Priđi bliže…
Hej, zamisli da sam tu…
Plesali bismo pripijeni…
Ne bi mi falio deo mene na drugoj strani kreveta. Ljubila bih ti dugo usne i mirisala kožu. Nadošlim bradavicama slikala bih po tvom telu nevidljiva remek dela greha…
Odavala bih ti neke svoje slatke, tajne bezobrazluke, dok me puniš toplom spermom i grizeš bezobrazni vlažni osmeh…
Možda bih krenula da sipam piće dok palim cigaretu.
Možda bi me samo ćutke posmatrao.
Možda bih te mrzela zato što je tvoj “ponos” bolji od tebe.
Možda bih se zagrcnula dok izgovaram da te volim.
Možda bih te ipak i tada mrzela… Jer sam tvoja kučka…
Možda bih već polu obučena, onako pogužvane suknje, bez gaćica, popravljala ruž jer me kao neko čeka…
Možda bi bio bolji od tebe.
Možda tako ne bih ni mislila, čak i da jeste.
Ponekad bi me promatrao ponovo, bez reči, iz potaje. Pocepao bi mi čarape i slomio štiklu. Mrzeo me onoliko koliko sam ti bila lepa… Ali ipak ponekad bi me tvoje želje volele… Slila bi se krv i slio bi se svrš niz butine, a ja bih tiho zajecala od bola.
Vrelim jezikom polizao bi tu nevinost sa mog tela. Oboje bismo bili nevini, jedno pred drugim.
Bežali bismo iz jebodroma… Karao bi me na brzaka u nekom liftu. Onda bi tvoja senka grlila moju, a moja silueta bi te ljubila dok nas ulični zrak ne rastavi.
Odzvanjao bi orgazam i dalje u meni, na meni i svuda oko mene… Tvoje tragove bi sprala kiša dok mi trotoar mazi stopala, kao kurvi sa dušom deteta… Ti to kiši ne bi oprostio… Tucao bi me opet…
TUCAO BI ME OPET!!!
