toliko napornih dana….. brzim koracima izlazis i kreces k avionu…oluja je krenula iz vedrog neba, nemoguce, ali to je samo letnji pljusak, penjes se uz stepeniste, na ulazu te docekuje stjuardesa, primecujes njeno lice koje ti se smeska…oci, hm na neki cudan nacin te pogledala, smeska se i ti njoj, njen zvonki glas, godpodine pratite me i ti kreces omadzijan njenim telom koje se njise ispred tebe, dovodi te do sedista, spustas se u udobnu fotelju, vec osecas miris mora u nozdrvama, ukus slane vode u ustima, ima li sto lepse od mora…napolju kisa sve jace i jace pada, to te ne brine bas, spustas se u sediste, uzivas, avion polece, letisssss….oblaci se skupljaju sve su tamniji i tamniji, kisa ne prestaje da pada, zvuci odzvanjaju po prozoru …zatvaras oci, opustas se…..sanjas more, cice…provod, izlasci..mozda koja letnja avantura…polako tones u san…
budi te prijatan glas, mislis da je muzika, ali ne ja sam duso…”zelite li nesto osvezavajuce,gospodine?” da taman si hteo da odgovoris, ne mozes, gledas me, mmmmm, da svidjam ti se, usne, zubi, oci, maleni sako koji mi istice grudi i struk…suknjica koje mi otkrivaju noge, viskoka potpetica ,sve….vrat, tako nagnuta nad tobom imas samo jednu zelju..piti mi sa usana, kao i ja sa tvojih….u tom trenutku, osecamo lagani zanos aviona, ne jak, ali dovoljan da padam na tebe….moj miris te opija,kosa koja ti zagolicala lice..moj dah blizu tvojih usanam uzeo bi me u tom casu, odmah, ne obarujuci se na mesto i ljude oko nas..brzo dolazis k sebi, ljudi su u panici…..vicu, odlazim ka kabini..ides zamnom, upravo se cuje kapetanov glas , umiruje ljude, sada smo u malenom hodniku, avion zanosi jos koji put..gledamo se, mozda postoji i strah no mi je u ovom trenutku ne osecamo….mi znamo za glad…glad nasih tela,…zelis li kafu…..da hoces je…ulazim u malenu prostoriju, automat nadohvat ruke…tik si uz mene, osecam se sigurnom, prija mi sada tvoja blizina, osecas i ti to, rukama me hvatas oko struka, ne bunim se, ljubis mi vrat, aha duso prija mi, dizes mi suknjicu, tvoje snazne ruke klize po mojm telu…mmmmmmm, da ,sada nas nista vise ne interesuje…nista nas ne moze omesti…idemo ,daaaaa briga nas za nevreme,za avion,vazni smo samo ti i ja……..
avion jos ne miruje, ali ni mi, ljubis me, tvoje vrele usne se spajaju sa mojima,moje ruke saraju po tvom telu..otkopcavam ti kosulju dok mi skidas gacice…oh tvoji prsti lako nalaze putic do nje,vrela je, vlazna…i ja te skidam brzim pokretima, ne zelim da ista nam pokvari ovo…i eto sada kao da je vreme stalo, ne cujemo galamu, nista, postojimo samo ti i ja, sasvim si blizu nje, kruzis laganim pokretima ,,,,da stavi ga…spreman je…..mmmmmmm,ulazis lako……prsticem me jos vise nadrazujes,drugom rukom mi diras grudi…bradavice, ljubis vrat i ramena…zatvaram oci… vrisak mi se ote, da mogu jako mogu glasno, ko ce znati sta se desava…i onako svi vriste, ali ja ne od straha, nego od zadovoljstva…ulazis u mene do kraja, sasvim, duboko, kruzim svojoj guzom i nabijam se sve jace i jace,okreces me prema k sebi, usne nam se spajaju opet… polsko se spustas dole,nize,ljubis je guras jezik u nju,daaaaa
duboko…
prstima se igras sa mojom pi****, vracas se po poljubac…ne nemoj jos da ga stavis, sada ja klizim niz tvoje telo…moj jezik ostavja vlazan trag po njemu…lizem ga celog, pa sam vrh..grickam..kruzim oko njega..uvlacim ga sasvim duboko u usta…drzis me za kosu, skidas snalu iz nje, dajes mi ritam dok te gledam kako uzivas u svakom mom pokretu dok on nestaj duboko u mojim usnama…zubi ga grebu, jezik igra se sa njim, ti uzdises sve brze i brze….minute prolaze, da cujem te, ne zelim da svrsis jos…. dizem se opet, noge ti stavljam oko struka naslonjena na stocic, opet poljubci i jos jednom ulazis u mene…i krecemo oh dragi , ritam isti i sve snazniji, uzdasi i krici, tela oznojena…
pricas mi pricam ti, da avion ne miruje, jos jace se nabijamo jedno na drugo,kafa je vec davno gotova,,,,a mi, mi smo oznojani skroz, smesak nam je u ocima, da dusoooooooo, svrsavamo,,,da zajedno,,,,u mennnneeeee sveeeeeeeeeee, ljubis me …srca nam lupaju jako,brzo se oblacimo, svesni smo situacije, medjutim cuje se opet glas kapetana, sve je u redu,,,let nastavljamo bezbedno…vracas se na mesto…imas smajlica…ljudi sapucu….jos uvek uplaseni….stigli smo, putnici izlaze i mrmljaju, a ti stajes na vrata……pruzas mi ruku:”bilo je lepo putovati,s vama”…ljudi ne veruju, gledaju te cudno…sta je tebi…zamalo da su svi poginuli, ali tebi osmeh jos titra na licu..odmor je poceo najlepse…a ja..ja letim dalje …..
