Ove godine su letovali na planini, sa društvom. More je bilo u varijanti, naravno, ali ona je svom dečku rekla da bi mogli da za promenu odu negde drugde.
I dečko se složio. I ubedio društvo da je ove godine planina bolja kombinacija. Svo ono vreme koje će uštedeti tako što se neće izležavati na plaži iskoristiće konstruktivnije, na šetnje, roštiljanje, na… pa, na mnoge druge stvari. Svi su se složili da je to sjajna ideja.
U praksi, letovanje je zapravo ličilo na svako drugo. Uveče su tu bili uobičajeni izlasci na uobičajena mesta koja su samo bila malo hladnija od istih takvih mesta negde na morskoj obali. Preko dana, da, išli su u po neku šetnju, ali većinu vremena su provodili na jezeru, gde su se ionako skupljali skoro svi turisti sa planine – porodice sa decom, stariji parovi, studenti. Atmosfera je bila ista kao na moru – ista muzika, isti miris hrane, ista graja klinaca – leto je ionako bilo toplo i planina je, preko dana, izgledala skoro kao more.
Uveče je bilo svežije nego na moru, ali mladi ionako većinu svoje toplote proizvode sami. Pili su, izlazili su, zezali su se, onda su se vraćali u odmaralište, pili, pušili, zezali se.
Spavali su malo, naravno. Bilo je suviše drugih stvari da se radi. Naravno. Čak i kada nisu mogli da rade mnogo tih drugih stvari, prijalo joj je da leži uz svog dečka, pribijena uz njegovo telo, u mraku i da mu, slušajući kako ostatak društva diše u snu u zajedničkoj spavaonici odmarališta lagano steže tvrdi ud pod prekrivačem.
Vodili su ljubav samo dvaput otkada su došli na planinu – drugog dana ujutro su namerno ostali sami u odmaralištu i obavili posao, a jednom ga je ona naterala da se pojebu pod tušem, usred noći, dok su ostali spavali. Ona je htela još, čak je bila spremna i da to uradi pod prekrivačem, dok društvo oko njih spava, ali je njen dečko, kao i uvek bio nešto hladnije glave i uspevao da je ubedi da se strpi. Tako su samo ležali jedno uz drugo, a ona mu je stezala tvrdi kurac, pa bi posle zaspali.
* * *
Prvi put ga je primetila u malom klubu u kome su svako veče bar na sat-dva provodili vreme, između odlazaka u picerije, u šumu, na jezero, u kafiće. Primetila ga je još prve večeri u stvari, ali druge večeri je primetila da on razgovara sa Sanjom, njenom drugaricom. Zapravo, bila je to originalno drugarica njenog dečka, ali sada su i one bile drugarice, naravno. Naravno.
Posle ga je primećivala i tokom dana. Nije provodio vreme na jezeru, kao oni ali jeste se pojavljivao nekoliko puta u toku dana na mestima gde su se i oni kretali. Viđala ga je na ulici, viđala ga je u restoranu, par puta i na jezeru, mada je tamo delovao kao da je samo u prolazu. Javljao se Sanji, a kada je posle par dana primetio da ga i ona gleda, počeo je da se javlja i njoj.
Ali samo njoj, ne i njenom dečku, ne i Sanjinom drugu, njenom dečku.
Nije zapravo ništa radio, samo bi je pogledao i klimnuo glavom kao da se poznaju, kao da i ne mora ništa da kaže jer se razumeju bez reči. Malo bi se samo osmehnuo, ali samo malo, toliko malo da se uvek pitala je li to zaista osmeh ili neki drugi izraz lica iza koga se krije svašta.
Pitala je Sanju ko je on, ali Sanja zapravo i nije znala da joj kaže mnogo. Prve večeri je ona prišla njemu, nije joj smetalo što je stariji, Sanja je tvrdila da voli starije, naravno, i ona se njemu obratila. I obraćala mu se celo veče. I onda kasnije, narednih dana.
Nije imala mnogo uspeha, izgleda, ma koja god da joj je namera bila jer, kako su stvari stojale, on se Sanji javljao, pristojno, čak bi i proćaskao sa njom, ali nije bio zainteresovan da sa pristojnog javljanja i pristojnog ćaskanja pređe na nešto konkretnije.
Sanja je insistirala da nije zagorela i da je samo raspoložena da proba nešto starije – time je pravdala svoje neuspešne ponovljene pokušaje da ga iz večeri u veče odvuče nekud da ostanu nasamo, ili makar da se malo izdvoje od ostatka društva. On je sa Sanjom bio pristojan, ali na kraju, kao da je sve češće gledao u Minu.
I ona je sve češće gledala u njega. Svakog dana sve češće, svake večeri sve duže.
Jeste se osećala krivom, malo. Ali samo malo. Nije razgovarala sa njim, nije ga nikada dodirnula, nije mu znala ni ime. Samo mu je znala glas, koji je slušala iz daleka dok je on razgovarao sa Sanjom. I znala je da Sanja tvrdi da je on jako, jako perverzan, mada ni jednom nije objasnila šta to podrazumeva. Ali nije mu znala ni ime, niti je ikada razmenila sa njim išta više od pozdrava u prolazu, niti ga je ikad dotakla.
Osećala se krivom jer je pod tušem zamišljala njega. Već treće večeri. Već onda kada su njihova sretanja tokom dana i večeri poprimila maltene ritualni karakter, kada bi je on značajno pogledao, kada bi je duboko, jako pogledao i klimnuo joj kao da se znaju, kao da on nju dobro zna, kao da zna.
Osećala se krivom jer je i ona njemu uzvraćala pogled, iako je crvenela i iako joj je srce brže udaralo, iako je želela da skrene pogled, ona bi ga njemu uzvratila. On bi klimnuo i dubokim glasom rekao „Zdravo“ a ona bi i sama klimnula i odgovorila mu. To je bilo sve. Ali svaki put su pogledi bili duži, glas dublji, crvenilo izraženije a značenje tih šturih reči koje su jedno drugom upućivali prošireno.
Osećala se krivom jer je pod tušem zamišljala njega, dok se dirala, skriveno, na brzinu jer tuševi su bili zajednički. Osećala se krivom jer je u krevetu pored dečka onda bila još vlažnija i stiskala mu tvrdi kurac ali je i dalje zamišljala njega. Nije bila fer. Nije bila fer prema svom dečku, naravno da nije.
Ali to su samo fantazije, rekla bi onda sebi. Nisam ništa uradila. Ništa neću uraditi. Letovanje će se završiti, otići ćemo sa planine, i jebaću se sa dečkom toliko da nadoknadim svako veče ovde tokom kog sam uz njega ležala vlažna i željna i samo mu rukom mazila kurac, otići ćemo nazad u grad a ja ništa neću uraditi, neću mu znati ni ime, niti ću znati kako miriše niti koliko mu je dubok glas kada šapuće na uho. Nisam ni za šta kriva. Zaista nisam.
Želim. Naravno da želim, rekla je sebi, a njen dečko je već zaspao pored nje. Ispustila mu je ud i okrenula se na drugi bok i lagano, da ga ne probudi, zavukla ruku pod svoju majicu. Želim te, pomislila je a noć je već bila jako odmakla i bilo je jako mračno i tiho i mogla je samo vrhovima prstiju da blago, nečujno sitska bradavice. Želim te, pomislila je, a ne znam ti ni ime, i ne znam kakav bi bio kada bih se pribila uz tebe, da li bi bio čvrst i topao, da li bi ti koža bila meka, gde bi me prvo poljubio, kako bi prstima ulazio u mene. Stiskala je bradavice i butine, veoma sporo, da ne zatrese madrac, da ne probudi dečka. Iako je želela. Iako je želela.
* * *
Onda ga jedan dan nije bilo. Čitavog dana. Nije ga srela na ulici, niti na ručku, niti u kafeu predveče, nije ga bilo nigde. Nigde.
Na kraju, uveče u klubu se naterala, sva nervozna, pomalo uzdrhtala, sačekala je da joj se dečko udalji pa da pita Sanju, najnevinijim mogućim tonom kako to da nema „onog njenog“ večeras. A Sanja joj je rekla da je otišao u grad nekim poslom. Da je otišao u grad nekim poslom ali vratiće se u toku noći. On nije bio kao oni, nije bio ni u odmaralištu ni u hotelu, on je iznajmljivao vikendicu tokom skoro čitavog leta ovde i više puta odlazio u grad za to vreme, zbog raznih obaveza. Ali sutra će biti tu, rekla je Sanja sa značajnim osmehom na licu.
Mina se trudila da ostavi utisak da je sluša samo iz pristojnosti, ali u sebi je osetila kako se čvorovi u utrobi razvezuju, kako pritisak koji je rastao čitavog dana konačno popušta. Nije otišao. Videće ga sutra. Videće ga sutra ponovo.
Osećala se malo krivom, naravno, ali ništa, ništa nije uradila, samo je želela da ga vidi još jednom, još nekoliko puta, samo nekoliko puta, pre nego što se letovanje završi. Možda da mu se obrati… možda. Samo jednom. Da mu se predstavi, da mu kaže svoje ime. Sanju nije smela da pita za njegovo. Nije smela drugarici svog dečka da da ikakav razlog za sumnju. A razloga i nije bilo. Ništa se neće desiti. Samo će možda jednom kratko popričati, reći će mu svoje ime, upamtiće njegovo (i ponavljaće ga kasnije, mnogo puta) slušaće njegov glas i upijati njegov miris i ništa više. Letovanje će se završiti. Sići će sa planine. To je sve.
To je sve.
Uveče je ponovo ležala pored dečka u krevetu i tiho, veoma tiho mazila svoje bradavice, a drugom rukom ušla među butine. Prsti su joj se jedva pokretali dok je padala u san i zamišljala ga. Njega.
* * *
Dan kasnije njen dečko i još četvoro njih iz društva su izrazili želju da idu na jednodnevni izlet na drugo jezero, mnogo veće, do koga se putovalo skoro dva sata. Debatovalo se da li treba svi da idu – devojke uglavnom nisu bile raspoložene pa je Mina to iskoristila da i sama kaže da se njoj ne ide. Ali naravno da nema ništa protiv da on ide, naravno da nema. Neka se lepo provede, pa će joj uveče pričati kako je bilo.
Složili su se da će njih petoro otići na izlet a da će četiri devojke ostati ovde, da provedu uobičajen dan na jezeru, među familijama sa decom i studentima i starijim parovima, u picerijama i kafićima. Mina mu je rekla da će konačno stići malo i da čita jednu od knjiga koje je ponela od kuće, poljubila ga i rekla mu da se lepo provede.
Otišli su rano ujutro, a njih četiri su se kasnije spremile, namazale losion za sunčanje i krenule na „svoje“ jezero, sa tamnim naočarima, maramama na glavi, u japankama i šorcevima. Baš kao da su na moru, baš kao da idu na plažu. Dan je bio topao, zaista topao i na jezeru je bilo kao na moru, sa klincima koji uskaču u vodu i prskaju se, sa momcima koji se dobacuju gumenom loptom u plićaku, ženama u bikinijima koje leže i sunčaju se.
Igrale su malo karte i jele sladoled i tračarile i pričale sa momcima koji su im prilazili i išle na pića i dremale na suncu i onda…
…onda je došao on. Videla ga je sa pedeset metara udaljenosti, videla ga je kako bez žurbe ide ka njima sa velikom torbom od nepromočivog platna na ramenu i srce je krenulo jako da joj udara pa je morala da se natera da se smiri, da ne blene u njega kao da je luda, da malo zauzda osmeh koji se drsko sam pozvao na njeno lice, da se seti da su oni ipak samo na „zdravo-zravo“, da je među drugaricama, da je Sanja tu, da nema pravo. Da nema pravo.
Sanja mu se, naravno obradovala i čim ga je videla ustala je i krenula prema njemu.
Ali on joj je samo mahnuo, ni ne pogledavši je. Umesto toga, pogledom je pronašao Minu. I onda taj pogled usmerio u nju. Duboko u nju. Nije morao ništa da kaže. Ništa nije rekao. Samo je ispružio ruku, kao da je zove da krene za njim.
A Mina je ustala, osećajući kako joj noge drhte, kako joj se ruke tresu, kako joj srce udara. Osećala je i kako je sunce još uvek jako i kako se jako znoji. Osećala je i kako je gledaju, sve njene drugarice, kako je gleda Sanja, dok ustaje, dok se okreće prema njemu, dok uzima svoju torbu sa zemlje. On je stajao sa ispruženom rukom a ona mu je prišla, potpuno svesna da sve, sve drugarice gledaju u nju. I stavila svoju ruku u njegovu.
* * *
Ništa, baš ništa nije rekao, samo ju je poveo dalje od jezera. U planinu.
Ništa, baš ništa nije rekla dok je odlazila, dok su drugarice zapanjeno vikale za njom. Znala je da svaka od njih, a svakako Sanja može da javi njenom dečku šta je njegova devojka upravo uradila. Ali je znala i da nije mogla da odbije. Njegov pogled, na njoj, u njoj, duboko u njoj. Njegovu ruku, ispruženu. Nije mogla. Znala je. Znala je da nije mogla da odbije. Izbor nije bio njen. Znala je. On. On je izabrao nju. Ne Sanju, ne Sanju koja je obletala oko njega svake večeri, ne Sanju koja se hvalila da je raspoložena za starijeg muškarca ovog leta, tako da je ceo klub to već znao, ne Sanju koja mu je jasno stavljala do znanja da može da sa njom radi šta hoće. računajući na njegovu perverznost. Izabrao je nju. Iako joj nije znao ni ime. Iako je znao, morao da zna da ima dečka, pa viđao ju je kako se ljubi sa njim, makar prvih par večeri dok nije prestala to da radi jer nije želela da je on vidi. Nije želela da on vidi da se ljubi sa drugim. Ali znao je, naravno da je znao. I onda je došao i jednostavno je uzeo. I poveo u planinu.
* * *
Smešio se kada se okrenuo prema njoj, sad već malo više u planini, u senci jednog bora. Ispod njih su, na stotinak metara udaljenoj stazi prolazili drugi šetači, a on ju je doveo do drveta i onda joj tu pustio ruku. Nije je ni držao za ruku kao ljubavnik ili partner, to ne. Držao ju je za zglob, onako kako se drži neposlušno dete. Onda ju je pustio i spustio svoju torbu na zemlju. Sada ćemo se poljubiti, pomislila je i počela da drhti, jako. Nije mi još rekao ni ime, a ja se ne usuđujem da govorim. Sada ćemo se poljubiti. Sada će me poljubiti.
Umesto toga, on se smešio i posmatrao je nemo, umirujuće, posmatrao je tako ustreptalu pored lepog, starog bora i onda joj mirnim, dubokim glasom rekao: „Skini se“.
* * *
Tri sekunde, otprilike, možda četiri, ne više od pet. Samo toliko je oklevala. Bilo je ljudi, tamo dole, niz stazu, bilo je ljudi dole. Nisu gledali prema njima, zar ne? Ali bili su dole, daleko, ali ipak… ipak blizu. Zar ne?
Pogledala ga je, uplašeno a on se i dalje umirujuće smešio. I nije ništa više rekao.
Skinula je sa sebe sve, brzo. Majicu i šorc, maramu sa glave je razvezala i pustila kosu da joj se raspe.
„Sve“, rekao je jednostavno i napravio gest rukom.
Pocrvenela je još više, ali znala je šta znači to „sve“. Sve. Zatvorila je oči na trenutak i počela da otkopčava grudnjak.
Uzeo ga je iz njene ruke i nastavio da nemo čeka.
Drhteći, sagla se i prstima uhvatila rubove gaćica. Nije me ni poljubio, pomislila je a srce joj je udaralo kao da će iskočiti iz njenih grudi.
Spustila ih je dole, do nožnih članaka, iskoračila iz njih i predala mu ih.
„I patike“, samo je rekao.
Izula se a on je uzeo i njene male, svetloplave platnene patike i zajedno sa ostalim njenim stvarima stavio ih u svoju torbu. Pogledao ju je, u dalje sa osmehom a ona je stajala, crveneći, pored velikog bora, bosa na tepihu od iglica, ruku spuštenih pored tela, svesna da je gola, potpuno gola pred muškarcem starijim od nje, muškarcem kome nije znala ni ime. Muškarcem, starijim od nje, kome nije znala ni ime a koga je zamišljala uz sebe pod tušem, u krevetu, ležeći pored svog dečka, iz večeri u veče.
* * *
Stvarima koje je izvadio iz torbe nije bilo mesto na planini, to je i sam priznao smejući se malo samom sebi. Ali, rekao je, od prvog momenta kad ju je video znao je da su ovo stvari za nju. Iskoristio je svoj odlazak u grad da obiđe i nekoliko odgovarajućih radnji.
Pocrvenela je još više kada joj je pružio lepi crni, čipkasti korset koji joj je stajao kao saliven, kada joj je dao crne, mrežaste, samodržeće čarape. Crvenela je dok ju je gledao kako ih navlači, kako podeševa čipkaste porube, kako drhti od osećaja koji je konac proizvodio klizeći po koži.
Osmeh mu je postao još širi kada je iz torbe izvadio i lepe cipele sa visokim, tankim štiklama.
„Ovo definitivno nije za hodanje po planini“, rekao je, prevrćući prenaglašeno očima, kao da se samom sebi čudi na izboru. „Ali znam da ćeš u njima izgledati kao vrhunska kurva“.
* * *
Naravno da nisu bile za planinu, iako je nekim čudom izabrao dobar broj za nju. Naravno da nisu bile za planinu, lepe, lake, crne i lakovane, sa divno izvijenim štiklama i tankim vrhovima, ali su joj fantastično stajale. Osećala je kako joj je guza čvršća i podignuta i iako je bila potpuno svesna da na par stotina metara ispod njih i dalje prolaze šetači, sada je bila kao u nekakvoj posebnoj zoni u kojoj su samo njih dvoje razumeli značenje svakog pokreta i gesta.
Dobila je i ogrlicu, od crnog pliša, zakopčao ju je oko njenog vrata i iz torbe izvadio tanki, dugački lanac koji je pričvrstio za alku iznad njenog dušnika. Onda joj je nežno uzeo ruke u svoje i povukao ih na njena leđa. Bila je poslušna, naravno, bila je kao hipnotisana. Ostavio ih je tako, prekrstivši njene ruke, postavljajući ih tako da joj zapešća počivaju na krstima. Odmakao se od nje i pogledao je, čitavu, pa sa odobravanjem klimnuo glavom.
Onda je iz torbe izvadio i par kožnih lisica sa alkama pa joj na svaki ruči zglob stavio po jednu. Pričvrstio je alke jednu za drugu i sada su joj ruke bile i sputane iza leđa. Uzeo je lanac u ruku, podigao torbu na rame i poveo je iz senke bora, dalje, u planinu.
* * *
Bila je potpuno svesna da su ih gledali dok su se stazom udaljavali na gore, prema gustoj borovoj šumi, da su prolaznici ispod njih videli visokog muškarca kako na povocu vodi drolju na visokim štiklama, sa crnim, finim mrežastim čarapama, ruku vezanih na leđima, u kurvinjskom korsetu, bez gaćica, bez grudnjaka. Čula je i da jedni druge dozivaju i znala je da ih slikaju mobilnim telefonima. On se nije osvrtao, niti išta rekao, pa nije ni ona. Ulazili su u šumu. Tamo je bilo mračnije. Tamo neće biti nikoga. Slušala je glasove iza sebe, svesna da se reči „drolja“ i „kurva“ koje vetar donosi odnose na nju, ali nije ih osećala. Kao da je izašla iz sebe, tako se osećala. Kao da je izašla iz sebe i gledala ga kako na povocu vodi drugu kurvetinu. Onu koju je ona u sebi samo zamišljala.
* * *
Hodali su polako jer je njegova droljica morala pažljivo da stupa na visokim potpeticama. Prošlo je više od pola sata i bili su već duboko u šumi. Povremeno se okretao da je pogleda, da proveri je li sve u redu i njegov osmeh joj je govorio da je zadovoljan. Onim što vidi. Onim što zna, što zna o njoj. A ona o njemu nije znala ništa sem onoga što joj je saopštio pogledima, svih ovih dana.
Sišli su sa staze i ušli među drveće, uzeo ju je za ruku i pomogao joj da zaobiđe žbunje i dođe do velikog, moćnog drveta. Stali su ispred njega a on je otkačio povodac od njene ogrlice. Iznenadilo ju je da je odmah poželela da joj je stavi ponovo. Makar joj nije odvezao ruke, pa je i dalje osećala kako mu pripada, potpuno, kako je sve sada na njemu, kako ona samo treba da bude poslušna i sve će biti dobro, sve će biti najbolje.
Onda ju je poljubio prvi put. Onda. Držeći joj sputane ruke na leđima, ispod velikog, moćnog bora ušao je jezikom u njena usta i zubima joj uhvatio donju usnu i povukao je sebi.
Onda se odmakao i smešio se, gledajući je kako otvara oči.
Onda joj je naredio da klekne na debeli prekrivač od suvih iglica a ona je bez reči poslušala.
Zašao joj je iza leđa i osetila je kako alku povoca sada kači za njene kožne lisice. Osetila je kako lanac onda omotava oko stabla bora i osigurava ga vezivanjem oko grane.
Sada je klečala ispred njega, duboko u šumi, vezana za drvo, ruku ispruženih iza leđa u neugodnom, ropskom položaju, klečala je i gledala ga željno, nemo, požudno, čekajući.
Nežno ju je milovao po licu i pitao je šta želi.
„Ono što ti želiš“, odgovorila je odmah, bez razmišljanja. Znala je odgovor. Znala ga je od prvog dana, od prvog sekunda kada su im se oči prvi put susrele.
„Jesi li sigurna?“, pitao je a šapat mu je bio dublji i tiši dok joj je prstima sklanjao kosu sa lica, razmicao usne.
„Sigurna sam“, potvrdila je, iako joj je glas malo zadrhtao. „Sve što želiš. Bilo šta.“
Izvadio je štipaljke iz torbe, čelične, sa alkama na krajevima. Nežno, veoma nežno joj je prstima milovao bradavice, isprva mekše i sporije nego što je to čak i ona radila uveče ležeći u krevetu pored svog dečka, a onda malo jače, izvlačeći ih lagano, stiskajući ih sve čvršće, dok se nisu jako, jako ukrutile. Postavio je štipaljke na bradavice, lagano, pažljivo, šapućući joj da je prelepa.
Mina je stenjala od bola, naravno da jeste, jako je bolelo. Ali nikog nije bilo da je čuje, sem njega. I nije se stidela. Pred njim se nije stidela, jer ju je on milovao po kosi i govorio joj da će je manje boleti kad prođe nekoliko minuta. Prstima je pokupio nekoliko suza koje su se skotrljale niz njene obraze pa je nežno poljubio. Onda je iz torbe izvadio kratak jahački bič.
Nije je šibao, ne odmah. Milovao ju je bičem, po licu, a ona je zatvarala oči, svesna da se gubi, da tlo ispod nje postaje mekano kao testo, da propada kroz njega. Prelazio joj je kožnim vrhom po vratu, spuštao se po grudima, dodirivao joj bradavice stisnute okrutnim metalnim štipaljkama. Pa otišao još niže, niz stomak, po unutrašnjosti butina. Dodirnuo je njime njenu vlažnu, jako vlažnu pičku a ona je glasno zastenjala, sada ne od bola. Nikog nije bilo da je čuje, sem njega, a njega se nije stidela.
* * *
O alke na štipaljkama joj je okačio još jedan lanac, kratak ali težak, pa joj je sada njegova težina vukla bradavice na dole, vukla čitave dojke na dole, nanosila joj novi bol a tek što se navikla na stari. Dojke su joj sada bile vruće, pulsirale su jako a bol je postajao nekako mek, gotovo prijatan. I dole je bila meka, i sva pulsirala, jako vlažna, jako otvorena.
Jebao ju je u usta, držeći je za kosu. Vukao ju je prema sebi, a ruke su joj iza leđa bile ispravljene, lanac koji ih je vezivao za drvo zategnut. Pod kolenima je osećala ubode borovih iglica dok je izvijala leđa da ga primi što bolje u usta, što dublje u grlo. Vadio ga je napolje i razmazivao joj njenu pljuvačku i svoje sokove po bradi, po licu, po dojkama, lagano ga drkao ispred njenih očiju pa je pitao da li ga želi. Znao je šta će odgovoriti svaki put, naravno, pa joj ga je vraćao unutra, sve jače i dublje, gušeći je kurcem, terajući je da grca, da suzbija refleks povraćanja. Onda bi je poljubio pa joj svoje testise stavljao pred lice, naređivao da ih usisa u usta, da ih oba uzme, da ih pomazi jezikom…
Kada joj je ponovo vratio kurac u usta, počeo je da je jebe ritmički, ulazeći svaki put sve dublje. Ona se trudila da isprati njegov ritam, da se svaki put grlom nabje na njega kada se on zarije u nju. A on se nagnuo unapred i bičem je udarao po guzi, u istom ritmu, odmereno, ali snažno.
Stenjala je, usta punih njegovog mesa, stenjala od bola i od toga kako ju je palilo to što ju je obukao kao kurvu, odveo u šumu, vezao za drvo i jebao u usta, bičujući je kao robinju. Stenjala je od pomisli kako joj se guza sigurno zacrvenela od udaraca, kako svaki kontakt crnog biča i njene bele kože ostavlja crveni trag: robinja je sada bila obeležena.
* * *
Ipak nije svršio u njena usta. Stao je sa jebanjem i odvezao je od drveta, samo da bi joj ruke prebacio napred, a onda ponovo pričvrstio lanac za lisice. Podigao ju je i okrenuo licem prema drvetu a lanac prebacio preko grane i zategao ga tako da je ruke morala da podigne gore, iznad svoje glave. Onda je jako ušao u nju otpozadi a ona je počela da jeca glasno, bestidno.
Jebao ju je jako, duboko, ulazeći joj sa svakim ubodom do samog kraja, udarajući joj testisima o guzu. Šaputao joj je da joj je guza prelepa ovako išarana bičem, a ona je stenjala od bola dok su joj dojke letele napred-nazad a lanac sa njih čupao teške štipaljke, i stenjala od uživanja osećajući njegov nabreli kurac u sebi.
Podigao joj je jednu nogu sa zemlje pa se, držeći je, u nju zarivao još jače. Uhvatila je šakama lanac iznad svoje glave i primala ga duboko u svoju utrobu, hvatajući ustima vazduh koga kao da nije bilo dovoljno. Bila je mokra od znoja i jako išibana po guzi, bila je gola voda i sve ju je bolelo. I nikada joj nije bilo ovako lepo.
* * *
Svojoj kurvici je svršio po licu, naravno, dok je klečala ispred njega na borovom tepihu, dok ga je molila da je isprska, da joj pokaže da je njen gospodar. Svu ju je umazao po licu, a ona mu je kurac dobro, sa ljubavlju olizala. A onda su išli dalje. Vikendica u kojoj je odsedao bila je samo nekoliko stotina metara niže. Dopustio joj je da se izuje pa je bosa, samo u lepim čarapama išla za njim po šumskoj stazi, ruku ispruženih ispred sebe, i dalje na lancu.
„Iscepala sam ih“, rekla je postiđeno dok joj se sperma sušila u kosi a on se okrenuo, nasmejao i rekao da te čarape i nisu bile predviđene za šetnju po šumi i da nema veze, da će joj kupiti još čarapa.
* * *
Prvo je skinuo sa nje korset i čarape. Onda ju je odneo pod tuš. I dugo, nežno kupao i dugo, dugo brisao svetloružičastim frotirskim peškirom.
Onda ju je mazao kremom, po bolnim bradavicama i grudima, po bolnoj, crvenoj guzi išaranoj gospodarevim rukopisom. I ljubio ju je dok je to radio, sporo, vlažno.
Onda ju je pitao je li gladna. Bila je, shvatila je sa zaprepašćenjem, samo trenutak pre nego što je već zaustila da mu kaže da nije. A on se nasmejao, videvši sve, baš sve na njenom licu i odneo je na krevet.
Ruke joj je iznad glave vezao crnim konopcem a onda otišao do kuhinje.
* * *
U usta joj je stavljao jagode i kriške manga i mandarina. Sokove koji su curili niz njenu bradu kupio je prstima i jezikom. Ribizle je uzimala sama, između njegovih usana. Razmazivao je po njenoj koži crvenu krv i purpurne kože voća, utrljavao joj sokove u bradavice, prstima joj razmicao nabrekle usmine, ulazio u nju nežno, ali duboko.
Molila ga je. Molila je da je pojebe, ponovo.
I uradio je tu, jebao ju je vezanu, nogu podignutih visoko, jako, kao kurvu, kao njegovu sopstvenu kurvu, vezanu u njegovom krevetu, mirišljavu od kupanja i umazanu voćem, ulazio je u nju jako, duboko, do kraja, stalno do kraja.
* * *
Ležali su posle toga, šapućući i smejući se a ona ga je grlila i ljubila mu grudi i osećala njegovu spermu duboko u sebi i lizala mu je uho i njuškala vrat. A on je pričao svašta, tiho i duboko i smejao se i ljubio joj oči i jednog trenutka se pridigao u krevetu i pogledao je, ozbiljno i rekao:
„Ti si svesna da ja ne verujem u seks bez obaveza?“
A ona je klimnula i poljubila ga u grudi.
„Ni ja“, rekla je tiho.
„Od danas si moja“, rekao je.
A ona je ponovo klimnula i pogledala ga u oči, hrabro i jako.
„Znam. Samo tvoja.“
Autor: Fenris
