Nekako sam uspela da se priberem I odem kuci… Sta mi je sve prolazilo kroz glavo niti mogu nit znam reci. Uzas! Jedan mali balavac me je totalno ponizio i unistio. Nisam umela sebi da objasnim kako se sve to desilo i jos teze, sta cu sada… Sta cu sada? Noc je bila duga, preduga a ja budna a kao da me nema… Svaka misao nije uspevala da nadje svoj svrsetak. Jedino u sta sam bila sigurna je da ne znam sta osecam i sta cu da radim… Sat je zvonio… Mahinalno sam ustala i mehanicki pocela da se spremam. Dok sam prala zube u kupatilu gledavse ravno u svoje oci u ogledalu pomislila sam: “Zaboga sta to radis? Da li je moguce da ces otici na posao posle svega….” Naravno ni ta misao nije mogla da se raspetlja do kraja i prepustila sam se mehanici. Najmanje je bolelo… Otvorila sam vrata, izasla u hodnik, zatvorila ih, zakljucala i za sobom ostavila nikad prazniji stan koji je u tom trenu delovao kao utopija iz koje sam upravo bila izbacena.

Na poslu su svi delovali drugacije… Ustvari svi su bili isti samo sam ja bila druga osoba. Zbunjena, uplasena, nedorecena u svojim sopstvenim mislima… I tada sam resila… Svet je isti kakav je bio samo su druge oci kojima ga gledam. Resila sam da kljuc moje slobode lezi u meni i da ce stvari biti onakve kakvim ja resim da ih vidim. Samouverena sam krenula u ucionicu… Prosao je cas a ja svakim minutom postajala sve sigurnija u sebe … Laz… Laz koja je tako jako odzvanjala u mojoj glavi. Laz za koju sam se sama trudila da proizvedem sto jaci i duzi eko… De-facto stanje bilo je da je svaki naredni istroseni minut, minut blize Nikoli i casu u njegovom odeljenju… Srce mi se ledilo zbog toga a glava se trudila da nadjaca uzvicima izvetrelih misli koje su nestajale koliko se god trudila da ih odrzim… Svaki odjek je jak u pocetku ali svaki naredni slabiji i zlabiji dok potpuno i ne ispari … Odjeka vis enije bilo, moje misli ravna linija, radno stanje uma “za misao nesposobna” dok su me noge dovele do Nikoline ucionice… Zastala sam na tren pred ucionicom pogledavsi upravo u svoja stopala… Mrzela sam ih u tom trenutku i samo se na to skoncentrisala dok me zamor dece nije prenuo iz celog apsurda… To je to odlepila si… Usla sam…

Koracala sam brzo i nervozno, otvorila dnevnik, upisala cas i sve vreme, spustenog pogleda, skupljala skupljala snagu da podignem glavu i pogledam istini u oci… Desilo se… … … … … … … … … … … … Nikola nije na svom mestu…. Brzo sam presla pogledom po ucionici. Nije ga bilo nigde? U tom trenu kao da mi je neko izvadio lopticu za tenis iz guse… Usi su mi se zacrvenele, obrazi upalili i gotovo sam zaboravila da sam ja profesor i da ja trebam da “Vodim igranku”… Odjeknulo je ponovo! Imala sam novu dozu samopouzdanja i municiju da krenem da predajem… Sa osmehom sam uplovila u razradu gradiva koje smo trebali proci na casu i onda se desio… TITANIK. Zaculo se kucanje na vratima… Pauza… i ulazi on… Nikola. Sa osmehom koji sam istog trena u napadu besa i panike htela da iscupam sa lica… mlatio je telefon u ruci i cas gledao u mene cas u njega…

– izvinite profesorka sto kasnim ja sam vam se javio juce… nisam znala sta da odgovorim…
– jel mogu da sednem? Krajickom oka uspela sam da vidim da je na telefonu “ona slika”… Nitkov! Bila sam paralisana.
– Ne mozes tako da se ponasas… Izadji napolje i sacekaj me ispred ucionice… nasmejao se I izasao… Dok sam zatvarala dnevnik I stavljala svoju torbu u fioku katedre presla sam pogledom preko odeljenja… Pitala sam se: “Da li neko od njih zna? Kome li je pokazao? Boze sta ako znaju svi?” Izasla sam napolje. Cekao me je naslonjen na zid vidno uradjen nekom drogom, cime ne znam niti sam zelela da znam… Hodnik je bio prazan… Obratila sam mu se…
– Nikola daj mi telefon
– Molim?
– Telefon mi daj!
– Sta ce vam moj telefon? Nisa pricao na casu… ustvari niste me ni pustili na cas a ne da sam prica na casu… Nedam telefon?
– Nikola daj mi telefon! Besna sam mu se unela u lice… Skocio je u trenu, uhvatio me za kosu i grunuo u zid!
– Sta si se osilila droljoteino jedna? A?! Odmah su mi krenule na suze i sve mi se vratilo u momentu….
– Staaaa je? Sta ti je srce?
– Daj mi telefon molim te Nikola…
– Dobro de evo ti nemoj da kukas, prestani vishe s tom patetikom… i otvorio je dzep trenerke.
– Uzmi. Gurnula sam ruku unutra u nameri da zgrabim telefon i otrcim do kamena na kraj sveta i da ga razbijem u delice… Ispostavilo se da s onim sto sam zgrabila tesko da bi mogla da potrcim uopste. Idiot je stavio svoju vec nabreklu kitu kroz rupu na dzepu u isti…. Pobesnela sam po ko zna koji put. Nisam skinula ruku s njego ve kite. Stegla sam ga najace sto sam mogla unela se u lice I rekla:
– Govori bitango mala gde je telefon!
– Aghhhaaaa! Mmmmm! Uopste nije morao da mi udari samar posle ovoga… Mali mamlaz se blago, smesio zatvorenih ociju na moj stisa…. Ladno ga ovo pali… u cudu sam zatekla sebe kako drzim djaka za nabreklu kurcinu, u sred skolskog hodnika dok on extazicno stenje… Odjednom je otvorio oci i poljubio me u usta…
– Cuvaj to za veceras srce ima da napravimo performanse seso mortale… namignuo mi, skinuo ruku s kite i ulazeci u ucionicu, dobacio
– Ajmo na cas i … sapnuo – veceras u pola 12 ovde… dodavsi mi neku ceduljicu… sludjena usla sam i ne znam ni danas kako, mehanicki odrzala cas i otisla kuci…

Sizifovski sam se mucila i mozgala sta da uradim i kako ali se sve zavrsavalo cinjenicom da on ima taj jebeni snimak… Odlucila sam na kraju da odem pa sta mi bog da… izvucicu ga po svaku cenu makar morala viljuskom oci da mu vadim…

Dosla sam na adresu sa ceduljice tacno u “dogovoreno vreme”… Naizgled obicna kuca ni po cemu razlicita od drugih u jednom od siromasnijih naselja… “Boze sta li radim ja ovde?” Kako se ta misao zavrsavala tako sam pozvonila na vrata… Otvorio masivni, nabildovani, mladic svetle kratke kose, svetli pomalo bolesni ociju parale levo desno, gore dole, po meni neverovatnom brzinom i odma me u startu cinile nervoznom.
– stasi to obukla? Upitao me je sisajuci palac s unutrasnje strane…
– Molim?
– Pa i nije ti neka uniforma sestro kazem…. gledao me je i on pomalo zbunjen…
– Izvini Nikolu trazim jel tu… nista nije reko samo je piljio u mene nemirnim ocima… Od nekud iz kuce pojavi se nikola….
– Ooooo profesorka… lepo sto ste dosli. Ajde izvolte…
– Znas zasto sam ovde. Daj mi telefon I ja idem.
– Pa ajde sto ste na kraj srca jedno pice s nama malo ovo/ono
– U jebote ti se nisi salio… uzviknu odusevljeno nabildovani grubijan scepa me za ruku i prosto uvuce u kucu… Maltene me je nosio za podlakticu do dnevne sobe. Za nama je isao Nikola.
– Profesorka da vas upoznam s domacinom. Ovo je Goxy. Moj nabavljac… znate nabavlja sve sto mi treba… opijate, oruzje, papire i sl. Dobar drug! Jel tako Goxy? Mejao se i tapsao Goxia po ramenu dok me je ovaj bilmez u nevevukao kroz kucu kao dete s novom igrackom.
– Ja njmu kazem… Goxy … Matori… Veceras karash profesorku! Ti si moj brat! I veceras tebi Nidza za onaj sleper od prekljuce ostvaruje decacki san hahahahahha!!! Glasno su kao idoti krenuli da se smeju obojica… Dosli smo do kauca. Grubijan me je bacio kao krpu… kad sam se uspravila i sela na kauc yatekla sam dve gomada nadamnom kako me gutaju pogledima. Bilmez Goxy me je gledao kao malo dete u prodavnici slatkica a Nikola… Nikaola sa osmehom… podozrivim, zlobnim, osmehom…
– Pazi ovamo Goxyli. Ovako se kara profesorka. Scepao me je za kosu i pridigao iznad kauca…. jednim potezom, jedne ruke mi je iscepao kosulju I u drugom je vec skinuo dzemper/sako koji sam nosila… Bila sam paralisana, uplakana, zatvorenih ociju… Cvilela sam kao pas kad moli… Molila ih I sama… Nista nije vredelo film je krenuo svojim tokom
Rotirao me je I bacio na kauc odpozadizadrzavajuci mi kukove…
– Profesorske kurve jebes od pozadi. Razumes? Prvo ih napunish dobro odpozadi da im razradish profesorsku macu…
– Sta seresh bre klinac… Ti ces da me ucis kako se kara… Nikola je ucutao ali je nastavio da me otkopcava otpozadi i svlaci mi pantalone i gacice… Goxy se nacrtao ispred mene gledajuci me pravo u oci… Nikola je bio razmazeno deriste ali ovaj lik me je plasio… njegov bolesni pogled me je zanemeo… Poceo je da otkopcava slic… Sok…
– A da… Zaboravio sam da ti kazem… Goxyja u kraju zovu i piton. Hehehe Smesio se Nikola dok mi je ubaciva kurac od pozadi u picu… Samo sam kratko uzdahnula kad sam ga primila i u cudu ostala pogleda zakucanog na goxyjevu alatku…. Bila je to nestvarnih dimenzija kurcina i nestvarnog obima istetovirana celom svojom duzinom u pitona otvorenih celjusti… Zinula sam od cuda… Naravno odmah je to iskoristio i onako yaprepascenu zavalio mi ovo cudo u usta…. jebao me je divljacki u usta dok je nikola vidno uzbudjen celom situacijom takodje u pojacao ritam odpozadi… Divljali su na meni sve jace i jace i brze… Ne mogu da lazem… obojica su bili obdareni i koliko god se trudila da ne uzivam u svemu jednostavno hemiski me je situacija dovodila do talasa extaza i ograzama… Svrsavala sam u silovitim naletima i jecala pod paljbom razjarenih zivotinja… Nikola me je zestoko trpao od pozadi drzeci me jednom rukom za kukove a drukom za kosu na temenu nabijajuci nerealnom brzinom na pitona…. nisu mu smetali ni moji zubi, ni cinjenica da je jedva stajao obimom u usta a jebao me duboko u grlo … samo je nemo stajao zabacene glave u vazduh i nasladjivao se…
– A sad Nidzice odjebi… Naredjivackim podsmehom mu je stavio do znanja da se skloni sto je ovaj istog momenta i ucinio … Goxy mi je prisao s ledja…
– Sad cu profesorka…. da vas castim jednom zatvorskom poslasticom… naslonio mi je pitona na anus i poceo da se smeje…. premrela sam od straha i pocela da ga molim i preklinjem zestoko i brzo gotovo onako kako me je do malo pre Nikola punio od pozadi…. Shvatila sam da sam napravila grsku… Ove monstrume je sve to palilo… Nikola me je scepao za kosu i privuko svom licu u iscekivanju da vidi svaku moju mikro grimasu
– Aaaaaaaaaaaaaaaaahhhhhhhh! Bezobzirno, monstruozno Goxy mi je pitona gurnuo do kraja sireci kapacitet moje guze i u obimu i u dubini… nikola me je gledao razgoracenih ociju… Goxy je ostao u tom polozaju par sekundi aonda brzinom kakvom me niko nikada nije jebao krenuo da se izivljava na mojom do tada nikada taknutom guzom…. Nabadao se kao manijak, epilepticar a ja cristala, plakala i molila… Bilo je to najduzih 15ak minuta moga zivota…. I taman kada sam pomislila da cu se onesvestiti osetila sam kako se piton prazni u meni … polusvesna sam podigla glavu, neverujuci sta se upravo desilo i imala sam sta da vidim … Nikola sa kamerom u ruci i kezom od uva do uva
– Profesorka pa vi ste rodjena glumica
– FUCK!!!! …..