Prolećno spremanje. Nisam ni znao da se za sve ove silne godine nakupilo toliko nepotrebnih stvari što po stanu, što u garaži. Izgubio sam ceo vikend na spremanje što je rezultiralo ogromnom količinom nepotrebnih stvari koje je trebalo izbaciti. Bilo je tu svega i svačega, od nepotrebnih i neispravnih delova za motor, preko starog šporeta, do raznoraznih sitnica svakakve vrste. Ne bih ja to ni radio, nisam ja baš toliki domaćin, nego, nakupilo se je stvari da sam imao problem da parkiram motor u garažu.
Na kraju, stvar je bila u tome što je to bila pozamašna gomila stvari i već sam se zamislio kako ću to izbaciti. Pre svega trebao mi je neki auto sa prikolicom ili nešto slično, a isto tako nisam ni znao gde sve to mogu baciti.
Rešenje mi je ponudio moj drug Mita sa kojim sam pio pivo. Posle napornog rada rešio sam da počastim sebe pivom i sperem prašinu od čišćenja i spremanja. U mom kafiću sam naleteo na drugara Mitu i uz pivo mu se požalio na moj problem. Tada mi je rekao:
– Ma što si blesav. Pa oglasi su puni ljudi koji otkupljuju stare stvari…
– Stvarno?
– Da. Mislim da čak nisi ni morao da spremaš, već ti oni očiste podrum do svake sitnice…
– Dobro, to sam morao sam da uradim, jer ni ja nisam znao šta mi od stvari treba, a šta ne, dok ne pogledam.
– Ma da. Samo okreni oglase i nazovi…
– Extra, onda zbog ove info, popićemo još jednu turu… – rekao sam i mahnuo konobarici.
…
Sutradan sam tako i uradio. U oglasima je bilo dosta njih koji su se nudili da otkupe stare stvari iz šupa i garaža. Pošto mi je cilj bio da se moje stvari samo iznesu iz garaže, nazvao sam prvi oglas i rešio da pristanem na bilo koju cenu. Javio mi se muški glas, kome sam u par reči objasnio šta treba i dogovorili smo se da dođe taj dan popodne.
Stajao sam ispred zgrade čekajući da se kupac pojavi. Mirno popodne je prekinuo prodorni zvuk malog motora. Tada se iza ćoška pojavi tricikl. To vam je onaj teretni motor, čiji je teretni deo napred, a njega gura mali motor zavaren na šasiju. Tricikl zastade tik ispred mene i zapahnu me miris benzina i plavičasti oblak izduvnih gasova. Tek kada je sišao sa motora, skinuo građevinsku kacigu sa glave i naočare video sam da je u pitanju veoma mladi Rom. Bio je sitne građe, mršavog tela i prelepog lica.
– Zdravo… – reče on pokazujući mi bele zube razvučene u osmeh. – Za stare stvari?
– Jeste. Ostavi tu motor i idemo dole do garaže da pogledaš…
– OK.
Ubrzo smo bili u garaži. Rifat, kako je rekao da se zove, preturao je po mojim stvarima. Trudio se da izgleda kao stručnjak, premeštajući stvari i zagledajući ih da se uveri koliko vrede.
Ubrzo je od jedne napravio dve gomile stvari, što mi u početku nije bilo jasno. Onda je značajno pokazao rukom na veću gomilu i odvažno rekao:
– Slušaj gazda… Za ovo ovde ću ti dam dvaes evra, a ovo ostalo mi ne treba…
– Ne, ne, ne… – pobunio sam se.
– Slušaj, ne mogu više… Pa i ja treba nešto da zaradim… – počeo je da kuka.
– Ne, nisi me razumeo… Evo daću ti sve za 15 evra, ali pod jednim uslovom…
– Kojim?
– Prvo gore u stanu imam još stvari. Dajem ti sve za 15 evra, ali da sve odneseš. I ove što si izdvojio da ti trebaju i ove koje si mislio da mi ostaviš. Meni to ne treba, a nemam kako da ih iznesem.
– Pa ne znam… – trljao je rukom bradu i kao tvrdio Pazar.
– Vidi, nemam vremena za zajebavanje. Petnaest evra i nosiš sve ili ostavljaš sve. Razmisli… – rekao sam odlučno i izašao ispred garaže da pripalim cigaretu.
– Ok… – reče Rifat posle kraćeg razmišljanja izlazeći iz garaže.
– Onda dogovoreno – rekao sam i pružio mu ruku. Rifat prihvati moju ruku i ja sam se iznenadio snagom njegovog stiska za tako sitnog čoveka.
– OK… – reče on. – Sada ću da spakujem ove stvari, a sutra ću doći po ostalo što ti je u stanu.
– A ne… – Bojao sam se da me ne ispali i odnese ove stvari, a ostavi mi gomilu koja mi je smetala u stanu. – Prvo ćeš pokupiti stvari iz stana, a sutra dođi po ovo…
– Pa znaš, lakše mi je ovako…
– Ne. One stvari u stanu mi smetaju i njih uzimaš prvo. Hoćeš, nećeš…
Na kraju je pristao. Pomogao sam mu da spustimo stvari koje sam upakovao u kutije. Bilo je tu svega i svačega. Od starih kućnih aparata, garderobe koja mi više nije trebala do dve pune kutije časopisa i novina. Rifat natovari svoj tricikl i ode u oblaku dima. Zadovoljan, otvorio sam pivo i seo u svoju omiljenu fotelju da gledam TV.
Sutradan se je Rifat pojavio na vreme. Ovoga puta ga nisam čekao ispred zgrade, već kada sam čuo njegov bučni tricikl, sišao sam polako iz stana. Brzo smo utovarili stvari i tada mi se Rifat gotovo ponizno obrati.
– Znaš gazda… imam problem…
– Reci…
– Zaboravio sam pare… znaš nije prevara… evo ako hoćeš istovarićemo stvari pa ću doći sutra….
Iskreno, uopšte mi nije bilo do para tako da mi je bilo svejedno. U stvari, meni je najviše bilo da mi samo neko iznese to đubre iz stana, a ako zaradim pritom nešto, super… ako ne… nikom ništa.
– OK… – rekao sam – Uzdam se u tvoje poštenje. Teraj ti sada ovo, a sutra mi donesi pare…
– Hvala gazda… Dobar si ti čovek…
Popeo sam se zadovoljan u stan. O parama uopšte nisam ni razmišljao, jer sam se rešio ogromne gomile bespotrebnih stvari koje bih ja morao nekako da izbacim.
…
Iz popodnevnog dremeža me je probudilo zvono na vratima. “Ko li je sad?“ pomislio sam i mrzovoljno ustao iz fotelje. Kada sam otvorio vrata: IZNENAĐENJE… Ispred mene je stajao Rifat. Jedva sam ga prepoznao. Sada je za razliku od radnog odela bio obučen u uske farke, a gore je nosio neku fensi majicu pripijenu uz njegovo vitko telo. Gusta crna kosa mu je bila začešljana u stranu i puna gela da se je šljaštila od sjaja.
– Dobar dan… – nazva on. – Evo ja gazda krenuo do grada, pa rek’o da ti donesem novce…
– Ooo… – bio sam stvarno iznenađen. – Hajde uđi, jesi li za jedno pivo?
– Može… – reče on prolazeći pored mene u stan. – Ali samo jedno, znaš moram do grada…
– Ma nije problem…
Seli smo u dnevnoj sobi. Rifat se je smestio u fotelju i bezobrazno raširio noge. Ipak je to bio zgodan momčić svojih 18-19 godina. Zgodno, vitko, mlado telo, tamna put i očaravajući osmeh mi provukoše misao kroz glavu da bih možda mogao da ga iskoristim. Isto tako, pomislio sam i ako ne bude ništa, neću se nešto lomiti jer sam smatrao da će se kratko zadržati, pa neće biti vremena da nešto pokušam.
– Jedva sam te prepoznao, baš si se picnuo… – rekao sam dodajući mu pivo.
– Jebi ga gazda. Ono je bilo radno odelo, a sada idem u grad… i mi cigani znamo da se doteramo…
– Pa šta ima u gradu… nađe li se nešto?
– Pa ima… znaš, tu i tamo… – reče on skoro pa stidljivo.
– Jebi ga… doterao si se kao za doček Nove Godine, moraće nešto da padne večeras…
– Pa potrudiću se…
– Gde obično izlaziš? – pitao sam reda radi.
– Ma pusti sada to gazda, nego hoću nešto da te pitam…
– Pitaj…
– Al’ iskreno da mi kažeš…
– Ne vidim razlog zašto bih te lagao…
– Pazi… juče sam sređivao one tvoje stvari… i znaš… našao sam tamo neke kutije sa novine…
Tada mi je sinulo. Kroz glavu mi je prošla misao da sam mu dao dve tri kutije starih novina i časopisa, ali sam skroz zaboravio da su tamo bili i moji stari gej časopisi. Na trenutak nisam znao kako da se postavim, ali mi je Rifat olakšao stvar.
– Tamo sam našao i gomilu onih časopisa…
– Kojih… – pravio sam se mutav.
– Pa znaš… onih muških…
– I?
– Pa mislio sam, znaš oni će dobro da se prodaju… ali…
– Reci čoveče već jednom…
– Ja isto volim muške… – ispalio je Rifat.
Moram da priznam da sam na trenutak ostao zatečen. Nisam očekivao takvu njegovu reakciju, a pogotovo ne da mi tako otvoreno prizna. Ipak je to bila stvar još uvek nezgodna za našu sredinu, pogotovo ako si pri tom mladi ciganin. Međutim, sada su stvari krenule tokom koji je meni odgovarao i rešio sam da to iskoristim.
– Stvarno…
– Da… – reče on spuštajući pogled na dole dok je limenku piva okretao u ruci kao da je vruća.
– I šta ćemo sada? – upitao sam.
– Pa mislio sam… ti se meni jako sviđaš… ako ne… – počeo je nesigurno da ustaje iz fotelje.
– Sedi dole i opusti se… – Rifat vrati svoje dupence u fotelju i potegnu cug piva. Video sam kako mu limenka drhti u ruci što mi pokaza da ima veliku tremu i strah. – Jesi li siguran?
– Jesam… Znaš imam ja iskustva… i punoletan sam…
– Dobro, dobro… Nego, kako sam ja shvatio ti bi hteo sex sa mnom?
– Aha…
…
Rifatovo tamnoputo telo je drhtalo u mojim rukama. Drhtao je od zadovoljstva. Snažno sam ga držao za struk i nabijao mu moju kurčinu u njegovo tamno malo dupence. Stajao je ispred mene presavijen u struku, dok sam ja stajao iza njega i tucao ga. Rifat je junački primao moj kurac. Moja debela bela kurčina mu je cepala čmar i nestajala u njegovu utrobu. Rifat je izvijao svoje telo na svaki moj udarac. Podvukao sam mu ruku između nogu i uhvatio ga za njegova obrijana jaja. Stegao sam ih i povukao ka sebi. Tim pokretom sam ga još jače nabio na moj kurac i on tiho jeknu:
– Tooo… ahhhh… kako mi prijaaaaa….
Tucao sam ga žestoko, osećajući kako se njegov prsten u čmaru steže oko mog kurca i pokušava da ga izmuze. Dupe mu je bilo malo i tesno, međutim, sa izuzetnom lakoćom je primao moju kurčinu u sebi. Cela ta slika je delovala jako napaljivo na mene i ja nisam mogao više da izdržim.
– Evo ti ga kurvooo…. – vrištao sam puneći mu dupe mojim semenom.
– Ahhhh…. daj mi ga…. hoću ga celog… – vrištao je Rifat uhvativši me rukom između svojih nogu za muda. Povlačio mi je jaja na sebe, čime je još više nabijao moj kurac duboko u sebi.
Ispraznio sam se i ostao tako na trenutak u njegovom dupetu. Rifat je šumno disao dok mu je čmar pulsirao oko mog kurca. Ispod njega je bila bela barica njegove sperme. Polako sam izvadio kurac iz njegovog dupeta i ne vodeći računa, kondom ostade u njegovom dupetu. Rifat je to osetio, i samo je okrenuo glavu ka meni i nasmešio se. Uhvatio sam kondom za ivicu i polako počeo da ga izvlačim iz njegovog dupeta.
– Ohhh… prijaaaa – uzdahnuo je Rifat. Kondom malo zape pri kraju i ja sam jače povukao. Odjednom je izleteo iz njegovog dupeta i pukao me po ruci. U njemu je još uvek bilo moje sperme. Pred očima mi je zjapila crna rupa Rifatovog čmara i moj poludignuti kurac poče ponovo da se diže.
– Dođi ovamo… – rekao sam i seo na taburet. Rifat, čim je video da mi kurac i dalje stoji uspravno, priđe sa sjajem u očima. – Nego ovo mi je bio poslednji kondom. Imaš li ti neki?
– Nemam… Ali meni ne smeta, ako se ti slažeš…
Na trenutak sam se zamislio, ali je Đavo u meni proradio.
– Ma nek ide život… Dođi ovamo…
Rifat radosno poskoči i opkorači me. Spustio je svoje dupence meni u krilo licem okrenutim ka meni. Osetio sam kako se moj glavić oslanja na njegov vreo čmar. Rifat podvuče ruku i uhvati me za koren kurca kako bi bolje nanišanio svoju rupicu. Glavić mu je upao i Rifat sklopi oči.
– Ahhhh…. Divan si… – šaputao je.
– Samo sedi… Hoću da te jebem…
– Jebi meee…. – reče Rifat i nasadi se do kraja. Sada mu je ceo moj kurac bio u dupetu. Toplina njegovog creva natera još krvi u moj kurac i ovaj postade tvrd kao kamen.
Rifat osloni svoje ruke o moja ramena i poče da odiže guzu. Čim je došao skoro do kraja, krenuo je ponovo nadole da se nabija. Sklopljenih očiju je uživao u prodiranju mog kurca u njegovo dupe. U tom trenutku mi se Rifat učini prelepim. Sklopljenih očiju, trepavica kao u devojčice i prelepog lica stajao je tik ispred mene. Nagnuo sam se malo unapred, sklopio svoje šake na njegove obraze i poljubio ga.
Rifat kao da je samo to čekao. Spremno je prihvatio moj poljubac, i sada sa više vatre se nabijao na moj kurac. Ljubio sam ga strasno i mesio mu tvrde guzove koji su se vrteli i mešali u mom krilu. Rifat se je tucao kao prava kurvica. Tada mu je telo uzdrhtalo i iz njegovog kurca krenu da prska. Prvi mlaz sperme poskoči visoko i poprska mi dlačice na grudima. Vrelina mlaza njegove sperme na mojim grudima mi je bila okidač i ja sam krenuo da mu punim dupe.
– Toooo… ohhhh… kako si vreo… – vrištao je Rifat.
– Uhhh…. čoveče… napuniću teeee….
– Puni meee… hoću te u sebiii….
Svršavao sam kao nikada do tada. To mlado, tamnoputo telo je isisavalo svu spermu iz mojih muda. Stegao sam ga snažno za struk i krvnički ga nabijao na kurac. Imao sam osećaj da što ga jače nabijam da je on još više uživao. Nisam mogao da verujem da tako sitan i mršav čovek tako junački i sa lakoćom prima kurčinu u dupe kao što je moja.
Ispraznili smo se. Pali smo sa taburea na pod znojavi i zadihani. Sobom je provejavao miris naših tela i jebačine. Rifat ustade i ode do kupatila da se sredi, a ja sam otišao do friza po pivo.
Izašao je iz kupatila doteran kao i kada je došao. Niko ne bi rekao da smo do malopre bili goli i ludo se tucali tu nasred sobe. Pružio sam mu limenku piva i rekao:
– Momče, dobar si…
– I ti gazda… imaš dobar kurac i jebeš kao lud…
– Nego, hoćemo li mi ovu “trgovinu“ ponoviti još koji put?
– Naravno…
Rekao je Rifat, popio pivo i otišao u grad.
Njegovo “Naravno…“ je u stvari bilo “Nikada…“
Nikada ga više nisam video.
Autor: nszver
