Još jedan jebeni rat je započeo na ovim prostorima. Iako sam po godinama spadao u vojne obveznike i bio neki kurac u protivavionskim topovima, nisam se pozivu ni nadao. U prošlom ratu 1991. godine u Vukovaru, kao pešadinca, dobrovoljca doduše, zakačila me komadina gvožđa od minobacačke granate po leđima, tako da sam evidentiran kao ratni vojni invalid. Prvih nekoliko noći ždrao sam se što moram sa nepunih trideset godina da brišem požarnim stepenicama u sklonište. Čak sam pokušao da se ilegalno javim u neku jedinicu, ali sam brzo „provaljen“ da sam invalid prethodnog rata.
Sva ova sranja kao posledicu imala su činjenicu da sam cigarete jeo, a ne pušio. I tri kutije bilo mi je malo. U početku sam po dik-tatu „šizele“ silazio u sklonište, pa opet na drugi znak izlazio, a kasnije mi se sve smučilo, pa sam ostajao u skloništu kao da mi je stan.
U mračnom ćošku namestio sam ležaj, obezbedio knjiga i novina, plastikare pune vode i bio sam kao poverenik za sklonište. A, brate, naslušao sam se svakakvih budalaština, dole ispod solitera. Prvih dana bombardovanja, dok su rušili aerodrome, jedan gospodin dugačkog jezika, laje bolje od komentatora, pa kad lupi glupost?! Kao, čuo je da smo dobili bombe za „navodnjavanje“. Od smeha i silnog nadimanja pukao mi je šlic, a kada je frajer odvalio da smo od Rusa dobili rakete ES-300 „komada“, umalo da mi slezina eksplodira. Iako sam kao stari jebač tražio priliku za ratno barenje neke ribe, ipak, svi smo se poznavali pa mi je bilo blesavo da muvam ribu, a tu su joj ćale, keva ili neko od rođaka.
Međutim, jednog kasnog popodneva, čitav dan šizela je „ćutala“. Iz dremeža me prenu prasak, a zatim i tužno zavijanje. Narod, kao i obično, navalio i svako zauzima svoju poziciju. Iako smo se nadali da će i ovaj znak trajati nekoliko sati, zajebali smo se. U skloništu ostadosmo čitavo popodne, veče i noć, i sutra do kasnih popodnevnih sati. Nad gradom je neprekidno zujalo i tutnjalo, a detonacije su se prolamale čas u daljini, pa malo bliže. Nekoliko puta naša zgrada se zatresla.
Sklonište se po oglašavanju sirene ubrzo napunilo već poznatim facama, ali bilo je i desetak novih. Verovatno slučajni prolaznici koji su se zatekli u blizini, a pretpostavljao sam da je bilo i ljudi koji su pazarili u prodavnicama u prizemlju zgrade. Ti nepoznati uglavnom su stajali kod ulaza, računajući da će za sat ili dva izaći na ulicu. Ali, kako gruvanje nije prestajalo i njima je postalo jasno da će ovde prenoćiti. Među „gostima“ uočio sam dve ribe, plavušu i crnku koje su, procenio sam, imale preko 25 godina. Obe sa malo dužom kosom, plavuša mršava, uskih kukova, sa sisama manjih dimenzija, a crnka sa naglašenim strukom, isturenih dojki i snažnih butina, što se moglo naslutiti ispod zategnutih farmerki. Obe su stajale blizu mog brloga od ležaja, s vremena na vreme bacale pogled u moj mračni ćošak, ali se nisu usudile da pitaju za mesto. Oko 21 čas, radio je javljao da je „neprijatelj projektilima gađao širi reon Batajnice, zatim Niš, Sombor, rafineriju u Novom Sadu“ i ko zna koliko još ciljeva. Iako sam pokušavao da se skoncentrišem na „Ukletu zemlju“ od Basare, moj radar je upozoravao da se „ciljevi“ nalaze u blizini i da sada nije vreme za čitanje?!
– Oprostite, već šest sati smo ovde, noge nas bole od stajanja. Možemo li moja drugarica i ja da se spustimo malo na vaš ležaj? Samo malo s kraja. Ako smetamo, onda nećemo.
– Neka, neka! Samo izvolite! U stvari, ja sam kreten kada se nisam setio da vas ponudim. Ne smetate mi. Ja i tako noću retko kada spavam – odgovorio sam u rafalu, srećan što moja predviđanja sada prerastaju u šansu. Dok je narod iz komšiluka uglavnom spavao, prošla je bila i ponoć, nas troje smo polušapatom razmenjivali mišljenja o aktuelnom ratu i mogućem završetku. Saznao sam da se plavuša zove Marijana, a crnka Ljubičica. Obe su bile turistički vodiči. Radile su u poznatoj beogradskoj agenciji i proputovale čitavu Evropu i dobar deo Afričkog kontinenta, tako da smo ćaskali na interesantne teme. U jednom trenutku Marijana je samoinicijativno skuvala kaficu za nas troje, naravno, mojim plastičnim kuvalom, a pošto u skloništu, posebno noću, nismo pušili, nas troje smo izašli ispred vrata da se osvežimo i popušimo koju cigaretu. Na nebu je zavladalo zatišje tako da se unutra čulo da narod uglavnom spava, a i prošlo je tri sata posle pola noći. Ispred su bila dva improvizovana sedišta od naslaganih gajbi, a ja kao provereni džentlmen, bečka škola, ponudio sam damama da sednu, a ja ću da stojim.
– Ne, ne! Taman posla, Marijana ti sedi na jedno mesto, a ti Dejane na drugo, ja ću da stojim. Ako se umorim, menjaćemo se Marijana i ja – kazala je polušapatom Ljubičica nudeći nas dugačkim „Vinstonom“. Srkali smo kafu, razgovarali, a u jednom trenutku, kada mi se učinilo najpogodnije, ponudio sam crnku da sedne, a ja da ustanem. Kada je odbila uporno sam nastojao da i ona sedne i ponudio sam joj moje koleno. Bez razmišljanja smestila je svoju guzu i to tako da se koleno našlo ispod šlica. Tamo gde je centar svakog ženskog bića. Razgovarajući i pijuckajući kafu pretresli smo razne ozbiljne teme, a onda prešli i na lične stvari. Razgovor je postao opušteniji, sitnim šalama smo se zadirkivali međusobno, a onda se njena desna ruka našla na mom ramenu, a moja leva oko njenog struka. Marijana je povremeno dlanovima prevlačila preko moga i Ljubičicinog kolena, čitavoj atmosferi dodajući još jednu erotsku dimenziju. S obzirom da su čelične nemani opet počele da nadleću Beograd, a i čulo se više detonacija u blizini, prešli smo u sklonište i smestili se na moj ležaj. Marijana na levu ivicu, legla je na levi bok, ja u sredini, iza nje, a Ljubičica iza mojih leđa. Takozvani sendvič?! Ali sna očigledno nismo imali. Kafa je učinila svoje, kao i erotska uvertira. Plavuša je udobno smestila svoju guzu među moje prepone i rukom počela da šara po mojoj butini, i stigla je tako do mog šlica.
Očigledno, tražila je nešto? Ljubičica, čvrsto se priljubivši uz moja leđa, trljala je čvrste sise o mene, a desnom rukom preplićući prste sa koleginicom, petljala je oko mojih farmerki. Uklješten između dva raspomamljena ženska bića prepustio sam se njihovoj mašti, koristeći trenutke pa mesio sisice Marijani, a onda sam počeo da raskopčavam farmerke i rasnoj crnki.
Atmosfera među nama postajala je sve uspaljenija. Šest ruku je šaralo i međusobno se dodirivalo. Moja kita bila je u centru pažnje dve neznake, a moje obe ruke tražile su najerotičnije delove njihovih tela. Svi smo podigli majice tako da sam na grudima osećao toplinu golih leđa i ramena Marijane, a leđa su mi bockale isturene bradavice Ljubičicinih sisa. Na preponama sam osećao jedre guzove, a bujni kovrdžavi čuperak Ljubičicinog međunožja draškao je moje dupe. Kita mi se ukrutila i u jajima mi je kuvalo, osetio sam nezadrživu potrebu da ga umočim u nešto vlažno i toplo. Obema se žestoko jebalo, ali je Marijana bila preduzimljivija. Povila je gornju polovinu tela na dole i isturila obrijanu ribicu. Zgrabio sam je za koščata ramena i zario ga do muda. Položaj nije bio baš najpovoljniji pa smo imali muke da ga čitavog smestimo, ali je ona namestila guzu tako da sam glavićem lako pronašao pičku i uvukao ga do kraja ili do jaja.
Mesta za snažne pokrete nije bilo pa smo se lagano pomicali, a Marijana je polako kružila zadnjicom I stezala pizdine mišiće. Ni Ljubičica nije gubila vreme. Poturila je ruku između mojih nogu i češkala mi najranjivije mesto između jaja i čmara. Nakon desetak minuta jebanja, nagužena plavuša ščepala je moju desnu ruku, strpala je u usta i snažno zagrizla, a u pički je počelo snažno da joj se grči vrelo meso. Umirio sam se da i ja ne svršim, jer trebalo je i crnku podmiriti kurcem. Sačekao sam nekoliko trenutaka. Kada je prestala da se trza i drobi moj glavić, glavu je spistila na jastuk i nežno me mazila po butinama, za mene je to bio znak da mogu da se okrenem. Ali, pošto je moj kurac malko povijen ulevo, nikako nam nije išlo da po istoj šemi odradimo jebačinu Ljubičica i ja. Međutim, i njoj je trebala čvrsta kita, na brzinu je svukla farmerke i gaće, razmakla široko noge i pozvala me:
– Dođi, molim te. Marijani treba desetak minuta da dođe sebi. Samo lezi na mene, uskoro će da svane. Hajde!
Jednom rukom je raširila nabore velikih usmina, a drugom uvela mog kitonju sebi među noge. Ova poza omogućavala mi je da se malo više pomeram, a rukama, naizmenično, levom pa desnom, drobio sam sisurine čije dimenzije nisam mogao ni da pretpostavim. Usta su mi bila puna njenih bradavica i jezika. Umela je da se ljubi jebozovno, strasno i dugo. Vrtela je karlicom, prosto je mlela moje spolovilo. Osećao sam da su mi prepone vlažne od sokova koji su tekli među njenim nogama. Zabadao sam se do korena osećajući kako mi se primiče kraj. Iako je nisam pitao, smem li da unutra svršim, nameravao sam da u nju salijem i poslednju kap moga semena. Ali, Ljubičica je nakon nekoliko snažnih i dubokih uboda privukla moju glavu na svoje rame, a zatim sa obe ruke moju guzicu stegla uz sebe. Jednostavno, nije mi dala da se pomeram. Na kurcu sam osetio još snažnije grčenje njene pičke, zatim novi talas tečnosti kojom je kupala moju kurčinu, a naposletku i nekakav jecaj koji se izgubio i pretvorio u krkljanje kada je snažno zagrizla ćebe.
Svršavala je u talasima, a svaki put još više širila noge. Plašio sam se, onako ležeći na njoj, da se ne raspoluti na dve polutke. Desetak sekundi je trajalo njeno grčenje, a onda je klonula, opustila telo i dugo, poluotvorenim očima gledala u prazninu duboko udišući ustajali vazduh u skloništu.
– A šta ću ja? Obe ste dobile porciju, a ja sada da drkam – promrmljao sam kroz zube.
– Nećeš, ljubavi naša! Nema ništa od drkanja – šapnula je Marijana i odmah su obe kliznule ispod ćebeta, kleknule pored ležaja, jedna sa leve, a druga sa desne strane, uvukle glave ispod pokrivača, a onda je nastupilo nešto nedoživljeno, za mene.
Ukrućenom kitom i oteklim jajima klizile su četiri ruke i dvoja usta. Jedna pa druga cimale su glavić levo pa desno, ližući ga i sisajući naizmenično.
Sudarali su im se prsti na mojim preponama. Čas nežno, a onda malo grublje, drobile su mi jaja. U trenutku nisam znao kako da prigušim želju da glasno dahćem i stenjem. Prevlačile su kožicu na glaviću sve brže i jače, do bola, ali slatkog bola. Ne znam u čijim ustima je bila, ali moja kita počela je u trenutku najvećeg uzbuđenja da pljuje semenu tečnost u mlazevima, a za uzvrat, nagrađena je još žešćim sisanjem. Neko, Marijana ili Ljubičica, gutala je svaku kap moje spreme, a druga je istovremeno grubo gnječila moja muda. Dok su poslednje kapi izlazile kroz rupicu na glaviću, i naravno, odmah bivale posisane i progutane, čitavo telo mi je bilo umorno. U glavi sam čuo nekakve čudne udarce, a u ušima mi je odzvanjalo… Marijana… Ljubičica…
Kao iskusne jebačice, njih dve su spakovale izmoždeno i isisano meso u moje gaće, navukle su mi pantalone, zakopčale, sebe uredile kako treba, a onda su, opraštajući se od mene, uputile pojednu pusu ka mojoj glavi, a drugu ka preponama.
– Ćao, baš si sladak! Ako rat potraje, eto nas opet. Doći ćemo i dovesti našu treću sestru Danijelu. Odličo funkcionišemo i kao trio. Odličan si jebač – procvrkutala je Ljubičica oblizujući kapi sperme sa usana.
Zatim su otišle, a mene je obuzimao slatki san. Najslađi u životu.
„Avijacija zločinačkog NATO pakta u toku minule noći bombardovala je rafineriju nafte u Pančevu, ali prema izjavama odgovornih, za sada nema opasnosti od ekološ……“, – emitovao je Radio Beograd u vestima u 6.00 sati. Ostalo nisam čuo. Slatki umor me je savladao.
