Tri godine nisam ništa znala d Zlatku, istina često sam pomišljala na njega.
U medjuvremenu sam promjenila posao, živila sam samotnjačkim životom. A onda me nazvao tata i rekao da je kod njega Zlatko pa sam došla. Pokušao me ubjediti da me voli i želi, govorio da sam i ja kriva što je sve to s nama bilo tako, slušala sam i šutila. Nisam se imala snage ni svadjati ni raspravljati. Rekao je za onu curu, da mu je to otac namjestio i platio joj da tako sve rekne kod tetke.
Seks nismo imali iako je on želio ja nisam pristala. Tako je dolazio i odlazio nekoliko puta, spavao je kod mog tate a zadnji put kad je došao rekao je pa sam mu našla posao.
Radio je, primio je prve pare i sve mi dao ispred tate. Pomislila sam, možda se promjenio, stariji je, možda me voli pa sam pristala i odvela ga u svoj stan da živi sa mnom. Seks smo imali vrlo rijetko, rekla sam mu da mi treba vremena da ga u potpunosti ponovo prihvatim. Kad bi ja dobila želju samo bi pomislila na sve šta mi je napravio i odmah se hladila. A kad bi on pokušao, spustila bi se, uzela glavić u usta i brzo mu drkala. Kad bi me pokušao prevrnuti na ledja većinom bi mu rekla, ovako ću do kraja. Nisam više željela da mi svršava u usta, pod jastukom sam imala papirne maramice pa bi u njih svršio. Ponekad bi me upitao jesam li imala nekog drugog a o tome nisam željela ni slova progovoriti. Jedne prilike mi je tako rekao da bi on našao neku žensku jer treba seks, rekla sam mu a onda se i presli kod nje. Nisam više dala da se igra sa mnom i mojim životom. Desilo bi se ponekad da se stavljao u situaciju da mi naredjuje ali bi ga odmah spustila na zemlju dosta drsko mu stavljajući do znanja da ovo ovdje nije njegovo selo ili tetkina kuća gdje može raditi sve kako on hoće.
Vikendom bi mu predložila da odemo nekud vani, nekad bi odmah rekao da neće a nekad bi izmišljao nešta šta nismo bili u mogućnosti a onda bio ljut. Nisam dozvoljavala da meni prebacuje krivicu pa bi obično sjela i rekla mu, imamo to šta imamo, tačnije nemamo ništa a uzmi one papire i ispunjavaj podatke za Australiju pa kad odselimo možda ćemo živjeti bolje. Tim bi ga začepila da dalje ništa nije govorio.
Ne znam zašto ali napustio je posao i opet otišao. Pisao je da su mu roditelji bolesni, da je s njima na selu.
Zbog njegova odlaska posvadjala sam se s tatom. Rekla sam sebi, ovo je zbilja kraj, ne vrijedi više gubiti vrijeme i stvarati lažnu nadu. Na sudu sam automatski dobila rastavu braka jer nismo živili zajedno više od tri godine. Njegovoj tetki sam posla apismo i riješenje, zamolila je da mu ga preda.
Napokon sam našla adresu od školske prijateljice i jedne subote otputovala do nje. Susret nakon devet godina je bio dirljiv. Pričala sam joj svoju i slušala njenu životnu priču.
Kao i ja nije imala djece, u braku je bila manje od godinu dana, muž joj je otišao živjeti sa ženom koju je upoznao na njihovom bračnom putovanju. Tata joj je mlad umro, a ona je sa mamom nastavila raditi njegov posao. Nije se više vezala ni za koga, živila je sama a kad joj se mama razbolila preuzela je sav posao u firmi.
Ponudila mi je posao kod sebe pa sam tako nekoliko mjeseci kasnije preselila u drugi grad i počela po treći put život ispočetka.
Sljedećih pet godina nije se dešavalo ništa značajno u mom životu. Uspila sam otkupiti manji stan, radila, plaćala kredite i živila dan za danom.
U sebi sam stvorila neki zid prema muškarcima, nisam ozbiljnije ni pomišljala na novu vezu ili avanturu. Istina prijateljica i još dvi kolegice ponekad bi mi kao nabacile neki kontakt ali to je sve završavalo samo na pokušaju.
A kako očekivati nešto od muškaraca, koji skrivaju da su oženjeni, koji misle na seks nabrzaka u autu ili nekakvu parku, koji ti već uz kavu počmu pričati bajke. Šta očekivati kad te ne pita već ti po svom ukusu naruči piće misleći da baš to što on voli volim i ja. A tek izbor mjesta, nisam baš željna sjediti u nekakvom jeftinom restoranu gdje sve smrdi po alkoholu. Možda se i varam i sebe umišljam a za njih možda izgledam jeftina ženska.
Nisam imala nikakvu želju vezati se za nekoga na način da sam neravnopravna, da radim a kod kuće perem i peglam, spremam jela, čistim kuću, čekam ga da dodje i onda u krevetu dižem noge i ispunjavam njegove želje.
Ipak, samoća postane dosadna, pa se znalo desiti da se zamišljam u vezi, da sam srećna i da živim drugačijim životom a onda bi izbacivala te misli iz glave. Na odmor bi otišla s prijateljicom, to je bilo sedam dana opuštanja na moru. Mi smo se zabavljale i umirale smo od smija jer od autobusa i vozača pa do konobara u restoranu ili terasama, ljudi na plaži sa ženama i djecom svi su bili s nama ljubazni i vrlo brzo stvarali kontakat. A mi bi izmedju sebe govorile kako sline i gledaju u naš dekolte, noge i zamišljaju seksualni užitak s nama.
Bile smo malo i bezobrazne, skockale bi se i uvečer prošetale šetnicom, za ljeto, more i sve šta se dešava za mnoge muškarce smo bile komadi za lov. Tako se znalo desiti da negdje na terasu sjednemo i popijemo kavu a konobar bi došao i pitao šta želimo popiti i uvijek pokazivao na neke tipove što su u tom trenutku gledali u nas i veselo se smješkali.
Pitala sam prijateljicu jeli želi neku avanturu, rekla je ni u kom slučaju pa smo tako sve odbijale. Jedne večeri na terasi poslije večere, došao je konobar i donio nam dvi čaše vina, izvinjavao se jer kako kaže ona dva tipa su mu rekla, nosi i stavi im za stol. Rekle smo momku da spusti, malo poslije ta dva tipa su prišla i bez pitanja sjeli s nama.
Nisu dobro znali jezik, ali su se trudili nešta reći, najkomičnije je šta sam ja znala šta govore medju sobom i sve to prevodila prijateljici. Tako su rekli da smo lezbače i već su odredili koji će biti sa mnom a koji s prijateljicom.
Uzele smo vino, nazdravile im a onda sam ovome do sebe rekla, slušaj, kad već faćkaš žene, prvo malo bolje nauči jezik, drugo nemoj govoriti ružno kao što govoriš, treće mi smo sestre a nismo lezbače i četvrto a najvažnije, ti nećeš jebati mene već ako se meni prohtije ja ću jebati tebe. Ja nisam došla na odmor da me ti jebeš već sam došla da se odmorim a ako poželim onda ću sama nekoga naći. Pogledali su se, odlepršali tako da nam nisu platili ni te dvi čaše vina. Mladi konobar se s nama o tome smijao, rekao nam je da ga mnogi pitaju ko ste, kako govorite.
Povratak nazad, duge i snježne zime, posao od jutra do mraka, poneki izlet vikendom i to je moj život.
Sunce svako jutro izlazi na istoku a ja sam se pomalo nadala da će i meni jednog dana osvanuti sunčan dan u kojem ću sresti svoju ljubav. Do tada, Andrea čeka.
Ako neko želi, može mi svoj komentar poslati na e mail adresu: [email protected]
Autor: Andrea
