Kada sam se vratila kuci , bio je sklonio jastuk s glave i znala sam da me hoce- ali I dalje nije hteo da me pogleda , iako je lezao na ledjima.Kada sam prisla krevetu I ponovo sela , okrenuo je svoje sasavo lice na drugu stranu. Totalno me je ignorisao. Milan je cutao , ali me je saslusao. Po njegovom potiljku sam mogla primetiti da me slusa. Nastavila sam da pricam o zurci na kojoj smo predhodne noci bili primorani da idemo. Posle nekog vremena javio se optimizam na njegovom licu I prekinuo je moje predavanje omiljenom psovkom.
»Kucko jedna! Sve ste vi iste. Opet si se j.. sa onim matorcem sinoc
Upravo se tog momenta vise ne secam , ili se ne zelim secati- bila sam toliko popila da mi jedino potreban krevet. Vracajuci se iz kupatila otisla sam do garderobe , gde je stajao nas stari prijatelj – malo mi je falilo da ga ne prepoznam. Ako vam je vazno za ovu pricu bio je to jedan od onih uspesnih mladih ljudi , koje nisu dovoljno poznavali ni njihovi ukucani – troje dece (naravno zenske) nekoliko miliona u bankama , dobra kola ( ne moram da naglasim) … Pricalo se da je u vezi sa nekog mladom glumicom pored uspesnog braka , ali mi se cinilo da su to bile samo glasine ili…
»Toliko me palis« – rekao je. »Redovno izdrkavam na tebe.Voleo bih da ti radim svasta ovde I sada«
Gurnuo me je na sto , koji se nalazio u blizini. Nisam stigla ni da se namesti , vec me skinuo I spremio se za akciju. Uplasena sam I skocila da ka izlazu , ali vec za par sekundi srusio me je na pod I strasno uzivao , kao da to nikada do tada nije radio. Nisam bils u stanju da se branim , jer je pretio da ce me ubiti ako nesto pokusam….
Bilo je gotovo , pre nego sto sam je I pocelo. Svrsio je pre nego sto je uspeo da mi ga stavi… Razacorao me je u potpunosti. Prvo kao muskarac. Drugo kao covek. Trece kao iiskreni prijatelj.Ali to nije bio vrhunac uzasa. Vratimo se na pocetak price.
Ustao je sa kreveta I udario me toliko jako da sam istog momenta pala na krevet.. Bukvalno je skocio na mene svukao haljinu. Rekao mi je jos samo da se prica da me onaj »stariji gospodin« ( prikladnije bolesnik) j… svako vece I nastavio da me udara po glavi. Šta se desilo posle nije mi poznato. Mogu samo da predpostavim.
Probudila sam se sledeceg jutra sva u modricama I u lokvi krvi. Nisam bila u stanju da se pomerim nekih par sati. Bilo mi je samo u mislima kako da pobegnem iz pakla.Pokupila sam svoje stvari o otisla iz njegovog zivota , ali nisam mogla skrenem pogled sa lista izguzvane hartije na kojoj je stajalo
Poklanjam ti dodir ,
koristi ga dok je svez;
igraj se sa njim ,
podvuci ga pod kozu.
Nabaci poljubac ,
preko osmeha ,
ne daj da lazi
pomute slutnju.
Trajemo
par stotina susreta
i svaki nam je dodir
praznik zivota.
Neka nas gledaju ,
neka se cude
I neka govore.
I to smo mi.
Oduvek je me je znao osvojiti , ali bih mu , ipak , ponovo ljubila stope…
Verovatno , mislite da sam luda , ali kada u ljubavi nema bola , niste sigurni da vas taj neko voli. ON je , jos uvek , decak , koji se bori za stvari do kojih mu je stalo. Ako citas ovo znaj da te jos uvek volim.
Naravno da se salim. Jedino samo si bio dobar u krevetu. Znam da boli , ali izgleda da i on postaje svestan samo tog kvaliteta.
PS. Pisem ovo iz jednog razloga da ne verujete svome razumu , jer uvek vas ponese negde drugde.
Autor: Marija Antoaneta
