Danas kad sam sam sebe, nepromišljenim potezima i ponašanjem dovela u situaciju da moram razmisliti i odlučiti hoću li izgubiti muža, brak i sve, sjedim, pišem i plačem. Posao mi je takav da sam cijeli dan u kontaktu s ljudima a osim dobre školske prijateljice privatno ni s kim ne pričam. Pokušavam naći izlaz iz ove sitacije u koju sam nemisleći upala.
Iza sebe imam nesretno djetinjstvo, tata je bio stariji od mame 18 godina, povučen i tih a mam mlada i vrlo zgodna a prilično vesela i otvorena. S mojih 8 godina počele su njihove svadje, mama je stalno optuživala tatu da se on kurva. Često se dešavalo da mama u naletima bijesa baca po kući sve što stigne.
Svaku godinu smo išli na more, većinom u autokamp. Kao i kod kuće i na moru su se često svadjali. Mama bi njega optuživala da je vara a on bi samo ponekad izgovorio ime nekog muškarca na što bi mama poludila. Stvarnost je bila drugačija, tata je radio i osim nas još je brinuo za svoje roditelje. Kad bi tata subotom otišao kod svojih na selo, mama bi se odmah spremala i odlazila u provod. Kući je dolazila kasno, ponekad i pjana.
Rastavili su se kad sam imala 14 godina. Mama je otišla s nekim tipom a ja sam ostala živjeti s tatom.
Živila sam s tatom četiri godine a onda sam se prije završetka srednje škole udala, kad sam završila školu otišla sam za mužem u drugu državu. Moj novi život počeo je u nekom selu, daleko od grada, u porodici koja je bila dosta siromašna. Sve što mi je pričao bila je laž, nazad nisam mogla a ni smila. Učila sam jezik i nadala se da će biti bolje. Njegova majka, otac, brat i sestra su bili na jegovoj strani.
U drugoj godini braka ostala sam trudna, a te jeseni vukući drva iz šume jako me zabolio stomak, prokrvarila sam i na kraju u bolnici pobacila. Preselili smo u grad kod njegove tetke, živili tako još dvi godine a moj muž nije više bio onakav kakav je bio prije braka, pored mene je imao druge ljubavnice, često je dolazio kasno noću.
Počeo rat u Bosni, muž mi je rekao da je najbolje da idem kod svojih roditelja. Vratila sam se u svoju zemlju, čekala sam ga tri godine, napokon je došao dan da je i on došao kod mene. Mislila sam da će sad biti sve ljepše i bolje. Nakon nekoliko dana vratio se u Bosnu. Tako smo na odvojeno živjeli još skoro tri godine, dolazio je nekoliko puta na nekoliko dana, bila sam mu našla i posao, ništa mu se nije svidjalo, na sve je prigovarao a onda me ostavio. Ostali smo u vezi, ponekad bi se javio.
Poslije rastave živila sam sama skoro četiri godine. Do svoje 32 godine, gledala sam druge parove kako zajedno hodaju, šetaju, noćima nisam spavala i pitala sebe do kad ću biti sama. Prijateljice su mi pokušavale nametnut veze s nekim muškarcima a ja sam sve odbijala.
Te godine na odmoru sam upoznala Vedrana. Dopisivali smo se i brojali dane kao srednjoškolci kad ćemo se ponovo vidjeti. Konačno – srela sam čovjeka kojeg sam zavoljela i koji me voli. U novom braku proživila sam sve lijepo i sve ono što žena mašta i želi da proživi sa mužem.
A onda sam se počela čudno ponašati prema njemu. Vedran je to trpio neko vrijeme, razgovarao sa mnom vrlo strpljivo, pokušavao mi pomoći da nas ne dovodim u nesuglasice. Ja bi kao malo popustila, a onda opet iz obične sitnice pravila drame.
Te večeri mi jasno rekao, molim te sjedi i poslušaj me, nemoj mi ništa odmah odgovoriti, samo poslušaj šta govorim a onda razmisli o svemu tome pa ćeš mi reći neki drugi dan.
Smirila sam se, sjela slušala ga. Govorio je polako i smireno, prvo o nama i našem životu, pa o tom sto se ja tako agresivno prema njemu ponašam, a naglasio mi je da su to moje traume koje imam od prije.
Ustao je, otišao u sobu, obukao se, došao do mene, nježno me zagrlio i rekao.
Došli smo do kraja, na tebi je, razmisli i odluči, ja čekam ali neću dugo čekati.
Moj izgled i seksualni život. Danas, sad sa svojih 36 godina, 58 kilograma težine, 172 cm visine i još tome povisoke potpetice, sa prsima skoro četvorke, uvijek dužom plavom kosom, zelenim očima, elegantnim stilom odijevanja i šminkanja mislim da izgledam privlačno i poželjno. Prvi muškarac u životu bio mi je muž. U braku i poslije braka nisam imala avanture ali sam bila prisiljena nekoliko puta dignuti noge drugim muškarcima većinom zbog dobijanja ili zadržavanja radnog mjesta.
Moje priče su dio mog života i baš onakve kako se to sve u stvarnosti i dogodilo.
U njima ima ljubavi, situacija iz običnog života, erotike i seksa, smijeha i suza.
I sad dok moj Vedran spava u drugoj sobi, ja sjedim i pišem. Dani mi nekako prolaze, na poslu sam od jutra do mraka, a kad dodjem u stan postaje mi nesnošljivo tijesno, neznam šta bi radila, sama pijem kavu i večeravam, veliki bračni krevet mi je tjesan, ponekad dugo u noć plačem, san teško dolazi na moje oči.
Pišem i tako sama sebe tješim, a možda bi jednostavno trebala ustati, doći do Vedrana, pružit mu ruku, pogledati u njegove snene plave oči, poljubiti ga, zagrliti i reći, oprosti mi, oprosti mi.
Ako neko želi, može mi svoj komentar poslati na e mail adresu: [email protected]
Autor: Andrea
