Tisinu tople julske veceri remetila je omamljujuca muzika J.J. Cala „Sensitive kind“. Proslo je dosta vremena i vise se i nisam secala na koga me pesma podsecala, ali verovatno je bio pogresan kada je od njega u mom secanju ostala samo pesma kao trag.
Trgao me zvuk koji je oznacavao pristiglu poruku na mom mobilnom telefonu. Trebalo je da ustanem do tasne i procitam ko bi to od malog broja njih koji uopste znaju moj post paid broj mogao biti. Mrzelo me. Da je nesto vazno zvali bi me na fiksni . Ipak sam ustala da uzmem iz frizidera hladnu limunadu, koja je tesko mogla ublaziti vrelinu veceri. Nisam zelela da ukljucujem klimu ostavljajuci da stan ispuni miris lipe. Ipak sam ustala.Malo je nedostajalo da mi casa ispadne iz ruke. Na displeju je pored porukice pisalo cvrcak. Otvorila sam poruku u kojoj je pisalo „MO, IMAS 30 MINUTA. IGOR“
Na trenutak nisam mogla racionalno da razmisljam. Pogledom sam obuhvatila blagi „umetnicki“ nered u stanu i pocela da sklanjam stvari a onda pogledala sebe. Boze, kako bi reagovao da mu otvorim vrata bosa, u izbledelim farmerkama i udobnoj majici, bez trunke sminke i pustene kose? Brzo sam skinula sve sa sebe i usla pod tus. Nisam imala vremena za neko dugo uzivanje pod mlazom tople vode, ali sam pazljivo sredila dlacice svog medjunozja po njegovom ukusu. Dok sam se mazala mlekom za telo razmisljala sam kako sam prethodnog dana na depilaciji pomislila kako su sve zene u stvari mazohiste s obzirom na razne vrste bola koji trpe da bi bile lepe.
Posto nikad ne nosim sat, izasla sam iz kupatila a vidim koliko mi je jos vremena ostalo do njegovog dolaska. Petnaest minuta. Uz donje rublje spremljeno samo za njega, isla je nesto jaca sminka nego inace. Naglasene oci i crveni ruz davale su egzotican izraz mom licu. Uz to je savrseno isla kosa podignuta u spansku pundju i crne visece mindjuse od ceskog stakla. Male, crne duboko izrezane gacice podignute na kukove vizuleno su cinile da moje noge izgledaju duze nego inace.
Obuvam sandale sa izrazito visokom i tankom stiklom i pitam se da li ces se ljutiti sto nisu sa kaiscicem oko zgloba, sto nisu potpuno po tvom ukusu. Kada sam ih kupovala presudio je moj izbor jer sam smatrala da obuca kakvu je ti zelis pristaje samo izrazito visokim i vitkim devojkama dok kod svih ostalih bilo kakvi kaiscici vizuleno skracuju izlged nogu. Slusam potpetice kako odzvanjaju parketom dok iz ladice vadim iznenadjenje za tebe.
Od meke koze poput rukavica, crni korset koji se zakopcava na ledjima. Obavijam ga oko sebe, namestam, petljam po ledjima zatezuci vrpce.Vec su me ruke i ramena zabolela. Gledam u ogledalu kontrast moje bele koze i crne koze korseta. Iako nisam uspela zateci vezice do kraja, posmatram sa zadovoljstvom odraz svoje siluete i sasvim novu liniju koju je dao pravi korset sa vezicama, pa jos od crne koze. Svoje grudi koje su podignute i prikrivene taman toliko do same ivice bradavica, svoj struk izvajan napornim vezbama, gacice podignute da skoro da cine jedinstvenu celinu sa korsetom.
Pre zvona na vratima jedino za sta sam imala vremena bilo je da stavim par kapi parfema na sebe.
Ima nesto perverzno u slici obucenog musakrca i skoro nage devojke. Tajna Maneovog Dorucka na travi.
Dok opusteno vodimo razgovor, zadovoljna svojim izgledom,setam po stanu odlazeci da ti sipam vino.
„Stani ispred mene, mo“ – kazes mi smeseci se. Osecam tvoje dobro raspolozenje i dok te izazovno gledam pravo u oci stajem na metar ispred tebe.
„Rasiri noge i podigni ruke ukrstene iznad glave“ – kazes mi mirnim glasom dok polako ustajes iz fotelje. Obilazis oko mene pazljivo me posmatrajuci ne propustajuci ni jedan detalj. Spustam pogled gledajuci te ispod trepavica, za koje vecina ljudi misli da su vestacke, i dalje ne uspevajuci da sakrijem osmeh. Razmisljam sta bi bilo ako bih jednostavno posegnula za tobom, sklopivsi ruke oko tvog vrata i ponudila ti svoje usne za poljubac. Da li bi me kaznio sto nisam mogla da se kontrolisem?
Kao da znas mozes da citas moje misli, u sta sam mali milion puta bila spremna da poverujem, prstom opisujes crte mog lica prateci zamisljenu liniju preko cela, nosa do usana koje ne uspevaju da ostanu zatvorene na tvoj dodir. Podignem pogled i vidim tvoj osmeh koji je to samo registrovao dok nastavljam da osecam tvoju ruku kako me miluje po vratu i grudima koje se dizu i spustaju prateci moje sve dublje i dublje disanje.
Blago rasirenih nogu, sa obe tvoje ruke na svom struku, primices svoje lice mom tako da samo milimetri dele prostor izmedju nasih usana, mameci i izazivajuci moju reakciju, prekidas tisinu pitanjem „Jesi li bila dobra, mo?“
Umesto odgovora spustam svoje ruke nezno te grleci oko vrata i primicem svoje usne dok na njima ne osetim dodir tvojih. Ne usudjujem se da krenem dalje od neznog poljupca usnama znajuci da ma koliko se pravio hladan neces moci da ne odreagujes. I naravno da sam u pravu. Koji minut kasnije osetim pravi strastan poljubac, koji te odaje ma koliko se ti trudio da sakrijes svoja osecanja i glumis strogocu.
Hvatas me za zglovove, dok mi ruke savijas unazad i gledajuci me pravo u oci pitas „Da li sam ja dozvolio ovakvo ponasanje, mo“ naglasavajuci ime kojim me zoves. U pocetku si me zvao „O“ i rekao da treba mnogo vremena da ime postane „moja O – mo“. Za divno cudo nije mi trebalo dugo.
„Nisi“ progovaram tiho, moleci boga da ti pogled ne skrene na displej mobilnog na stolu gde je jos uvek stajala tvoja poruka.
Jednom sam pogresila. Mnogo. Poverovala da mogu bez njega. Da mogu zavoleti drugog. I jako dugo cvilela i cvrcala i slala mailove ocekujuci da vidim inbox (1). I shvatila da se lako tuge oproste al’ samo ljubav nikada. Posle nedelja koji su se meni cinili kao meseci stigla je samo jedna recenica „Hodi, mo, dodji cvrcku jedan“
„Pa zato, mo, sto vidim da volis da mom imenu dodajes razlicite nadimke…ne marim mnogo ali ipak treba da znas reda i da me mozes zvati samo onako kako ti dozvolim…a za ovaj koji sada koristis nisi trazila dozvolu zar ne mo? Ipak dozvolicu ti da ga zadrzis neko vreme ali pod jednim uslovom…
Zaintresovana mo ?!
…za svaku moju poruku ili poziv on ti se ispise na ekranu… u njemu ima sest slova…sto znaci svaki put kada se vidimo prebrojimo poruke, pomnozimo ih sa slovima i dobijemo broj koji te ceka to vece…nesto kao PostPaid…I tako mo kada zatreperi ekran zatreperis i ti ali i tvoja guza…
Zaintresovana mo?“
Okreni se, mo, kazes dok petljas nesto oko vrpci vezujuci ih cvrsce i do samog kraja. Zadovoljno prelazis rukom po mojoj guzi dok me sasvim blago ne udaris i ne kazes „Hodaj, mo, hocu da uzivam u tvom vecerasnjem izgledu i gracioznom hodu“, vracajuci se u fotelju.
„Gde da hodam? glupo mi je da hodam od zida do zida sobe“ negodujem glasno ali ipak ispunjavam naredjenje trudeci se da odrzim ravnotezu na vrtoglavim potpeticama i da izgledam najgracioznije koliko mogu.
„Kada ti kazem da hodas, hodaces mo. Kada ti kazem da klecis, klecases, mo. Kada ti kazem da pazljivo oljustis svako zrno grozdja pre nego ga stavis u usta, uradices to. Valjda ti je to do sada jasno?“
Te si reci napisao u svom pismu Bluz jednog davnog proleca, kazem kroz smesak secajuci se kakav su efekat imale na mene. Ponekad bi samo po koja recenica iz tvojih pisama bila dovoljna da osetim da sam tvoja. Da ti pripadam. Da te zelim.
„A ti se, mo secas svih mojih reci?“
„Aha“ rekla sam samouvereno. „U jednom pismu si napisao pasus koji je mogao da izazove vrtlog strasti u svakom trenutku, kada si objasnio princip igre po kojoj me ljubis kada ti to zelis, uzimas kada i na nacin koji ti zelis, kada zelis da spavam onda spavam,…“
„Dobro, mo, kad ti sve to drzis u tvojoj glavici, ajde da cujem , na primer, na primer sve poze koje sam te naucio do sada?“
“ Ne znam -prasnula sam u smeh. U stvari znam poze ali ne znam komande na koje treba da ih izvrsavam. Sve bih pobrkala -rekla sam mazno.
Mo, ja sam potpuno ozbiljan.
„CEKAJ“ strogim glasom izrecena naredba je uticala da shvatim da je to sto je meni sitnica ozbiljan propust i da ti neces tek tako preci preko toga.
Spustila sam se na svoja kolena, dvoumeci da li da se izujem ili ne. Te prve poze sam se secala jer sam je isprobavala u svom krevetu jos na samom pocetku naseg upoznavanja. Znala sam da noge treba da mi budu rasirene, stopala na zemlji pripijena, guza na stopalima, ruke ispruzene na butine sa dlanovima okrenutim na gore.
Zauzela sam polozaj koji ni malo nije bio prijatan ni zbog sandala, ni zbog korseta i pokusala da se opravdam shvatajuci da sam previdela nesto sto tebi jako znaci. Najpre sam pogledom procenila vrema kada da ti se obratim a onda rekla “ Izvini, uhvatio si me nespremnu. Daj mi deset minuta na internetu vremena sve cu da obnovim“
“ Mo, ko ti je dozvolio da mi se obratis? -rekao si gotovo zloslutno tiho. „I , da , mo ubuduce ces za to sta i kako gledati imati naredbu, koju ces nadam se zapamtiti“
Spustila sam pogled znajuci da je to deo prve poze. A onda sam cula jos nekoliko sledecih naredbi. Pokusavala sam da iz naredbe shvatim zahtevani polozaj ali trema i strah od kazne za koju sam znala da je neminovna cinila je da gresim. Ti si i dalje mirno sedeo u udobnoj fotelji i upravo ta mirnoca je bila ono sto je kod mene izazivalo blagu jezu. Kroz glavu su mi prolazile poze koje sam se secala, znala sam da treba da klecim na kolenima sa rukama ispred sebe, i znala sam da na HOP treba da u lezecem polozaju odizem i spustam karlicu ali sam isto tako znala da ne mogu da se setim prvih nekoliko poza. Znala sam da svaka od njih ima svoju poruku i da nijedna nije tek tako odredjena, i da ti je dugo trebalo da ono sto si nalazio na netu prilagodis sebi i kompletiras ih i osecanje nelagodnosti sto sam sve to prenebegla sve vise se ocrtavalo na mom licu.
To si verovatno primetio i ti. Jer sledece sto si rekao bilo je „OK, mo. Sada je 23h50. Imas deset minuta do ponoci“
Srecna sto cu imati pravo da ispravim svoju gresku nisam registrovala da si vreme video na mom mobilnom. Brzo sam se konektovala i otvorila svoje sanduce. Otrilike sam znala gde mogu naci to sto trazim zahvaljujuci naslovima koje si davao svojim pismima. Sedela sam na fotelji, rasirenih nogu, uspravnog drzanja i pitala se kako ti izgledam iz profila obasjana svetloscu sa ekrana. Za to vreme ti si upalio nekoliko sveca po uglovima sobe. Pregledajuci strane sa pismima odahnula sam kada sam ugledala naslov – strogim glasom. Osmeh je preleteo preko mog lica kada sam otvorila pismo i nabrzinu pogledom preletela nekoliko objasnjenih poza. Ali nedostajao mi je pocetak i dobro se secam da su u jednom pismu bile objasnjene jos dve poze kojim je celina bila zaokruzena. Cak sam se secala i slike jer je ona bila uvod u igre sa trecom devojkom ali nisam mogla po naslovu da pogodim iza kog pisma se krije. Posmatrao si moju ubrzanost lagano ispijajuci svoje pice i verovatno smisljajuci dalji nastavak veceri. Shvatila sam da birajuci nasumica izmedju 133 pisma nista necu uraditi pa sam se vratila na sam pocetak. A onda je vreme proteklo onako kako mi inace u zivotu protice. Ne uspevajuci da se skoncentrisem samo na ono sto mi je tog trentuka vazno, ponovo sam prozivljavala sve one trentuke kada sam dobila „crvena lampica“ pa kada si bio „ljut“ sto si propustio partiju bilijara, pa sam se raznezila u potpunosti citajuci „razbaruseno pismo“ pa „cutanje“, pa „samo disanje“ pa sam prizeljkivala jos jedan „test“ opisan na pocetku, pa pismo 1,2,3 i opise nekih mirnih veceri koje nikako nisu dolazile na red…a onda sam videla da imam jos minut do ponoci i brzo procitala sve do tada pronadjene poze da bar u njima ne gresim.
CEKAJ – nije bilo potrebno da mi se dva puta kaze. Zauzela sam ocekivanu pozu. Prebacio si se u fotelju u kojoj si mi bio blize. Minuti su se razvlacili kao sati a moje grudi pretile su da iskoce iz korseta dok sam se trudila da disem onoliko duboko koliko su cvrsto stegnute vrpce omogucavale. Iako sam osecala zatezanje misica na butinama, nekako mi je bilo najteze da zadrzim ruke mirne sa okrenutim dlanovima na gore. Miris sveca i treparava svetlost koju su rasipale po prostoriji, ti tako udobno zavaljen u fotelji, ja koja klecim spremna da uradim sve sto zahtevas od mene odjednom su izazvale grceve u donjem stomaku. Znala sam da je to sto sam zaboravila na poze bila moja nesvesna odbrana, jer su upravo one, vise nego bilo sta drugo definisale moju podredjenost.
PAZNJA, IZA GLAVE – poza je u pismu bila samo naglasena ali ne i opisana. Njen opis bio je u prvim pismima koja nisu razmenjena sa sadasnje adrese ali to nije bilo nikakvo opravdanje. Stavila sam ruke iza glave, dvoumeci da li da se podignem iz sedeceg polozaja. Ipak sam zauzela stav, balgo rasirenih nogu, podignuta na kolena sa rukama ukrstenim iza glave.
Cekala sam bilo kakvu tvoju reakciju. Da li radim dobro ili ne? Nije je bilo.
PAZNJA, PRUZI – ove poze sam se maglovito secala da je trebala da sluzi kada bi pozeleo da na moje ruke stavis lisice ili ih vezes na drugi nacin tako da sam iz prethodnog polozaja samo ispruzila ruke ispred sebe, sa dlanovima okrenutim na gore.
PAZNJA, NAZAD – rekao si nesto glasinije ustajuci i pustajuci Enigmu. Logicno sam zakljucila da bi to trebalo da znaci da ruke stavim iza ledja pa sam tako i uradila.
Misticna muzika, pustena malo glasnije pojacala je moje uzbudjenje, pojacavajuci i osecaj straha kada sam u tvojim rukama videla bic. Ipak, osecala sam se sigurno jer za ono sto sledi sam opis poza nasla za vreme provedeno na internetu.
Kleknuo si iza mene i popustio mi vezice na korsetu,svestan da ce ono sto sledi zahtevati od mene veci fizicki napor. Kako mi je prijala tvoja blizina, i tvoj miris.
DOLE – rekao si glasno a tvoja naredba bila je propracena fijukom bica kroz vazduh. Legla sam na ledja.
DOLE; OTVORI SE ponovo uz fijuk bica dovoljno daleko od mog tela ali i dovoljno blizu da osetim strujanje vazduha.
Guza na zemlji,noge rasirene, savijene u kolenima, pete uz guzu,ruke prekrstene iza glave. Znala sam koji polozaj treba da zauzmem ali to ni malo nije bilo lako u sandalama i korsetu. Ostavio si me nekoliko minuta u tom polozaju, prateci moje disanje.
DOLE – OTVORI SE- RUKE DOLE! – rekao si dok si bicem zamahnuo sa obe strane mog tela. Brzo sam ostajuci u istom polozaju spustila ruke hvatajuci svoje zglavke na nogama.
HOP-gore – podigla sam karlicu visoko trudeci se da dam maksimum od sebe.
HOP- dole!
I tako bezbroj puta ponavljajuci sve poze u sve brzem i brzem ritmu. Sve dok nisu postale deo mene, dok nisam bila sigurna sta treba da uradim na koju naredbu da me to ne bi iznenadilo ni da me neko u sred noci probudi.
HOP- gore! – ostavio si me jako dugo u tom polozaju prateci bicom putanju mojih nogu izduzenih maskimalno zbog visokih potpetica, prateci liniju gacica, grudi, dok se nisi zaustavio na bradi.
HOP -dole – cula sam tvoj glas i osetila da si kleknuo na jedno koleno blizu moje glave. „Da li je to sve sto znas, mo?“ cula sam tvoj glas dok sam osetila tvoju ruku kako se zavlaci u moje gacice. Zatvorila sam oci predajuci se potpunosti tvom dodiru. Znala sam da po dodiru osecas da je moja pickica sredjena bas onako kako si ti od mene zahtevao i da si time zadovoljan. Kako sam te zelela, kako sam izvijala karlicu namestajuci svoje zrnce strasti bas pod tvoj prst, dok su izdajnicke kapljice strasti cinile da moje gacice postaju sve vlaznije i vlaznije. Osetila sam kako tvoj prst prodire duboko u moju rupicu, ne stedeci me, izazivajuci ludilo u meni. Bila sam sve vlaznija i izludjenija od iscekivanja. „Skini gacice i diraj se za mene, mo“ tvoje reci gotovo su se stopile sa poljupcem koji se spustio na moje usne.
Skinula sam gacice, dok si se ti vratio u fotelju na samo metar udaljenosti od mene. Odjednom sam se osetila tako nezasticeno i tako otvoreno, sa ribicom izlozenom tvom pogledu, vlaznom i crvenom od strasti. Krenula sam desnom rukom ka drazici koja je vapila za dodirom, dok sam gotovo instiktivno levu prebacila preko lica zaklanjajuci pogled kao sto sam i inace cinila kada sam u tisini svoje sobe mislila na tebe. I onda sam shvatila da ne mogu. Da se stidim. Da mi je tesko da se opustim. Da sam mogla da mastam naga o tebi ali da sam uvek do orgazma dolazila pod pokrivacem.
„Ne mogu“ rekla sam toliko tiho da sam se pitala da li sam samu sebe cula. Ti si me cuo. Nisam smela da ustanem i dodjem do tebe ali sam se podigla i cetvoronoske dopuzala do tebe. Spustila sam glavu u tvoje krilo, ponavljajuci nekoliko puta istu recenicu „Ne mogu“.
Cinilo mi se da je prosao vek dok nisam osetila tvoju ruku na mojoj kosi. Skinuo si par snalica pustajuci je da se prospe preko tvojih butina. Kada sam osetila kako provlacis ruke kroz moju kosu osmelila sam se da pocnem da milujem tvoje butine, od kolena do prepona, klececi ispred tvojih rasirenih nogu. Jednom rukom skupio si moju kosu i cvrsto je stegao prisilivsi me da savijem glavu unazad dok si drugom dodirivao moje grudi igrajuci se sa bradavicama.
„Mo, tvoje vecerasnje ponasanje zahteva ozbiljnu kaznu, to ti je valjda potpuno jasno. Naravno posle te kazne bice ti dozvoljeno da ispravis gresku ali najpre moras da znas za sta ces sve biti kaznjena. Razmisljao sam, mo , kazna ne mora uvek da bude bolna po tebe. Mogao bi da se igram sa tvojim granicama. Recimo, recimo, mo daces oglas na serbian cafe-u. Oglas u kome trazis jos jednu robinju da zajedno sa tobom udovoljava tvom gospodaru. Oduvek si volela da se igras, mo. Evo igraj se sada. Ako se niko ne javi ja cu ti oprostiti kaznu ali ako se neko javi upotrebices svu svoju inteligenciju, mastu i snalazljivost da je privolis na igre. Naravno, mo, prepiska ce biti pod mojom kontrolom“
Mislim da u mojim obrazima nije ostala kap krvi. Pocela sam da se tresem kao list na vetru.
„Sta je, mo, gde je onaj veseli smeh sa pocetka veceri? Pa tebe su uvek privlacile igre, opklade, rizici gde je sad tvoja hrabrost. Pazi , mo verovatnoca da ti se niko nece javiti je ogromna. Kao i kazna koju si zasluzila sa nizom svojih propusta veceras. Sta je bilo, cvrcku?“
I pre nego sto su moje usne stigle da izgovore CRVENO na njih se spustio poljubac. Kako sam te bila zeljna i kako sam odahnula shvativsi da je to samo kazna pod recimo…
Spustila sam svoje prste na dugmice tvojih farmerica, gledajuci te pravo u oci. Nisi me zaustavio. Pod svojim dodirom osetila sam kako izbocina u pantalonama postaje sve veca i veca. Polako sam otkopcavala dugme po dugme. Zelala sam da ucinim sve za tebe iako sam strepela da neces biti zadovoljan mojom tehnikom. Znala sam da cu je vremenom popraviti uceci od tebe na koji nacin ti mogu najbolje pruziti zadovoljstvo.
„Mo, ne pocinji nesto ako nemas nameru da ides do kraja!“ – jasno si mi rekao ali se ja nisam obazirala. Lagano poput lahora dodirnula sam tvoju muskost obasipajuci je neznim poljupcima, celom duzinom. Vrhom svog jezika izludjivala sam tvoj glavic dok sam rukom cvrsto isla gore -dole, a onda sam ga stavila u usta. Duboko. Osecala sam tvoje pokrete i kako mi ponestaje daha, i kako mi se u uglovima ociju skupljaju suze ali sam zelela da ucinim sve da ti udovoljim.
Dalje sam mozda nespretno ali iz ljubavi i zahvalnosti, pratila tvoja uputstva i ubrzo sam osetila da se blizi tvoj vrhunac. Osetila sam prve kapljice sperme u ustima i instiktivno reagovala pomerajuci glavu unazad. Ostatke tvoje vrele sperme osetila sam po svojim grudima. Nisam smela da te pogledam u oci. Samo sam tiho promrljala „molim te, izvini“. Cutao si. Nekoliko minuta uzivao u prijatnoj omamljenosti posle orgazma. „mo, znas sta sad sledi -pitao si dok si odvezivao vrpce na mom korsetu. Idi do toaleta, skini korset i naga legni na stomak sa jastukom ispod njega i rasirenih nogu me cekaj, mo“.
Uradila sam sve sto si mi rekao. Iz kupatila otisla u spavacu sobu. Legla na stomak stavivsi jastuk ispod sebe koji je moju guzu izdigao jos vise, rasirila noge i cekala sta ce dalje biti. Osluskivala sam zvuke iz dnevne sobe. Cinilo mi se da si pustio televizor i da cujem prenos neke utakmice. Znala sam sta sledi i zelela da se dogodi sto pre.
Iscekivanje me izludjivalo…
Autor: zandali
