Ruzica je bila Sremica i sluzbovala je po bosanskim selima kao uciteljica, a Profesor ju je od miloste zvao „Malecka“. cim je ukoracio u njen stan, gde je zivela sa starijom sestrom Jovanom, takodje uciteljicom, osetio je prijatan miris zene. Docekala ga je provokativno odevena, sto je vec samo po sebi nesto znacilo. Kroz tanku bluzu nazirale su se sitne, mrke bradavice, a dekolte je otkrivao krupne, mesnate dojke, koje su se izazovno tresle pri svakom njenom koraku po sobi. Tako jedro telo, takve erotsko-seksualne drazi i takvu privlacnost zene retko je sretao u poslednje vreme. – Odmah ce gorca za onoga ko sladak zivot vodi! – osmehnula se, pecnuvsi Profesora. Osmehnuo se i Profesor, odmeravajuci je, drsko i netremice, celom duzinom tela dok je na sporetu zakuvavala kafu i pripremala soljice, profilom okrenuta prema njemu. Primecivao joj je izbocine i jedrinu cele figure, osecao neraspaljeni zar u telu te niske crnke koja je gazila cetrdesetu, a ipak bese vraski lepa i sacuvana. Fascinirala ga je i telom i duhom – morao je do nje doci. Morao je po svaku cenu da zaviri u to bozansko carstvo koje se krilo ispod odece, da izljubi te prelepe, bademaste oci, da dotakne svaki delic… Jer, bese izvesno, u njenom punackom telu lezalo je dosta zapretane vatre koju je trebalo razgoreti. Sagnuvsi se, spustila je soljice na stocic i tako, namerno ili nenamerno – ko to moze znati, otkrila svoje punacko vime. Profesor oseti potres u grudima i zamagljenje pred ocima, a medju nogama prope mu se palamar. Bese avgustovska sparina i preko balkona je u dnevni boravak dopirala teska omora. Posle kafe Jovana se vrpoljila i trazila izvinjenje sto mora kod krojacice da kroje i siju neki materijal. Zadrzace se, kaze, malo duze. „Bas lepa rezija“, pomisli gost, ali nije imao nista protiv sto ce on i Malecka ostati sami. cim se vrata za Jovanom zatvorise, Ruzicine oci zasjase pohotno, zavodnicki. Videlo se da je potpuno spremna da se prepusti uzicima. U njoj se budila zenka koja je sva treperila pred parenje. U iscekivanju sta ce se dogoditi, drhtuljila je celim telom koje joj se naglo znojilo. Bila je gotova da Profesoru kaze: „Sad… odmah me uzmi, tvoja sam! Spremna sam da ti sve pruzim i ocekujem uzivanja!“. Ali nista nije rekla, nego se njemu prepustala da radi s njom sta mu je volja. I celim svojim bicem otvarala se pred svojim muzjakom, bez ikakvog otpora. sirila je zenice da ga bolje vidi, tresla se od uzbudjenja i uzdisala. I dva cvrsto sjedinjena tela ponesose se grcevito, strasno, jedno s drugim. Kao da ce istog trena obostrano da se smozde. Profesorov jezik palacnu joj u ustima, udarajuci u samo nepce. Malecka je padala u trans, grudi su joj se, pri svakom udisaju i izdisaju, dizale i spustale kao kovacki mehovi. Krenuo je da je razodeva. cim joj otkopca mider, oslobodjene steznika otuda iskocise krupne, dobro otvrdle sise, sa mrkim bradavicama. Mesio ih je, stezao, ljubio… Uzbudjivalo ga je to svlacenje, jer je previse zudeo za onim sto ce se tamo, ispod odece, pokazati. A pokazase se hulahoke i gacice. Svukao ih je lagano, i pred njim blesnu meko telo zene, blesnu zategnuta koza, sa sicusnim retkim dlacicama. Odozdo sevnuse rajska vrata, takva kakva on jos ni u jedne zene nije video! Malecka se ni jednim pokretom nije opirala. zelela ga je svim bicem, kao i on nju. I poljupci su se spustali odozgo, sa grudi, na stomacic i pupak. A tu dole, pred njegovim razgoracenim ocima, crnela se skoljka. Nevelika, obrasla retkim i kratkim dlacicama. Stala mu je cela u saku desne ruke. On je steze, i ona mu se otvori. Kao zrela breskva. Onda je dlanom nezno prelazio gore-dole po rascepu i Venerinom bregu, i skoljku napusti malopredjasnji grc; omeksavala se kao sundjer. Znao je da je tako majusna skoljka retkost. Ruzina ruza! carobna, ceznutljiva. Bajna i malecka. Svi putevi za nastupanje behu otvoreni, ali pitao se kako ce tako sicusna i sacuvana skoljka primiti njegov palamar. Nenaviknuta na ovakve intimnosti, povucene prirode, Malecka sramezljivo rece: – Ovo sto radimo je sramota! – A zasto sramota? Slegla je ramenima, i videlo se da bese neuverena u ono sto je malopre kazala. Na kraju krajeva, zasto bi ljudi morali da se stide svoje prirode i svojih osecanja! – Od dodira tvojih ruku malo je prokrvarilo! – Zato sto je prvi put, pa mora biti sa sukrvicom! Godinama je uciteljica Ruzica izbegavala muskarce. Sada vise nije htela. S Profesorom ju je zblizavala duhovna bliskost. A do tada, mnoga je momacka srca slomila po Bosni. Bila je lepotica, kao i njena starija sestra Jovana, ali za udaju nije marila ni jedna. To divno, plemenito stvorenje zelelo je iznad svega svoju slobodu i samostalnost. Plasila se obaveza i briga koje brak donosi sa sobom. Saletali su je momci sa kojima je radila u skoli, i drugi iz daljine, saletali njeni Sremci. Sve im bese uzalud. „Malo je zivota pred nama, i ono sto mi je ostalo ne mogu da delim sa drugim“, razmisljala je devojka. Tako se nije ni udala, uprkos brojnim udvaracima. A veza s Profesorom bese nesto drugo. Godila joj je njegova paznja i neznost, a istom merom mu je ona uzvracala. Divno su se razumeli. Bila je impresionirana njegovom intelektualnom snagom, i osecala se srecnom sto se sa takvim covekom zblizila. Profesor je zeleo da tu lepu i pametnu zenu poseduje, da je muski osvoji i zadobije, jer prema njoj odavno vec nije bio ravnodusan. Nadneo sa nad nju, razmakao joj butkice. Ko zna zasto, Malecka se plasila fizickog ljubavnog iskustva. Dozvoljavala je sve, samo je dodir polnih organa izbegavala. skoljka joj se stisla i ponovo u grcu zatvorila. – Molim te, nemoj! Boli! – samo to je rekla, a neka pacenicka grimasa joj je prekrila lice. To je Profesoru bio dovoljan znak da se zaustavi. Jos mu je drzala njegovo koplje, protresala ga, a ono je ocvrscavalo i narastalo u njenoj neznoj ruci. Morao je negde da se isprazni, inace ce puci od napetosti, uzbudjenosti… Uzdigao se navise, iznad njenoga vrelog tela, usmeravajuci pogled u dojke. Otvrdle, velike, sa nadrazenim i uvecanim bradavicama, mamile su ga izazivacki. sto da ne? I one mu mogu pruziti lepo uzivanje. Lepe su kao u boginje na grckim kipovima. Oble. Mesnate. Pohotne. Ljubio ih je strasno, zatim grickao bradavice. Odmah su se uvecale, jos vise pocrvenevsi. Sve ga je zvalo na jeb. Zaneo je debeli ud i spustio ga u udolinu, izmedju dojki. I Malecka je ucinila nesto: obema rukama stegla ih je i primakla jednu drugoj. Iluzija jedne lepe skoljkice bila je savrsena! A umisljanje ce mu pomoci da tu udolinu izmedju sisa dozivi isto kao skoljku, i bice mu lepo. I pridrzavajuci svoje glomazne sise da se ne razdvoje, sve dok mu budu predmet naslade, ona mu je pojacavala uzitak. Profesor je muski snazno prodirao kroz udolinu, a Malecka ga s divljenjem gledala. Osecala je njegovu muzjacku prirodu i snagu, a kakav ce tek biti – sanjarila je – kada jednoga dana pocne da joj barata sa skoljkom! Eh, i to ce uskoro morati da bude, jer ni ona nece moci dugo da izdrzi. Od zive zelje i zudnje Profesor je brzo sagoreo. Udario je tek sedam-osam puta, punim zamahom i ovaj zudjeni trenutak je bio krunisan necim najlepsim sto se muskarcu moze dogoditi u susretu sa voljenom zenom. Sperma je siknula Maleckoj po vratu, bradi i sisama. Bozanski ju je posedovao, i sta mu je danas vise trebalo. Onu netaknutu devicu ostavlja za neki drugi put. Malo posle opet joj se zagledao u tu lepu, malu, znojem orosenu skoljku. Voleo je da je posmatra, onako voajerski, i da je strasno ljubi. Malecka je upotrebljavala parfem „Pokoseno seno“, i prijatno ga bese udisati dok se sa njenog tela sirio po celoj sobi. Lezala je kraj njega raskrecena, i sada posve bestidna. Vrtela se i stenjala pod njegovim poljupcima i milovanjima. Ljubio ju je pravo u skoljku. Drzala ga je za kosu i nabijala u sebe snazno. Uzici su nadolazili iz kicmene mozdine, iz svih organa tela… Vrhom jezika prodro je dublje, rovareci po usijanoj vulvi. – To… to… to mi radi, izludjujes me, mili! Nije proslo dugo, obuzese je trzaji i jecaji. U nastupu sladostrasca, kriknula je i zastenjala glasno: – A… jooooj! Zatim se smirila i dugo ljubila Profesora, zavlaceci mu jezik do samoga grla. A kada je on istom merom uzvratio, grickajuci je u nastupu slepih nagona, ona rece: – Mili, neznije! Zubi su ti kurjacki! Pa su se onda tome smejali, i opet ljubili, i opet je krenuo da joj osvaja deo po deo tela. Napipao je maleni klitoris i draskao ga prstima. Brzo se uzbudjivala, i zacudo koliko je vatre bilo u tom delicu skoljke! Brzo ju je doveo do ponovnog orgazma, kriknula je kao ranjena lavica i obilno se ispraznila. A zatim ga stegla u snazan zagrljaj, pa joj je on cuo srce kako ubrzano lupa od prevelikih uzbudjenja i uzitaka. A Profesor je, lezeci u njenom zagrljaju, promisljao ovakve misli. Pisao je knjige, objavljivao naucne radove. Mesece i godine presedeo je u bibliotekama i arhivama. A gledaj kakvo je bogatstvo propustao i slabo primecivao! Najlepse godine zivota protracio je u naucnom radu. Kakvo je zadovoljstvo nalazio u tim istrazivanjima kojima ne bese kraja? Zar da novine zabeleze njegov naucni uspeh! U nepovrat odose tolike godine. Sada, Profesore, mozes da sednes i da places. Jer, onda kada si mogao, uvek je bilo precega posla, a sada kada hoces i zelis, neka ti dragi Bog pomogne! Seljaci su najpametniji muskarci. sta se njih ticu skole i fakulteti, diplome i doktorati! Daj ti njemu ono sto je pod suknjom, da se malcice omrsi i zivne. A kada progleda kao musko, shvatice sta je pravi zivot! Tolike Profesorove slike po novinama i casopisima! Tolike hvale za sve napisane knjige! I nagrade za dostignuca i dela – sta mu sada to vredi! Ruzina ruza se dojmila kao pravo, neprocenjivo blago. Kao cvet koji mirise i mami, a ti mu ne mozes odoleti. Gledaj samo kako se rascvetava i omeksava pod njegovom rukom i poljupcima, kako mu se strasno podaje. – cuj, Malecka, imas fenomenalnu pickicu! – rece joj u velikom zanosu. Devojka se smeskala svom draganu. Mnoga su leta minula, a koliko je takvih carobnih cvetova Profesoru promaklo. Boze, kakav je to bio gubitnik! Kao da ga je pileca pamet kroz zivot vodila? Pa, i petao zna sta je zlatno zrno. A ti buljis u knjizurine i enciklopedije, jebale te one! Nesto pre ponoci zove Profesor iz svog stana, cim se vratio kuci: – Malecka, srce moje malo! Imam nesto lepo da ti kazem. – Kazi, mili, srce moje veliko! – Malecka, uveren sam da si ti zena koja zasluzuje moje duboko postovanje i ljubav. Dugo si se cuvala, a za koga, srce moje malo? – Mili, ranije ni za nikoga, a sada znas, samo za tebe, mili! Po dolasku od krojacice, Jovana se zagonetno smesila i Malecka je rekla: – Znam sta te zanima. Bilo je lepo, ali do kraja nismo stigli. Pitanje je i hocemo li ikada! Takav je jednostavno bio zivotni stav njih obeju. Posle godinu dana uciteljica Ruzica prestala je da se vidja sa Profesorom. Da li ju je bio zahvatio period ranog klimaksa, ili se zasitila uloge ljubavnice jednoga ozenjenoga, makar sarmantnog i znamenitog coveka – ko bi to mogao znati. Profesor je i danas nosi u srcu, i njenu ruzu nece moci nikada da zaboravi.
