Svako voli svoj grad. I svi će reći da je njihov grad najlepši. Ali postoji jedan grad. Nisam u njemu rođen. Ali taj grad ima veliko srce. Veliku dušu. „Štimung“ neki. „Šmek“neki. To je Novi Sad. Ne možeš, a da ga ne voliš. Jednostavno pleni. Dođi pa vidi. Lupaće ti srce kao čekić, kad ga upoznaš. Kao meni.
Bio sam student. Najlepši dani u životu. Lepše mi nego u srednoj školi. Najlepše mi kad su predavanja. A ispite baš nisam voleo. Mada i to mora. Ispred mene u amfiteatru, sedela je, levo od mene… Devojka, smeđe žućkaste, duge, jako kovrdžave kose. Jasna se zove. Grudi, malo jača dvojka. Ali noge… noge. Tesne farmerice, izlizane. Dobra guza. Pričala mi kako su je negde na nekoj reviji modnoj, na bazenu. Izabrali su je za prvu guzu večeri! A bilo leto, svi u kupaćem.
Zbližili se ja i Jasna. U pauzi joj objašnjavam šta joj na predavanju nije jasno. Radim joj zadatke u mom stanu. Nije domaći ali… Crtam joj nešto ako joj zatreba. Ona mi cvrkuće, a ja se topim od miline. Ona kao da me hipnotisala. Ali ja ne znam da joj predložim neki izlazak ili tako nešto. Ima takvih studentkinja. One uvek nekoga koriste. Čak i koleginice ili cimerke. Ja živim u jednoj ulici. Ja i cimer Boško. Gazdarica dobra. Matilda se zove. Ima sina koji živi sa porodicom u soliteru. Na Limanu.
Sve dok jednog dana. Jasna se penje frajeru na motor. Stavili kacige oboje. Njen dečko. Mene ko šiša. Potrčko. Ne misli ona sad na mene. Ide sa dečkom u život. Ja sam nevažan u svemu. Bednik. Crv. Meni treba mleko i u krevet. Srušio mi se svet. Patio sam jedno četiri debela meseca. Jako patio. Ali neću sad o tome. Sanjao sam osvetu ali nije dolazila. Očajan sam bio. Nije mi se učilo. Uzmem knjigu, a Jasna pred oči. Tuga me grize. Ona je srećna vidim.
Ja sam želeo da je vidim golu. Tu prvu guzu večeri. Da je osetim. Odpozadi uzmem. Dolazi doček nove. A ja sam. Suvog kurca. I ranjene duše. Neki kažu da devojka nikad momku neće prići. Lažu, gadno lažu. One skoro uvek prve prilaze i biraju. Naravno da neće doći, zadignuti suknju i reći: „Jebi me“!Ali…
Bilo neko predavanje. U pauzi, sretnem Jasnu. Kažem: „Kako lepu košulju imaš“. Ona se nasmejala:“Aa.. Ah“. Kao laska joj to. A po faci. Ubrzo se uozbiljila. U sebi je sigurno rekla: „Skini mi se… Ko te jebe“! Kakav kurvanjski osmeh. A kako uplašenu facu je imala na početku. Ja se sažalim. Knjige sam joj od kuće donosio. A kakva aspida postade. Kakva brza transformacija. Metamorfoza. Leptir postade začas gusenica. Rođena fufa. Hteo sam joj tada nešto reći, a nisam. Rekao sam joj to kasnije sa velikim, velikim merakom…
A na dužim pauzama odemo dole u klub. Tu se može pojesti nešto. Popiti piće. To su mi najmiliji trenuci. Nezaboravni. Za ovo treba živeti. Ne kažem da svako mora studirati. Daleko od toga. Ali tu u klubu. Ta atmosfera. Nema tih para da se to može platiti. Skoro svi pušimo. Delimo ako treba cigarete. Ako nemamo nekad para, bar posedimo. Muzika uvek dobra. Ko je bar jednom bio, taj će znati o čemu govorim. Gledam za jednim stolom. Grupa studenata. Jedna devojka crne kose. Ima mali muški šešir. Puši na lulu. Nekako je u centru pažnje. Neobično. A košulju raskopčala. Vidi se deo dojki. Bele dojke. Nisu baš velike. Izazovno. Trese me struja. Nisam mislio, a „zapalio“ sam se. Ova devojka nije sa mog fakulteta. Naravno ovde svi mogu da dođu. Imaju i drugi fakulteti klubove. Ne svi, neki. Idemo i mi tamo.
Novi Sad je jako lep u martu. Sve se budi. Ja u busu. Stoji Olga. Kaže mi: „Ja i ti smo u istoj grupi za vežbe. Jesi li spremio kolokvijum za danas“? I mi razvezemo priču. Olga je udata. Iz jednog je mesta u Srbiji. Jako je lepa. Lepotica.
Možda će priča biti i dosadna? Ali briga me. Nadam se da će u srce pogoditi bivše studente. Naročito one koji su studirali u Novom Sadu. Ili sad studiraju. Uživajte kolege više. Doći će dan, jednom, setićete se studentskih dana… suza će poteći. Kao sada meni. Sećaćete se mojih reči. Ali biće kasno.
Sedim u hodniku, čitam nešto. Prilazi mi „devojka sa lulom“! Zove se Sandra. Pita me za knjigu. Kao baš je to interesuje… I kao slučajno je ovuda prošla. Mi u priču. Pozivam je na piće na „Spensu“. Ali kasnije, moram na predavanja. Pristala je. Dolazim na predavanja. Uši mi gore. Ne slušam profesora. Kako je samo ovo uspelo. Profesorica mi kaže: „Ti znaš bolje, izvoli pa ti drži predavanje“. Grom me pogodi. Sram. Blam. Ali se snađoh: „Profesorice zar ne osećate da ovde gori“? „Šta to“? Uplašila se ona. Gleda okolo. „To je naša mladost“. Odvalim ja. Spašavam što se spasti može. Smeh studenata. „Deco“! Kaže starija profesorica. „Zaista vaša mladost gori. Zavidim vam. Dođete li u srednju školu ili fakultet. Svuda jara od plamena vaše mladosti. To mora da se poštuje. Ali ispita mora biti. Naravno morate slušati predavanja i poštovati profesore“. Odemo sa predavanja. Drugovi me zagrlili. Kako sam se samo setio?
Sutradan gledam nešto na oglasnoj tabli. Do mene stala devojka. Vidim dobre sike. Pita me nešto u vezi ispita. I mi se upoznamo. Ona je Vesna iz Zrenjanina. Isti faks ali godina nije ista. Viđao sam je pre. Gledala me je. I sad…
Kiša, pratim Olgu na bus. Imam kišobran. Milo me pogledala. Tako milo… da… evo nas u krevetu. Ne voli muža. Ali kćer obožava. Dečko je ostavio. Iz inata se udala za sadašnjeg muža. Ne voli ga nikako. U njenoj iznajmljenoj garsonjeri , mi vodimo ljubav. Milujem joj lepe dojke. Bradavice crnkaste. A vatra je u krevetu. Zmaj.
Šetam po gradu sa Sandrom. Sedimo i ljubimo se u Dunavskom parku. Jedemo u ekspres restoranu „Progresa“. A onda kod nje goli na kauču. Devojka voli da se polako svlači pred momkom. Punačka malo. Ližem je među noge. Njen delirijum. Voli to. Svršava. I ja oduševljen. Njeno stenjanje i vrištanje. Posle je ona meni izdrkala…
Boško otišao u Republiku Srpsku, nešto kući. Gazdarica kod sina. Ja vodim ljubav sa Vesnom. Poza 69. Pa onda je odpozadi. Tresu joj se pozamašne sike. Slatko stenje. Patio zbog jedne, a sad evo tri. A kako da ih sve varam. Ne smeju da saznaju da sam odjednom sa tri u vezi. Treba to izdržati. A mlad sam. Gazdarica Matilda kuva govedinu. Nekad se i kod nje hranim. Ja sam kupio meso. „Snagu“ treba da vratim. Za „to“ ništa bolje od mlade govedine. Kakva Vijagra. Ujak mi Stojan rekao za to: „Kad sam bio u tvojim godinama. Nabucam se govedine. A budža mi stoji uveče“. Stisnuo šaku kao da omera nekom. „Ujutro, još mi stoji. A vi sad mladi… pih. Zato jedi govedinu. I ne boj se“.
Opet sam sam. Svi se razišli. Krešemo se ja i Sandra. U mojoj sobi. Otvaraju se vrata. Ulaze Olga i Vesna! Sedaju na krevet. Ja u šoku. Sandra nije baš uzbuđena. Vesna kaže: „I šta sad… Da čujem“? Muk… Onda sve tri prasnu u smeh. Saznale su one sve. „Ozna“ sve dozna. Možda su se malo i iz viđenja poznavale. Olga i Vesna sigurno jesu. Skinule se ove gole. Kaže Vesna: „Sad ćeš da vidiš kako Musa dere jarca“. Onda ja sa njih tri. Sandra i Vesna su se ljubile. Hvatale se. Olga to nije htela. Niko je i ne tera. E za ovo mi treba meso od krokodila. Hvatam Sandru za sise. Ližem gore Olgu. Vesna liže Sandru. Naguzile se sve tri. Jedna do druge. Ja jednu po jednu. Sandra ima „najsočniju“ guzu. U njoj svršavam.
Došlo leto. Olga i Vesna otišle kući. Ja i Sandra odemo na Štrand. Nije mi se kući išlo. Kažem da ispite spremam. Naravno nisam ni to zapostavio. Sad učim sa velikom voljom. Uveče krešem Sandru. Na jesen opet „trio“. Izađemo u „Madonu“ ili „Paradizo“. Nekad sa sve tri. Najviše ja i Sandra. Kod Olge smo često. Skoro uvek svi zajedno. U „pauzi“, Sandra lulu zapali. Svi kušamo. Onda opet fiesta. Među Vesninim nogama sam. Ona liže Sandru. Onda Olgu uzimam odpozadi. Na podu Sandra i Vesna se ližu. One tako vole. Pa nek im bude. Sandrine sise nisu bujne kao u Vesne, ali jako me pale. Volim njihov oblik. Belu put njenu. Onda legnu na leđa sve tri, dignu noge u vis. Ja onda redom sve tri. Sandra je najniža pa sam jednom sa njom. Sami smo kod nje bili. A jedva sam je držao. Dundica. Okrenem je, a stojim. Ona mi puši, a ja je ližem. Sve tri su bolje od Jasne. Nešto je zamišljam, Jasnu.
Pa i nije nešto. Ali zaljubljen, glavu sam gubio. Nos joj veliki. Pegava malo. Ništa naročito. A ja u vatru pao. Dert. Guza joj je samo dobra. Jednom se sretnem nekako sa Jasnom. Bliži se doček nove. Eh, bestidna fufa. Priča mi nešto kao da je nevinašce. Kako samo obraza ima. Aaa… premazana svim farbama. Pita me gde ću za doček? Verovatno zna za moju „trojku“. Ili ne. Ne zna. Nije bitno. „Sa devojkom negde. Pičke ima još i bez tvoje“. Okrenem glavu i odem. Imam baš velikoga kredita da to kažem. Ne glumim da imam devojku. Novu sam dočekao sa Sandrom. Osveta mi je sve ovo. E kad sam je dočekao. Mislio sam da je sve propalo. Da se neće više živeti posle Jasne. Ima Boga. Postoji narodna poslovica: „Ko se osvetio, taj se posvetio“.
