Milovao je desnicom moje nevino međunožje još neko vreme, levom me držao ispod potiljka i ljubio, a ona mi rekao: Jelena, moram te odvesti kući čim pre, tim bolje, ali vidimo se sutra ovde umesto škole. Ne brini ništa za školu, ja ću da ti donesem overeno lekarsko, samo ću upisati tvoje ime i prezime. Nisam znala šta da kažem, jer nisam ni planirala da sutra ne dođem u školu. Samo sam ga nemo gledala u neverici. Onda je ponovio: Sutra ovde umesto škole. Potom me je poljubio kratko , ali odlučno u usta, okrenuo se i izašao iz kola. Otvorio je stražnja desna, izvukao me van i otvorio prednja desn i posadio ne sedište, prikopčao pojas i pogladio me izmedju nogu, proturio prst kroz nogavicu i pročačkao po gaćama. Zatim je zatvorio vrata i s druge strane ušao na svoje sedište. Jelena, ti mi govori put do tvoje kuće, ja ću stati par stotinjaka metara pre, da ne videkomšije da mi izlaziš iz kola. Punio me žvakama, startovao kola i krenuo. Ja sam bila između sna i jave, između života i bajke, na jedvite jade sam mu govorila kuda da vozi. Nikako nemogu da se setim šta sam tada mislila, osećala, mada su mi sve misli prolazile kroz glavu, mada su me sva osećanja obuzela, bila sam totalno u haosu misli i osećanja. On me s vremen ana vreme milovao po nogam i između nogu, bilo je lepo, ali nisam mogla da reagujem. Samo sam se prepustila. Stigli smo do ukrštanja sa mojom ulicom i ja sam izašla da krenem kući. U taj tren je iz prodavnice iskočila Stefani, moja drugarica iz klupe i najradoznaliji lik na celom svetu. Dule je polako dodavao gas i kretao što dalje od lica mesta. -Jebote, ko ti je to, upita Stefani. –Niko, samo me čovek pitao za ulicu. –Hihihihiii, tuko jedna pa videla sam te kako izlaziš iz kola. Sigurno je neki mafiozo, kad ima takva kola. Baš je tebe trebao da pita bilo šta. -Pitao me je, kako se tuca Stefani, eto to me je pitao. –Hihhihihihihiii, jebote, baš će devica da mu objasni, kako se ja tucam. – A ti si kao tucana? Jesi, ali u crtanom. –Hihihihihi ..Ti ćeš da mi kažeš, ne razlikuješ kurac od viršle. A i pojma nemaš, gde se stavlja. –Pa tebi u usta, odbrusila sam joj ljutito. Na to je Stefani prasla u smeh, zateturala se i nastavila cerekati tako jako da joj je ispala žvaka iz usta. -Pazi kako se smeješ, ispade ti kurton, smestih joj u par reči. Na to je ona počela da se grči od smeha. Kad se malo smirila, ispravila se i rekla: Hej mala, kad počneš da ličiš na žensko, pokazaću ti kako izgleda kurton. Hajde pokaži mi, ako znaš što je to. –Gde? -Ajde idemo do mene. Krenule smo. Stefani je bila visoka, kao ja, ali plavuša, za razliku od mene crnke, imala je veće grudi i šire bokove nego ja. Uvek mi se rugala što nosim grudnjak. Ona ga nije nikad nosila. Na fizičkom me rasturala u svlačionici, zbog mojih dubokih gaća bez mustre, njene su bile plitke i čipkaste, skoro kao tange. Po običaju je nosila belu majicu, crvenu minicu i crne hulahopke, crvene patike, crvenu pantljiku u kosi, bele cvike, kajlu od lažnog žutog i tašnu od lažnog krokodila. U zgradi po običaju nije bilo svetla, tako da smo u mraku čekale lift. –Je li te kresno, upita Stefani? –Je u srednje uvo i treću nozdrvu. -Pa tebe i nema gde drugde da kresne. –Zato će tebe u bulju, samo pazi da ti ne zaglavi kurton, sraćeš pakovana govna. U liftu smo se i dalje prepucavale, dok nismo došle pred ulaz u stan, zavladao je tajac od straha pred mojom kevom. Polako sam gurala ključ u bravu i proturila glavu i virkala. Tama, nigde nikoga. Osetih olakšanje i otvorih širom vrata. Stefani je ušla i vrtela se oko sebe. Zaključala sam vrata i krenula prema WC. -Stefani, čekaj me u sobi, samo da pišam i promenim uložak. Skinula sam patike, čarape, pantalonice i gaće, bacila uložak u korpu i ušla u kadu da se podaperem. Tad sam se setila, kako sam se skinula u kolima i klonula polugola, ali pokazujući ono najbitnije. Šta li je radio Dule? Je li me pipao, milovao? Da me nije fotkao? U svakom slučaju je promenuo uložak dok sam spavala. Još nisam ukapirala, da sam bila pijana tad, to sam shvatila tek mnogo godina kasnije, kao i sve ostalo šta se desilo. Pogledala sam dobro svoju nevinost, obraslu sa ugljen crnim dlakama, kao i moja duga valovita kosa crnim. Dok sam prelazila rukom preko dlaka, zamišljala sam i nadala se da mi Dule prelazi. Onda se setih Duletovog prsta na rastanku i pokušah da si uguram prst. Počela sam vrtati i gurati, pojačavala sam pritisak, dok se nisam ogrebla noktom i kao oparena sam odustala. Izašla sam iz kade i pronašla uložak i navukla gaće. Skraćene pantalone ne smem da nosim pred kevom, pa sam obukla bademantil i pod mišku sakrila podrezane pantalonice. Stefani je u mojoj sobi već ležala bezbrižno na krevetu, nogom preko noge i mogla sam ispod da joj vidim skoro sve. -Da li se ti briješ ili depiliraš, ne vidim ti dlake oko gaća. –Depiliram se tuko moja ljubljena. Brijanje je za tuke. -Otkud ti lova za kremu? –Pa kevinu uzimam. –Moja niti se brije, niti se depilira, niti mi daje lovu. –Onda se potucaj za kremu. – A ti se potucaj za jednu funkcionalnu moždanu ćeliju,. Možda ti uspe ugradnja, mlada si. – Ja bih se potucala za jaguar, tuko jedna nejebana. – Kakav jaguar? – Jebote pa pojma nemaš ni kojim kolima si se vozila. – Nisam se vozila, samo sam mu rekla, kojim smerom da ide do Slavije. Hihihihihihihihihii tuko moja, najblesavije moje, pa ti si jedina guska u Begišu, koja ne zna gde je Slavija, baš si mu ti objasnila. Je li te barem ljubio i pipo? – Je, ljubio me u lakat, a pipao za đonove. – Daj jebote tuko jedna, šta si takva na kraj srca, biće dosta kurca i tebi i meni. Neće da se istopi ko sladoled u ustima. – Hoćeš kurca? Pa ne držim ga ja u džepu. Uzmi sve što ti život pruža. –Daj zovi me, kad se budete opet našli. Uostalom objasniti ću ti sve što treba i kako. – A ti kao znaš? –Jebote ko me pita, jel znam. Gde si ti bila, kad sam se ja ševila. – Biće u obdaništu sam bila. – Zar su te pustili iz obdaništa? Nego znaš šta ćurko. Imamo još samo 8 dana škole. Hajde da nabrzinu smuvamo taj lik sa jaguarom, pa da se lepo jebemo svaki dan dok nema škole. Šta kažeš? – Turi maštu u džep. –Vidi device, pojma nema šta je seks, pa se duri. Lepo ti kažem, idemo nas dve da ga sredimo, sve ti objasnim. Biće nam superiška. U to je došla moja keva, pogledala u sobu da li sam kući i pozvala na večeru Stefani i mene. Stefani se izvinula i otišla kući sa rečima: ovaj domaći ćemo sutra u školi da rešimo, gde smo večeras stale. -Svakako, odgovorih i nastavih čutke da jedem sa mamom. Mama je bila bleda i iscrpljena. Jela je sporo i nezainteresovano. Nisam ništa govorila niti pitala, samo sam se pravila nezainteresovana, da ju ne promatram. –Milice, kćeri moja, moram da ti rečem, od danas živimo nas dve same. Tvoj otac je zatražio prekomandu i otišao u Crnu Goru, tamo će živeti sa nekom drugom ženom. Mi smo se sudski razveli još pre pola godine, ali nisam imala snage da ti to saopštim. Izvini dete moje, rekla je i briznula u plač. Ja sam samo nemo gledala, bez osećaja za bilo šta, ni za život, ni za smrt, ni za tugu, ni za radost, bez interesovanja bilo za mene, bilo za svet u kome živim. Samo mi je jedna misao, jedna želja ostala u glavi, da se napijem, da padnem u komu, da ništa ne vidim, ništa ne čujem, ništa ne znam.
Mama me odvukla u krevet, presvukla u spavaćicu i legla pored mene. Prvi put u životu sam spavala sam majkom. Zagrlila me i plakala, jecala, uzdisala, a onda je uhvatilo plakanje i mene. Probudila sam se sama, bilo je pola 7. Budilnik mi uvek zvoni u 15 do 7. Ustala se i krenula da pišam i promenim uložak. Bio je skoro suv, samo mala mrlja, kao od kave. Hvala bogu stala je. Opet sam se setila Duleta, da mi je menjao uložak i navukao gaće. Zatim mi je sinulo da je rekao da me čeka, na istom mestu umesto škole. Istuširala sam se i počela mazati po celom telu. Naročito sam se namazala po mojoj nevinosti, dobro sam se natrljala, osećajući užitak pri tome. Nisam nikad ranije trljala kremom moju ribicu. Sećala sam se kako me dule trljao po ribici u kolima i pokušavala sam da radim te pokrete. Počelo je da me sve jače i jače uzbuđuje, pa sam prestala u strahu, da nešto ne zabrljam, jer pojma nemam kako to ide dalje. Uzela sam mamin parfem, namirisala se gdje god sam znala i umela. Htela sam da puknem od besa,. Što nemam gaće za žene, već za kaluđerice. Potrčala sam u maminu sobu i probala njene, ali sve su bile prevelike. Otišla sam u besu u kuhinju, da nešto pojedem i videla spremljen doručak i neke pare na stolu. Prvi put sam ih videla u životu. Piše broj 10 i slova Zehn Deutsche Mark. Stajala je cedulja: Milice dušo moja, ovo je za tebe. Deset nemačkih maraka. Nismo ti ništa kupili za rođendan, ni tata ni ja. Hteli smo, ali plate nam nisu dospevale već mesecima, ovo ti je od deke i bake. Neću ti reći, šta da radiš sa parama, sama odluči. Ne moraš ni da objašnjavaš kasnije šta si uradila. Još jednom srećan ti rođendan. Voli te tvoja mama. Zaplakala sam. Mesecima ne primaju platu, a ja ništa ne znam. Meni se ništa ne govori. Ko sam ja u ovoj kući? Ko sam ja u ovom pozorištu zvanom život? Ko sam ja u ovome gradu? Budilnik me prenuo iz razmišljanja i opet se setih problema oko gaća. Sad imam pare, ali je prerano da kupim pre škole. Prodavnice ne rade, a do pijace predaleko. Ako ne dođem pre nastave na dogovoreno mesto, Dule će da ode. Jebote, šta sad da radim. Pa lepo ima da idem bez gaća. Sve moje suknje su ionako duge, nemože ni šta da se vidi, a sa Duletom neće ni da mi trebaju. Ma ne, idem u gaćama, ali ću da skinem pre nego se nađem sa Duletom. Sramota me pokazati se u tim gaćama, pred tako finim gospodinom. Staviću ih u školsku torbu i rešena stvar. Rečeno učinjeno. Raspustila sam kosu i rasčešljala i tako krenula do autobusa. Molila sam Boga, da Stefani ne dođe pre busa i da me ne vidi , kuda idem. Osetila sam izuzetno olakšanje, kad je došao bus, a nigde Stefani. Stajala sam svo vremee kao bosonoga na iglama, dok nisam stigla do moje stanice. Pojurila sam put parka, ne osvrčući se ni levo ni desno. Pognula sam glavu da mi kosa sakriva lice. Trčala sam sve dok nisam ugledala crni jaguar. Primetela sam kako se desna vrata otvaraju iznutra. Utrčala sam u kola i klećeći skinula torbu i bacila na pod pred stražnje sedište. Dule me pomilovao po guzi, prvo preko, zatim ispod suknje i tad sam se setila, da nisam svukla gaće. Uvek nešto zabrljam. Brže bolje sam se okrenula , sela na sedište i zakopčala pojas. Dule me ponovo pomilovao, ovaj put između nogu, mazio preko gaća i opet turnuo prst ispod gaća i nastavio da me mazi po mojoj nevinosti i prebire dlake, pa je vrtio prstom po mojoj nevinosti . Zatim ga omirisao, startovao kola i krenuo. –Kuda ćeš, zapitah. –Dublje u šumu, gde nema prolaznika. –A onda? Zatim je naglo stao. – Onda nema a onda. –Šta to ima da znači? – Video sam na retrovizoru, da te neka plavuša pratila, imala je nešto gore belo i dole crveno na sebi. Tako tvoje visine je bila. Zato moramo što dalje odavde. Tko bi to mogao biti? – To je Stefani, najradoznalija kokoš na svetu i šire, moja drugarica iz klupe i komšinica. Živimo u istoj zgradi, samo sprat razlike. – Da li bi mogla da te kompromituje u školi ili pred roditeljima? – Ne znam, pa mogla bi, ako ne namerno, onda nesvesno. Lajava je. Na to je Dule usporio i okrenuo kola u suprotni pravac i nabio gas. Prestigli smo Stefani i stao je ispred nje. Iskočio je iz kola, zgrabio Stefani i ubacio ju na zadnje sedište sleva i ušao na svoje mesto. Opet je okrenuo za 180 i krenuo napred, bez reči. Vozio je Stefani i mene sve dubljei dublje u Košutnjak.
Autor: Dioniz
