Dve ulice pre nego što su stigli do hotela rekao joj je da stane i da stavi ruke na leđa. Nesigurno ga je pogledala ali je poslušala. Na ulicama malog mesta nije bilo skoro nikoga u tiho letnje predvečerje – meštani i po neki turista u baštama restorana zauzeti lenjim razgovorima i planinski vazduh koji je opijao.
Iz torbe je izvadio dugačak, beli svileni šal. Šta li još sve ima u toj torbi, pomislila je nervozno, osećajući veliki, zaobljeni komad plastike kako je širi, bolno i osramoćujuće. Nosila ga je već sat vremena u svom anusu, otkad su završili večeru, pojeli profiterole i popili vino u restoranu na samom obronku planine. Tamo ga je bio izvadio iz torbe, i pružio sa rečima „za tebe“. Pocrvenela je od stida i brzo se osvrnula da li iko od gostiju ili konobara gleda u njihovom pravcu, pre nego što ga je uzela obema rukama i pokušala da skrije crnu plastiku svojim malim, belim šakama. Osmehivao se dok joj je šapatom objašnjavao da ima pet minuta da ode do toaleta, smesti ga u svoju tesnu rupicu i vrati se za sto. Još više crveneći, skoro je cvilećim glasom upitala sme li da dobije natrag barem gaćice, jer se plaši da će joj umetak ispasti iz guze dok se bude vraćala za sto. On ju je pogledao i dalje se smešeći, posegao u torbu i izvadio njene male, bele gaćice obrubljene čipkom. „Ove gaćice?“ pitao je tiho a ona je htela da propadne u zemlju ne usuđujući se da se okrene oko sebe i proveri gleda li iko prema njima. „Da, te gaćice“, klimnula je, „Gospodine.“ Gaćice koje je jutros, kada su krenuli na vikend u planinu imala na sebi, ispod kratke, udobne haljinice koju je odabrala za topli dan. Gaćice koje je skinula na njegovu komandu čim su zašli u prvu manje prometnu uličicu starog gradića u kome nikada ranije nije bila. Gaćice koje mu je predala i koje je on stavio u torbu što ju je nosio sa sobom celog dana.
„Naravno da ne možeš, lepoto“, rekao je, osmehujući se a onda tiše dodao „ako se plašiš da će ti umetak ispasti iz guze onda ga ne želiš dovoljno jako u sebi.“
Odjurila je u toalet kada joj je rekao da je od pet minuta koje je imala na raspolaganju jedan već prošao. Drhvatim rukama je držala umetak ispred lica, posmatrajući tvrdu plastičnu kupu kako se širi prema dnu, svesna da će je ovaj predmet bez milosti raširiti na onom mestu gde je još bila nevina. Nije dobila od njega nikakav lubrikant, rekao joj je da droljica mora da tako nešto prvo zasluži. A izgleda da ona to još nije zaslužila. Nije je još nijednom imao. Nije joj još ništa uradio. Samo su se ljubili, samo su se mazili i ljubili i bilo joj je lepo, jako lepo da ga oseća tako uz sebe i želela ga je, ali je on govorio da se strpi i da sve što želi od njega ona mora da zasluži.
Vikend u planini. Prvi put. Njih dvoje, negde izvan grada, prvi put zajedno.
Stavila je plastičnu kupu u usta, u kabini toaleta, sisala je i lizala kao da je njegov kurac koji još ni jednom nije u ustima osetila, kvasila je pljuvačkom, razmazujući sopstveni sok od zaobljenog vrha do proširene, debele osnove. Onda je nakvasila i prste, pa njima dotakla svoj anus. Kako je tesno, pomislila je panično. Ova stvar… ova stvar ne može da stane unutra.
Do sada je imala samo prst ili dva unutra, po njegovoj komandi, kada je od nje tražio da se priprema za ono što, znala je, sledi u mesecima koji dolaze, kada je od nje tražio da slika prste u toj tesnoj rupici. Njegovoj rupici, ispravila je mahinalno sebe u mislima. Ta rupica je pripadala njemu, kao i sve ostale njene rupice. Znala je to, iako još ni jednu od tih rupica on nije iskoristio za svoju nasladu.
Do sada je imala samo prst ili dva unutra, a sada je trebalo da sebe potpuno, bez milosti raširi za njega. Za njega, naravno. Njemu je pripadala. Naravno.
Bila je jako vlažna dole, i dok je mokrom plastikom dodirivala tesni otvor na guzi, osećala je kako joj pička jako pulsira, kako je željna da i sama dobije nešto unutra. Ali naravno da tako nešto nije smela da uradi. Dobiću, pomislila je, ako zaslužim. Ali i ta rupica pripada njemu, samo njemu. I ne smem sada. Ne smem.
On neće znati, onda je pomislila, a možda ako stavim umetak prvo u pičku, tako mokru, tako željnu, možda bude bolje podmazan, klizaviji, možda onda lakše uđe u guzu…
Pomerila ga je ka ulazu u vaginu, osetila kako joj cela utroba poigrava kada je plastični vrh dotakao usmine. Bože, pomislila je, mogla bih da svršim za deset sekundi.
Vratila ga je natrag, odustavši od rupice za koju nije imala dozvolu. Počela je da gura u anus, jako. Bolelo je toliko da su joj krenule suze.
* * *
Sat vremena je hodala sa napunjenom guzom po malom lepom gradu u planini, prateći svog gospodara, držeći ga ispod ruke, razgledajući stare kuće i ljupke trgove. Ovo je bilo prvi put da je sa njim u javnosti a da ne nosi visoke štikle. Dopustio joj je da obuje sandale sa ravnim đonom, rezonujući da za šetnju po planini, makar i samo po gradiću, štikle nisu pravi izbor. Nije zaboravila da mu zahvali za to, ali uhvatila je samu sebe da malo i žali što ga nije molila da obuje štikle. Naravno, noge bi je sada užasno bolele, ali… osećala bi se još više kao drolja, njegova drolja.
Naravno, već se osećala jako, jako prljavo i perverzno. Naravno, već sat vremena je išla uz njega, držeći ga pod ruku, dok ju je plastični umetak jebao u guzu sa svakim korakom. Gospodar nije uopšte pominjao tu stvar kada se ona vratila iz toaleta. Pričali su najnormalnije, platio je račun, pa su izašli u šetnju iz restorana, razgledali bašte, ulazili u vinarije i prodavnice suvenira da ona pogleda kako to rade u ovom kraju, razgovarali o običnim temama, a droljica je bila sve vlažnija.
Bolelo ju je kada ga je stavila u guzu, i bolelo sve više što je više hodala, ali je bol istovremeno izazivao neočekivanu toplinu u njenoj utrobi, navalu krvi od koje su joj usmine jako otekle, a klitoris joj bio naduven, vruć, osetljiv. Svaki korak je i materijal haljine terao da se tare o njen goli pubis, odvodeći je korak dalje od razuma, korak bliže potpunom gubljenju sebe u svemu što je gospodar za nju predstavljao.
I onda kada joj je naredio da stane i stavi ruke na leđa, a samo što nisu stigli do hotela, samo ga je nesigurno pogledala ali je onda pokorno stavila ruke na leđa i sačekala da gospodar veže njene zglobove jedan za drugi.
Prebacio joj je drugi, tanki tamni šal preko ramena i on je, svojom širinom pokrivao njena leđa i malo sakrivao činjenicu da je sada vezana, da sada hoda vezana uz svog gospodara, samo u haljinici i sandalama, bez gaćica, koje je skinula još pre nekoliko sati, bez grudnjaka koji nije smela ni da nosi tog dana, sa tvrdim, ukrućenim bradavicama čije ju je trenje o materijal haljine dovodilo do ludila celoga dana, a one nikako nisu htele da se opuste, sa guzom bolno, sramotno raširenom, sa pičkom nateklom i osetljivom i željnom, jako željnom.
Tako su ušli u hotel i tako je stajala uz njega pokušavajući da ne gleda u recepcionerku sa kojom je gospodar opušteno ćaskao, raspitujući se za parno kupatilo koje su im pomenuli kada su se prijavili na recepciji jutros.
Prošli su pored lifta a ona nije smela da ga pita zašto ne ulaze. Hotel je imao osam spratova a oni su bili na poslednjem. Gospodar je eksplicitno tražio sobu na poslednjem spratu iako u hotelu – nekoliko nedelja pre početka sezone – jedva da je bilo gostiju. On je želeo poslednji sprat.
Doveo ju je do stepeništa, a onda je poveo za sobom do prvog odmorišta. Nije bilo nikoga na stepeništu, niko se nije čuo.
Iz torbe je izvadio kožnu ogrlicu sa alkom i tanak, srebrnasti lanac. Nije ništa govorio, samo joj je ogrlicu nežno, pažljivo stavio oko vrata, prikačio lanac i poveo je za sobom uz stepenište.
Srce joj je udaralo kao ludo dok je hodala uz stepenište a guza je bolela, bradavice bolele, pička curila. Vodio ju je na lancu, vezanu kao kučku, uz stepenište, a ona se nije usuđivala da išta kaže. Znala je da na prvom i drugom spratu nema gostiju, jer su sobe tek ove nedelje bile renovirane.
Prošli su prvi i drugi sprat. Prošli su i treći i još nikog nije bilo na stepeništu, nikoga u hodniku. Nije imala daha, a srce kao da je htelo da eksplodira.
Stao je kada su stigli do četvrtog.
„Jesi li se umorila, lepoto?“, pitao je nežno a ona ga je gledala crveneći, drhteći od straha, od stida. Klimnula je glavom, postiđeno.
Ponovo se nasmešio, tako nežno, tako saosećajno, kako je uvek radio. Znala je zašto mu se predala još pre nekoliko meseci. Nije to imalo mnogo zajedničkog sa grubošću i posesivnošću koje su demonstrirali drugi muškarci kojima bi povremeno otkrila svoju žudnju da se pokorava. On je znao svoju snagu, nije morao stalno da je proverava. On je znao kada mu robinja pripada, nije stalno morao da silom potvrđuje svoje vlasništvo. I nije mu manje pripadala zato što je sa njom pričao kao sa inteligentnom, ravnopravnom osobom. Utoliko su jače, moćnije delovali trenuci u kojima bi izgovorio reč „droljice“, u kojima bi mirnim ali neumoljivim glasom objašnjavao šta će ona sada uraditi za njega, a njoj kolena klecala pred njim.
„Ako si se umorila, onda, hoćeš da ostatak puta idemo liftom?“, pitao je nežno, a ona je ponovo klimnula, brzo, šapućući neizostavno „hvala, Gospodine.“
„Ali znaš da sve ima svoju cenu?“, pitao je tiho, bez ikakve pretnje u glasu.
Nije imala pojma kakva cena je u pitanju.
„Znam, gospodine“, rekla je odsečno potvrđujući.
Nasmešio se i klimnuo glavom, pritiskajući taster za pozivanje lifta.
Odahnula je kada su ušli u lift, a on je sačekao da kabina pređe svega jedan sprat pre nego što je pritisnuo dugme za zaustavljanje. Pogledao ju je dok je disala sve dublje i šumnije i naredio joj da klekne.
To je bilo prvi put, tu, u liftu zaustavljenom između petog i šestog sprata hotela u planinskom gradiću u kome nikada nije bila, prvi put da je videla, osetila njegov kurac. Klečala je pred njim, ruku vezanih na leđima dok joj se povodac klatio ispred tela, udarajući je između nogu, dražeći joj pičku, njenu vlažnu, željnu pičku još više. Njegovu, pomislila je, ne moju nego njegovu, samo njegovu pičku, pomislila je, hipnotisano gledajući kako gospodar raskopčava pantalone, vadi strašno ukrućenu kurčinu, ponovo hvata povodac jednom rukom i privlači je sebi.
* * *
Ušli su u sobu desetak minuta kasnije a on joj je odvezao ruke, da bi mogao da joj skine haljinu. Bila je račupana, sva umazana pljuvačkom i njegovim sokovima, čak i malo uplakana jer nije bila navikla da joj nešto u usta ulazi tako duboko, da je jebe sve do grla, ali bila je i još vlažnija, još napaljenija.
Doveo ju je do ludila u liftu. Doveo ju je do ludila onako vezanu i napaljenu jebući je u usta sve dublje, sve moćnije, stalno je podsećajući da mora da ga gleda u oči dok guta kurčinu, stalno je sve jače navlačeći na svoj ud, držeći je za kosu jednom rukom, a drugom povlačeći povodac. Doveo ju je do ludila, vadeći ga iz njenih usta i naređujući joj da pokupi sa njega pljuvačku i sokove, dok su joj curili po licu, vratu i haljini.
Da je potrajalo samo malo duže, samo malo duže, ona bi svršila tako, bez dodirivanja, ruku vezanih na leđima, svršila bi od samog jebanja u usta i grlo.
Ali on nije to želeo. Ni sam nije želeo da svrši. Kada je bilo jasno da je droljica na samoj ivici, izvadio je kurac iz njenih usta, vratio ga u pantalone, nju podigao na noge i ponovo pokrenuo lift.
Uveo ju je u sobu, odvezao joj ruke, ali povodac ostavio oko vrata. Nije pitala, nije ništa pitala, nije bilo na njoj da išta pita. Vrtelo joj se u glavi od želje, vrtelo joj se u utrobi koja se grčila. Bilo joj je potrebno da svrši, jako, jako. Pomislila je da treba da ga moli ali se ugrizla za usnu i obuzdala. Gospodar je onaj koji određuje šta će droljica sledeće raditi, ona nema pravo na želje i zahteve, rekla je sama sebi. Ona je ovde da njemu služi, da bude kurva za njegovu nasladu.
Naravno, znala je da on nije takav. Nikada nije bio grub prema njoj, nikada nije na njene ispočetka nespretne i naivne zahteve i želje reagovao grubošću i okrutnim kaznama. Njegova filozofija uvek je bila da je uz osmeh podseti da sve ima svoju cenu. A cena većine njenih zahteva je bila previsoka. Nije bila sprema na mnoge stvari koje je pominjao i on se uvek smejao kada bi video strah u njenim očima. Ali nikada se nije ljutio. Znala je koja je cena svake stvari koju je želela od njega i ovo ju je učilo obuzdavanju, navikavalo na disciplinu. Kada bude mogla da trpi više bola, više poniženja, govorila je sebi, dobiće više od gospodara.
Skinuo joj je haljinu i sandale. Sada je bila potpuno naga pred njim, na sredini lepe, velike hotelske sobe a on ju je posmatrao sa vidnim zadovoljstvom. I dalje je držala ruke na leđima iako su joj sada bile slobodne. Robinja mora da zna odgovarajuću pozu u svakoj situaciji, podsećala je sebe, a u ovoj situaciji, sa povocem koji joj je i dalje visio sa vrata, potpuno naga, bradavica opsceno ukrućenih, raščupana i izjebana u usta i pičke potpuno poludele za njegovim kurcem, u toj situaciji, poza pokornosti i strpljivog predavanja bila je odgovarajuća.
„Na prste“, komandovao je jednostavno, a ona se podigla na prste, stojeći i dalje mirno ispred njega. Kada nije na sebi imala štikle, znala je, izdizanje na prste učiniće joj noge lepšim, zategnutijim, guzu isturenijom, izazovnijom A to je bila samo njegova guza.
On ju je polako obilazio, zagledajući je bez žurbe.
„Lepoto, tebi je pička baš mokra“, rekao je mirno, zabavljajući se, „unutrašnjost butina ti je sva vlažna.“
„da, Gospodine“, rekla je tiho, „jako sam napaljena, Gospodine“, dodala je a glas joj se lomio. Da li je već ovim prekršila kodeks ponašanja dobre robinje? Nikada nikome pre njega nije bila stvarno robinja. Nikada niko nije umeo da je uzme ovako kako ju je on uzeo.
„Znači dopada ti se da ti guza bude jako raširena?“, pitao je, a ona je osetila kako drhti stojeći na prstima
„da… Gospodine… da… jako mi se dopada…“
„A da li te boli?“
Progutala je pljuvačku.
„boli… Gospodine… sad već jako boli…“
„I to nisi htela da mi kažeš, zašto?“, pitao je, delujući iskreno iznenađeno.
Pogledala ga je, odano, željno.
„zato što to nije bitno, Gospodine… to je Vaša rupica, da sa njom radite šta god poželite, Gospodine… nije bitno da li droljicu boli, ako Gospodin u tome uživa.“
Ponovo se nasmešio, zadovoljno, raspoloženo i nežno joj prstima pomilovao lice.
„Divna si“, rekao je jednostavno a nju obli vrelina. Želela je, tako je jako želela da klekne ispred njega, kao malopre u liftu, da mu rukama obgrli kolena i plačući ga moli da je uzme. Ali znala je da on, samo on određuje šta će se dalje dešavati.
Sagnuo se i izvadio još nešto iz torbe a onda, na robinjino ogromno iznenađenje spustio se pred njene noge na pod.
Videla je kako rukama radi nešto oko njenog desnog skočnog zgloba, osetila nešto tanko, hladno.
Podigao se a ona je i dalje stajala na prstima. Oko članka desne noge sada je imala tanki, fini, srebrni lančić.
„Ovo je poklon za moju droljicu“, rekao je nežno, „na koju sam jako ponosan zbog svega što je danas radila.“
Sve, pomislila je, sve je ovo poklon, ovaj vikend, ovaj grad, ovaj hotel, njegova blizina, lepe bašte i trgovi, čist, svež vazduh i šetnje, divni vegetarijanski obroci, lenji protok vremena i njegova blizina, njegove jake ruke i tvrdi kurac u njenim ustima, sve je to bio poklon. Sve.
„hvala Vam, Gospodine“, jedva je prošaputala, pokušavajući da ne zaplače.
Uhvatio ju je za povodac i nežno je povukavši odveo do stočića u uglu prostorije, koji je stajao ispred širokog ogledala na zidu.
Pomogao joj je da se popne na stočić, da se rukama i licem nasloni na ogledalo, čučeći na ploči stola, sa povocem koji se opet slobodno klatio sa njenog vrata.
Iz torbe je izvadio veliki dildo sa vakuum gumom pri dnu i liznuvši prste pa nakvasivši njima gumu, pričvrstio ga za ploču stola između njenih nogu.
Ta stvar je bila velika, oblikovana kao pravi kurac, sa sve venama i neravninama na plastičnoj „koži“.
„Imam sada da obavim nekoliko telefonskih razgovora“, rekao je, „ali da droljica ne bi sedela besposlena, hoću da te sve vreme gledam kako se nabijaš na ovu stvar, jasno?“
Potvrdila je, klimajući glavom a zatim i prošaputala „da, Gospodine“. Nije želela plastični kurac, želela je njega, naravno. Ali pomisao da će išta tako veliko dobiti u pičku mutila joj je razum. A Gospodin će je gledati, sve vreme će je gledati dok bude pričao na engleskom sa svojim stranim kolegama..
„Naravno, droljice, ne moram da te posebno podsećam šta ti sve nije dozvoljeno? Ne smeš da staneš. Ne smeš ni jednog trenutka da prestaneš sa nabijanjem na ovaj kurac, dok ti gospodar to ne odobri. Jasno?“
„jasno, Gospodine“, rekla je a glas je sada jedva kontrolisala.
„Ne sme da ispadne iz tvoje pičke, hoću da vidim da možeš da kontrolišeš svoje pokrete kao prava, dobra droljica kakva si celog dana bila. Jasno?“
„da, Gospodine.“
„Niti smeš da dopustiš da ti iz guze ispadne ovaj crni umetak. On tu ima da ostane do momenta kada gospodar poželi da upotrebi tu rupicu za svoje zadovoljstvo, jasno?“
„jasno, Gospodine“, prostenjala je osećajući grčeve u stomaku, pomislivši da će doživeti orgazam čim joj dopusti da se nabije na plastičnu kurčinu.
„I naravno“, dodao je, „nije ti dopušteno da svršiš. Orgazam se zaslužuje, to svaka dobra robinja zna, a ti si danas, sve do sada bila dobra robinja. Nemoj da me sada razočaraš.“
Ujela se za usnu, jako, krvnički, pre nego što je procedila kroz zube:
„razumem, Gospodine, hvala Vam što mi dajete mogućnost da Vam pokažem koliko sam poslušna.“
Lagano ju je pljesnuo po guzi, dajući joj znak da se pičkom nabije na veliki plastični kurac. Naslonila se šakama i podlakticana na ogledalo, pribila lice uz njega i počela da spušta kukove. Tvrda, neravninama prekrivena plastika poče da joj širi vlažne, natekle usmine.
* * *
Nije znala koliio je vremena prošlo. Možda je trajalo pet ili šest minuta. Možda je trajalo i svih pola sata, nije bilo načina da proceni vreme jer su joj nabijanja na debeli plastični predmet bila jedini način merenja njegovog protoka, a ona su bila sve sporija. Sve se laganije spuštala na veliki plastični kurac što joj je on dublje ulazio. Sve se sporije izdizala sa njega, jer je bilo tako dobro, tako lepo da bi bilo koji brži pokret kurvu gurnuo preko granice, u svršavanje, a ono joj je bilo zabranjeno.
Jedva se uzdržavala, jer sve je radilo protiv nje: bradavice na hladnom staklu ogledala su je terale da svrši, veliki plastični kurac u utrobi, koga je uzimala sve do grlića materice ju je terao da svrši, kao i crna kupa u anusu koja ju je sada još bolnije razvaljivala. Kao i njegov glas na telefonu, koji je pričao o poslovnim stvarima sa dalekim kolegama. Kao i pomisao da sedi, na trosedu, svega dva i po metra iza nje, da sedi i gleda je, pričajući o poslu sa kolegama, da sedi i gleda je kako se bestidno, kako se kurvinjski, željno, kako se pokorno ispred njega, kao najprljavija kurva nabija na plastični kurac, kako se jebe želeći da pokaže gospodaru koliko mu pripada i koliko ga voli, koliko želi da bude dostojna da njega oseti u sebi.
Možda je bilo svega pet ili šest minuta, a možda i pola sata, nije mogla da proceni jer je svaki pokret bio mali orgazam koji je morala da suzbija, a njegov glas je bio sve jači jer sada je morao da nadglasa nju koja je od tihih uzdaha došla do glasnog, podatnog cviljenja, pa grlenih jecaja. Ako su njegove kolege sa druge strane išta čule verovatno su mislile da gleda porno film dok priča sa njima. Ali nije mogla da prestane.
Možda je prošlo svega pet ili šest minuta, a možda i pola sata kada je shvatila da on više ne priča na engleskom, kada je otvorila oči i u ogledalu videla da joj je prišao. Nije stajala, nije smela da stane, da zaustavi rad kukova, nije prestajala da stenje, nije prestajala da se nabija na plastični kurac, da guzom jako steže kupu u anusu, nije prestajala da se stidi mljackavog zvuka sluzave, raskvašene pičke koja kliza po tvrdoj plastici.
„Lepoto“, čula ga je kako kaže, tik iza nje, jako blizu, iako je nije dodirivao, „ne znaš kako divno i prljavo izgledaš.“
„hvala“, prostenjala je, „hvala Vam, Gospodine.“ Nije prestala sa nabijanjem.
„Da li želiš da svršiš ovako?“, upitao je.
Da, pomislila je iste sekunde, da, molim te, da, molim te, DA, tako mi treba da svršim.
„ne…“, stenjala je tiho, „ne, Gospodine… želim… samo sa Vama…“
Čula ga je kako se nasmejao. A onda ju je uhvatio za kosu i zaustavio njeno nabijanje. Osetila je kako joj vadi plastični kurac iz pičke, čula kako ga odlepljuje od ploče stola i baca na krevet. Onda je ušao u nju, jako, bez milosti, topao i živ i divan, ušao u nju, jako, bez priprema, jer kakve bi joj pripreme sada uopšte trebale? Ušao je u nju i počeo da je jebe moćno, divno, dahćući joj toplim dahom u uho, jebući svoju droljicu otpozadi.
„Želiš ovako da svršiš?“, pitao je, a ona je stenjala:
„da… da, Gospodine… ovako… ovako želim, samo ovako, uvek… samo ovako… da li smem, Gospodine?“
„Ne još“, rekao je i nastavio da se nabija, sad još jače, dublje. „Ne smeš još.“
Sada je već jako jecala, toliko glasno da su je verovatno čuli u susednim sobama, možda i u hodniku ako je ikog bilo tamo u subotu veče, u planinskom gradiću, u hotelu čiji spa još nije ni videla, ali je bila jebana, divno, moćno, jebana na uskom stočiću u sobi, pribijena uz ogledalo, razvaljena, prljava kurva, zaljubljena, jako zaljubljena.
Kada je izvukao umetak iz njene guze vrisnula je od bola ali je znala šta će doći zatim. I došlo je, dobila je njegov kurac u guzu, sav mokar od njene poludele pičke, ušao je lako u razvaljenu, sada više ne devičansku guzu. Stisnuo joj je bradavice između svojih prstiju i poljubio je, jako, duboko joj gurajući jezik dok se ona, tako stegnuta, tako njegova, kukovima jako nabijala na njegov kurac. „Sada smeš“, prošaputao je pa je opet poljubio a ona je svršila za svega nekoliko sekundi, osećajući ga duboko, jako duboko u sebi.
* * *
Spavali su nekoliko sati te noći, jesu. Naravno, prvo je i Gospodin morao da ima svoj orgazam, droljica je molila da joj dopusti da mu izrazi zahvalnost, pa ju je Gospodin svojom spermom, kada je klekla ispred njega, zalio svud po licu i kosi. Pa ga je dugo sisala i lizala, pre nego što ju je vrelu, mokru od njegove sperme, svoje pljuvačke, zajedničkog znoja podigao na noge, uzeo u naručje i odneo u kadu. Spavali su nakon što su popili dve čaše vina, ali ne duže od sat ili dva, jer Gospodin je želeo još. Ovoga puta droljica je bila čvrsto vezana za krevet, ruke i noge vezane crnim konopcem, raširene, tako da mu sve njene rupice budu na raspolaganju. Njegove, podsetila se, one su njegove, ne moje.
Gospodin nikada nije žurio pa je tako i sada droljicu mazio dugačkim orlovim perom po vratu, po bradi, po ramenima, po pazuhu, po grudima, stomaku, preponama, butinama, pičkici koja je sada usred noći, bila ponovo mokra, ponovo željna. Onda su na red stigle kocke leda, na usnama, pa na vratu, pa na bradavicama, uz šapat i nežne reči i obećanja koja je od nje sada tako lako dobijao. Štipaljke koje je povezivao kratak ali težak lanac su došle na ukrućene bradavice a robinjini jecaji od bola su posle svega nekoliko minuta prešli u opijeno stenjanje. Pitao ju je da li je boli, ali već njegov osmeh govorio je da zna šta će biti odgovor. Nije više bilo bola, samo vreline, samo strašne želje da ga ponovo oseti u sebi.
Nije žurio, nikada nije žurio. Svaka rupica u njegovom vlasništvu bila je iskorišćena za njegovu nasladu. Jebao ju je u usta, u grlo, jebao ju je u sise, trljao kurac o njeno pazuho, popuštao veze kojima su joj bile vezane noge, pa se zarivao duboko u njenu pičku, mazao joj guzu lubrikantom pa je tamo jebao moćno, posednički, bez ustezanja, znajući da sve to pripada njemu.
Više nije bilo restrikcija u pogledu orgazama, pa iako je Gospodin svršio još samo jednom, robinja je imala nekoliko orgazama i svojim jecajima verovatno uveseljavala druge malobrojne goste hotela te noći.
Spavali su samo nekoliko sati, jer on ju je probudio već koji minut pre svtianja i odveo pod tuš. Želela ga je ponovo, spustila se na kolena dok su se zajednički tuširali, uzela taj obožavani ud u usta, ali on joj je posle nekoliko sekundi rekao da se strpi.
Napolju je još bilo sveže, kada su izašli, noseći lanč-paket koji je pokupio sa recepcije, osećala je kako se ježi i bradavice joj se ponovo ukrućuju ispod druge tanke haljinice koju je za danas odabrao za nju.
Bilo je još hladnije kada su izašli iz grada i krenuli ka šumi, a on joj naredio da skine haljinu i sandale i kada je drhteći to i uradila, spakovao ih u torbu.
Doručkovaće u šumi, znala je, na travi, na prostirci koju je takođe imao u torbi, doručkovaće crni hleb i humus i čeri paradajz i sir, ali, znala je, doručak, kao i sve drugo, robinja je morala da zasluži.
Golu, potpuno golu, doveo ju je stazom do šume, a ptice su tek počinjale da smišljaju pesme za ovo jutro.
Golu, potpuno golu, postavio ju je između dva drveta, raširio joj ruke i svaku po jednim kožnim kaišem vezao za grane.
Slikao ju je tako, dok je sunce izlazilo iznad planine, a ona se tresla, gola, naježene kože i mokra, naravno, jako mokra.
Slikao ju je a onda je zašao iza nje i raskopčao pantalone. „Srećan rođendan, lepoto“, rekao je u nedelju ujutro, dok je sunce izlazilo a ptice pevušile u krošnjama iznad njih, prodirući jako, duboko u njenu toplu, ustreptalu utrobu.
Autor: Fenris
