Kaća

Kaća nije bila lepa. Nije bila lepa ni pre heroina.

Kaća je bila visoka i imala je velike sise. I dugu kosu. Farbala se u plavo celog života, ili barem od četrnaeste godine. Tada je to bilo jer su neke kul ribe bile plavuše. Pevačica Transvision Vamp i pevačica Plasmaticsa, recimo. Obe su se zvale Wendy, što je Kaću iz nekog razloga upućivalo na zaključak da tu postoji neka veza. Ofarbala se u plavo, kad je imala četrnaest godina i postala pankerka, ne zbog nekog dečka iz škole – oba pankera u njenoj školi su bili balave, bubuljičave žrtve puberteta – nego jer je želela da bude kul, kao bilo koja od dve Wendy.

U tridesetosmoj godini, pak, Kaćina kosa je bila plava zato što su se sa bilo kojom tamnijom bojom njene mnoge sede veoma brzo primećivale.

Kaća nije bila lepa ni kao klinka, ali je bila visoka i imala je velike sise. Kada je postala i plavuša, to je bilo dovoljno da interesovanje za nju preraste iz bezobraznog dobacivanja u školskom dvorištu i štipanja za dupe u školskom hodniku sve do konkretnih predloga starijih momaka koji su već znali kako se koristi kondom i već nekoliko puta ostavljali alkohol, da joj pomognu da skine mrak.

Kaća nije bila lepa, ali je znala da to nije mnogo bitno. Znala je kako je vide muškarci i da to nema veze sa razdaljinom između njenih očiju i dužinom nosa.

Izgubila je nevinost na raspustu između osmog razreda i prve godine srednje, sa tipom za koga su svi u kraju pričali da ima jako veliki kurac. Bilo je bolno i neobično. Bilo je i dobro i loše. Nije bio grub, ali nije bio ni nežan. Bio je pažljiv ali ne i zaista emotivan.

Krvarila je i drugi put kada se sa njim jebala i posle toga više nisu imali seks. Nije često na njega mislila kasnije.
Kaću su njene koleginice mrzele. Znala je da se često žale mušterijama na to kako se prema njima ponaša kao da je direktorka iako je samo zamenik poslovođe, pozicija koja u firmi nije ni postojala pre nego što su je izmislili za nju. Znala je kako prevrću očima kada im je objašnjavala šta nisu uradile dobro, znala je šta pričaju iza njenih leđa o tome kako se jebe sa direktorom.

Kaća je nosila tešku zlatnu ogrlicu oko vrata i brilijantski prsten na domalom prstu, to je bio jedini nakit koga je ikada nosila. Nije nosila minđuše, nije imala drugo prstenje. Burmu je davno prodala da bi kupila heroin.
Imala je četiri dečka pre nego što je prvi put probala dop. Računajući i onog prvog sa velikim, sa kojim je bila samo nedelju dana i cela njihova veza stala je u tri i po sata seksa tokom kog je on svršio četiri puta, ona ni jednom, a čaršave je posle morala da baci i da slaže majku da su se iscepali u mašini za veš. Majka joj nije verovala, ali četrnaestogodišnjakinje imaju još uvek dosta kredita u očima svojih roditelja.

Imala je četiri dečka pre nego što je pošmrkala prvu smeđu crtu. Imala je šesnaest godina, bila sa četiri dečka, imala je šesnaest godina i plavu blajhanu kosu, velike sise, Crass i Conflict prišivače na školskom rancu, sedam minđuša u levom uhu i volela je seks, iako nikada ni sa jednim svojim momkom nije svršila.

Nije zapravo bila sigurna kako treba da izgleda orgazam sa muškarcem, ali je znala da voli seks i da joj je ponekada lepo. U jednog od svojih momaka je baš bila zaljubljena i sa njim joj je bilo najlepše. I najduže je trajalo, on je teško svršavao a njoj je nekoliko puta osećaj bio kao da će svršiti onako kada masturbira kod kuće, uz Dilana Doga, slušajući New Order i Velvete.

Prvi put kada je imala orgazam sa muškarcem bilo je toliko jako i neobično da se posle danima stidela mlađe sebe koja nije shvatala šta znači uživati u seksu, koja nije razumela šta znači osećati se istovremeno i kao najjača na svetu i kao potpuno nemoćna. Imala je dvadeset godina i bila je jako zaljubljena. Imala je i plavu kosu i velike sise i bila visoka i mada se više nije oblačila kao pankerka, osećala se drugačije od njenih drugarica iz škole i sa fakulteta, iz ulice. Bila je jako zaljubljena u njega.

Ostavila je heroin zbog njega, ionako je to radila samo rekreativno, vikendima. Ostavila je heroin zbog njega. Uzimala ga je možda jednom u mesec dana, najčešće možda na tri nedelje, obično kada bi on otišao kod roditelja u posetu preko vikenda a ona ostajala da uči.

Ostavila je heroin zbog bebe, potpuno, godinu dana kasnije.

Nije bila lepa. Sa tridesetosam godina je bila samo pametna. Ili bar malo pametnija nego kad je imala dvadeset. Nije nosila nakit, sem zlatnog lanca oko vrata, koji je dobila od pokojne strine za osamnaesti rođendan i brilijantskog prstena koji je dobila od svog sadašnjeg ljubavnika. Nije se ni šminkala kao njene koleginice. Nije bila lepa. Ali imala je jake, pune usne kojima nije bio potreban jarki karmin. Imala je sive, pametne oči koje nisu odavale nikakvu emociju, nikada, nikome. Ne posle svega. Nisu im bile potrebne maskare i ajlajneri. Nosila je samo korektor, mnogo korektora i puder, u najneutralnijoj nijansi koju je imala, da crne kolutove ispod očiju učini diskretnijim i da ožiljke na licu sakrije što bolje može. Kaća nije radila direktno sa mušterijama, ali jeste dolazila u kontakt sa njima i znala je da mora da bude pristojna, uvek, sa svakim. Bila je pristojna i sa svojim koleginicama, uvek. Nikada nije podigla glas, nikada ni jednu nije uvredila, ne namerno. Ali su je mrzele jer im je naređivala šta da rade iako je poslednja od svih došla u firmu. Direktorova kurva, govorile su.

A ona je nastavljala da bude pristojna. Prvih meseci na poslu nosila je štikle i stroge komplete. Posle je prešla na pantalone i udobnu obuću. Direktorova kurva, zamenica poslovođe se oblačila manje skupo, manje napadno od većine koleginica na nižim položajima.

Mogla je da bira smenu u kojoj će raditi. Direktorova kurva je imala privilegije i izvan toga što je za nju izmišljeno nepostojeće radno mesto. Mogla je da bira smenu u kojoj će raditi, a nikada je nije birala, prateći jednostavno raspored koji je važio i za ostale. Radila je i uveče, ponekad i noću, i ni jedna koleginica joj se zbog toga nije zahvalila. Naprotiv, u smenama u kojima je bilo manje posla i manje klijenata, manje prisutnih zaposlenih mogla je jače i bolje da oseti atmosferu, mogla je lakše da okusi kako je preziru, kako klimaju jedne drugima iza leđa, kako se došaptavaju kada se udalji a zaćute ili promene temu kada im priđe.

Direktorova kurva. Na kraju dana bi se spremila kao i svaka druga zaposlena, ponela kući namirnice, vodu, potrepštine, došla u stan na Konjarniku, upalila televizor da pravi nekakav šum, vezala kosu gumicom i upalila plinski šporet.

Jela bi brokoli i heljdu. Ili bi spremala pilav sa sojom. Ili čorbu od sočiva. Nije jela meso. Otkada je izašla iz zatvora nije jela meso.

Kaća nije bila lepa, ali je imala velike sise i dobru liniju za nekog ko se porodio sa dvadesetjednom godinom i proveo sedam godina u zatvoru. Klinci na Konjarniku su gledali u nju dok je prolazila ispred zgrada, ponekad, naročito uveče kada nije mogla da im vidi lica su joj i dobacivali, bezobrazno. Nije se nikada obazirala na to. Nikada nije zastala. Nikada nije pogledala prema njima. Nikada nije promenila izraz lica.

Televizor je pravio šum, ona bi jela, ćuteći. Nije puštala muziku. Nije više slušala muziku. Godinama. Ponekad je mislila na Transvision Vamp i Plasmatics i New Order i Joy Division i Disciplinu Kičme i pevala njihove pesme u glavi. Ponekad je mislila na na Velvete i to kako ju je njihova gitarska lava prekrivala kao neko toplo, zaštitnički nastrojeno ćebe. Ali sada je za to bio dovoljan i nasumični zvuk sa televizora. Grand šou. Ili RTS-ov drugi dnevnik, Slagalica, Beogradska hronika, Turci na Prvoj, Italijani na Studiju B, bilo šta što je pravilo dovoljno buke da ne čuje svoje žvakanje dok gleda u prazno. U zatvoru su slušali samo Cecu, uvek samo Cecu. Možda su slušali i nešto drugo, ali pamtila je samo Cecu, opet i opet i opet. Jednom su im u zatvorsku biblioteku doveli nekakav rok bend, bio je neki državni praznik i zatvor ih je častio nastupom rok benda usred zatvorske biblioteke. Nije bilo kao u Braći Bluz, svirali su obrade Riblje Čorbe, jako loše, i Partibrejkersa, jako tiho, jer im je rečeno da na ovom odeljenju ima slučajeva koji se lako uznemire i sve je delovalo kao parodija rok koncerta a Kaća je u sebi pokušavala da nađe trag uzbuđenja koje je nekada osećala na stihove 1000 godina. Sutra je ponovo bila Ceca, na vokmenu starom deset godina i pištavim zvučnicima koji su na njega bili priključeni. I sutra. I sutra. I sutra.

Posle bi se tuširala, pa uređivala nokte. Nije nosila nakit, sem lanca i prstena ali je imala duge, veoma lepo doterane nokte. Posle bi čitala. Njen papagaj bi onda mogao da leti po stanu i da joj dolazi na rame i gricka uho i cvrkuće svakojake gluposti. Od nje nije naučio da priča, ona nije pričala kada je bila sama, a bila je stalno sama. Pokupio je poneku frazu sa televizije, izgleda.

Kaća nije bila lepa, ali njen muž joj je mnogo puta govorio da je lepa. Seks među njima nije u stvari bio tako dobar, shvatila je posle određenog vremena. Ona je sebe počela da razume mnogo bolje. On je ostao isti. Jebali su se. I svršavala bi, ne uvek, ali dovoljno često. Ali to je sada bilo jer je bolje znala sebe, ne jer ju je on bolje znao. On je uvek radio isto. Ljubio ju je po vratu i šaputao stvari od kojih pola nije razumela. I balavio joj po sisama i dugo lizao bradavice. Nikada se nije spustio niže od toga, ali je bio taman dovoljne veličine da joj prija njegov ulazak, da ga oseti kako se kreće, da mu dođe kukovima u susret, da svrši, ne uvek, ali dovoljno često.

Kaća nije bila lepa, ali je imala velike sise. Još veće kada je zatrudnela.

Zubi joj se nisu kvarili u trudnoći. U trudnoći nije uzimala heroin. Ni jednom ga nije uzela za dvadeset meseci. Kada ga je ponovo uzela bila je toliko prestravljena da će otrovati bebu da je prestala da je doji. Lena je mnogo, mnogo plakala, ali ona je mužu objasnila da je vreme, da je vreme, da ona nema više mleka, da ne može više da se muči, da je vreme. I prestala je da doji.

Heroin je bio sranje. Radila je mnogo bolje pre braka. Mnogo bolje. Bio je sranje.

Bio je sranje ali je ipak bio stvarniji od drugih stvari koje je tih dana imala. Bio je stvarniji od njenog muža, od seksa koji više nisu imali. Drkala je ponekad, u kupatilu, pod tušem. Drkala je, ne misleći ni na koga posebno. Bio je stvarniji od njenih studija, koje su nekako sa brakom i detetom izbledele u jedan apstraktan, nedodirljiv koncept, iako su i njenim i njegovim roditeljima uredno objašnjavali da ona sprema ispite. Bio je stvarniji od njenih drugarica, jer se više nije družila sa starom džanki ekipom a novu nije ni tražila. Heroin je bio sranje, prodavao joj ga je klinac iz ulaza do njihovog, ali je bio stvarniji od njene frizure, od njenih sada pristojnih minđuša – po jedne u svakom uhu – od njihovih dugova za struju i grejanje, od muževljevog posla za koji nije primao platu po nekoliko meseci. Bio je stvarniji i od Lene. Bio je stvarniji od svega, svake nedelje sve više. Prestala je da drka. Počeli su da joj se kvare zubi.

Kaća bi uveče čitala, onda bi se ponovo tuširala, onda bi otišla u krevet. Ponekad bi masturbirala a onda bi spavala.

Samo dva komada nakita. Zlatni lanac je dobila od pokojne strine za osamnaesti rođendan. U to vreme više nije bila pankerka, bar se nije više tako oblačila. Ali još uvek joj je ideja o nošenju masivnog zlatnog nakita bila sasvim pogrešna. A njena strina je rekla da njeno zlato mora da nosi zlato. Jer joj se slaže uz oči i uz kosu i jer onda – namignula je – muškarci neće da je gledaju samo u sise. Njena strina nije imala dece, jednom je bila trudna, rodila mrtvo dete i nikada više nije ostala u drugom stanju. Ona je bila strinino zlato.

I nikada nije prodala lanac koji je dobila od strine. Ni kada je prodala sve drugo. Svoje minđuše, svoje prstenje, svoju garderobu, svoju obuću, muževljevu garderobu i alat iz kola, stočiće iz dnevne sobe, muževljeve kožne cipele, rezervnu bateriju za kupatilo, haljinu u kojoj se udala, štipaljku za kosu sa lažnim biserima, periku od prave kose koju je ukrala iz kola sa parkinga, rapidografe koje je ukrala iz radnje u kraju, novčanik koji je ukrala iz muževljeve jakne i u kome nije bilo para, ali koji je bio od prave kože… Nikada nije prodala poklon koji je dobila od strine, zlato za zlato, ni kada je pušila kurac klincima po haustorima da bi završila sledeću šemu, ni kada je pustila da je jebu trojica u parku, bez zaštite, sva trojica otpozadi dok se držala za klupu. Nije osećala ništa, jer je bilo hladno i jer je samo mislila na šemu kasnije te noći.

Nije ostala trudna, nije dobila ni HIV, čak ni hepatitis. Ni grip, ni jedne zime od tri koliko je bila na igli. Heroin ju je čuvao, smeđi anđeo otupelosti je lenjo plutao nad njom dok je palila cigaretu i sklapala oči svaki put na nekoliko sekundi duže. Gubila je zube i kilograme. I sise su joj se smanjile. Nije imala seks sa mužem duže od dve godine. Nije drkala duže od dve i po.

Brilijantski prsten je dobila od svog sadašnjeg ljubavnika. Nosila ga je jer je to bio jedini način da malo prikrije prezir koji je osećala. Prema njemu. Prema sebi nije mogla da oseća više prezira ni da je htela.

Direktor je bio prvi muškarac koji ju je jebao po izlasku iz zatvora. Direktor je bio stariji od nje, oženjen, velikog kurca, potentan. Bio je najgori ljubavnik u njenom životu jer je mislio da je to što mu je veliki i što mu se brzo ponovo diže dovoljno. Nije to bilo toliko bitno jer se Kaća sa njim jebala samo zbog posla. Zbog statusa i napredovanja. Zbog radnog mesta smišljenog samo za nju i mogućnosti da sama bira smene u kojima će raditi.

Direktor je bio prvi muškarac koji ju je jebao po izlasku iz zatvora. Dao joj je prsten i pričao nešto o tome da je ona drugačija od svih žena koje je upoznao, da je on već godinama na ivici razvoda, da je ona nešto promenila u njegovom životu. To je tako trajalo, a ona ga ionako nije slušala. Jebao ju je. Radila je.

Nije koristio nikakvu zaštitu, prezirao je kondome, kako joj je rekao, a štitio se tako što je uvek pazio sa kim ima posla. Šta ako droljica ponekad zatrudni?, postavio je sam pitanje naglas. On uvek plati abortus, objasnio je zadovoljan što zna tačan odgovor, on uvek plati abortus, diskretan i bezbedan.

Testirala se na HIV nakon što ju je jebao tri puta i nakon što je znala da će za nju biti izmišljeno radno mesto kakvo želi. Znala je da je idiot. Znala je kakvu sreću on ima da njegova najnovija kurva, zamenica poslovođe, da njegova nova sisata kurva nikada nije pokupila HIV ili Hep sa igle. Nikad nije koristio zaštitu.

Kaća je masturbirala u krevetu, pre spavanja, ponekad. Ujutro je volela da duže spava ali i kada nije išla na posao ustajala je rano. Pila je sok od jabuke ili od narandže. Šetala je, po nekoliko kilometara. Ujutro je bilo najbolje jer na Konjarniku onda nije tolika gužva. Onda je čitala, uz upaljen ali prigušen televizor, peglala veš ili spremala obrok za uveče, bez mesa. Uvek bez mesa.

Muž ju je ostavio i odveo dete posle tri godine, kada u stanu nije bilo više skoro ničega. Osećala je da treba da skoči, da pojuri za njim i otme mu ćerku ali je samo bez izraza na licu gledala u njega, ležeći na krevetu, gledala u vrata nakon što je izašao, bez izraza na licu, bez pokreta dok joj cigareta nije izgorela prste.

Jebali su je u njenom stanu te večeri, dvojica

Pa sutra još jedan.

Ništa nije osećala.

Šema.

Pa sledeća.

Pa sledeća.

Još mesec dana, još tri meseca, još pola godine. Ničeg više nije bilo da se proda. Sem njenog tela, koje je i samo kopnelo. Sise su joj visile sve tužnije, koža se zarozala tamo gde je izgubila masnoću ispod nje, tamo gde je izgubila elastičnost i mekoću. Zubi su se lomili i ispadali. Oči su upadale sve dublje. Farbala se u plavo i dalje, ali sve ređe, imala je veliki crni izrastak, velike crne kolutove ispod očiju.

I rupe na podlakticama, i između nožnih prstiju i na listovima.

Jebala se za pare, ali para je bilo sve manje, sve manje njih je htelo da plati da jebe Kaću. Nikada nije bila lepa. Sada više nije imala ni sise. Ni ono drugo što ih je njoj privlačilo. Imala je samo prazan stan, bez struje. Muža i ćerku, kod njegovih roditelja. Zvala je da pita kako je Lena kada bi joj neko pozajmio telefon.

Kaća je čitala i na poslu, kada nije imala puno posla. Proučavala je pravo i zakone i psihologiju. Počela je još u zatvoru. Pre zatvora, pre deteta, pre braka, studirala je književnost jer je želela da nauči šta dolazi iz najdubljih dubina ljudskog duha. Sada je čitala pravo i psihologiju jer je želela da zna kako se vlada ljudima. Kako da pobedi. Kako da pobedi u meču koji je predala još pre više od decenije.

Direktor je tražio da ona opsluži i neke njegove poslovne prijatelje. Ona je bila direktorova kurva, kako su govorile njene koleginice, ne direktorova ljubavnica, kako je to on ponekad njoj govorio. Bila je njegova kurva, jasno, i on je od nje tražio da se pojebe i sa nekim njegovim poslovnim prijateljima. Jer, ipak, on nije bio njen ljubavnik. Njihov odnos bio je poslovni, na kraju krajeva. I mada on to nikad anije tako predstavio, tražio je od nje da se jebe sa njegovim poslovnim prijateljima.

Prvi put posle jedne večere na koju ga je pratila. Sa jednim.

Posle toga sa trojicom. Oni nisu želeli da idu jedan po jedan.

Kaća je imala velike sise i duge noge. Bila je plava i imala pametne sive oči. Imala je duge prste sa negovanim noktima i pune, čulne usne. Na štiklama je izgledala još viša, a karmin boje mesa i samo malo maskare su bili dovoljni. Bila je dovoljno dobra za njegove poslovne partnere.

Bila je direktorova kurva. Poslušna, pokorna kurva koja se s njim jebala kada je on mogao da odvoji koji sat u iznajmljenom stanu, koja je s njim išla na službene puteve i jebala se s njim u hotelu, koja se na kraju jebala sa muškarcima koje je on doveo. Makar su oni koristili zaštitu. Ne bi pristala inače. Objasnila mu je da njega voli i da njemu veruje. Njemu je to imponovalo. Stezao joj je vrat šakom to veče, gušio je dok je ulazio u nju, pitao je da mu kaže čija je.

Nikada nije svršila sa njim. Uprkos velikom kurcu, uprkos snazi koji je imao, uprkos mačo pristupu jebanju. Nikada nije bila ni dovoljno vlažna sa njim i bolelo ju je kada je ulazio. On je mislio da je to zbog veličine a ona mu nije objašnjavala. Godilo mu je. Ionako je brzo svršavao. I posle mu se brzo ponovo dizao, ponositom alfa mužjaku.

Nikada nije ni mislila na njega kada bi došla kući sa posla. Čitala je pravne udžbenike, psihološku literaturu, Prusta koga nikada nije dočekala na fakultetu, Flobera, Bajrona, pa onda i Blejka. Čitala ga je u originalu jer je tako bilo ispravno i jer se tako terala da nauči engleski.

Nije mu bila ljubavnica. Bila mu je kurva.

U zatvor je otišla jer je izbola Ciganina nožem. Nije ga izbola iz rasističkih pobuda, Kaća nikada nije bila rasista. Ona je bila pankerka, anarhisti nisu verovali u premoć jedne rase nad drugom. Nije bila više pankerka kada ga je ubola nožem u butinu, nije bila anarhistkinja kada ga je ubola u stomak. Ni drugi ni treći put kada ga je ubola u ruku kojom je pokušao da se zaštiti. Nije ni znala kako ju je jako udario bokserom policu, od čega će zauvek kasnije nositi plitak ožiljak, zapravo nije ni osetila taj udarac.

Pretio joj je, ali njoj su pretili svi. Svima je dugovala novac. Svima je nudila da je jebu, da im popuši, da im izdrka samo da je još malo sačekaju. Ali on je pretio njenom detetu. Rekao je da zna gde joj ćerka živi, da zna u koji vrtić ide. Dugovala mu je novac, kao i svima. Pušila mu je, kao i svima. Ali on je pretio njenom detetu. Ubola ga je nožem a on ju je udario bokserom u lice, ali samo jednom posle toga je pokušavao da se rukom zaštiti od novih uboda, urlao od straha, na sav glas se drao da umire.

Kaća nije nikada bila lepa, a heroin ju je pretvorio u nakazu.

Zatvor, metadon, batine koje je dobila nekoliko puta dok nije shvatila kako da se ponaša a onda još nekoliko puta jer je testirala granice do kojih može da ide, to je od nje napravilo odraslu ženu. Sedam godina. Ceca i Ceca i Ceca i ponovo Ceca i cigarete i marihuana, i švercovana pornografija i knjige koje je uzimala iz biblioteke i pisanje pisama drugima u zatvoru koji nisu umeli sami da napišu poruke svojoj porodici, ponekad gratis, uglavnom za pare ili cigarete.

Direktor je posle svega bio ljubomoran jer su njegovi poslovni prijatelji listom pričali da se ona sa njima jebala kao štuka. Da je bila kao prava kurva iz pornića. Rekli su da joj je faca malo džukačka, ali da ima prave, velike sise i da se jebe kao da snima pornić, da se nabija na kurac sama, da jeca i zabacuje kosu, da ih gleda u oči kada im guta kurčine, da ih moli da svrše po njenom licu.

Direktor je bio ljubomoran iako mu je ona rekla da jedino sa njim nešto oseća. Jebao ju je žešće, grublje posle toga, stezao je za gušu i lupao joj šamare. Pitao je da li sada oseća a ona je potvrđivala.

Nije ništa osećala za njega, nije ni mislila na njega kada nije bila na poslu. Jebao ju je a ona je radila svoj posao, na svom izmišljenom radnom mestu, trudila se da je generalni zapazi, primala platu, kupovala knjige, spremala pismo bivšem mužu, razgovarala sa jednim, drugim, trećim advokatom. Svi su joj govorili koliko su male šanse, ali svaki od njih je i primetio da je, s obzirom na heroin i zatvor ona primer gotovo idealne reintegracije u društvo. Možda i ima šanse, klimali bi sumnjičavo.

Lenu nije videla više od deset godina. I sebi je obećala da će je, kada je bude ponovo videla, to biti kao majka, prava majka. Zlatni lanac koji je nosila oko vrata je bio za Lenu. Ne da ga nosi, još ne. Možda i nikada. Ali biće njen. Jednom.

Kaća nije bila lepa, nikada.

Ali on, on joj je govorio da je lepa. I pre nego što ju je video. Govorio joj je da ima lep duh. I nakon što mu je ispričala sve, kako je pokušala da ubije čoveka, kako je pokušala da ubije prazninu heroinom. Kako je lagala muža i zapostavila ćerku, kako je prodavala stvari iz kuće, krala iz parkiranih automobila, kako se jebala u parku i pljuvala spermu po ulazima.

Nije mu sve od jednom ispričala, to ni sama ne bi mogla da izdrži. Govorila mu je po malo. Prvo preko poruka, dok se još nisu videli. Onda uživo, kada su se našli na piću. Onda u njenom stanu. On nije imao svoj stan, jer se nalazio usred razvoda i živeo sa ženom koja ga je tužila. Ali je dolazio u njen stan, kada nije čitala i kada nije spavala i kada nije masturbirala. Pričala mu je sve. A on joj je pričao o tome kako je danas u vojsci i kako se sve menjalo tokom dvadeset godina raspada i potonuća države za državom. Nije čak imao ni čin, civilno lice u vojsci, nesvršeni inženjer, sa naočarima i malo dužom kosom.

I on je bio panker kao klinac, samo što za razliku od nje nikada nije o sebi prestao da misli tako.

Dolazio je u njen stan i ponekad spremao hranu – ni on nije jeo meso.

Prvo su se ljubili, dugo. Imala je nove zube, prvih godinu dana je većina njene plate odlazila na zubara. Ljubili su se, dugo.

Vodili su ljubav tek posle četiri meseca. Kada je ona osetila da je spremna, osetio je i on. Nisu se dogovarali, samo su sa ljubljenja prešli na sve ostalo, skidali odeću i bacali je na pod, ujedali se i vukli za kosu.

Nije bio grub kao direktor. Ali je bio mnogo strastveniji. Sve je trajalo mnogo duže, bilo mnogo intenzivnije, stezao ju je jače, tako da su joj ostajale i masnice na koži, vukao za kosu onako kako direktoru nikada ne bi dopustila. Nije bio grub, samo je bio jači, jači od direktora. Samo je umeo da je učini da se prepusti. Samo je umeo da učini da se oseća slabom, a da u tome uživa, da se oseti jakom a da to ne mora da pokaže.

Ljubio ju je svuda. To nikada niko nije pre radio. Dirao ju je svuda, ulazio prstima i jezikom u sve njene rupice. Mislila je da nikada neće ništa osetiti, ali osećala je. Bilo je stvarnije. Stvarnije od direktora. Stvarnije od direktorovih poslovnih prijatelja. Od rada po smenama i šaputanja koleginica iza njenih leđa. Od Granda i Studija B. Bilo je stvarnije od heroina i zatvora bar na nekoliko sati, na jednu noć, na dve noći i vikend, na poruke na njenom telefonu.

Nisu koristili zaštitu, verovala mu je a i on je njoj. Nije znala zašto veruju jedno drugom, ona je bila kurva, bivša narkomanka, bivša osuđenica, koja se kurvala sa direktorom za pare i imao je samo njenu reč da ne nosi neku bolest sa sobom. On je bio preljubnik i pre nego što je upoznao nju, civilno lice u vojsci, nesvršeni inženjer koji ju je jebao bolje nego iko ikad i ko je sa njom ležao celu noć i ko nije jeo meso i ko joj je govorio smešne stvari između jebanja i grickao joj vrat i rame i igrao se njenom kosom i koji ju je lizao dole dok mu se ne bi ponovo digao (sporije nego direktoru, da) i od čega je ona stenjala mnogo drugačije nego sa direktorovim poslovnim prijateljima, nešto između dubokog uzdisaja i bolnog krika. Verovala mu je jer je bio stvarniji, mada u stvarnost nije bilo razloga da se veruje. Ne bi pristala na kondom sa njim, rekla mu je posle njihovog prvog seksa, nikada. Nikada ne bi pristala da ih razdvaja ta ružna guma.

Tokom njihovog drugog seksa, sat i po kasnije svršili su zajedno. Bio je iza nje, držao je za kukove i ulazio u nju jako, do kraja a ona je glasno disala i okretala se da ga pogleda u oči. Nije više bila bez izraza na licu, a on ju je hvatao sa kosu i privlačio sebi i govorio joj da je lepa i da je droljica i da je voli, iako je znao sve, znao je i za heroin i za zatvor i za direktora i za direktorove poslovne prijatelje. Nije stajao, ubadao ju je sve jače, sve dublje dok ona nije počela nekontrolisano da stenje i da ga lomi kukovima, kada je i on samo pustio da se desi i napunio je spermom. Od njegove ejakulacije ona je još jače svršavala i kasnije su tempirali orgazme tako da ih dosegnu zajedno.

Ionako je već bila trudna. Direktor nikada nije koristio zaštitu, zašto bi kada je uvek mogao da plati abortus, diskretan i bezbedan?

Bila je trudna, a direktor to nije znao.

Njemu je rekla a on joj je ipak rekao da je voli. I svršavao u nju. Ponovo. I ponovo. I prstima ulazio u njenu guzu i vaginu dok ju je lizao. I stavljao joj noge na svoja ramena i gledao je u oči dok je prodirao. I govorio joj da hoće da umre ovako.

Ona ga je stezala i osećala se slabo i jako istovremeno.

Kaća nije bila lepa ali se uz njega osećala lepom. Nosila je dete drugog muškarca u sebi, dok je gledala u oči svog muškarca, pitajući se kako njeno dete danas izgleda i hoće li ga ikada videti.

Zarila mu je nokte u butine i grebala ga, jako, jer je glavićem doticao grlić njene materice, jer je izlazio skoro do kraja iz nje, pa se jako zarivao nazad tako da su mu jaja šamarala njen anus sa svakim ulaskom. Svršiću, rekla mu je, ako tako nastaviš. A on je nastavio. Nije svršio sa njom, njoj je došlo jako brzo, jako eksplozivno, izgrebala ga je svog a on je izašao iz nje i stavio joj ga između sisa, njenih velikih sisa i jebao je tamo, naređujući joj da mu liže glavić.
Poslušno je sledila njegove komande, a on joj je ruke podigao iznad glave, ukrstio, vezao njenim čarapama za krevetsku dasku i tako jebao u sise, pa onda u usta. Svršio joj je po licu posle nekoliko minuta a ona mu je dugo, nežno lizala i sisala kurac koji se opuštao u njenim ustima. Odvezao ju je, malo posle, a ona je zaspala na njegovom ramenu.

Autor: Fenris