Oduvek sam volela rituale. I Novu godinu kao najomiljeniji praznik. Verovatno zato sto sam tada imala legitimno pravo da verujem u bajke, a da svi oko mene ne ocekuju da iz njih vec jednom izadjem, bar iz one po kojoj sam dobila ime. Kraj godine koristila sam i za donosenje vaznih novogodisnjih odluka kojih se, naravno, nisam kasnije pridrzavala.
Pokusavajuci da dohvatim visoko podignutu kutiju sa ukrasima, pomislila sam kako bi mi u tom trentutku tih nekoliko dodatnih santimetara visine dobro dosli, a zatim se nasmejala setivsi se da bi i prisustvo muskarca u mom zivotu, moglo da resava, bar takve probleme.
A onda sam pocela da uzivam. Kao i uvek kada sam se predavala necemu sto mi pricinjava zadovoljstvo, cinila sam to do kraja. Potpuno skoncentrisana, kao da se radi o ko zna kakvom vaznom poslu, najpre sam odvajala raznobojne kugle, masne, svecice a zatim samo meni znanim redosledom stvarala caroliju. Stavljanjem malog andjela na vrh jelke konacno sam bila zadovoljna.
Istresla sam kutiju, da na pod padnu sisarke koje su imale svoje mesto ispod jelke a onda mi je pogled privuklo nekoliko uvijenih listova, zavezanih lila somotskom trakom, tamnom,i cezljivom.
Znala sam sta je to.
Naposletku, znala sam, sama pred sobom, da ne mogu krenuti u Prag dok se ne suocim sa tim.
Skuvala sam caj od divlje tresnje , pustila disk sa muzikom koja je ovaj test samo otezavala, sacekala da pesma dodje do onih stihova ?krckam dane ko orase, sta zagorci ne mora se zagristi; sejem svet kroz sitno sito, trazim nesto narocito, pokajnika i begunca nekog s one strane sunca“ i odmotala vrpcu.
Na krilu sam imala njegov poklon za proslu novu godinu. Paketic za pod jelku.
Za njegovu mo.
Jedino odstampano pismo, od bezbroj koja su pocivala u inbox-u. Dugo smo se dopisivali, gotovo neverovatno za danasnje vreme, gde se vecina onog sto se zeli nalazi na dohvat ruke, bez velikog emotivnog ulaganja. Imao je strpljenja za sva moja lutanja, umeo je da saceka pravi trenutak, da me tako pazljivo i neosetno uvedi u svet bdsm-a sve dublje i dublje, a da mu moji odgovori kao tajna mapa pokazuju put do kojih dubina u meni moze da stigne. Ali, postoje u nama neke dubine, neke stvari neprevodive u reci. Igrala sam svoju igru postavljajuci precku na sve vecu i vecu visinu, nadajuci se mazohisticki, da ce skakac kada vidi tako visok cilj, odbaciti motku i odustati od skoka, ali sam sa druge strane cinila sve, bas sve da to ne uradi.
Savrseno ili skoro savrseno slagali smo se u fantazijama vezanim za svet dominacije. On je bio sve sto sam trazila, i to ne samo u bdsm-u, i sve to sam imala u jednoj osobi. On je od mene poput kipa od slonovace pravio ono sto je njemu odgovaralo, zeleci na kraju da me ozivi i udahne mi zivot…Datumi ga nisi interesovali, ni nove godine, nista sem dana kada bi se ponovo rodila, rodila za njega.
I…prica bi tu mogla da se zavrsi da nije potrebno bar dvoje da se ukrsti put.
Imali smo tu nit, taj retki zacin koji svemu daje poseban ton, ali nismo zeleli jedno drugo na nacin koji bi oboje cinio srecnim. Od subice bi se verovatno ocekivalo da prihvati njegove uslove ali ja sam znala da ako pristanem na to, moj zivot prestace da postoji.
U njemu, merice se samo ono vreme koje sam provela sa njim, a nisam sebi mogla da dozvolim da postanem samo delic, delic koji nedostaje, u kaledioskopu njegovog zivota.
I tako oboje smo ostali da cekamo, da ono drugo popusti i posalje poruku.
Svoj pristanak na uslove druge strane.
Ja sam znala da to necu uraditi, sve dok postoji nada da nadjem sve sto mi je potrebno i da cu se mozda javiti, tek onda kada mi za bdsm bude dovoljna samo strast, a da se vreme do tada meri godinama. Znajuci da je jedna od njegovih glavnih osobina strpljenje, a da kada nesto zeli vreme meri u eonima i nisam smela bas previse staviti na sebe u toj opkladi.
I onda sam procitala tu novogodisnju pricu. Bez emocija. Bez zaljenja. Kao da se radi o bilo kakvoj drugoj prici. Naravno jako lepoj. I bila sam srecna. I slobodna. Secanje je ipak smesna lupa koja sitne stvari uvelicava. Bila sam spremna da proslost ostavim iza sebe.
Ono sto je ostalo od njega bio je otisak koji je napaznjom ostavio, trag po kome ce ga strucnjaci prepoznati, zar sa koga je sklonio pepeo i ostavi da gori negde duboko u meni ali da ga neko drugi rasplamsa. Klasican spoj prokletstva i ideala.
29.12. aerodrom Beograd – let za Prag
Sedela sam zagledana kroz prozor sa nekim cudnim uzbudjenjem u sebi. Pomislila sam kako je jedna od dobrih stvari prilikom letenja, sto najcesce zimi, kada se avion digne iznad tamnih ili belih oblaka, shvatis da su oblaci, iz odredjene perspektive, samo tepih, a ne mracan krov, vidis da je iznad svega toga divno, beskonacno plavetnilo. Tu sliku treba upamtiti, treba je nositi uvek sa sobom i pustati je kad god zaboravimo, tokom neke ovako duge i besprizorno hladne i mracne zime, da je samo malo iznad svega toga, jos uvek ono isto beskrajno nebo. Zime ponekad traju predugo. Godinama. Nekad se oblaci razidju, a nekad i nismo takve srece, moramo da cekamo dugo i strpljivo i da od citavog neba imamo samo veliku nadu. A onda, jednog dana, obicno onda kada vec skoro da izgubimo i tu, najmanju nadu, oblaci se razidju i mi opet upijamo sunceve zrake, opet ispred nas pukne veliko plavo nebo, ponovo vidimo granicu izmedju neba i zemlje.
Imala sam tremu od predstojeceg susreta. Namerno nisam zelela da me saceka na aerodromu, vec sam taksijem otisla do hotela Čertovka u centru starog dela Praga. Originalna kuca u baroknom stilu, nedavno restaurirana i pretvorena u udobni hotel. On je izbrao hotel, meni je ostavio da biram izmedju sobe sa pogledom Karlov most ili Praski dvorac.
Poslednji pogled u ogledalo uverio me u ono sto sam vec odavno znala. Da je kasno da se predomislim cak iako sam zbog straha pomisljala na to. Kasno jer sam sa obe noge vec zakoracila u potpuno novi svet, a vrata samo sto se nisu za mnom zauvek zatvorila. I kasno zato sto uzbudjenje koje me obuzima, nadire sve snaznije i snaznije svakim novim minutom.
Pamtim samo onu paniku hemije u vazduhu, kada sam ga ugledala na Starogradskom trgu, u blizini astronomskog sata Orloj. Izgubila sam se u njegovom zagrljaju ogrnuta mirisima decembra i pecenog kestena, cim sam cula ?ma di si mi ti mala, znas od kad te cekam“.
U medjuvremenu sam pocela i da disem.
– Tocno sam te tako zamisljao – rekao je dok smo ulazili u mali prijatni kafic.
– Kako? -pitala sam dok sam ga gledala u oci, imajuci utisak da gledam sebe u ogledalu.
– Tako. Slatkica mala.
Salili smo se da smo uradili sve kako treba, da je prvi susret na javnom mestu, pricali o chatu gde smo se nasli, o prvom razgovoru kada me preplasio, uzivali u prijatnoj atmosferi udobnog kafica.
– mala, znas onu tvoju pricu na forumu? Kad sam je procitao, mogao sam te osjetiti. Jednostavno, bila si tu u mojoj sobi. Vise nisi bila virtualni lik. Imao sam utisak kao da te poznam.Iako ja ne priznajem bilo sto preko interneta, dok ne poljubim, ne omirisem, ne dodirnem, ne osjetim . Ali tvoje predavanje, tamo u toj prici, bilo je nevjerovatno. Sta je sa onim kome je prica napisana?
– Moram li o tome? -pitala sam ne zeleci da bilo sta pokvari osecaj srece koji sam imala, nadajuci se da su informacije koje sam dala na chatu o ranijim iskustvima dovoljne.
– Moras, rekao je tiho i dovoljno jasno,- hocu te gledati u oci.
– Nikad se nismo upoznali. Jednostavno zeleli smo isto ali ne u istoj meri. Ja sam zelela vezu sa bdsm-om kao slabijim ili jacim zacinom, on je hteo povremene susrete.
-mala, pa ni ti ni ja, nikad nismo htjeli odnos 24/7. Bio je ozenjen?
-Ne, nije. To je zavrsena prica. Secas se kako si jednom bio ljut sto stalno pisem o tom dopisivanju preko interneta kao da se meseci razgovora na chatu ne racunaju? Sve moje price napisane su nekom, nekom posebnom, ko ce se u njima prepoznati. Nekom s kim ce se sve kockice sloziti. Zato ih i pisem tako retko. Potrebno je mnogo vremena da ih dozivim i osetim u sebi. Zar nije dovoljno sto sam sada ovde sa tobom?
– Kada si prekinula sa njim?
– Polovinom maja. Uvek cu mu biti zahvalna sto me vratio sebi. Ali sam bila i ljuta na sebe sto sam sve vreme pogresno tumacila znakove, sto sam mislila da ako neko emotivno ulozi svoje vreme i energiju, zeli nesto vise od povremenih susreta istrazivacke prirode. Besna sto sam dala da se nadam osecanjima koja kod njega nisu postojala.
– mala, suvise si ti kvalitetna da bi zavrsila kao necija ljubavnica.
– Ispricacu ti nesto.
To je navodno zapis stvarnog radiorazgovora koji se vodio u oktobru 1945. godine izmedju broda americke mornarice (koji se nalazio pored engleske obale) i britanskih vlasti. Transkript je objavilo Britansko ministarstvo odbrane 10. oktobra 1995. godine.
Britanci: „Molimo vas skrenite svoj kurs 15 stepeni juzno kako biste izbegli sudar.“
Ameri: „Savetujemo vam da vi skrenete svoj kurs za 15 stepeni severno kako biste izbegli sudar.“
Britanci: „Negativno. Vi cete morati skrenuti svoj kurs za 15 stepeni juzno da izbegnete sudar.“
Ameri: „Ovde kapetan ffice:smarttags“ />US Navy broda. Ponovno vam kazem, skrenite SVOJ kurs.“
Britanci: „Negativno. Ponovo kazemo, moracete skrenuti svoj kurs.“
Ameri: „Ovo je nosac aviona USS Lincoln, drugi najveci brod u Atlantskoj floti Sjedinjenih Americkih Drzava. S nama su tri razaraca, tri krstarice i brojni ostali pomocni brodovi. Zahtevam da vi skrenete svoj kurs 15 stepeni severno. TO ZNACI 15 STEPENI SEVERNO ILI CEMO PREDUZETI KONTRAMERE DA BISMO OSTVARILI SIGURNOST OVOGA BRODA!!“
Britanci: „Mi smo svetionik. J….. se!“
Eto to je prica izmedju mene i njega – nasmesila sam se, pokusavajuci da budem duhovita.
?mala, nije on bio pravi Dom za tebe. Subicu mozes povrijediti, fizicki, psihicki, mozes je poniziti, cak je i pozeljno, ali joj ne smijes slomiti srce. Onda ces je zauvijek izgubiti – procitao me, kao sto me uvek citao znajuci tacno kada i sta treba reci.
– Nije mi slomio srce. Retko ko do njega dopire.
– Dosta sad. Idemo u setnju.
Izasli smo na ulice grada iz bajki. Prag je zimi, okovan snegom izgledao jos lepsi. Smejao se mom jacem stisku njegove ruke u dzepu svog kaputa, kada smo se zaustavili pred seksi shopom u cijem je u izlogu bilo dosta bdsm opreme.
Iako sam bila prvi put u takvoj radnji, trudila sam se da se to ne primeti po ponasanju, sve dok nisam cula na uho – mala trazi od prodavacice da ti pokaze kozne ogrlice- i pocrvenela do korena kose.
Nije mi padalo na pamet da ne poslusam. Razgledala sam ponudjene i jedina koju sam duze drzala u rukama je bila obicna, tanka, crna kozna ogrlica sa malom metalnom plocicom.
– Zar je neces probati? -rekao je kao da je to najnormalnija stvar na svetu, dok sam ja po izrazu na njegovom licu trazila znake da se ipak samo sali. Nije se salio iako se po sjaju u ocima videlo da se dobro zabavlja i da ga moja zbunjenost i ponizenje uzbudjuje.
Taj potpuno nov osecaj da sam poslusala, da sam spremna, da sam pokorna i da cekam dalja uputstva palio je i mene,dok sam probala ogrlicu pretvarajuci se da se radi o bilo kakvom drugom komadu nakita, dok su mi kolena klecala.
Ostavio me da biram raznobojne mirisljave svece, kopcice po svom ukusu, dok je sa ogrlicom nestao negde u dnu radnje. Pri povratku samo je rekao prodavacici da spakuje dvadesetak visecih kopcica koje su na svojim krajevima imale zvoncice.
Bilo je vreme da se vratimo u hotel na veceru.
Usli smo u sobu. Rekao mi je da raspakujem prvo njega, pa posle svoje stvari a za to vreme pricao sta me ceka ova cetri praznicna dana. Da je moja jedina duznost od veceras do nedelje po podne, da slusam i ispunjavam njegove zelje. Naravno pored toga imacu i nekoliko obaveza kao i nekoliko striktnih zabrana. Neke cu cuti odmah, neke kada za to dodje vreme.
– Veceras necemo nikamo izlaziti – rekao je i otisao da se tusira, ostavljajuci me da rasporedim svece po sobi koja je bila jako prijatna sa velikim krevetom, dve fotelje, stocicem koji je bio ukrasen malom plasticnom jelkom.
Stajala sam na prozoru gledala grad kako tone u mrak i kako ga istovremeno osvetljava bezbroj lampiona i svecica praveci novogodisnju atmosferu, stvarajuci iluziju da se cuda dogadjaju, samo ako ne prestanemo da verujemo u njih.
– Pokazi mi sta si pripremila za obuci za docek nove godine, mala – rekao je dok je izlazio iz kupatila ogrnut mekanim frotirskim bade mantilom.
Izvadila sam dugu crnu, izazovnu haljinu koju sam kupila vodjena njegovim zeljama i sandale sa visokom tankom potpeticom ciji su se tanki kaiscici obmotavali oko zgloba.
– Zelis da probam? – pitala sam nameravajuci da se i sama pre toga istusiram.
– Ne, mala. Samo sandale. I – …zastala sam na vratima kupatila…- da ti vise nisam vidio skupljenu i podignutu kosu. Jasno!
– Jasno – odgovorila sam veselo i usla u kupatilo.
Tako mi je prijao mlaz tople vode. Na vlazno telo nanela sam mleko sa mirisom badema, nasmesila se u ogledalu jer mi je on mirisao tako, na bademe i so. Obukla bade mantil i razmisljala kako sad da izadjem. Jedno je pricati o svemu sa nekim a drugo je stajati pred njim bez zastite koju pruza monitor.
– Dodji mala, rekao je osecajuci moju nelagodnost i povukao me u svoje krilo mazeci me po kosi. Osecao je kako drhtim i dugo me tako drzao ne govoreci nista. A onda sam ustala, obula sandale i stala pred njega. Privukao me izmedju svojih nogu i polako skinuo bade mantil sa ramena.
Tim pokretom skinuo me je celu.
Sekunde su mi se cinile kao sati dok najzad nije progovorio, tihim glasom – zasto si to napravila sama sebi?
– Mogu ti reci sve o tome ali bih ti bila beskrajno zahvalna kada me nista ne bi pitao – rekla sam takvim glasom posle koga me samo cvrsto zagrlio i privukao sebi u krilo.
– Ne moram biti hladan ili grub da bih bio tvoj gospodar. Tako ostre osjecaje treba uvek pomijesati sa necim suptilnijim, finijim, da bi se dobila prava smjesa. Ti ces mi pomoci u tome. Uzdisaces kada ti se svidja, cvileces ako te zaboli, molices za jos ako si luda za tim, preklinjaces da prestanem ako suvise boli ili da ne prestanem, samo da ne prestanem, ko zna? -pricao je tihim glasom dok se nisam smirila.
– Nedostaje mi prava jelka- rekla sam gledajuci malo drvce.
– mala sada cemo se igrati. Ti ces biti moja jelka jer je ova previse mala i neugledna zar ne? Stajaces mirno, blago rasirenih nogu, sa podignutim rukama, isprepletenim iznad glave a ove kvacice ce biti najlijepsi novogodisnji ukrasi. Igra je jednostavna. Ja cu postavljati pitanja ti ces odgovarati. Za svaki odgovor koji mi se svidi dobices kopcicu na neko manje osjetljivo mesto, a ako mi se ne svidi zaboljece malo vise. Jedino sto trebas napraviti je potruditi se da mi se odgovori svide, zar ne?
Stala sam tako ispred njega, trazeci ravnotezu na visokim potpeticama, gledajuci ga pravo u oci, koristila sam priliku dok mi i to nije bilo zabranjeno. Stavio je sve kvacice na stocic i one su divno svetlucale obasjane svetloscu sveca koje sam prethodno rasporedila po sobi
Prvih par pitanja bila su jednostavna i kvacice sam osetila kao laki ujed komarca, bar u pocetku. Kako je vreme prolazilo menjala sam svoje misljenje. Onda sam na jedno pitanje odgovorila da -necu- , za sta sam dobila ujed kvacice na unutrasnjoj strani podlaktice sto i nije bilo bas bezbolno. -pa ne mogu ga uciti kad ga vec znam- nasmejala sam,objasnjavjuci svoje -necu- time da sam prethodnih meseci na chatu bar hrvatski naucila.
Odogovor na sledeca pitanja rezultirala su ukrasavanjem moje ribice a onda sam jauknula kada sam ih istovremeno osetila na bradavicama. – rekli smo dvoje, mala – nasmejao se jer ga je ovo ocigledno zabavljalo. Mogla sam videti svoj odraz u ogledalu i zaista sam izgledala kao jelka sa visecim zvoncicima na usnim resicama, grudima, rukama, stomaku, ribici. Poslednji je zavrsio na mom klitorisu.
– Aaaaa, zasto kad sam rekla da – pitala sam zaboravljajuci da subica bas i nema prava da pita zasto ali sam se nadala da on zna da od mene tek treba napraviti dobro dresiranu subicu.
– Oklijevala si mala, nasmejao se dok je okretao telefon pozivajuci room servis.
– Smem li nesto da pitam – rekla sam, pokusavajuci da prethodnim trazenjem dozvole bar malo uticem na odgovor.
– Smijes mala.
– Gde cu ja kad dodje konobar da donese vino?- pitala sam dok sam ga gledala ocima koje da bi se u tom trenutku opisale bilo bi potrebno mnogo vise reci od bademaste, smedje, sanjalacke.
– Nigde mala, ti si jelka, one stoje u centru sobe da svi uzivaju gledajuci ih, pa nova je godina.
Cula sam lift kako se zaustavlja na nasem spratu, a zatim i kucanje na vratima sobe. Pogledala sam ga, molecivo dok je ustajao nadajuci se da ce se u poslednjem trenutku predomisliti, a onda u sekundi dok je on otvarao vrata i ja sam otvorila vrata ali od kupatila gde sam skinula sa sebe sve kopcice i sela na solju cekajuci presudu.
Ocekujuci milost za koju sam znala da je nisam zasluzila.
– Izadji. Ne moze ovako. Sada cu ti postaviti samo jedno pitanje. Imas 3 sekunde da na njega odgovoris. Ako je odgovor potvrdan mora biti u formi molbe. I da ne bi bilo zabune dok izgovaras molbu pogled ti mora biti uperen u pod i moras klecati. Jasno?! I to nije pitanje. Dakle. Zelis li biti moja subica? – pitao je potpuno hladnim i nezainteresiranim glasom dok se udobno smestao na krevet.
Dok sam slusala pitanje pocinjala me hvatati lagana panika, ne zato sto ne znam odgovor, vec upravo zato sto ga znam. Hvatala me panika od stida koji sam vec tada osecala sto cu morati da se ponizim toliko, da zamolim posle samo 3 sekunde, pokazujuci time koliko sam svesna svoje uloge i njene neumitnosti. Koliko kratko traje skidanje maske oholosti i ponosa, za koju sam mislila da ce izdrzati mnogo desetina hiljada sekundi.
– Mogu li da budem tvoja subica?-izgovorila sam brzopleto, zbunjena svim osecajima koji su se kovitlali u meni.
– Mogu li da budem Vasa subica, molim Vas?- ispravila sam se brzo posle samo jednog pogleda kojim me je udostojio.
– Molim vas Gospodaru mogu li da budem Vasa subica? – rekla sam umiruci od zelje da mu sluzim, da mu ugodim, da se pokorim , jer bez toga nisam postojala kao subica, nisam postojala kao ja.
Biti svoja uvek mi je znacilo vise od svega. Problem je u tome sto nisam imala predstavu da to moze znaciti mnogo toga. Znala sam da imam alternativu da odem i da prekinem sve ali sam osecala potrebu da se predam. To vise nije bila stvar zelje. To je bila nuzda. Moranje. Obaveza. Zbog toga sam se osecala subicom. Nije bilo potrebe za vezivanjem. Ponizenje, a tim i pokornost, a tim i predavanje bili su veci sto sam bila prinudjena da molim, bez okova i bez prisile za ono cega se najvise plasim, samo zato sto ga najvise zelim.
Molila sam ga satima. Smisljajuci sama ponizavajuce nacine na koje to mogu postati. Moja masta, moje sopstveno oruzje.Znala sam sto bude bila bolja, vece su sanse da mi pruzi priliku da ostanem i postanem njegova. Dakle svoja. Svakim novim komadicem ponizenja, korak po korak, sve vise osecala sam blizinu i omamljujuce dejstvo kompletne prepustenosti. A sto sam joj bila bliza, sve me vise i vise me opijala i privlacia silom gravitacije. I znala sam , da ako uradim samo jos najmanji korak, da sam gotova jer sam vec preblizu, jer vec satima klecim i molim spustene glave, A onda sam pocela da cvilim, da preklinjem , da se nudim, ljubeci mu stopala i da drhtim celim telom.
Svo to vreme nije progovorio ni jednu jedinu rec.
Samo je kada je sat otkucao ponoc, rekao „dodji gore, mala“.
Legla sam, osecajuci se tako sigurno u njegovom zagrljaju. Sklupcana kao narandza. Sva meka, Sva sitna. Poslednje sto sam cula pred san bilo je -maza jedna-
30.12. Ni sama ne znam kako mi je kao velikoj spavalici palo na pamet da cu se prva probuditi, ali znam da sam imala u planu da se tiho iskradem iz kreveta i jos brze u njega, posle jutarnje toalete, vratim.
Umesto toga osetila sam kako me uzima onako sanjivu i toplu od sna.. Kao talas .Posla sam nesto vazno da mu kazem ali pokazao je prst i ja sam zacutala, prepustivsi se njegovom ritmu.
– mala, nije ti dozvoljeno da svrsis bez dozvole- rekao je dok sam osecala kako se topla sperma sliva niz moje butine.
Da, bila sam definitivno budna. Tome je jos vise pridoneo osecaj kada je narukvicama sa alkama i konopcem vezao moje ruke i noge za uglove kreveta i otisao da se istusira.
Posle nekoliko minuta, izasao je odmoran i dobro raspolozen, poljubio me u pupak i rekao:
– Bas steta sto ne pijes kavu, mogli smo zajedno otici dolje u restoran. I da , mozes me zvati imenom dok ti ne kazem drugacije.
– Ne mogu ovako ostati. Sta cu ako naidje sobarica? – rekla sam i tek tada zaista postala svesna osecaja bespomocnosti i totalne prepustenosti.
– A, nista mala, zamolices je da ostavi posteljinu pa ces ti to uraditi. Jel to problem?- rekao je i izasao iz sobe.
Nisam ni pokusavala da se oslobodim jer sam znala da je to uzaludan posao. Sve mi se tog trenutka radilo, zelela sam biti sa njim na kafi iako je ne pijem, zelela sam ici u toalet, zelela sam da smirim talase strasti koji su izazivali grcenje mog donjeg stomaka. A nisam mogla nista. Bas nista, sem da osluskujem korake u hodniku i nadam se da niko nece naici i zateci me u ovom polozaju.
Posle nekih dvadesetak minuta vratio se. Nosio je ja sobom miris snega, prisao krevetu, odvezao mi samo ruke i seo na fotelju naspram njega.
Lezala sam siroko rasirenih nogu, potpuno otvorena ka njegovom pogledu ribicom koja se presijavala od mojih i njegovih sokova, raspustene duge crne kose na jastuku i rukama sa kojima nisam znala sta da radim.
– Morala bih u kupatilo, rekla sam prozivljavajuci onaj strasni momenat kad moras priznati da ti se , eto, ponekad dogodi i malo fiziologije.
– Znam mala, kao sto znam, da ti znas sta bih ja zelio u ovom trenutku. -Ili su ono sinoc bile samo prazne price?!
– Nisu, rekla sam dok sam desnom rukom prelazila preko grudi spustajuci se sve nize a levu savijala i stavljala preko lica.
– Ne,mala, hocu sve vreme da me gledas pravo u oci.
– Ne mogu, rekla sam sasvim, sasvim tiho.
– Ne moras, od tebe zavisi – rekao je nonsalantno nastavljajuci da prelistava jutarnje novine.
Provukla sam ruke kroz kosu, zatim dotakla vrat i grudi, liznula prst i osetila usne tako zeljne njegovih poljubaca i spustila prst do klitorisa, gledajuci ga pravo u oci.
Postojala je samo njegova zelja da me gleda kako se igram sama sa sobom i moja zelja da mu udovoljim. U tom trenutku moje zadovoljstvo bilo je sporedno, ali mi je pomoglo da me sto pre odveze.
Posle dorucka krenuli smo u obilazak grada. Praski dvorac na Hradcanima, Zlatna ulica ciji je izgled neizmenjen od XVI veka, prelazak preko Vltave Karlovim mostom, obilazak stare kule na mostu i spomenika Karlu IV, Vasclavske namjesti.
Posle rucka u tradicionalnom ceskom restoranu pozvao je hotelski taksi da posetimo zamak Karlstajn iz XIV veka udaljen nekih 25 km od Praga.
Nismo pricali. Ljubili smo se. Mazio me. Nisam se obazirala na taksistu dok sam njegove prste osecala ispod suknje i dolcevite. Zelela sam ga i ta zelja dominirala je sve vreme nase posete zamku. Cak sam mu jednom nestasno sapnula da bi mogli da pobegnemo u neku od uvucenih odaja, na sta se samo nasmejao ocigledno imajuci nesto drugo u planu.
Na povratku nas je cekao isti taksista.
– Mala, voznja traje 20 minuta, moras se potruditi ako ne zelis da te osim taksiste vide i slucajni prolaznici u osvjetljenom gradu, rekao je drzeci me cvrsto za vrat i spustajuci moju glavu ka svom krilu.
Pretrnula sam. Znala sam da je to kazna za neposlusnost pred konobarom i da ako sad ne poslusam sledeci put bice jos gore. Sva sreca, zimski dan traje odvec kratko tako da sem slucajnih kola iz suprotnog smera i nije bilo tako vidljivo sta se desava na zadnjem sedistu automobila.
Sagla sam se lagano do njegovog krila otkopcavajuci pantalone i nezno ga poljubila a onda se potrudila da uziva. U tom trenutku kada su moja kolena dotakla pod automobila a moj jezik njegovu muskost i ja sam dotakla dno ponizenja ali slatkog i napaljenosti kakvu do tada nisam dozivela. Ona je bila otelotvorenje svega, moje zelje, moje nove uloge.
I otkrila sam uzasavajuce /ocaravajucu cinjenicu da me vise od svega pali upravo osecanje da pristajem na toliki blam.Shvatila sam najvazniji deo igre: kad jednom udjes sopstveno uzbudjenje te kontrolise mnogo vise nego bilo koja realna sila ili lanac. Postajes potcinjena zato sto si pristala.I sto ti misli idu dalje sve ti je gore, sto ti je gore to si sve vlaznija, sto si vlaznija to je veci blam, sto je veci blam zelis sve vise da se dodirnes a na to ne smes ni da pomislis bez odobrenja i ….tako u krug
Uvek sam smatrala da zena ne moze uzivati u pruzanju oralnog seksa sem u osecaju da je ucinila zadovoljstvo voljenoj osobi. Ovde je taj uzitak bio jos veci, jer sam znala da pristajem na sve, da postajem obicna mala poslusna droljica spremna da uradi sve za svog Gospodara, ma gde on to zeleo, ma kada on to zeleo i ma na koji nacin to zeleo.
– mala, hocu da vidim koliko ga mozes duboko osetiti, hajde pokazi mi sta znas – rekao je dovoljno glasno da privuce paznju, da sam u delicu sekunde videla kako taksista namesta retrovizior.
Pokusala sam ga zadovoljiti, iako sam osecala grcenje zeludca, odmakla se na trenutak, i nastavila zeleci da ga ne razocaram bez obzira na sve. Osetio je moj napor i znao moje granice, nezno me pomilovao po kosi i rekao – ne brini, ne zelim ti svrstiti u usta.
Odjednom je naglo usporio pokrete, primakao se mom licu i uhvatio me za kosu. Naredio mi je da zatvorim usta a onda sam osetila spermu po celu, po obrazima, po zatvorenim usnama. Tek kada je iscedio i poslednju kap, odvojio se od mene.
Krenula sam da iz tasne izvadim maramice , kada je zamolio taksistu da ukljuci unutrasnje svetlo.
Zelela sam da nestanem, da me nema.
– Razmazi to pravilno po licu, da se ne vidi, mala – rekao je dodajuci mi tasnu da izvucem ogledalo.
Ubrzo smo stigli ispred hotela.
Razgovarao je sa taksistom, dok je placao voznju a onda se glasno nasmejao, zagrlio me oko struka
– mala, taksist zeli za uspomenu tvoje gacice, necemo ga valjda razocarati?
Ako je postojao trenutak sto sam zazalila sto uopste imam gacice na sebi bio je taj. Pogledala sam taksistu u retrovizor sa besom ali se ipak nisam usudila da izadjem iz taksija sa tim delicem garderobe na sebi.
– Kako cu uci u hotel, svi ce videti, neprijatno mi je. Molim te, molim te, idi do recepcije a ja cu uci pravo u lift – pokusala sam izbegnem ljubopitljive poglede na sebi.
– Ma sto ti je mala, pa nista se ne vidi – rekao je tako slatko ljubeci me u vrat.
– Ne vidi se ali ja znam – durila sam se mada sam znala da cu uciniti sve sto pozeli.
Posle zajednickog tusiranja spremali smo se za vecernji izlazak. Crne cizme sa visokom potpeticom, uska pripijena suknja, korset koji je uslovljavao moje drzanje i kozna jakna oivicena krznom. Ogledalo vise za mene nije postojalo. Odraz u njegovim ocima bio je jedino merilo da li tako mogu izaci ili moram odabrati nesto drugo.
– Ne valja, mala. Nesto nedostaje – rekao je ozbiljno.
– U klubu ce biti toplo pokusavala sam opravdati svoj izbor korseta koji mi je ffice:smarttags“ />davao sigurnost, ali ako zelite presvuci cu se.
– Ne, mala. Dodji ovamo. Klekni.
Klekla sam pred njega a onda u njegovim rukama videla tanku koznu orglicu sa metalnom plocicom. Tih nekoliko sekundi imala sam dovoljno vremena da na plocici vidim ugravirano -property of …- a zatim sam je osetila na svom vratu.
– Ponosan sam na tebe, mala rekao je dok je spustao poljubac na moje usne a ja nisam mogla da progovorim. Jedino sto sam rekla bilo je -hvala Gospodaru- i sama osecajuci trenutak kada je pravo vreme za to.
To vece bilo je divno. Ariadne Club sa velikim udobnim foteljama. SM klub u kome moja ogrlica nije izazivala nikakvu paznju naspram ostalih. Prijatna muzika i opusteno drustvo ljudi koji su delili istu strast. Krenuli smo u obilazak jer je klub nudio i tamnicu na iznajmljivanje, kao i saune sa jacuzzi kadama, sobe prilagodjene za razne igre. Dok sam razgledala podrum u cijem je uglu, u kavezu, bio vezan i izlozen rob sa maskom na licu, prisao je i rekao mi, da je saznao od domine koja vodi studio, da su nazalost svi termini vec odavno zauzeti zbog praznika.
Meni je bilo drago jer i nisam bas sebe videla u svim tim srednjevekovnim spravama za mucenje, razapetu na krstovima, a sam prolazak pored okacenih biceva izazvao je jezu. Mada… i znatizelju.
Ulazeci u hotel krznena kragna je dobro skrila ogrlicu za koju smo se oboje dogovorili da je u normalnim okolnostima nosim ispod rolke ili marame.
31.12. Umiljavala sam se ujutru u krevetu mazeci se sa njim i smisljajuci kako bi mogli provesti dan pre odlaska na docek. Dvoumila se glasno birajuci izmedju posete Karlovim varima, vec zamisljajuci sebe kako se opustam na nekom od spa tretmana ili lutajuci malim ulicicama Praga, setivsi se da nismo posetili Kafkinu kucu.
-Sad ce meni subica organizirati vrijeme- nasmijao se a onda ozbiljnim glasom rekao -ne, mala za danas je planirano nesto drugo, vidjeces poslije dorucka.
Nista mi nije padalo na pamet. Vratili smo se u sobu. Izvadio je iz ormara crni svileni kombinezon i crni povez za oci i spustio na krevet.
Brzo sam se skinula i osetila dodir svile na golom telu.
Bosa, sa blago uvijenom kosom koja je padala po ramenima, sa diskretnom sminkom stajala sam ispred njega cekajuci naredbu.
– Klekni.Nasloni glavu na mene.
Osetila sam na svom obrazu misice na njegovoj butini a u svojoj kosi njegove prste. Prijala mi je njegova blizina. U drugoj ruci drzao je povez.
– Sad ces kao mala poslusna kujica reci svom Gospodaru sve propuste na chatu, kojih je bilo i zbog kojih trebas biti kaznjena, zar ne? Samo pazi, ako se evidencija ne slaze sa mojom biljeznicom broj se udvostrucava.
Pomislila sam da se sali. A onda sam se setila da se on nikad sa tim ne sali. I pocela da nabrajam: sva durenja, sva javljanja u javnoj sobi dok sam bila sa njim na pvt-u, sve razgovore na pvt za koje nije znao, sva zatvaranja prozora bez dozvole, sva pojavljivanja na chatu u vreme kada mi nije bilo dozvoljeno, sva flertovanja sa drugim domovima.
– Dobro mala, dosta je.
Okrenuo me sebi i stavio povez na oci. Odveo do kreveta, rekao da legnem na stomak, podigao kombinezon otkrivsi guzu. A onda cekanje. Dok se na vratima nije zaculo kucanje. A ubrzo i lupkanje potpetica po parketu. U sobi pored egzoticnog parfema mogao se osetiti miris mog straha.. Pretrnula sam, od stida, od straha, od nemoci. Nisam bila vezana i mogla sam pobeci u kupatilo, u hodnik, bilo gde ali se nisam pomerila. Pokusavala sam se skoncentrisati da razumem razgovor koji su vodili na engleskom.
– mala je bila neposlusna i zasluzuje kaznu. Daces joj 20 udaraca sibom, izgleda da je to jedini jezik koji ona razumije.
A onda je dosao kod mene i rekao – ako izdrzis 20 udaraca da ne pustis glasa, domina posle odlazi a ja cu se pobrinuti za ranjenu guzu, ljubavi. Ako ne, ja izlazim i prepustam te domini
Seo je pored mene na krevet, pomilovao me po kosi -ne brini ja sam tu.
A zatim rekao domini da pocne.
Prvi udarci i nisu bili tako strasni mada sam lice zagnjurila u jastuk dok sam cvrsto drzala njega za ruku. On me drugom mazio po glavici i verovatno dao znak domini da prestane jer se neko vreme nista nije desavalo, sem sto su se culi fijuci vitke sibe kroz vazduh koji su izazivali jezu.
A onda je postalo strasno. Osecala sam kako svaki udarac ostavlja trag na mojoj guzi koja postaje sve osetljivija i osetljivija.
– Zao mi je mala sto patis ali i sama znas da si zasluzila, izdrzi jos malo i ostajemo sami – cula sam tihi glas dok sam grizla jastuk da ne pustim ni glasa.
Nisam uspevala da budem mirna pa su udarci zavrsavali i izvan moje guze.
– Izgleda da te domina zeli za sebe mala, smiri se i izdrzi jos ovih pet posljednjih udaraca – rekao je ljubeci me po vratu. U tom trentuku cinilo mi se da bih izdrzala sve ponovo, samo da sto pre ostanemo sami.
Ali vec sekund kasnije imala sam osecaj da necu moci.
Izgleda da me domina zaista zelela za sebe, ili je cisto profesionalno radila posao za koji je placena, ali svih pet udaraca zavrsilo je na istom mestu na guzi sto je izazvalo nevidjenu bol i natecenost guze koja se mogla osetiti.
A onda, konacno cula sam potpetice i vrata kako se zatvaraju. I osetila ruke koje skidaju povez.I dodir usana po toploj guzi. I ledjima. I vratu.
– mala priznaj da te pali bicevanje – rekao je nezno dok je kremu blago utrljavao u bolnu kozu moje guze.
– Ne – rekla sam. Grozno me bolelo ali sam trpela da me ne prepustis njoj.
– A zasto ti je onda ovako vlazna ribica – nasmejao se milujuci me dok sam lezala tako ruku sklupcanih ispod sebe, i sve sto sam zelela bilo je da taj dodir nikad ne prestane.
– Molim te dozvoli mi da budem tvoja. Potpuno tvoja. Bez ostatka. Onako kako ja zelim da pripadnem nekom do kraja, mislima, dusom i telom, ne mogu pripadati mnogo puta. Ne mogu redjati gospodare u svom zivotu kao fine porculanske figurice. Meni je to mnogo vise od samog cina.
– Sigurna si mala, pitao je znajuci sta moje reci znace.
– Da, Gospodaru, sigurna sam.
Nakon duge masaze, osetila sam kremu kako se razmazuje po mojoj rupici.Legao je kraj mene i rekao mi da se skroz opustim i da mu potpuno verujem.Polako kruznim pokretima sirio je rupicu dok nisam usetila prst u guzi. Opusti se – cula sam njegov glas koji je smirivao sve strahove u meni. Nakon nekog vremena probao je staviti jos jedan prst i u tome uspeo. Tada sam vec vrisnula ali zelja da nastavi bila je jaca. Zelja da me ima onako kako me nikad niko nije imao. Zelja da sa njim probam sve ono sto sam sebi zabranjivala. Zelja da za njega ne postoji „ne“.
Kada je bio dovoljno siguran da sam potpuno opustena i smirena, i da je rupica dovoljno rasirena, okrenuo me na bok legao iza mene i polako ga poceo stavljati unutra. Mislila sam da nikad nece uci, pokusavala da vicem od bola ali sam taj bol zelela. A onda je glavic probio moje guzne misice i usao. Ulazio je sporo i dugo. Kad god bih se ponadala da je usao do kraja osetila sam ga jos za koji milimetar. A onda sam ga osetila duboko u sebi i zastenjala od zadovoljstva. Imala sam utisak da sam ispunjena do kraja i da cu puci, da mi na anusu gori vatra ali sam uzivala u svakom sekundu te predaje.Posla sam rukom da dohvatim klitoris ali me njegova zadrzala drzeci je cvrsto iza ledja.
– Hocu da se prepusis potpuno ovom osecaju- rekao je i ja sam svrsila tako jako da sam i sebe samu iznenadila kako je to moguce.
– Ovo je sad moja guza. Rekao je ljubeci je, birajuci buduce mesto za ffice:smarttags“ />mali tatoo.
Posle toga zavrsili smo u kadi punoj pene, ljubeci se. Pitala sam ga da li sad imam permanentnu dozvolu da ga ljubim kad pozelim, nasmejao se i rekao – do prve slijedece kazne, a da, ona nece biti bas po mom ukusu.
U tom trenutku verovala sam da cu biti tako dobra, poslusna i pokorna subica da za kaznama vise i nece imati potrebe.
Ostavio me samu da se polako spremim za novogodisnji docek. Cak je i dozvolio da u hotelskom frizerkom salonu podignem kosu pustajuci nestasno pramenove da mi uokviruju lice. Sacekala sam ga srecna, zadovoljna sobom, nasmejana i lepa. Lepa za njega.
Krenuli smo ka brodu. Vecera i docek nove godine na brodu koji plovi Vltavom dok za nama na obalama ostaju kulise zavejanog grada bilo je najromanticnije sto je ovaj grad mogao ponuditi.
– Hvala ti- rekla sam tiho i iskreno.
– Pa dobro mogli smo provesti ovu noc i u tamnici – nasmejao se
Sedeli smo za okruglim stolom uz jos nekoliko parova. Uzivali u muzici Smetene u izvodjenju brodskog orkestra. Onda je iz unutrasnjeg dzepa izvukao lepo upakovan paketic i stavio ga ispred mene na sto.
To naravno nije promaklo starijim gospodjama za stolom koje su ga blagonakolono pogledale.
– Ja bih ti ipak savjetovao da to napravis u toaletu – cula sam njegov glas pre nego sam krenula da ga otvorim.
Izvinula sam se i ustala, krenuo je i on za mnom. Usla sam i otvorila, u kutiji je bio mini stapic zadovoljstva povezan tankim dugackim kablom sa delom sa koga se moglo daljinski upravljati vibracijama.
Pogledala sam se u veliko osvetljeno ogledalo u ogledalu i prvi put se nisam pitala da li sam ja luda i da li cu to da uradim. Naravno da nije bilo dileme da li cu poslusati, vec samo da li je intezitet mog uzivanja u igri isti kao i njegov. Ili veci.
Stavila sam duboko u sebe stapic koji i nije bio bas tako mali. Provukla kabal kroz otvor na struku i izasla iz toaleta, dodavsi mu neprimetno u ruku isti kada smo seli za sto.
Ali moja odlucnost u toaletu kao da je ustuknula. Cula sam tiho zujanje i znala sam da ga jedino ja cujem, jer je atmosfera na brodu bila bucna zbog pristustva mnogo stranaca. Ali imala sam osecaj kao da svi gledaju u mene. I vibracije su bile dosta jake tako da je on uz reci koje mi je tiho saputao znao kakav efekat izaziva kod mene.
Kada bih pocela ubrzanije da disem i kada bi rumenilo oblilo moje obraze, ukljucivao je vibracije na najacu brzinu a razgovor za stolom obavezno skretao na mene, komentarisuci moju frizuru ili mindjuse.
A onda bi se smilovao i prestao, bar neko vreme. Dok mu ne bi dosadilo i dok igru ne bi ponovio dovodeci me na samu ivicu orgazma.
Ponoc se blizila. Plesali smo. On je i dalje drzao i fizicku i mentalnu kontrolu nad mojim orgazmom svojom zabranom. Ali izdrzati sve te nadrazaje uz njegovu blizinu bilo je prosto nemoguce i osetila sam kako tonem, tu na podijumu u njegovom zagrljaju,kako treperim do poslednjeg nerva. Novogodisnji vatromet poklopio se sa vatrometom koji sam osetila u sebi. I nije mi bilo zao ma kakva me kazna cekala sutra.
Pa sretna ti nova…
Tu noc, poslednju noc naseg boravka u Pragu proveli smo u zagrljaju. Dok me je mazio priznala sam mu da sam dugo godina zivela pridrzavajuci se onoga sto god ih manje zavoles, manje ti njih nedostaje.
1.1. Spavali smo do podneva. Zajedno se tusirali. Onda sam ga masirala ljubeci svaki delic njegovog tela. U jednom trenutku ugrzila sam se za jezik da ne kazem „volim te“
Osetio je. Umesto toga saputala sam mu na uho stihove
-britvom ces morati sa sebe da me skidas
kao skoljku priraslu uz ljusturu krecnu,
jer video si me svu do stida,
i mnogo dublje od stida.
Video si me mlecnu i isprljanu i vecnu.
-Jesam li ti rekao da cemo za ovo vreme poludjeti jedno za drugim- nasmejao se privlaceci me tako cvrsto u zagrljaj kao da me zeli upiti u sebe, bez obzira na sve sto nas je razdvajalo. A razdvajalo nas je mnogo toga.
– Znam da sam zasljuzila kaznu zbog nedozvoljenog orgazma, bez obzira sto je bila nova godina, rekla sam spremna na sve sto ce reci.
Pogledao je i vise nije mogao sakriti svoja osecanja bez obzira sto lice nije odavalo nista. Znao je da je obozava. Da vise ne moze bez nje.Ni jedna pre nje nije bila toliko njegova. Bila je to ljubav ali na nacin koja je odgovarala i njemu i njoj. Nacin na koji se predavala, nije mogao biti samo radi razonode u seksu. Davala se toliko iskreno i potpuno da je to moglo biti samo iz ljubavi. .
– Znam, mala ali ce ta kazna pricekati ljeto.
– Ostavljas slane kapi bistre i jato dobrih mirisa Istre – rekla sam dok sam se pela na prste da ga poljubim.
Posle rucka spakovala sam prvo njega, pa sebe. On je otisao do recepcije, da proveri oko rezervacije avionskih karata i pozove taksi.
Pogledala sam po sobi i videla sebe u ogledalu.I shvatila da sam godinama vodila jedan davno zavrsen rat, kao oni suludi samuraji izgubljeni po pacifickim ostrvima koji nikad nisu priznali poraz. Da li sam ga ja to upravo priznala? Ne jos. Samo sam konstatovala da je rat zavrsen.Nigde ni traga vatrometu.
Neverovatno za ceske taksiste ali ovaj put voznja do aerodroma bila je besplatna uz saucesnicko namigivanje naseg starog znanca.
Avion za ffice:smarttags“ />Beograd imao je let pola sata pre njegovog.
– Mrzim rastanke. Vidimo se na chatu – rekla sam kroz smeh.
– Da, subice. Nadam se da sada znas cije ces ime imati u zagradi.Jel jasno?!
– Da, Gospodaru. – rekla sam dok su mi se na licu smesile i oci nos i usne dok se nisam izgubila se u pasoskoj kontroli.
19h Aerodrom Surcin, Beograd.
Izasla sam iz aerodromske zgrade. Docekao me sneg koji je bio isti kao u Pragu, samo sto me ovde uzasno nervirao. Ne volim januar.Pokusavala sam da bezuspesno zaustavim taksi, istovremeno ukljucujuci mobilni i nadajuci se da ce baterija, posle cetri dana nekoriscenja, moci da izdrzi bar jedan poziv.
A onda sam videla to pisamce na displeju. Datum: 31.12.
„mo, imas 30 minuta“
Osetila sam suze kako se slivaju niz obraze i lede na licu poput najfinijeg nakita.
Usla sam u taksi. Cutala sam.
– Gospodjice, nesto se desilo? – pitao je taksista.
– Poziv za docek Nove godine koji je stigao prekasno.
Autor: zandali
