Sedeo sam, pijuckao čivas i posmatrao dve devojke koje su polugole na podijumu zavodljivo njihale kukovima. «Klinke se jebu k’o sumanute! », rekao je ortak primetivši da sam u mislimo odlutao daleko od splava u kome sedimo tri sata. U pravu je, ove današnje devojčice čovek može da pojebe bez reči. Platiš im piće i spremne su odmah da sednu na kurac. Ponekad i to nije loše, ali – ranije je to bilo drugačije. Još pre šest, sedam godina sponzoruše su bile zahtevnije. “Sećaš li se kako smo nekada ribama kupovali bunde, da se uviju u krzno, da ne nazebu posle karanja”, našalio se moj drug Rašo aludirajući na minula vremena. Kao da mi je čitao misli. Nije ni čudo. Znamo se toliko dugo, pa se i bez reči razumemo. Osetio je da devojke ispred sebe ne merkam zbog toga što sam u dilemi koju od njih bi mogao večeras pojebati. “Andrijina Dragana je bila eksta sponzoruša. Sponzoruša na nivou”, rekao sam prisećajući se vremena kada je pola grada drkalo zamišljajući rasnu crnku prelepog poprsja i punih usana. “Čuo sam da je sada zovu Drogana, kažu da se navukla na koku.”, rekao je Rašo, a ja sam se pravio da ga ne čujem. Tačnije, nisam hteo da čujem ono o čemu se uveliko pričalo. Mada, ako ću da budem iskren, i sam sam primetio da se nešto čudno dešava sa devojkom pred kojom su mi nekada klecala kolena. Kada se smuvala sa Andrijom koji je tada bio velika faca u gradu, znao sam da mogu da je krešem smo u snovima. Čak i kada su Andrija i njegova ekipa dilera pali, znao sam da ne smem ni da pokušavam da povalim Draganu. Jer, i ako je bio u zatvoru, i dalje je bio jak. Imao je svoje ljude. Sada su druga vremena. Draganu viđam po splavovima, iako su se pojavile neke nove klinke, ona se još dobro drži. I sada osetim žmarke u predelu prepona kada je ugledam.
“Biće da smo je naslutili”, rekao je Rašo, pa me je laktom bocnuo u rebra i pokazao ka ulazu gde je stajala ona. Dragana, nekadašnja prva sponzoruša Beograda. Pozvao sam je da nam se pridruži. “Navratila sam samo da vidim šta se dešava, pa idem kući, kasno je”, rekla je dok je sedala za naš separe. “Navika!”, konstatovao sam i dodao da i sam često iz navike navratim na splav na kome se ranije okupljala samo birana ekipa. Uz piće smo se prisetili prošlih vremena, a onda se moj drug Rašo izgubio. Opet je predosetio šta će se desiti, pa nije hteo da bude svedok. «Da nastavimo prisećanje kod mene », rekao sam, a potom iz džepa izvadio ključeve od kola, baš onako kako smo to nekada radili u nameri da ostavimo utisak pred devojkama. Nasmejala se shvativši da se šalim na račun nekadašnjih mangupskih fora.
Dok sam sipao piće, Dragana se izvinula i uputila ka toaletu. Seo sam, popio prvi gutljaj, pa drugi, a ona se još ne vraća.
„Šta to radiš?“, počeo sam da vičem videvši Draganu kako se nadnela nad mašinu za pranje veša u nameri da povuče crtu. „Znaš, ne preterujem ja. Samo ponekad uzmem koku, tek da se malo dignem“, pravdala se klečeći na kolenima. Znala je da valjam drogu, ali da iz dna duše mrzim narkomane. U trenutku kada je krenula da ustane, opalio sam joj šamarčinu da se od siline udarca stropoštala na pod, dok joj se niz levu nozdrvu slivala se krv. Rukom je dohvatila peškir da bi obrisala krv, ali sam je uhvatio za kosu, povukao ka sebi, a potom je ponovo ošamario. Ni reč nije progovarala. Uhvatio sam je za donju vilicu i stegao snažno, a ona je otvorila usta i jezikom počela da oblizuje moj palac. Prostrelio sam je hladnim pogledom i pljunuo joj u facu. Pokušala je da me ugrize, ali sam na vreme procenio kučkine namere, pa sam je odgurnuo od sebe i duga crna kosa joj se rasula po podu. Četveronoške, kao keruša dopuzila je do mojih nogu, obuhvatila me je rukama oko struka i počela da podiže glavu. Zaustavila se u predelu šlica, a potom je jezikom nekoliko puta prešla preko farmerica. Osetila je kako moj „vršnjak“ raste ispod farmerica, pa je nastavila da ga masira usnama, ljubi, lagano zubima steže glavić. Ponovo sam joj svu pljuvačku istresao na lice, ali nije odustajala. Prislonila je obras uz već očvrslu batinu, kurvinjski se ugrizla za donju usnu i izustila: „Kazni me!“. Otkopčao sam šlic i sjurio joj kurčinu u usta. „Miris pravog kurca me raspamećuje. Ne volim kite koje mirišu na sapun“, rekla je i nastavila da puši. Naredio sam joj „Brže!“, i slušala je. Potom sam dodao: „Dublje!“, a ona se nbijala sve dok moj buzdovan nije potpuno nestao u njenom ždrelu.
Uhvatio sam je za kosu, povukao ka spavaćoj sobi i gurnuo na beli čaršaf. Raširila je noge, levom rukom je mazla svoje navlaženo međunožje, a pokretima kažiprsta desne ruke me je pozivala. Izgledala je poželjno i pohotno. „Mogao bi da nam poneseš nešto žestoko u krevet, da malo ovlažimo grlo“, rekla je maznim glasom. Sipao sam viski: sebi suv, Dragani sa ledom. Legao sam pored nje i upitao je od kada je na koki. „Znaš kako…“, počela je, pa kao da se ugrizla za jezik. Fiksirao sam je pogledom očekujući direktan odgovor. „Andrija me je navukao“, nastavila je. „Kada je on pao, nisam imala novca za kokain, pa sam razmišljala o tome da odem na lečenje, da se podvrgnem metadonskoj terapiji. Uvek, kada bi se probudila, obećavala sam sebi da ću narednog jutra otići u Centar za odvikavanje od narkotika. Jutro po juto, dani su prolazili. I tako pune dve godine. Valjda će doći i i taj dan kada ću krenuti u Centar“, rekla je, a onda joj se oteo uzdah i ućutala je. Jagodicama prstiju dodirivala je moje grudi, ali i dalje nije progovarala. Uzeo sam gutljaj viskija, a potom je poljubio. Ljubio sam joj ramena, vrat, spuštao se polako prema nabreklim bradavicama. Nastavio sam da se spuštam prema stomaku i lizao ga. Htela da eksplodira! Izbacila je kukove prema meni i nudila svoju navlaženu mačkicu. Legao sam preko nje na krevet. Desnom rukom mazio sam njen nabrekli klitoris, a ona je na to odgovarala glasnim uzdasima. Ponavljala je: „Nabij mi ga!“ Osetio sam želju da joj munjevito sjurim mog kuronju. Počela je da mi masira kitu i da je usmerava ka gladnoj ribici. Naprosto je ususala mog buzdovana. Osetio sam njene nokte na svojoj guzi. Najpre je lagano, a potom je nokte zarila u moju zadnjicu. Pomislio sam da će krv početi da šiklja. Nisam joj ostao dužan. Kučka, htela je da je karam životinjski, da snažno prodirem u njenu utrobu. To je i dobila. Osetio sam kako moj glavić dodiruje nešto vrelo, mokro. Otrgao joj se krik slatkog bola. Krik zadovoljstva. Nije posustajala, pa je noktima još snažnije stegla moju guzu. Nije mi rebalo mnogo. I ja sam bio prokleto napaljen, kao nikada do tada. Jecao sam: „Aaaaaaaaa svršiću“, a onda je ona prestala da se nabija na moju nabreklu kurčinu i rekla: „Nećeš još!“. Nastavio sam da je tucam manijački, onako sa iživljavanjem. Izvadio sam kurac i rasuo vrelu spermu po Draganinom licu dok je ona jezikom i prstima pokušavala da pokupi svaku kap.
„Vidimo se“, rekla je na izlasku iz mog stana, a ja sam samo kratko dobacio „Možda!“, i zapalio sam cigaretu. „Znam da ćemo ponovo da se vidimo“, kazala je samouvereno, zatvorila vrata i nestala. Bila je u pravu. Već narednog dana poželeo sam da osetim toplinu njene ribice.
