Zbog interesovanja mnogobrojnih, posebno čitateljki priče Tajna veza sa svastikom odlučio sam da u originalu napišem poslednju jebačinu sa svastikom.Preporučujemo čitaocima da obadvije priče pročitaju zajedno.
Dobro se sjećam, bilo je to u julu 2002. godine. Ranki je ostao jedan lakši ispit da završi medicinski fakultet. Imala je nepuno 25, a ja 39 godina. Dobila je od svojih, kao nagradu za odličan uspjeh na studijama, petnaestodevno ljetovanje u Crnoj Gori.. Ja sam je častio za piće 200 $, a moja supruga-Rankina sestra dala joj je još nešto novca u domaćoj valuti. Pošto nisam nikada bio na Krfu, preko agencije rezervisao sam petnaestodnevni boravak za svoju porodicu. Ženi mi je baš prijao hotelski aranžman, da se bar malo oslobodi kućnih poslova. Ranka nam je rekla da ide sa, nama dobro poznatom njenom koleginicom iz gimnazije u Budvu , na slovenskoj plaži.
Sa suprugom i sa djecom otputovao sam za Grčku i poslije dosta napornog puta smjestili smo se u hotel. Obilazili smo dosta veliko ostrvo Krf, kupali se na malim prelijepim grčkim plažama, uživali u morskom i ostrvskom ambijentu. Poslije nekoliko dana supruga …. mi reče: « Ej bre, ……sada sam zvala naše i Ranka mi reče da neće ljetovati u Budvu. Agencija ima nekih problema oko smještaja, i na predlog Rankine drugarice, na brzaka agencija im je ponudila Krf od 10 jula. Znaće da li su neki odustali, znaće sve sjutra ujutro.» Za mene je to bilo veliko iznenađenje.
Tako se i dogodilo, Ranka i njena drugarica doputovale su na Krf i smjestile se u jedan manji privatan, sa sopstvenom plažom, hotel «Liapades» udaljen od nas oko petnaestak kilometara.
Osvanuo je 12 jul, Petrovdan. Supruga mi reče da je pustim malo da proleškari, a i djeca su umorna, iscrpilo ih jako sunce. «Ako možeš pođi malo kod Ranke, vidi kako je…. Nema smisla da je ne vidimo.» Nisam znao gdje je taj hotelčić, uzeo sam taksi i za čas se obreo u jednu malu morsku uvalu, pred taj hotel. Okolo hotela zelenilo, limuni, pomorandže, palme…Ranku sam našao na vratima hotelske sobe br.8. «Gdje su ti ostali, što si sama.» Pošli su da razgledaju palatu Ahileon. «Zašto ti nisi sa njima» Nije mi se danas išlo. Hajde da popijemo kafu. Sjeli smo u hladovinu i naručili kafu i đus. Pričali smo o svemu. Znaš li ….. gdje je ostrvo Vido. Čuo sam za njega. Tamo se nalazi Mauzolej srpskih junaka. Hajmo tamo danas. Ima brodić koji često prevozi putnike. Moram da vidim sa mojima da i oni idu sa nama. Nazvao sam suprugu i predložio joj da idemo zajedno. Opet je rekla «ma, pusti me da se danas malo odmorimo idi ti sa njom. Vidiš kakva je sparina. »
Nisam na Ranku navaljivao. Sačekao sam je da se spremi, svratili smo u market , pokupovali sokova, vode, slatkiša… i pošli u gradić odakle brodići idu za ostrvo Vido.
Ukrcali smo se i sa ostalim putnicima krenuli ka ostrvu. Ranka je sjela na klupi naspram mene. Imala je skoro providnu veoma kratku ljetnu haljinu. Stavila je crne naočale. Morski vjetar joj je mrsio sada plavu prelijepu kosu. Izgledala je božanstveno, kao boginja. Moja sa njom šestogodišnja ljubavna veza, svastici Ranki nije naškodila.Jebavali smo se prosječno tri puta mjesečno, jedna mlada dama je izračunala da smo se seksirali oko 220 puta, što i nije malo. Naprotiv, seks Ranki je prijao i od divne maturankinje stvorio prelijepo oblikovanu boginju. Tijelo joj je ojačalo, sise postale prave, butine i guzovi sve u skladu visine, dimenzije idealne, doduše kada će biti ljepša….još nije napunila 25 godina. Ja sa svojih 39 bio sam u formi, mogao sam dobro pojesti, popiti i cijelu noć jebati.
Poslije kraćeg putovanja stigli smo na ostrvo Vido. Pitao sam brodara za red vožnje poslije podne i rekao mi je da će biti oko 18 sati a možda i kasnije. Obišli smo grupno Mauzolej i ja i Ranka smo neprimijetno izostali od grupe i pošli uzastranu kroz šumu.
Ostrvo je bilo nenaseljeno, nigdje nikog, pusto. Vidjeli smo brodić kako se udaljava od ostrva. Prislonio sam se uz jedno drvo, Ranki skinuo gaćice, podigao njenu haljinu, uzeo je za guzice i podigao je. Vješto je noge obavila oko mojih kukova rukama me zagrlila i u toj pozi sam joj zabio kurčinu do jaja. Bila je sva srećna, zenice su joj se širile, oči su joj plamtele. Rekla mi je nisu opasni dani svršavaj u mene. Činilo mi se u takvom položaju mogao sam je držati satima. Oboje smo zajedno doživjeli orgazam. Haljinu je spustila, a sperma joj je silazila niz butine do koljena. Uhvatili smo se za ruke i krenuli dalje. Našli smo jedan puteljak što vodi ka moru. Došli smo do obale , oprali se i sjeli u hlad pod jedno drvo. Tu smo popili dobrodošao sok i nešto prezalogajili.
Potpuno nagi ušli smo u dosta duboku vodu. Predivan doživljaj, morska voda čista, topla, a dva ljudska bića izukrštanih nogu, ruku, spojena u jednu figuru, na osami uživali su u seksu. Nisam ni osjetio kada mi je kurac ušao u njenu pičku. Obadvoje smo dtrhtali, zajednički se održavali na vodi, puštali neke čudne glasove slične delfinima i na kraju nikad takav doživljen orgazam. Opustili smo se i u vertikali zagrljeni spojili tijela. Bez ijedne izgovorene riječi , drhtala je i plakala od sreće….
Previše iscrpljeni sjedjeli smo dugo na obali, potpuno nagi, spuštenih pogleda, bez ijedne riječi, znajući da sreća nije vječna i da svemu ima početak i kraj. Prikupio sam snagu i rekao: «Idemo». Pomogao sam joj da ustane, obukli se i šuteći krenuli nazad. Približavali smo se drugoj grupi turista koja je ulazila u Mauzolej. Ranka je zastala , pogledala me je meni dobro poznatim pogledom i drhtavim glasom rekla: « Znaš šta…… od tebe nemam šta da krijem. Od prije skoro pola godine imam dečka. Mlađa sam od njega tri godine, arhitekta, od ugledne i kulturne je familije. Dobar kao hleb. Molio me je da idem sa njim u Italiju. Obećala sam sledećeg leta.» Ranka i da mogu, nemam pravo da ti upropastim zauvijek tvoj život i oduzimam tvoju doživotnu sreću. To ti ne zaslužuješ. Možda si to trebala ranije uraditi. Opet me je pogledala… «Ne, ne kajem se, nije mi žao.» Vratili smo se na Krf , obadvoje sjetni, zamišljeni i neraspoloženi. Na rastanku sam joj rekao: «Radi tvoje i moje sreće za ovo niko nikad neće znati.» Odgovorila je «samo crna zemlja», okrenula se i teturajući ušla u hotel «Liapades».
Poslije nekoliko dana napustio sam sa porodicom Krf, malo se razabrao, došao sebi, pitajući se dali je to sve bio san ili java. Uskoro je Ranka diplomirala i udala se za arhitektu.Trebalo je to sve izdržati, višegodišnju ljubav, nagli raskid, Rankino vjenčanje, velika svadba, veselja gdje smo nas dvoje (zet i svastika) većinom bili u centru pažnje. I pri tom smo zadržali tajnost naše veze i normalne odnose između zeta i svastike..
Znam samo jedno Ranka i ja pamtiće mo grčko ostrvo Vido dok smo živi.
Događaji u priči su istiniti, radi tajnosti kao u prethodnoj priči, osobe su bez imena, a možda je i ime svastike drugačije.