Pocetak sedamdesetih (vidi se da sam matora), živjeli smo u stambenoj zgradi, koja je imala i zajedničke prostorije. U prizemlju zgrade su bili podrumi i tzv. „veš kuhinja“. Tu su žene iz zgrade, one koje nisu imale veš mašinu prale veš, bio je kotao, stavljen u ložište, bila je betonska kada, da je tako nazovem, česma, jedan otoman (za odmor), sto (za kafu). A u jesen tu se pripremala zimnica. Veš kuhinja je imala i dvoja vrata, jedna što su vodila do šupa, a druga u stubište.
Starija djeca su na tim vratima koja vode u podrum izbusili rupe, doduše male, ali se moglo vidjeti sve u prostoriji. Nama djeci je bilo najdraže da se sakrijemo u podrum i da gledamo kroz rupe na vratima, slušamo šta žene pričaju.
Jednog dana sam ušla u podrum kad je moja majka pripremala paprike za zimnicu, napolju je padala dosadna kiša. Čula sam prigušeni smijeh i pogledala kroz rupu na vratima. Vidjela sam komsiju kako prica sa mojom mamom. Komsija koji je bio susta suprotnost mom ocu, koji je bio tih i povučen. Bio je viok, ali mršav, bio je visok, krupan, bučan, a mi djeca smo ga se bojali.
Smijali su se, a on je pošao rukom za grudi moje majke. Ona mu je rekla „nemoj Mićo, vidjeće nas neko“, ali Mićo nije mario za to. Vidjela sam da se ni moja majka nebrani puno. Zaključali su vrata prema stubištu, on je raskopčao pantalone i rekao joj da ga puši. Čula sam je kad mu je rekla „nemoj, znaš da mi se gadilo prošli put“, on je odgovorio „prošli put ti je bilo prvi put, rekao sam ti da ćeš za par pute tražiti sama“.
Majka je imala dugu crnu kosu, on je uhvatio za nju i kad je ona počla da kaže „Mićo“ on joj ga je gurnuo u usta. Neznam koliko joj ga je vremena držao u ustima, meni se učinilo jako dugo. Onda ga je izvadio,rekao da se okrene, zadigao joj haljinu, nageo j preko stola, skinu joj gaće i gurnuo joj ga u picu.
Gledala sam ga odnazan i kako mu guzovi idu napred, nazad. Majka je stenjala i tiho govorila „to Mićo, to“. On je odjednom uzdahnuo i sve je stalo. Majka mu ga je na česmi oprala, a onda je i sebe. Izašao je, a ona je nastavila da radi kao da nije ništa bilo.
Nisam znala šta ću, voljel sam oca, ali majku još više.
Nekoliko puta sam još primjetila da majka gleda kroz prozor i kad se komšija Mićo vraća sa posla da silazi u veš kuhinju, nikada više nije govorila „nemoj, gadimi se“.
Najviše sam voljela nedjelju, tada sam išla sa ocem u grad, prije podne bi otišli do Čaršije, on na kafu, a ja na kolače, onda smo išli sa rajom od oca na utakmice, a predveče smo dolazili kući i nosili ćevape mami koja je spremala kuću.
Jedino komšija Mićo nije volio fudbal.
Autor: ajla
