Po povratku iz Japana imao sam par meseci vremena da oporavim bolni glavić mog kurca od pretesne Miyukine pičkice i ustašca. Naravno to vreme sam iskoristio i da se pripremim za odlazak na rad na bušotini, kako je pisalo u ugovoru. Moram da priznam da sam malo bio razočaran je*am narednih godinu dana, koliko je trajao ugovor, video sebe negde na dalekoj jebenoj pučini mora na nekoj bušotini sa još 5-6 idiota. Iskreno, nisam imao iskustva sa radom na bušotini, ali sam po pričanju nekih mojih bivših kolega znao da je to dosta teško i dosadno. Vas 5-6 budala ste osudjeni na rad i druženje na malom prostoru i već posle pa*edmica gledate kako ćete jedan drugoga baciti u more od besa.
Ono što mi je ulepšalo dan bilo je pismo iz firme. Pored pratećih dokumenata i uputstva u njemu su bile i karte za mesto Guadiaro. Pošto nisam imao pojma gde je to, pretpostavio sam da je u Španiji, je*am na kartama imao presedanje u Madridu. Brzo sam se raspitao i saznao da je to mesto na obali Sredozemnog mora. Odlično, bar ću biti relativno blizu kuće, a i Španija mi je zvučala obećavajuće.
…
U prelepom suncem okupanom Madridu sam samo 15-tak minuta čekao na voz koji je trebao da me odveze do Guadiara. Extra voz, udoban, brz kvalitetan, samo bez vagona za pušače i bez vagon restorana. Taman je počela da me hvata nervoza zbog toga, a mi smo već ušli u stanicu. Izašao sam iz klimatizovanog vagona i zapahnu me jaka vrelina španskog sunca. Odmah sam potražio neki kafić i još sa ulaza izgovorio jedine dve reči na španskom koje sam znao:
– Cerveza porfavor…
Brkati konoba*e nasmeja i odmah mi tresnu ogromnu kriglu hladnog piva na sto.
– Iz daleka? – upita on na engleskom, verovatno shvativši po mom lošem španskom da sam stranac.
– Prilično…
– Biznis… Provod? – upita on ponovo.
– Biznis… – rekoh ja prosipajući poslednje kapi piva u moje suvo grlo – Dajte mi još jedno i ovoga puta jedno za vas…
– O, hvala… – reče on radosno i ode da nam natoči pivo. Ja iskoristih to vreme i uzeh kompanijski mobilni koji sam dobio pre puta da ih nazovem. Nakon informacije da je kompanijski čovek već u gradu i da će doći po mene za nekih sat vremena, nakon što obavi neke poslove, ja se opustih i prepustih odličnom španskom hladnom pivu.
U kafani smo ja i jedan par za susednim stolom bili jedini gosti. Konobar je nešto radio za šankom, a tiha muzika sa neke lokalne radio stanice je išla iz zvučnika. Tada je u kafanu upao Latino laver… Tako ja zovem one momke latino porekla koji jako drže do svog izgleda. To su one osobe, po meni uglavnom iskompleksirane svojom malom visinom. Mada mora se reći da je imao skladno i lepo telo. Duga kovrdjava kosa mu je padala na ramena. Delovala je masno je*e presijavala od prevelike količine ulja i gela na sebi. Muške crte lica sa bradom starom dva dana, crne prodorne oči. Na sebi je imao bele pantalone i belu košulju što je još više isticalo njegovu tamnu latino put. Na maljavim grudima mu se presijavao zlatni lanac, dovoljno debeo da njime možeš vezati kravu.
– Ola… – iznenadio me je prišavši mom stolu uz osmeh koji je pokazivao njegove prelepe bele zube.
– Hello – uzvratih gledajući u njega.
– Dule? – upita on pomalo nesigurno…
– Ja sam… Vi mora da ste…
– Esteban, al me svi zovu Čiko… – reče on pružajući ruku.
– Drago mi je Čiko… sedi.
– Mislim da nemamo puno vremena… čekaju nas…
– Ma za jedno pivo uvek će biti vremena…
Čiko sede za stolom i mi nazdravismo novom poznanstvu uz pivo. Uz piće Čiko mi objasni da ćemo raditi na nekoj eksperimentalnoj bušotini pored nekog sela na sat vremena od Guadiara. To je bila bušotina u izgradnji i tek je trebalo nakon ispitivanja da se vidi da li će se tu vaditi nafta ili ne. Ubrzo smo se vozali lokalnim putevima u džipu. Po njegovoj brzoj vožnji i po tome što ne obraća puno pažnje na put shvatio sam da Čiko odlično poznaje ovaj kraj. To mi je potvrdio time što mi je rekao da je rodjen nedaleko odavde. Kad sam stigao mom iznenadjenju nije bilo kraja.
Stali smo na nekom proširenju koji su bageri i mašine izravnali tik uz more. Tu je bilo par kontejnera i kamiona, kao i nekoliko čamaca vezanih za mol uz obalu. Na nekih 400-500 metara od obale izdizala se je ogromna platforma koja je štrčila iz mora kao neko čudovište. Odlično, bar neću biti negde daleko na pučini. Uzeli smo stvari i seli u čamac. Čiko veštim manevrisanjem napusti mol i mi krenusmo ka platformi.
…
Sedeo sam u kancelariji preko puta glavnog čoveka na platformi. Filipe je bio Italijan i rukovodio je platformom. Bio je to debeljuškasti 50-to godišnjak, snažne gradje čiji autoritet nije dolazio u pitanje. Objasinio mi je da je na platformi stalno prisutno 11 osoba za koje ću morati da spremam jelo, što mene obradova jer neće biti previše posla. Isto tako, sve što mi bude trebalo, da tražim od Čika koji je zadužen za nabavku, iliti što se kaže zadužen za kontakt sa spoljnim svetom.
– Idemo sad da vas upoznam sa osobljem – reče Filipe i ustade sa stolice.
Ušli smo u ogromnu prostoriju koja je ujedno bila i trpezarija. Svi su sedeli tamo i čekali da upoznaju novog kuvara. Pored mene, Čika i Filipea tu su bila još petorica muškaraca i tri žene. Upoznali smo se, ali ja nisam uspeo da ih sve upamtim odjednom. Biće vremena. Popili smo kafu i malo proćaskali, a onda su se svi razbežali svojim poslom, a mene Čiko povede da mi pokaže moju sobu.
– Evo… ovo je tvoja rezidencija – reče Čiko otvarajući vrata moje kabine – moja je ova odmah preko puta tvoje. Ako ti nešto zatreba slobodno zovi.
– Hvala… – ušao sam u iznenadjujuće prostranu kabinu i zalupio vrata za sobom. Prvo što sam uradio je tuširanje i raspakivanje stvari. Onda sam zapalio cigaretu, jer je moja soba bila jedino mesto na platformi gde sam to smeo da uradim.
Nakon sat vremena, osvežen, uputih se ka kuhinji da se upoznam sa svojim radnim mestom. Iako je bilo dosta tesno za moje potrebe bio sam zadovoljan. U kuhinji je bilo sve što mi je potrebno. Olakšavajuća stvar je bila ta što se jelovnik unapred znao za svaki dan, tako da što se tiče posla neću se baš satirati od rada, jer ću neke stvari moći pripremiti unapred. Odlično. Bio sam zadovoljan je*u mi se nekako sve kockice namestile. Na brzaka sam pretresao kuhinju, očistio svinjac koji je prethodni kuvar ostavio i napravio spisak namirnica koji sam predao Čiku.
Naredni dani su prolazili dosta dosadno za mene. Svi zaposleni na platformi su bili razbacani kud koji mili moji, tako da nikoga nisam sretao u toku dana. Ja sam imao relativno malo posla koji sam brzo završavao i ostajalo mi je puno vremena sa kojim nisam znao šta ću. S nestrpljenjem sam čekao da se Čiko vrati iz nabavke i donese mi novine i časopise koje sam mu naručio još juče, kako bih ubijao slobodno vreme.
Sedeo sam u svojoj sobi i dremuckao kada sam začuo kucanje na vratima. Ustao sam i otvorio. Ispred je stajao Čiko sa gomilom novina i časopisa u rukama. Uz osmeh mi ih pruži.
– Izvoli… – reče.
– Hvala… Jesi li za hladno pivo?
– Može… – reče on i udje u sobu.
Otvorio sam nam po pivo i sedosmo na pod jedan preko puta drugoga. Tada sam bolje upoznao Čika. Uz pivo mi je ispričao svoju životnu priču. Kako je bio zaljubljen u jednu devojku i nameravao da se njome oženi. Medjutim, kada se je vratio iz vojske ona se je udala za drugoga. Od tada je razočaran u ženski rod i ne ulazi u nikakve veze sa njima. Predao se je učenju, što mu je kasnije pomoglo da dobije dobar posao u dobroj kompaniji.
– Ništa… moram da idem – rekoh ja ustajući sa poda – treba da spremim večeru.
– OK – reče Čiko – Ako ti je dosadno, dodji posle večere kod mene na piće…
– Hoću…
Večera je brzo prošla. Svi su ustali i polako počeli da napuštaju prostoriju svojim poslom. Dva radnika odnekud izvadiše šah tablu i počeše da redjaju figure. Tada mi pridje jedna radnica. Ženica svojih 40-tak godina, lepog lica, ali jako mršavog tela. Podsećala me je na Olivu popajevu devojku iz crtaća.
– Večera je bila izvrsna – reče ona uz osmeh.
– Hvala – rekoh ljubazno i umalo ne prasnuh u smeh kada sam čuo.
– Ja sam Olivija, ako si slučajno zaboravio… – (kako slično sa Olivom iz crtaća).
– Drago mi je…
Olivija mi tada značajno namignu, mada nisam znao šta to znači, da li poziv na nešto ili samo onako šeretsko namigivanje i okrete se da izadje. Pokazala mi je svoj koščato dupe u radničkim pantalonama. Inače ona je slovila za najškolovaniju osobu na platformi jer je brinula o svemu vezanom za računare. Da, bila je inženjer informatike. Vau…
Brzo sam sredio kuhinju i uputio se ka svojoj sobi. U trenutku kada sam gurnuo ključu bravu otvoriše se vrata preko puta moje i na njoj se pojavi Čiko. Bio je go, samo u belim boxericama.
– Hajde, poziv za piće važi još uvek…
– Daj mi vremena samo da se istuširam…
– OK.
Brzo sam se sredio u kupatilu, obukao samo neke pamučne bermude i zakucao na njegova vrata. Čiko se nije trudio da se obuče. I dalje je bio samo u boxericama. Ušao sam u sobu koja je bila znatno manja od moje, ali imala udobniji nameštaj. Smestili smo se u fotelje jedan preko puta drugog.
– Večeras je veče tekile – reče Čiko iznoseći flašu žestine na sto.
– Oho… neće ovo na dobro da izadje – rekoh ja šaleći se.
– I… jedno iznenadjenje – Čiko izvadi iz friza tanji*a nekom hranom – Morska salata koju sam ja spremio. Znaš, ja sam kuvar amater, pa bi mi tvoje mišljenje jako puno značilo. Ovo je moja salata od morskih plodova.
– Ohooo… – iznenadih se ja. – Hajde da probamo… Mmm… ovo i nije tako loše. Šta više, odlično je…
Čiko je sedeo ozaren od sreće preko puta mene kao da je dobio medalju na Olimpijadi.
– E pa u to ime da nazdravimo… – reče on i podiže čašu.
Veče nam je teklo u grickanju stvarno predivne salate i ispijanju tekile. Pričali smo o svemu i svačemu, a najviše o poslu. Medjutim, kako je vreme prolazilo, moj pogled je sve više privlačilo njegovo medjunožje. Šta više, da li od tekile ili zato što sam napaljen, Čiko je počeo sve više da mi se svidja. Svemu tome je doprinosilo i njegovo ponašanje. On je sedeći u fotelji preko puta mene veoma često, ne znam da li svesno ili nesvesno hvatao svoje medjunožje i premeštao mališana. Nisam bio siguran da li to radi onako kako to rade svi muškarci slobodni u muškom društvu ili me je provocirao. Rešio sam da to veče to i doznam.
Odigao sam jednu nogu na fotelju i značajno promešao svog macana i namestio ga u položaj kako se može dobro ocrtati da ga Čiko vidi preko tkanine. Njegovom pogledu ne promaknu ovaj moj mali manevar. I dalje smo pričali neke bezvezne stvari i povremeno jedan drugog provocirali svojim pokretima. Čak su nam se i kite malo nadigle što se videlo dobro preko tkanine.
– Nego da te pitam – rešio sam da temu prenesem na polje koje mi odgovara.
– Reci…
– Kako je ovde što se tiče sexa? Ipak godinu dana ovde na platformi bez sexa…
– Pa zavisi kako se snadješ. Ja trpam jednu prodavačicu kod koje nabavljam namirnice… Možda bih mogao i tebi nešto da sredim…
– Da, ali ja ne napuštam tako često platformu kao ti.
– Znam… – reče on kao tužno – … a ove tri koleginice… Pa ne znam… Nisam pokušavao, al mislim da tu nema ‘leba. A i meni se nešto ne svidjaju.
– Pa šta onda ja da radim…
– Ne znam… smislićemo već nešto…
– Dok ti smisliš, meni će muda ekplodirati – rekoh ja značajno muljajući po mom medjunožju.
– Pa dotle moj amigo, ostaje ti samo da drkaš, što svi mi dosta često radimo…
– Zajedno ili sami..? – rešio sam da udarim u centar.
– Kako? – upita pomalo naivno Čiko.
– Pa jel drkate sami ili zajedno. Čuo sam da je u društvu lepše…
– Ti to mene provociraš – reče Čiko uz tajanstveni osmeh.
– Pa ako ti prija… provociram…
– Pa nije da nisam… Drkao sam u društvu, pa čak…
– Pa čak…?
– Ne znam… ne bih sada o tome…
– Ma hajde… mislim da se već toliko znamo – rekoh ja i bezobrazno spustih bermude i izvadih napolje svoj poludignuti kurac.
– Mogli bi sada zajedno da izdrkamo – rekoh mu ja lagano svlačelći kožicu sa svog kurca. Posmatrao sam njegovu reakciju. Čiko se lagano obliznu jezikom gledajući u moju kitu i polako ćuteći svuče svoje boxerice i izvuče prelepi komad kurca. Iako je bio relativno tanak, bio je podosta dugačak. Nekako nisam očekivao tako dugačak kurac kod tako niskog čoveka.
Sedeli smo jedan preko puta drugog, raširenih nogu, spuštenih gaćica nadrkavajući kurčeve i sa smeškom se gledali. Bili smo jako napaljeni, što od tekile, a što od cele ove situacije. Erotika je mogla nožem da se seče u vazduhu. Tiho smo disali, a kurčevi su nam bili nadignuti do pucanja što se videlo po napetim žilama i plavičastim venama, kao i modrim glavićima.
– Nije ovo ni tako loše – reče Čiko.
– Može da bude i bolje… samo ako se ti slažeš…
– Kako…?
Nisam mu ništa rekao. Ustao sam lagano iz fotelje i u dva koraka bio ispred njega. On je i dalje sedeo u svojoj fotelji. Skinuo sam svoje bermude i spustio se na kolena ispred njega. On je i dalje nadrkavao svoj šiljati kurac. Uhvatio sam ga za kolena i lagano mu raširio noge. Nije se opirao. Uhvatio sam ga za ruku kojom je drkao svoj kurac i sklonio je u stranu. Njegova tvrda kita kao praćka ga udari po stomaku i ja je nežno dohvatih rukom. Čiko tiho uzdahnu od zadovoljstva. Spustio sam glavu i nežno uzeo njegov glavić u usta. Osetio sam prijatnu toplinu njegovog glavića u ustima. Mirisao je predivno. Počeo sam da mu oblizujem glavić i usisavam ga ustima. Čiko spusti svoje ruke na moju glavu i to mi bi znak da ga progutam celog. Usisao sam njegov tvrdi kurac duboko u grlo. Čiko tiho kriknu i izvi svoje telo od zadovoljstva. Prijala mi je ta potčinjena pozicija. Čiko je sedeo raskrečen u fotelji kao neki kralj, dok sam mu ja čučeći na kolenima pušio kurac. Obojica smo dahtali i mumlali od zadovoljstva.
– Ahhh… Madre… ovo je divno – reče Čiko dahćući.
Ispustio sam njegov kurac iz usta i pogledao ga onako musav.
– Može da bude i bolje…
– Znam… – reče on dahćući – samo ako ti to želiš…
– Želim…
Nismo govorili ništa. Okrenuo sam se na kolena ledjima prema njemu. Čiko ustade iz fotelje i brzo spusti svoje boxerice koje padoše na pod. Klečao sam u kerećem položaju i drhtao u isčekivanju. Istrtio sam svoju guzu što više ka njemu. Kurac mi je pucao od naprezanja. Čiko kleknu iza mene i prisloni svoj kurac na moj guzni procep. Vrelina njegovog kurca na mojim guzovima, kao i sok koji je curio iz njega i kapao mi po ledjima me napali još više. Čiko uhvati rukama moje kukove i namesti vrh svog glavića na ulaz u moj čmar.
– Ahhh… – kriknuh od zadovoljstva kada ga Čiko bez pardona sjuri u moje dupe. Probušio me je kao mačem. Ostao je tako na tren zabiven do jaja u meni i polako zavrteo kukovima u krug što mene još više izludi. Počeo sam da mešam kao neka kurvica dok mi je kurcem rovario po crevu.
Tada Čiko izvadi svoj kurac skroz napolje. Ja se refleksno pomerih unazad tražeći guzom njegov kurac. Osetio sam hladan vazduh u moj razjapljeni čmar. Onda ga je ponovo nabio u mene do jaja.
Tada je nastala jebačina. Jebačina kakvu i pored mog velikog iskustva nisam doživeo. Naime, Čiko je svaki put svoj kurac vadio napolje, skroz iz mene, da bi ga nakon par trenutaka ponovo nabijao do jaja u meni. Svaki put je njegov kurac izlazio iz mog čmara i kao da je uzimao zalet, ponovo se krvnički zabijao u moju utrobu do jaja. Jako mi je prijalo. Takav način njegovog jebanja je nabijao vazduh u moje crevo i pri narednom prodoru njegovog moćnog kurca taj vazduh je morao napolje. Pri tom ja sam prdeo. Da svako probijanje njegovog kurca je nabijalo novu količinu vazduha u moje dupe, pa je višak morao napolje. Čiko me je jebao kao konj, a ja sam prdeo kao kobila. Ohhh, kako sam prdeo… Ohhh, kako me je jebao…
Napaljeni svime time mi ubrzasmo naše kretanje. Sada ga Čiko više nije vadio skroz do kraja. Njegov glavić je ostajao u mom dupetu, a on je ubrzavao ritam. Ritam ludila i svršavanja. Ja sam napaljen vrteo guzom, mešao i sve se jače nabijao na njegov tvrdi kurac.
– Evo me… ohhh… – Čiko tiho kriknu, nabi mi ga do jaja i ja osetih njegovo vrelo seme kako mi ispunjava crevo. To je bio okidač i za mene i ja počeh da prskam spermu po podu ispod sebe.
– Toooo…. uhhh… – dahtao sam u transu svršavanja – Nabij mi ga… ohhh… još… još… cepaj me….
– Arghhh… – konačno kriknu Čiko i zastade. Odvojio se je od mene i njegov kurac ispade iz mog dupeta. Na podu šljapnu pozamašna količina njegove sperme.
Ja sam se samo okrenuo na ledja i pružio iscrpljen po podu. Obojica smo bili znojavi i zadihani od sexa. Čiko sede pored mene i poče rukom da mi miluje grudi i stomak.
– Ovo je bilo divno… – reče on tiho.
– Kako li tek jebeš, kada ovako drkaš – rekoh ja na šta se obojica nasmejasmo.
…
Narednih godinu dana rada na platformi, Čiko je redovno opsluživao moju guzu svojom dugačkom tvrdom kurčinom na obostrano zadovoljstvo. On je bio moje redovno sledovanje sexa tokom tih godinu dana.
Naravno ne i jedino, a o tom, potom…
Autor: nszver
