Oduvek sam zeleo da te odvedem na neku planinu, da nam najbliza kuca bude udaljena bar 500 metara. Da te odvedem u neku brvnaru sa kaminom dok oko nas duva hladan vetar… Zamisljam te kako sedis za stolom u haljini ispod koje nemas nista na sebi… Gledas me dok ti prilazim, vidis nabreklinu na mojim pantalonama. Raskopcavam ih i oslobadjam moj ponosni ud, vec spreman, vreo i napet. Uzimas me usta, osecam tvoje zube kako klize po mojoj kozi. Pucam… Podizem te sa stolice i stavljam na sto… zadizem ti haljinu jer nemam vremena da je skinem, sirim ti noge i ulazim u tebe. Vrela si ali ne i potpuno otvorena. Mahnito prodirem u tebe dva, tri santimetra nekoliko puta dok se iznenada potpuno ne otvoris i bukvalno ne propadnem u tebe. Drzim te rukama pripijenu za sto… otimas se. Izlazim iz tebe i pocinjem da te lizem kao da mi je to poslednji put u zivotu. Moj jezik rovari tvojom raselinom dok moj palac desne ruke prodire u tvoju utrobu. Povlacim te usnama, sisam ti usmine, dodirujem klitoris mojim hrapavim jezikom. drzis ruke na mojoj glavi kao da pokusavas da me uguras u sebe… stiskas me butinama… Iznenada, opet ulazim u tebe i pocinjem divljacki da prodirem, da klizim, da pumpam… Volim stolove jer na njima ne postoji nakakvo dodatno trenje osim izmedju nasih sjedinjenih organa, slepljenih do gubljenja razlika. Osecam kako ti se pluca nadimaju da puste poslednji vrisak, ubrzavam, naginjem se nad tebe i naslanjam rukama na podlogu stola… obavijas mi noge oko strukam i petama upires u ledja ne dajuci mi da se pokrenem ni da izadjem, a meni treba jos sam jedan pokret u tebi da eksplodiram. Trzam se gotovo neprimetno. Osecas li moje mlazove u svojoj utrobi? Spustam se na tebe dok nam pluca divljaju u pokusaju da unesu dovoljno kiseonika… Uzimam te i prenosim na prostirku blize kaminu… Uzimas me u usta, jos vlaznog od tvojih sokova… ponovo pocinjem da se budim dok ti prstima dodirujem izvor zivota… Kad bi znala…
