Sunce je pržilo.Ranjeni Konan je bio dosta iskrvario.Rana od koplja u levoj butini je dosta iskrvarila. Nesvestica.Ratnik je podigao mač za obračun.A kroz glavu mu prolaze poslednji događaji.Došao je da traži ukleto blago napuštene Zork tvrđave.Veliko blago.Najmio se kao plaćenik u vojsci kralja Joafama.Njegova mala ali bogata državica je jugoistočno od Kaurana.Od te zemlje nije daleko more Vilajet.Ali njegov narod i zemlja Mozdava su vazali velike Urije.Imaju zaštitu ali su nameti nemilosrdni.Joafam najmi plaćenike da digne pobunu.Najmi i Konana.Postavlja ga za kapetana.Nadao se da bi mu ovaj ratnik mogao doneti pobedu.Konan je video da od najmljenih lopova i secikesa nema nekog otpora.Ali njegov cilj je Zork.Tvrđava u granicama Mozdave.Njihova zemlja je ravna,mala ali plodna.Hrane u izobilju.Stoke.Na istoku postaju visoke planine.U podnožju tvrđava Zork.I blizu napušten rudnik zlata.Kao plen iz avanture sa Ben Morg planine,Konan ima mapu rudnika.Iz rudnika ima tajni prolaz za tvrđavu.I evo Konan ide hodnicima rudnika. Najednom crnoputa lepotica se pojavljuje pred njim.Crna duga kovrdžava kosa.Noge nema već neka magla roze boje.Iz koje se širi zvezdana hladnoća.Oči zmijske postaju ljudske.Lepe krupne crne oči.Lepotica kaže:“Zašto ne bi bio moja ljubav,ratniče“?.Pohotno ga je i sa uživanjem gledala.“Moja ljubav je…Valerija“! Sevnule su plave oči diva.I belina kao sneg,njegovih zuba.“Ona mrtvakinja“?!.Smejala se veštica.Setio se Konan priča zašto je uklet Zork.Demon žena vreba ratnike.Uzima dušu.Ona ima ženski instinkt,želje i porive ali… Veštica se smejala.Od smeha potrese se rudnik.Konan propade u ambis.Ali mačija okretnost ga je spasila. Vratio se taman u zenit bitke. A kada je došao u Mozdavu da bude plaćenik.Joafam je priredio gozbu.Zanosne igračice su igrale divlji ples. Polugole.Konan je mogao da bira.Pošto je predstojila „akcija“,noćas.Konan nije mnogo jeo.Ali mu je zapao za oko jedan dobar goveđi but.I još mu je nešto zapalo za oko.Joafamova kćer,princeza Tsula.Muškarci Mozdave su bili zdravi i crnomanjasti.Žene oniske,crne kose sa velikum grudima i širokim kukovima.Lep narod.Predstavnik je bila Tsula. Kako bi mu noćas odgovarala.Ali njeno oholo držanje.Ipak ne sme izazvati kralja i vojvode.Izdajnike, to je odmah procenio.Gledao je Tsulu.Devojka ima lice iskusne ljubavnice.Koliko je noći bila većini vojvoda poslastica.Odabrao je jedinu plavušu od plesačica.Najbolja pozadina devojke od svih.Na okrug podšišane plave kose.Kad već ove može da bira,izazovna guza devojke mu nije dala mira.A Urija ima kralja.Nemilosrdni i lakomi Teol.Ima moćnu pljačkašku gardu. Obučeni i dobro naoružani.Mozdava i Urija graniče.Nije ni Urija velika kao Zamora na primer.Ali Mozdava je jako mala. Konan se borio koliko je mogao.Mnoge leševe je ostavio.Njegovi plaćenici su se razbežali.Ostali su da se bore seljaci najčešće sa sekirama.Vojvode su izdale.A noć pre toga neko je oteo Tsulu.Konan je zadremao.Nikada tako nije.Predpostavlja da su mu uhode, poslate od vojvoda, nešto u vino sipale.Ali mračne neljudske sile su to bile. Nije bilo vremena da se traži Tsula.Konan je iskoristio predah da ode u Zork.Sada je rasulo Mozdave.Teolova garda je brisala pred sobom.Konan ranjen beži ponovo ka tvrđavi Zork.Zna da bi mu mračne sile mogle bar malo pomoći. To mu je jedina nada.Šesnaest gardista ga juri.Spremni su da savladaju ranjenog Amru.Najmoćnijeg ratnika Hiborijskog doba.A mučiće ga satima.Žestoko.To planiraju.Čerečiće ga nemilosrdno. A u dolini Mozdave crni dim.Kuće gore.Paljenje, ubijanje ljudi i stoke.Garda pljačka.Pali.Ljudska klanica. I kralj Joafam je ubijen.Garda traži Tsulu po dvorcu.Teol je naredio da je lično njemu dovedu.Blizu seoske kovačnice, dvojica gardista vode golu,uplakanu seosku devojku.U kovačnici jedna devojka, koja se otima,plače i vrišti.Drže joj ruke na drvenoj tezgi.Devojka je potpuno gola.Jedan gardista je jaše kao ždrebac, odpozadi.Uživanje na licu.Još dvojica čekaju na red.Drže kite.Nestrplivi su da i oni zajašu mladu crnokosu devojku.Nedaleko dvojica gardista za ruke drže golu devojku koja sve to gleda.Starešina orlovskog nosa,mršava lica,sa osmehom je gleda.Desnom rukom mazi njenu golu pičku.Devojka je nema od straha.Onda joj dobro stiska njene velike lepe dojke.Jedan od gardista što je drži za ruku je pozadi hvata za okruglo dupe.Stiska ga dobro.Onaj mršavog lica,nestrpljivo spušta gaće.Obaraju je na pod… Konan okreće leđa stenama u podnožju Zorka.Diže mač.Gardisti stižu.Raspoređuju se oko njega.Ali niodkud, psoglave spodobe iskaču.Ne gledaju Konana.Za tren oka kidišu i zubima kolju gardiste.Klanica.Oko Konana dim boje žada.Konan se budi na kanabeu vešticine lože.Sveće gore.Pored njega ogroman teški kovčeg.U kožnim velikim kesama grdno blago.Osam devojaka u belom.Zarovi na licu koji opet to i nisu.Lica im vidi.Devojke sviraju u nešto kao harfe.Odjednom umotana u purpurni ogrtač,stvori se veštica.Oči postaju ljudske.I noge sad ima. Ona zbaci ogrtač.Konan vidi da rane na nozi uopšte više nema.Snaga se vratila.Veštica seda naga do njega.Očima mu pokazuje blago.Sevaju joj lepi beli zubi.“To je sve tvoje ako me zadovoljiš danas,ratniče“!.Kurvanjski smeh. Muzika udara baš nekako u glavu.Iako je prigušena i tiha.Konan zna da je duša cilj ali ide do kraja. Svukao se go ali su samo čizme ostale.Ljubio je demona.Prelepi ženski demon.Crna, skladna.Ljubio je njeno telo. Njegova krv sposobna da opstane u najljućoj hladnoći.Krv mu je provrela.Ali vidi da telo te žene je…savršeno. Nigde,ožiljka,madeža,suvišne malje.Nestvarno savršeno.Ali lepo.On prodire u nju.Ona se uvija.Dugo se tako drži jer njeni ženski instinkti.Hoće da uživa.Konan je izluđuje.Ali ljubeći njene lepe sise.Osetio je nešto grubo. Njena koža postaje krljušt.Pretvara se u zmiju.Veliki očnjaci će da mu isisaju dušu,ne meso ili krv.Konan iz tajnog džepa čizme vadi dragi kamen.Jako duguljast.To je koplje Erideja.U avanturi sa Toth-Amonom.Iz njegove riznice uzela ga je Zula.Dala mu je to.Malo se ko mogao toga odreći.Kamen došao meteorom iz dalekih galaksija, ima moć da samo jednom ubije bilo kakvog demona.Konan zabija kamen u grudi demona.Osam devojaka,sada osam guja, umire u bolovima.Veštica se uvija od bola.Potres.Konan zgrabi najveću kesu sa blagom i beži. U hodnicima nabasa na lancem vezanu Tsulu.Veštičine sluge su je otele na spavanju.Htela je tako da namami Konana.Znala je da mu je do Tsule stalo.Snažan udarac širokog mača po lancu.Konan go, sa devojkom na ramenu.Beži u rudnik.U drugoj ruci drži mač i kesu sa blagom.Zna Konan mapu rudnika.Beže na čist vazduh.Cela tvrđava je nestala u potresu. Konan sa devojkom dolazi do mrtvih ratnika.Još stotina gardista je krenulo za Konanom.Cilj nije samo ubiti Konana,već čuveno blago Zorka.Psoliki su sve rastrgnuli.Čak i konje.Konan kupi odeću i sve što mu treba sa mrtvih.Smrću demona, nestali su i psoliki.Konan polako to radi jer uživa da mu Tsula gleda „ono“.Baš kao što svaki muškarac uživa u tome. Konan hvata velikog gardijskog konja.Videvši živa čoveka, preživeli konj se primirio.Na velikom atu Konan i Tsula odlaze u planine. Tu nalaze pećinu.Iskusni ratnik već na ražnju vrti šumsku antilopu.Dok vatra tinja.Pod vojnim dekama su goli Konan i Tsula. To su bivolje kože koje je Konan poneo od mrtvih ratnika.Poneo je sve što mu treba,ništa suviše.Oni u zagrljaju.Nema više ponosa princeze.Konan mrvi njene usne.Stiska njene velike sike.Mrsi njenu lepu crnu kosu.Zadnji put je u pećini imao devojku koju je prožderao ledeni crv.Ovu neće tako lako dati. Ujutro se Konan sprema i kuje plan.Ide svojim Kozacima.Ovo blago neće protraćiti po tavernama.Platiće njime Kozake i druge plaćenike.To mora biti brzo.Napašće Uriju.Smrviće je.Krvi će do kolena biti.Osveta.Dosta gardista je izginulo.Velika većina je ostala ali ljudi koji druge muče.Ti ljudi će pući kao grana.Kozaci će ih saseći.Opljačkaće Uriju.Ubiti Teola.Naoružaće preživele iz Mozdave.Konan steže pesnicu i široki mač.Diže ruke u vis.“Krom!“. Grmi div.Nadimaju mu se masivne grudi.Osveta!A što Konan obeća…Tulsa Dum je platio.A dotle će se sladiti ovom lepoticom. Tsula ljubi njegovo ožiljcima izbrazdano lice.Isto takvo telo mu je,ožiljci.Razvijeno je i moćno.Konan je hvata oko tankog struka. Sedaju na golemog konja.Odlaze šumskom stazom.Krvava osveta kapetana Konana sledi uskoro,baš krvava. Slom garde.Propast Urije.Bitka sa nadprirodnim silama.Kraljica Tsula.Ali to je već druga priča. Ova priča je inspirisana delom, odnosno pričama o Konanu, pisca Roberta Ervina Hauarda.A takođe filmovima: „Conan the barbarian“,od režisera Johna Miliusa i „Conan the destroyer“, od režisera Richarda Fleishera. Zašto je priča ovako brutalna?Ona je realna.Možda bi Hauard ovako pisao?U ovom vremenu.Ali tridesetih godina teško. Tarzanu Džejn ne rađa sina.Nalaze ga u srušenom avionu.Kako nevenčani mogu dobiti dete?A kako živ čovek da ne kresne ženu?I to kakvu ženu.Hauardov Konan spava sa mnogim ženama. I princezama.Naravno da im stiska sike. Ne gledaju se samo.Uljuljkani u demokratski svet,ne mislimo.Sport,TV.Postoji tamna strana istorije.Pljačke,ubijanja, silovanja,paljenja pobedničkih vojski.Da li je to realno?A da li mislimo, da li Konana bole rane iz bitaka? Ne duševne nego one prave,krvave.Bole sigurno.I to je realnost.A nadprirodna bića?Čitali smo Ruske bajke.Šta su sve carevi zadavali,kakve zadatke običnom smrtniku.Koji uz pomoć nadprirodnog pobedi.A šta sve neki,šefovi, poslodavci …,mogu od Vas da zahtevaju.Ne bi to ni nadprirodna bića izmislila.Pobedićemo.
