Zazvonio je telefon, danas ujutro.Podigla sam slušalicu. Kad na drugoj strani, on, jedno malo mizerno biće, beskorisno, nesposobno, stvor od kojeg se nemože napravitit ni wc školjka, koja bi bila dostojna moga izmeta. Nitko i ništa, jedna bjedna nula, to je on.
Otišla sam k njemu. Otvorio mi je vrata, puzeći ispred mene, ližući svaki milimetar ispred mene, kako bi taj prljavi pod imalo bio dostojan, da prođu moje štikle njime. Izvadila sam bič i izudarala ga do krvi.Krv je tekla niz leđa, tog bjednika, jadnika, koji se udostojio meni obratiti. Plakao je i jecao od bola, a Ja sam se grohotom smijala.Ništa drugo nije ni zaslužio. Danas sam odlučila da bude sluškinja i to je bio. Na moju naredbu obukao je opravu sobarice , obuo štikle , našminkao se i stavio periku. Primila sam ga za obraze i ispljuvala, da zna da mu je ovo velika čast i bio je tako sretan.Neprestano se zahvaljivao na mojim šamarima, batinama i pljuvanju.O, kako je samo bio jadan.Naučila sam ga redu danas. Stan mu se sjajio, kad ga je počistio nakon moje naredbe. A onda da ne bi zaboravio slučajno, da sam Ja, Superioeno biće, Žena, a on jedan obični ispljuvak. Ušla sam u wc, i napunila školjku svojim urinom i izmetom.A onda sam se vratila po njega, uhvatila ga za vrat i nabila mu lice unutra, dok nije očistio kako priliči jednom robu. Davio se, plakao, a na kraju kad se oprao, klečao je i ljubio moje noge govoreći:Hvala Vam, Prelijepa Gospodarice!
I naravno udarila sam ga nogom među noge, jer nisam mu dozvolila da mi se obraća. Ostao je ležati poput kakvog klošara na podu, sa ljubičastom bojom obraza, skvičeći poput svinje..
Autor: Ancksunamun
