T o j e i z a s l u ž i o! t o j e i z a s l u ž i o! uzviknuše svi muški, a naročito Uzdopizda koji je s obe ruke gnjavio Ljubipicinu pičku, dok su Gazipizda i Učkuronja prepipavali njegovu ženu, jedan oko pičke, drugi oko sisa. Veselnicima se od moje priče nadigao kao u mazge, i pored umora koji im je doneo taj dan. A lepotice su, čak i one koje je izjebao Karakur, osećale svrab.
– Kako si lepo umeo da ih privoliš! – reče mi Picika, krljajući mi jezik.
– O, da! – dodade Miloliza, ljubeći me na isti način.
Tog časa su Gazipizda i Učkuronja razvlačili Uzdopizdu, želeći, svaki od njih, u isti mah, da je natakne na kurac.
– Ja imam samo jednu, dragi moji! da imam dve, stavila bih vam obe na raspolaganje…Ali može jedan za drugim.
Snašli su se da joj ga obojica gurnu; Učkuronja u pičku, Gazipizda u dupe. Uzdopizda uzviknu:
– Jebu mi ženu, guze mi ženu! Onda ću ja da jebem ovu ovde!
I on povali Ljubipicu, kojoj ga utera. Nakurnjak, koji je bio najpomamniji od svih raspusnika, dohvati Piciku. Pomislih da će joj ga zbičiti. Ni govora! On leže na leđa i navuče je na kurac, dok su je Cukana i Pikolina podržavale ispod ruke. Lagano se primičući ukrućenom kurcu kojeg je vodila Milolizina ruka, Picika se sama od sebe nabijala dupetom na kurac, pritiskana samo težinom svog lepog tela. Kad je onaj veliki kurac ulegao do balčaka, Nakurnjak mi reče:
– Haj’mo! najlepša od svih pičaka vas poziva…
Usmerih se ka Picikinoj bisernoj školjki, dok mi je Miloliza vodila kurac. Gđa Uzdopizda, kurva kao niko, jer su je u tom času bušili kroz obe rupe, tri puta se prekrsti. Pripitaše je šta joj je:
– Jebu me na oči moga muža, ali ja sam u ovoj fotelji sa oprugama, koja me drži i ne da mi da se branim. Moj muž, gledajući kako ga pravim rogonjom, vraća i meni rogovima, što je uredu. Ali da naš gospodin jebe, da ga uteruje svojoj kćerki koja se već dupetom nabola na kurac!…
– Svojoj kćerki?…svojoj kćerki?… – uzviknuše pet puta.
– Da, svojoj kćerki – promuca Ljubipica koja je svršavala pod Uzdopizdom. – Pa šta?…
– Ha! – uzviknuše četiri jebača i četiri jebačice – od ovoga nam se pomamljuju kurčevi…pomamljuju nam se pičke…i sad ćemo se jebati dok nas ne izda snaga.
I naticači i naticaljke, dupojepci i dupedavke, uzvrteše se što su bolje umeli, jedni ispod, jedni iznad, kao đavoli i đavolice ispod kadionice. Miloliza je meni i Nakurnjaku milovala jajca, Cukana je isto to radila Gazipizdi i Učkuronji, Picika je to radila Uzdopizdi, dok je kažiprst gurala Ljubipici u guzu. Nenaviknut na takve prefinjenosti, jebač je uzvikivao od naslade:
– Ah! kako se vi ovde dobro jebete! – govorio je svršavajući – Drugi se samo jepkaju!
– O! tu si u pravu, mužiću – odgovarala mu je žena, svršavajući isto tako. Nikad nisam bila ubadana ovako kao sad sa ova dva kurca od kojih ti svaki pobija po rog, jedan u ovu moju rupu spreda, drugi otpozadi.
Zapazivši da se bolje osećam kad mi Miloliza dirka jajca, Picika joj nežno zahvali:
– Draga moja!… i moja će ruka to isto…tvom jebaču…kad mu se budeš našla na kurcu…A vi, draga gazdarice, jeste li vi dobro jebeni!?
Ta lepa reč: j e b e n a, imala je takvu draž na Picikinim lepim usnama, da sam odmah hteo ponovo da navalim da je testerišem, samo da me Nakurnjak, koji joj ga je izvadio iz dupeta i krenuo da ga opere, nije zamolio da pustim njega da joj ga odmah nabije…Ali i ja sam bio suviše uzbuđen da bih ostao samo kao posmatrač: rekoh Milolizi da mi poturi pičku. Cukana i Pikolina je povališe na leđa i razmakoše joj noge. Moja kćerka, pre nego što se našla na kurcu svog jebača, zažele da uzme moj kurac u ruku i sama ga stavi Milolizi. Ona je poljubi u usta, govoreći joj:
– Milolizo! mešaj dobro dupetom i zadovolji što više mog tatu!
I kako je zapazila da reč j e b a nj e ostavlja jak utisak na mene kad izlazi iz njenih usta, ona povika, uzvraćajući svom jebaču:
– Je… ee… bii!… To je kurac!… provali me…pocepaj mi pičkicu!… Tata… ubodi… rasturi Milolizu!…Sss… vršavaam…
– Ah! ta tako povučena ženica – uzviknu Uzdopizda – kako se samo jebe!
To je bio vrhunac. Posle odosmo na večeru.
Restif dela Breton: “Antižistina“; “Prosveta“; Beograd 1987; strana 196-198.
