim njene „Tange“ do kolena… Imala je divne kratke dlacice, kao da je devojka… Poljubih njenu picu a jezikom trazim najosetljivije mesto … Zadrhta… Zabacuje glavu unazad… Dodji Mirko……dodji…!!! Svoji rukama me hvata za glavu…nezno podize… Ljubimo se… Osecam da me silno zeli… Ne zuri Mirko..ne zuri…!!!..ali ona postaje nestrpljiva od zelje i za par sekundi postadoh „Adam“. Povuce me ka krevetu…legosmo..Zna ona sta svaki muskarac voli… Njene tople usne osetih na svom glavicu… Predivan osecaj a jos ako ti to radi zena u koju si zaljubljen…Ah!.. Sve brze i brze…hoce da ga pojede… Ne zuri Mirko…ne zuri..!!.E jebiga, nije moj strazar u glavi neka junacina, osecam da je u defanzivi…predao bi se ali ..Ne da se Mirko jos!..!! Nezno legoh preko Ljiljane… Otvorise se rajska vrata… Zacuh muziku ljubavi..Odu radosti…“furioso finalmene“..u drhtaju nasih tela…poletesmo u nebo. Verujem, i dan-danas da je ovo moguce doziveti kada se kod zene spoje strast i osveta…. Narednih nekoliko sati provedenih u toj maloj sobici u „Mihajlovcu“ su nam ostali u secanju za ceo zivot kao i Ljiljnine reci izgovorene u povratku kuci: „E moj Mirko, da sinoc ne dobih one batine, mozda te nikada nebih imala“. Ali nije ovo sve za za taj dan. Vratio sam se kuci oko pola cetiri popodne kad oko cetiri na vratima Ratko. Vidim crn od besa, vec podgrejan. Odmah sa vrata, bogorada, te…zasto mi ti JUCE nabi rogove… te ja to nisam od tebe ocekivao…itd…STANI! Kazem mu ja. Zaklinjem se u sve svoje najdraze, da ti JUCE nisam pojebao zenu a posto si ti bolesno ljubomoran od danas necu vise da te vidim u zivotu jer si me povredio kao coveka i ne postujes me. Gleda me, vidim lomi se, kazem mu ‘aj’ sad idi i ostavi me na miru. Ode, pokunjen, cuti, al’ evo ga za pola sata opet. Nosi litar viskija, Osmeh na licu….Znas Mirko, ja sam dosao da ti se izvinem jer sam strasno pogresio kada si ti u pitanju a i kada je u pitanju moja Ljiljana jer sam je prebio bez razloga . Tebi stvarno verujem. Ja kao „sokiran“ i u „cudu“ napadnem ga ..Kao…Pa zar si mogao da budes takva zivotinja. To znaci da ti sumnjas u zenu sa kojom zivis, a sumnjas i u mene kao tvog prijatelja……Ziveli!…Ziveli..Pogibe viski! Ceo! Eto teko je to pocelo, da bi trajalo i do dan-danas. Ljiljana i ja bar jednom nedeljno u nekom od beogradskih hotela provedemo po nekoliko nezaboravnih sati. Godinama vec. Mozda je Ratko i u pravu!? Ne treba mnogo verovati svojoj zeni a ni prijateljima jer kako poslovica kaze: „Cuvaj se prijatelja, jer znas sta ti neptijatelj misli!!!! Ziveli!!! Ne zuri Mirko… ne zuri!!! Mars „strazaru“ u pizdu materinu!!!! Ziveli!!!
Autor: Mirko
