Napomena:
Unapred se izvinjavam na aroganciji jer sam siguran da je većina ljudi koji će ovo čitati zrela i dovoljno pametna da joj nikakva pojašnjenja nisu potrebna. No, kako će ovo bez sumnje čitati i osobe koje su mlade ili nisu mnogo iskusne ili još uvek sazrevaju, možda je potrebno da naglasim:
Sve što će pročitati u ovoj priči je fantazija, namenjena pre svega osobama dovoljno zrelim da razumeju fantazije i razlikuju ih od realnosti. Ovu priču ne treba shvatati ni kao uputstvo kako da postupate u određenim životnim situacijama, ni kao priručnik iz ženske psihologije, jer ona nije ni jedno ni drugo i nanećete i sebi i drugima dosta jada ako je tako budete primenjivali.
Takođe, priča je gruba i pomalo okrutna. Neko to voli, neko ne voli. Setite se kojoj od ove dve grupe pripadate pa uskladite očekivanja.
* * *
Nasmešio joj se i pružio ruku preko stola.
„Eto, konačno ste dobili moj potpis.Trudili ste se oko njega, pošteno.“
Prihvatila je ruku i uzvratila osmeh. Zaista se trudila, nekoliko meseci. Sastajala se sa njim i pričala telefonom, pisala mu mejlove i uvek nudila da mu dodatno razjasni uslove ugovora. On je sve vreme bio ljubazan, ali kao da mu je stalno bilo potrebno još više uveravanja da čini pravu stvar. Sada je konačno mogla da se prepusti navali profesionalnog ponosa. Isplatilo se i što je pristala da ga sačeka u kancelariji posle radnog vremena, da javi mužu da se on i klinci sami snađu oko ručka, da bude poslednja od svih zaposlenih koja je ostala u prostorijama, tihim i, sem njene kancelarije, bez svetla.
On je iz svoje kožne tašne izvadio bocu.
„Ovo sam spremio jer sam unapred znao da ćete me na kraju ipak ubediti“, rekao je namigujući. „Znam da na poslu ne pijete, ali ovo je jedan jako prefinjen šardone a uostalom radno vreme vam je odavno prošlo. I treba da se zalije vaš uspeh.“
„I vaš“, rekla je uz osmeh. „Na početku ste bili ubeđeni da pokušavam da vas prevarim i nateram vas da potpišete nešto što vam uopšte nije potrebno, ali sada ipak znate šta tim potpisom dobijate.“
„Znam“, klimnuo je. „Sad konačno znam“.
Okrenula se da potraži čaše u kabinetu. Želela je da ode kući što pre, mužu i deci, da se izuje i pusti kosu, ali klijenta je trebalo ispoštovati do kraja. Uostalom jeste bio šarmantan i mada ju je mesecima držao na ivici stalno se premišljajući i tražeči dodatne informacije i pojašnjenja, to je činio uz mnogo duha i očigledne svesti da je to što njih dvoje vezuje jedan ritual izgradnje poverenja, gotovo intiman proces upoznavanja i učenja zajedničkog jezika, ne samo prosta poslovna transakcija.
Sagla se da dohvati čaše a onda je osetila njegove ruke na kukovima i nekontrolisano se trgla od iznenađenja i straha. On ju je čvršće uhvatio.
„Samo pažljivo, nećemo da padnete sa tih visokih potpetica“, rekao je tiho, dobro se zabavljajući.
„Šta vam je?!“, uzviknula je zapanjeno, pokušavajući da se izmigolji. „ne mogu da verujem šta vam pada na pamet!!!“
„Hajde, hajde“, rekao je gotovo pomirljivo, ali je njene ruke nisu puštale. „Nemojte sad da izvodite predstavu. Oboje dobro znamo da za moj potpis na ovom ugovoru dobijam više nego što u njemu piše. Inače ga ne bih ni potpisao. Mislite da me je stvarno briga za ovaj vaš paket?“
„Gospodine“, rekla je, cepteći od besa, pokušavajući da se smiri. „Ne znam šta ste umislili i kako vas nije sramota da to insinuirate! Odmah da ste me pustili, ovog sekunda!!!!!!!“
Nije je pustio. Samo ju je povukao prema sebi, pribio joj telo uz svoje. Pribio joj usne uz njeno uho.
„Kurvice.“, rekao je, sada već pretećim šapatom. „Ne pretvaraj se da si finija nego što jesi. Oboje znamo kako si me gledala svih ovih meseci. Oboje znamo kako si mi se osmehivala, kako si prekrštala noge predamnom da vidim da nosiš haltere a da ne nosiš gaćice. Oboje vidimo da si se danas, za ovaj sastanak obukla kao da si krenula na posao u bordel.“ Jako ju je protresao i nastavio još dubljim, grubljim tonom. „Pogledaj se, droljo. Suknja ti je toliko kratka da svi mogu da ti vide pičku čim pirne vetrić. Pogledaj kolike su ti štikle, pa porno glumice bi se plašile da u njima hodaju.“ Onda joj je jednom rukom naglo zadigao suknju a dva njegova prsta se grubo zariše između njenih usmina. „I opet ne nosiš gaćice, kurvetino“, dodao je pobednički, kao da ovo otkriće bez ostatka dokazuje ispravnost njegovih postupaka.
„Da si me odmah pustio, idiote“, vrisnula je.
Nije bila kurva, nije bila to što je o njoj govorio. Bila je dobra žena, dobra majka, dobar profesionalac.
Nije bila kurva.
Ali jeste nosila kratke suknje, jeste nosila lepe čarape i visoke štikle. Znala je da muškarci gledaju u njene noge i dopadalo joj se da se okreću za njom na ulici. Ponekad su i nepristojno dobacivali od čega je crvenela i ubrzavala korak, plašeći se da verbalno zlostavljanje ne pređe u nešto konkretnije. Ali je ponekada onda kod kuće masturbirala, zamišljajući da su ti što dobacuju sa reči prešli na dela. I stidela se same sebe. I nikada nikome nije o tome pričala. I nikada nikome nije rekla da ponekada na posao ide bez gaćica. Da poneki važan sastanak sa klijentom ili poslovnim partnerom lakše prođe jer je pored nervoze (šta ako je otkriju? umrla bi od stida. umrla bi. umrla.), dobijala i moć, opojnu moć. Znala je da oni osećaju. Da ne znaju, ali osećaju. Da žena pred njima ima tajnu. Da joj tajna daje moć. Moć nad njima. Svakog puta.
„Da si me odmah pustio! Odmah!“, otimala se, ali on ju je držao čvrsto. Izvila se telom i pokušala da mu udari šamar. Uhvatio ju je za ruku, a onda je grubo, bez milost savio tako da je vrisnula od bola.
„Kurvice, opominjem te. Fizičko nasilje nije ispravan tretman klijenta kome si svim tim tvojim kurvinjskim gestovima i razvratnim osmehivanjima obećala nešto sasvim drugo.“
„Pusti me! Pusti me! Vrištaću!“, zajecala je od bola jer joj je on snažno uvrtao ruku. A on ju je pustio.
I odmah joj udario takvu šamarčinu da su joj šnale odletele na obe strane a duga kosa joj se rasula po licu.
Uhvatio ju je ponovo i gurnuo prema stolu.
„Ovo ti je samo avans. Ako budeš vrištala, stići će i ostale rate, a dobićeš i kamatu, droljo. Nemoj da misliš da sam ja gadljiv na to da mi ga popušiš okrvavljenim usnama.“ Pritisnuo ju je rukama tako da nije mogla da se pridigne od stola. „Uz to, zgrada je prazna, pa nisi ti slučajno meni zakazala sastanak posle radnog vremena.“
Lagao je. Lagao je. On je insistirao da mu je najudobnije da se sastanu predveče. Ona je samo pristala jer je htela da učini klijentu.
„Sve si planirala, droljice, obećavala mi pogledom, oblačenjem, kurvinjskim osmesima, obećavala, samo da ti potpišem ugovor, a sada kada treba da ispuniš obećanja, sad bi da se izvučeš? Pa na šta ti ja ličim?“
Dok je govorio, skidao je svoju kravatu. Osetila je kako joj svileni materijal omotava oko zglobova. Ruke joj je povukao na leđa i tu ih čvrsto vezao. Osećala je kako joj lice bridi. Suze su kuljale niz vruću kožu obraza.
„Nemojte…. nemojte, molim vas… nemojte… udata sam… imam decu… molim vas….“
„Nisam primetio da te sve to sprečava u tome da se oblačiš kao kurva i da mi se pokazuješ svaki put kada smo se sastajali.“ Jako je stegao čvorove. „Slušaj me, kurvice. Obukla si se da budeš jebana, ponašala si se kao da ne možeš da dočekaš da budeš jebana. I bićeš jebana. Shvati to.“
„Molim vas…. molim vas“, plakala je.
„Znam,“ potvrdio je. „Molila si ti mene očima i gestovima sve ove mesece, molila si me da te pojebem, video sam to. Pretpostavljam da muž slabo jebe kad mu se žena oblači kao kurva i tako otvoreno nabacuje klijentima. Onda to znači da ja sad ovde delam iz altruističkih pobuda.“ Nasmejao se. „Shvati, dakle. Bićeš jebana. A samo od tebe zavisi da li će nam to iskustvo oboma biti lepo ili će lepo biti samo meni. Ja načelno nemam primedbi da samo ja uživam u ovome, ali malo će mi sujetu povrediti ako pomislim da si me sve ove mesece ložila samo zbog ugovora a ne jer si i zamišljala kako li ja to jebem. Dakle, možeš sebi da olakšaš i budeš dobra i onda će se i tebi dopasti ovo što ćemo raditi. A možeš i da se i dalje praviš da si dobra supruga i majka, samo onda očekuj da ću te tretirati ne samo kao kurvu nego i kao lažljivu kurvu.“
Uhvatio ju je za kosu i snažno povukao unatrag.
„Dakle?“ Okrenuo joj je glavu prema sebi. „Šta će biti?“.
Pljunula mu je u lice. On ju je grubo gurnuo natrag na sto.
„Dobro. Onda znamo ko će pobediti u prvoj rundi.“
Čula ga je kako raskopčava kaiš a koža je zašištala kao zmija kada ga je jednim pokretom izvukao iz pantalona.
Zadigao joj je suknju i rukom pomilovao njenu zadnjicu.
„Imaš lepu guzu. Belu i nežnu“, rekao je sa ljubavlju.
Vrisnula je jako, nekontrolisao kada je kaiš pao na njenu kožu. Pa ponovo. Pa ponovo.
Pa ponovo.
Svaki udarac kaišem bio je jači od prethodnog, udarajući u mesto koje je već bolelo, pojačavajući, obogaćujući bol, dajući mu crveno usijanu oštrinu.
„Sad više nije tako bela“, rekao je podsmešljivo, malo zadihan.
Ponovo ju je uhvatio za kosu i odigao joj glavu sa stola.
„Oh, plačemo? Boli nas?“
Nije odgovarala.
„Pitam da li te boli, droljice.“, rekao je sada već iritiranim glasom.
„…puši kurac…“ prostenjala je. „…manijače…“
„A, dobro, vidim da je onda već vreme za drugu rundu“, rekao je zadovoljno.
Dobila je još pet udaraca po zadnjici. Svakom je prethodio oštar zamah kroz vazduh, preteći fijuk koji se završavao krešendom bola. Vrištala je, sada ju je već i grlo bolelo, izvijala se da izbegne udarce, ali on ju je drugom rukom čvrsto držao pribijenu za sto.
Ponovo je stao. Zadihan.
„Dakle.. boli?“, pitao je podsmešljivo.
A ona je plakala, ridala, i dalje na štiklama, i dalje potpuno obučena, ruku vezanih na leđima, prebačena preko ploče sopstvenog kancelarijskog stola.
„…boli… boli… nemojte više… molim vas…“, mucala je jedva razumljivo.
„Ah, sad smo opet na ‘vi’?“ iznenadio se on. „Ko bi rekao da tradicionalne metode vaspitanja pale i kod odraslih drolja… A šta me to moliš, droljice? Da čujem!“
Pokušavala je da smiri disanje. Pokušavala je da smiri misli. Trebalo je da mu odgovori. Da mu nešto odgovori. Ali u mislima joj je bio samo užareni bol, samo ogromno poniženje. Pokšavala je da smiri disanje, da udahne dovoljno duboko da joj se misli smire.
„… molim vas… nemojte više…“
„Šta me moliš?“, pitao je. „Ne razumem. Budi razgovetnija.“
Ponovo je duboko udahnula.
„molim vas…. nemojte više da me bičujete… molim vas…“
„Aha, to?“, tobož se iznenadio. „Sigurno misliš ‘molim vas, gospodine’, zar ne?“
Nije ništa odgovorila jer joj nije bilo jasno šta ju je pitao. Kaiš bez opomene ponovo poleti i spusti se na njenu guzu. Vrisnula je.
„Dakle?“, pitao je, nestrpljivo.
„ne više… nemojte više… molim vas…“, ponavljala je grozničavo, a onda dodala „gospodine.“
„E, pa lepo. Drago mi je da smo konačno utvrdili ko je ovde gospodin. Još samo da utvrdimo ko je ovde kurva pa da radimo.“ Čula ga je kako omotava kaiš oko šake. „Dakle? Ko je ovde kurva?“
Nije. Nije bila. Nije bila to što je govorio. Nije bila to što je govorio.
Nije varala svog muža. Više ne.
Nije se jebala ni sa jednim klijentom. Samo je vlažila prateći njihove poglede koji su se peli uz njene noge i upinjali da se zavuku pod suknju. Samo je mazila vlažnu pičku u kupatilu, uveče, misleći na značajne izraze lica koje su joj upućivali, na dvosmislice i aluzije koje su uzalud pred njom ispaljivali, na to kako je jednom od njih mogla jasno da vidi erekciju ispod štofa pantalona i samo mu se još raskalašnije smejala i naglašenije prekrštala noge.
Nije bila kurva.
Šamar ju je podsetio da mu duguje odgovor.
„Da čujemo, dakle. Naša publika gori od želje da sazna!“
„nemojte…“, šaputala je, „nemojte to da mi radite… molim vas…“
Ponovo joj je udario šamar.
„Mnogo brzo zaboravljaš, kurvice. To je zato što sam suviše popustljiv prema tebi.“
Još jednom je zamahnuo kaišem. U trenutku kada je udarac pao na njenu kožu vrisnula je „Gospodine!!!“
„A, vidiš, sećaš se ipak. Dobro, onda, da čujemo. Šta si ti?“
Suze su nezaustavljivo jurile a nju prekri talas užasnog samosažaljenja. Grlo joj se steglo, a pogled potpuno zamaglio. Nije bilo izlaza.
Nije bilo.
„ja sam kurva…“, prošaputala je, grcajući u suzama. „Gospodine“, dodala je.
„Pa, naravno da jesi“, klimnuo je glavom, nežno, sa razumevanjem. „Naravno da jesi“.
* * *
Držao ju je za kosu. I dalje je bila prevaljena preko ploče stola, a on je stajao ispred nje, držao je za kosu i gurao joj svoj ukrućeni kurac u usta. Radio je to grubo, bez milosti, jebući svoju bespomoćnu žrtvu dubokim, jakim pokretima, uvlačeći joj kurac sve do grla. Ona se gušila njegovim mesom, grcala svaki put kada bi joj debeli glavić ušao u ždrelo. Nije bio mnogo veliki, imala je veće pre njega, ali nije bio ni pažljiv, posvećujući se samo svom zadovoljstvu. Kada bi ga izvadio, niz bradu joj je curela pljuvačka, zajedno sa njegovim sokovima. Bila je sva umazana a po crnim tragovima na njegovoj koži znala je i da joj je šminka razmazana od plakanja.
„Da li te pali ovo, kurvice?“, pitao je, izvadivši ga na trenutak.
Borila se da dođe do daha.
Uhvatio ju je za bradu i povukao glavu na gore.
„Pitam te da li te pali da ovako budeš jebana u ta kurvinjska usta, droljo!“
Gledala ga je u oči.
„da…“, rekla je jedva čujno, sklapajući kapke od ogromnog stida.
* * *
„Nismo vino ni stigli da otvorimo“, setio se u jednom trenutku veselo. „Eto kad muškarcu kurva zavrti mozak svojim ponašanjem.“
Obišao je sto i vratio se sa bocom.
„Ovo je zaista dobar šardone, droljo. Suviše dobar za kurvu kao što si ti. Ali šta ću kad se osećam velikodušno… Imaš dobra usta, droljice. Dobro ga gutaš.“
„hvala… gospodine“, šapnula je gušeći se od sramote. Svom mužu nikada nije tako gutala. Svom mužu nikada nije dala da je veže i izjebe u usta kao najprljaviju drolju.
„Sviđa mi se što učiš manire polako, kurvice. Možda nešto i bude od tebe.“
Otvorio je bocu.
„Ali, zaista, ovakvo vino se ne troši na jeftine drolje poput tebe. Hajde da prvo vidimo da li ga zaslužuješ.“
Prišao joj je.
„Otvori usta!“
Poslušala ga je, gledajući ga u oči. Stavio joj je ukrućeni ud unutra. Refleksno, sklopila je usne oko njega.
„Ne, droljo, otvori ih što više možeš.“
Poslušala je, ne prestajući da ga gleda u oči.
Sipao je vino preko svog uda a ona je laptala jezikom.
„Ne gutaj!“, podviknuo je. „Samo napuni usta vinom i zatvori ih.“
Vino je bilo hladno u njenim ustima. Gledala ga je, nemo, čekajući dalja naređenja.
„Sada ćemo droljice da vidimo, jesi li ono što tvrdiš da jesi, ta neka poštena supruga i dobra majka, ili si ono što ja znam da jesi, razvratna kurvetina koja najviše uživa kada je najviše ponižavaju.“
Skinuo je pantalone i ostao samo u košulji. Kurac mu je stajao jako ukrućen ispred njenog lica.
„Ne smeš da progutaš, da li ti je to jasno?“
Klimnula je glavom, jako, naglašeno.
„I ne smeš da prospeš ni kap. Da li ti je to jasno?“
Ponovo je klimnula glavom, osećajući krv kako joj juri u lice. Ponovo će je bičevati, shvatila je. Ponovo će je bićevati i kada više ne bude mogla da izdrži bol, kada bude vrisnula i prosula vino po podu, tik ispred stolice na kojoj je svakog dana sedela, onda će je on kazniti. A šta će biti kazna ako je šibanje kaišem bila samo kušnja?
Zašao joj je iza leđa. Nije više mogla da ga vidi, nije mogla da vidi šta radi, kako uzima kaiš. Noge su joj drhtale od straha, koža se ježila. Bradavice su joj bile ukrućene, tvrde kao kamen i upirale u čvrstu podlogu stola.
Osetila je kako joj širi noge. A onda nešto mekano, vlažno na svom klitorisu.
Dodir njegovog jezika ju je toliko iznenadio da je zamalo otvorila usta da krikne i prosula šardone. Nije mogla da ga vidi ali je shvatila da kleči na podu između njenih nogu. Da joj jezikom sporo, beskrajno nežno miluje klitoris. Da joj rastvara usmine prstima. Da onda jezikom ulazi i unutra, polako, sve sporije.
„Droljice“, čula ga je kako prigušeno šapuće. „Vlažna si. I ukusna si.“
Noge su joj se sada tresle još jače. Disala je na nos, šumno. On je radio jezikom i prstima, bez žurbe, sporo, odvajajući se od njene vlažne pičke samo da je pomiluje po butinama, da je poljubi na ono mesto gde se materijal čarapa sretao sa najnežnijim delovima njene kože. Onda je ponovo podizao glavu, usisavao njen klitoris u usta.
Sada je stenjala, muklo, boreći se da ne otvori usta, da ne proguta fatalni gutljaj vina. A on nije stajao. Nije ubrzavao. Ali nije stajao.
Vrisnula je kada je sa dva prsta do kraja ušao u nju. Ne zato što je bolelo. Nije bolelo. Bila je toliko mokra, otvorena, toliko je bila mekana da nije moglo da boli. Vrisnula je, mada je nije bolelo. Vino se prosulo. Po podu, ispred njenog radnog stola. Tik do stolice na kojoj je svakog dana sedela, prekrštajući noge, bez gaćica, stežući butine, misleći na klijente koji su je gledali sa sramnom požudom u očima, na klince koji su joj dobacivali kada bi prolazila pored parkića.
Vrisnula je i prosula vino.
A on nije stao. Gurao je prste u nju, sada su već tri ulazila u otvorenu pičku a jedan joj je gurao u anus, sporo ali neumoljivo. Nije stao. Lizao ju je onako kako je maštala, kako joj je dugo trebalo. Nije stao. A ona je prosula vino.
* * *
Nije je odvezao. Sipao joj je još vina u usta, prislanjajući joj svoj nabrekli kurac na donju usnu, a ona je laptala kao kuja, gutala. Vrtelo joj se u glavi.
Ušao je u nju otpozadi, grubo a ona je glasno stenjala i mešala kukovima, nabijala se na kurac, nemoćna pred ovim muškarcem koji ju je uzeo, koji ju je vezao, napio, koji ju je uzimao kako je hteo.
Šamarao ju je po guzi, sada skoro nežno, terajući je da ubrzava tempo. Pa je vadio kurac iz nje i trljao ga o njenu kožu vrelu od udaraca, zavlačio ga između, trljao o njenu brazdu. Ona je mešala kukovima, jako.
„Moli me. Hajde.“
„molim te… molim te… jebi me… jebi tu kurvinjsku pičkicu… jebi me… jebi svoju kurvicu…“
Čula ga je kako duboko, glasno diše, kako gubi dah od ovih njenih reči. Stidela se sebe. Stidela se svoje slabosti.
Ali jeste ga želela. Nije ovo govorila samo jer se plašila kazne. Jeste ga želela.
Tog trenutka ništa više nije želela nego da ponovo oseti njegov kurac u sebi.
Stidela se.
Stidela se svoje slabosti.
Uvlačio joj ga je, jako. Gurao sve do kraja, udarajući o grlić njene materice. Dovodio je do ludila, nabijajući se snažno po nekoliko puta, pa izlazeći iz nje sasvim, pa onda ponovo zarivajući ud do kraja u nju.
* * *
„jebi me…“, ponavljala je. „jebi me!“
„Jebi me!“
„JEBI ME!!!“
Sada je gotovo vrištala svaki put kada bi on izvadio kurac iz nje, svaki put kada bi stao da dođe do daha. Osećala je po tome kako bi mu kurac nabrekao da mu je dolazilo da svrši nekoliko puta. I svaki put se ona izvila napred, izmakla, tako da je ispadao iz vlažne, razvaljene pičke. Svaki put je okretala glavu prema njemu, koliko je onako vezana mogla i tražila njegov pogled. „Jebi me!“, vrištala je.
„Tebi nikad nije dosta, kurvice“, rekao je u jednom trenutku.
A ona ga je gledala u oči, ležeći na stolu, izvijenog vrata, neudobno okrenute glave i ponovila „Jebi me!“
Stidela se. Ali ne slabosti. Nije ona bila slaba. Nije bila.
* * *
Raskopčao se, a košulja, nebeskoplava i skupa Dior košulja bila je sva u flekama znoja. Jebao ju je, pljujući na svoj kurac, zabijajući se u nju jako, skoro osvetnički, a njoj nikako nije bilo dosta.
Onda je izašao iz nje. Onda je osetila kako je hvata za kosu i povlači je na gore. Oko vrata joj se stegla hladna koža kaiša.
Napravio je omču, provukavši remen kroz kopču i sada je stezao kaiš oko njenog grla.
„Ne boj se“, čula ga je kako šapuće.
„ne bojim se…“, prošaputala je dok joj je grlo sve jače stezao.
Pljunuo je na njenu brazdu. Osetila je kako glavićem razmazuje pljuvačku a onda i kako ga gura u njen anus. Stenjala je od bola, ali joj je kaiš stezao grlo, pa je to bio tihi, jedva čujni ropac.
Nije se bojala. Ne više.
Bolelo je dok je ulazio ali ona nije bila slaba. Bol je nije plašio. „jebi me…“, prošištala je a njegova ruka je valjda refleksno još jače stegla kaiš.
Jebao ju je u guzu a ona je krkljala i vrištala, promuklo, jedva uzimajući vazduh dok su joj pred očima igrala svetla i spuštao se sve gušći mrak. Kada je osetila kako joj nešto hladno i tvrdo ulazi u pičku, kako prodire duboko, šireći je sve jače, počela je da svršava. Bila je nabijena na njegov kurac, bila je nabijena na grlić flaše, bila je skoro udavljena. Nije ništa mogla da vidi ispred sebe. Nije mogla da čuje ni njegovo dahtanje dok se praznio u njen anus, jer je čula samo muziku sopstvene krvi u ušima. Svršavala je, jako. Jače, mnogo jače od njega.
* * *
Izašli su zajedno. Nije pristala da je odbaci kolima do kuće. Uzela je taksi. I taksiju je popravljala šminku, koliko je to bilo moguće. Njen muž ionako ništa neče primetiti.
Sutradan je došla na posao ranije. Prepisala je njegovu adresu na službeni koverat i pozvala kurira. Dok ga je čekala, uzela je njegov ugovor i iscepala ga polako, metodično na sitne parčiće. Stavila ih je u koverat i pre nego što ga je zatvorila, rukom napisala poruku.
„Nije gotovo. Ne znaš šta si dobio ovim potpisom. Još uvek ne znaš. Ali saznaćeš. Spremi se za još jedan poslovni razgovor, da čuješ nove detalje ugovora. Sutra uveče. Tvoj stan. Baš me briga šta ćeš da kažeš svojoj ženi. A ako ne znaš šta ćeš da joj kažeš, mogu i ja da joj kažem. Spremi flašu vina. I kaiš. Spremi se.“
Kurir je došao i preuzeo pošiljku.
Gledala ga je kako odlazi. Nije se stidela. Više se nije stidela svoje snage.
Autor: Fenris
