Prolazili su dani i dani. . . Sedim sama kutji,ramishljam o svemu ali nikako nemam snage da stavim svoje prstitje dole da osetim taj uzhitak ponovo. . . Kao da zhelim da se setjam onoga poslednjeg uvijek. . . .
A onda se setim tebe,iako si toliko daleko od mene,tvoga divnog tela. . . vitkog i savitljivog kao u zmije. . . . blagih oblina. . . . nezhnih grudi koje bi se tako lagano krutile pod mojim dodirima. . . .
Polako povlachim svoju vrelu ruku preko uspaljenog stomaka i zamishljam kako je to tvoja malena ruchica,kako me tvoji nokti grebuckaju dok idu nadole. . . .
Jedan lagani poljubac na moje usne i pochinjem da se topim a istopljeni sokovi pochinju da kapaju niz moje vrele butine. . .
A onda vidim tvoj savitljivi jezik kako zheli da prati te mljackave sokove. . . . Osetjam njegov blagi dodir od kolena pa navishe. . . sve blizhe i blizhe mom ‘izvoru’. . . .
Tvoji dodiri dovode do ludila. . . Ne prepoznajem vishe sebe. . . U glavi milion osetjaja a svaki jedinstven i neponovljiv. . . Tvoj vreli dah medju mojim nogama chini nemogutje,i plashim se da tje suvishe brzo dotji do kraja. . .
Ali sve je bolje i bolje. . . Moje telo se uvija pod naletima strasti. . . . Zhelim da kontrolishem svoje osetjaje ali su sada toliko duboki kao i strasni dodiri. . . Ne uspevam da se kontrolishem i svojim dahom nagoveshtavam koliko je vrelo unutra. . . tu sam na vrhuncu,na tom neponovljivom i jedinstvenom ‘mestu’ a onda padam polako i tonem kad se setim da to nisi bila ti vetj samo moja ruka. . . .
