Danas sam, po njenoj ličnoj želji, pisao o Katarini.
Katarina je bila devojčica sa kojom sam se družio kao klinac. Znaš ono – kućni prijatelji, rodjendani, žurke, zajedno do škole i nazad, piškanje u pesku i igra doktora. Katarina je u to vreme bila veći deo mog sveta. Dan je počinjao sa njom i sa njom se završavao. Sve je to bilo lepo dok se Katarina nije preselila i otišla u tada meni nepoznat grad. Posle nekog vremena sam zaboravio Katarinu, jer je mnogo novih došlo u moj život.
Katarina je bila van mog života punih 20 godina.
Jednom prilikom sam službeno išao do Kragujevca. Nervozan zbog sastanka, motajući po glavi šta ću i kako prezentovati poslovnom partneru, nisam ni zagledao curicu koja me je dočekala. Potpuno snobovski sam ušao u kancelariju direktora i sastanak je počeo. Za vreme sastanka curica je neprestani ulazila i izlazila, pravdajući svoje ponašanje potrebom da neke izveštaje dostavi direktoru. Svaki put me je na trenutak gledala direktno u oči.
Sastanak je bio uspešno završen, ali smo se dogovorili da ostanem u gradu još jedan dan kako bi smo sutradan pregledali neke projekte. Zamolio sam lepu curicu da mi preporuči neki normalan smeštaj, na šta je ona odgovorila da će me sa zadovoljstvom odvesti do hotela. Taj postupak sam u tom momentu tumačio kao pristojnost, nikako drugačije.
Medjutim, umesto u hotel, otišli smo do nekog restorana – da sačekamo direktora koji je želeo da zajedno ručamo. Hotel smo odložili za kasnije. Jedna rečenica me je totalno istrgla iz koloseka: „ti se ne sećaš?“ Nije bilo šanse da se setim. „Šta?“ – pitao sam se. Brkao sam po sećanju, tražio je svuda, ali jednostavno – uzalud. Da sam je već ranije sreo, sigurno bih se setio – izgledala je kao žena koja se pamti.
„Ja sam Katarina“ – nakon tih tvojih reči sam se trgao, skočio i zagrlio te ko najrodjeniju.To ime je vratilo u trenutku sve uspomene na dečji bezbrižan život, prašnjavu ulicu i pesak koji smo neprestano premeštali sa jedne gomile na drugu. Nakon uobičajenog razgovora o tome šta se promenilo, gde smo bili 20 godina, šta rade njeni sada već pdrasli drugari iz ulice zagonetno si me pogledala i rekla:
„Znaš, uvek se rado sećam tih godina ali imam jednu želju koju moraš da mi ispuniš“. Naravno da sam bio spreman da ti ispunim svaku želju. Baš svaku.
„Da provedeš ostatak dana i noć sa mnom“ – sećam se da su ti te reči izletele iz usta dok si crvenela – „Znaš, mi smo tada bili deca, ali ja sam se kasnije često sećala tih dana i tebe i…“.
Tada sam ti rekao da je svako obrazloženje suvišno i da ću ti drage volje ispuniti tu želju.
Pažljivo sam te posmatrao. Za 20 godina, koliko se nismo videli, postala si prava žena – onaj tip žene koji, kako god bila obučena, izmami osmeh i želju svakog muškarca. Duga kestenasta kosa koja u talasima pada preko malih ušiju, jedro pravilno lice sa napućenim usnama, mačkaste prodorne oči koje nagone na preverziju, stil biznis žene u šanel kompletu i kondomom u torbici, visoke potpetice i armani parfem, telo još neafirmisane porno glumice. Od one male devojčice jedino ti je ostao detinjast osmeh, koji u kompletu sa tvojim izgledom odavao ženu koja je sigurna u sebe, uspešna u životu i ne libi se da traži ono što želi. Siguran sam da to što želiš skoro uvek i dobiješ, na ovaj ili onaj način.
Dok sam te ja sa interesovanjem analizirao, pričala si mi o svom životu. Studije u Beogradu, ludovanja po studenjaku, zaljubljivanje i udaja, strast koja se sa godinama smanjivala i prebacivala na posao, kako bi našla bar neko zadovoljenje. Ceo jedan život u 60 minuta.
Tada si javila mužu da iznenada moraš da putuješ do Beograda, da će se tek sutra popodne vratiti. Drugarici si javila da ćeš joj ukrasti stan na jednu noć. Nakon 30ak minuta smo otišli do tvoje drugarice koja mi tada uputi značajan pogled i izgubi se na stepenicama stare zgrade. Još uvek se pitam zašto me je tako pogledala. Da li je želela da bude na tvom mestu, ili je njena perverzna mašta motala po glavi kako ćemo se boriti do kasno u noć. Kad imaš prilike pitaj je – pa mi javi, baš me interesuje…
Vidiš, tog trenutka sam imao malu barijeru u glavi.Ti si za mene bila Katarinica, mala i slatka devojčica iz susedne ulice, moja drugarica. U mojoj glavi ti još uvek nisi odrasla. Medjutim, tog trenutka je ispred mene stajala zrela žena. Da me nisi prva poljubila, pitanje je kako bih se ja ponašao. Možda bih popio kafu i otišao – jer nisam želeo da menjam sliku o maloj Katarini.
Medjutim, tvoj poljubac je presekao moje misli. U meni se probudila zver, onaj Mr Hajd koji je pre i posle toga raspamećivao puno žena. Ti si sela na onaj sto na kom je bilo voće, sećam se da si bacila one silne časopise na pod, skinula bluzicu i oslobodila grudi. Kad si mi dobacila ono „I?“ – odlepio sam. Imam utisak da sam se skinuo za par sekundi, a sledećih par sekundi skinuo tebe do gole kože.
Ne znam gde si i sa kim naučila onu masažu. Da li si to radila mužu? Ne verujem. Kad si me namazala uljem i počela skijati po meni shvatio sam da će noć biti odlična. Dodir tvojih klizavih grudi, trljanje o moje telo, ona makaze kombinacija – neopisivo dobro. Tvoja masaža mi je više prijala nego skoro sav sex sa svim onim ženama pre i posle tebe. Tu masažu ću pamtiti do kraja života. Ne samo zato što je bila odlična, već zato što si uspela da se pretvoriš u ženu kojoj je jedini zadatak da mi zadovolji sva čula a da u isto vreme ne liči na seksualnog roba, već na gospodaricu i perverznu kurvu za koju tajne muškog tela ne postoje. U tim trenucima sam pomišljao da to radiš celog svog života, da smo ti i ja idealan par.
Kad si završila masažu želeo sam da se revanširam. Imao sam želju da udjem u tebe i rastem, da te celu ispunim, da se vidim u tvojim zenicama. Transformisao sam se u mašinu, pakleni stroj ljubavi čija je misija tvoja eksplozija na atome i tvoja nova implozija atom po atom. Želeo sam da svi tvoji prethodni i budući ljubavnici liče na amatere, smešne likove iz španskih sapunica koji izlizanim frazama pokušavaju da te očaraju. Na one jadnike koji tudjom poezijom sakrivaju svoje nedostatake, tvrdeći da seks nije najvažnija stvar u životu. U tim trenucima smo se vratili nekoliko desetina hiljada godina unazad kroz vreme – u doba u kome su životinjski porivi još uvek pokretali ljudsku rasu. U doba u kom još uvek nije bilo dogmi, tabua, lažnih moralista. U doba u kom je produžetak vrste bio jedini cilj bitisanja.
Hiljade vatrometa je izlazilo iz nas i ispunjavalo sobu energijom, dok smo se nejednakim ritmom spajali i odvajali na krevetu tvoje drugarice. Da ti se u tom trenutku pojavila drugarica na vratima – mislim da bi je miris surovog seksa podigao i sa nama spojio u trougao, bez ikakve reči. Svaki naš mišić je treperio za sebe, a opet su se svi grčili u intervalima koji su me podsetili na savršeno uštimani orkestar koji svira samo za nas dvoje.
Tvoj zamućen, naizgled izgubljen pogled i grčevi tvog tela dok su naši sokovi plivali po ulju i satenu su potvrdili da sam se uspešno revanširao za onu masažu. Dok se napolju polako radjao novi dan, a ti se polako vraćala u stvarnost, sećam se da sam te gledao i trudio se da upamtim što više detalja, kako bi ta noć živela u meni što duže.
Sve to nije imalo nikakve veze sa patetikom, ustaljenom igrom dvoje partnera kod kojih je ljubav degradirala u naviku.
Bio je to, draga moja, savršen seks. Onaj seks koji mnogi tajno priželjkuju, a stide se da to priznaju…
