„Jesi li čuo da je Mirela ostavila Tomu?“ – rekao mi je Goran čim smo sjeli u naš kafić i naručili piće.
„Zezaš me?“ – začudio sam se.
„Ne zezam, sve nas je iznenadilo. Znaš kakva je ona, konzervativna, porodica na prvom mjestu, bla, bla…“
„Zašto ga je ostavila?“
„Nećeš vjerovati…“
„Nemoj mi reći da je Toma prevario?“
„Ne, prevarila je ona njega i još k tome…“
„Gorane, ne seri! Ona da prevari. Hajde, budi ozbiljan, molim te.“ – bio sam skoro uvjeren da me zeza.
„Znao sam da ćeš tako reagovati…“ – nastavio je Goran – „Da, ona je njega prevarila. Sa nekim klincem s posla. Pojavio se neki mali, u vezi nekog projekta. Čak ga je i Toma upoznao, dovodio ga kući na večeru. Znaš kakvi su oni, otvoreni za sve, upoznavanje s novim ljudima, širenje vidika…“
„Kako je Toma?“ – prekinuo sam ga.
„K’o kurac, kako će biti. Eno ga ne trijezni se…“
„Pa, kako… Jebi ga, baš mi je žao. Nisam je volio, znaš i sam, ali njih dvoje su mi djelovali stabilno…“
„Znam šta pričaš. A, najveća fora je kako je saznao za to.“
„Kako?“
„Hehe… Uhvatio je da se trlja ispred kompjutera. Ušao u sobu i vidio tog klinca, na skype.“
„Gorane…“ – čudio sam se, nisam mogao vjerovati.
„Da, da… A, ima još.“ – nastavio je – „Ušao je na njen profil na facebooku i svašta našao u porukama. Mirela je hotovala skoro dvije godine, sa raznim muškarcima.“
„Mirela, koja nije htjela riječ ‘seks’ da izgovori glasno, jer je to vulgarno?“
„Hehehe, moj profesore, pojma ti nemaš… Nije ni čudo, sav si u knjigama.“
Osjetio sam se nelagodno kad mi je to rekao. Prijatelj mi je i ne znam je li u redu da mu ne kažem da su se kod mene, ipak, desile neke „promjene“…
„Šta ti je?“ – primijetio je da nešto nije u redu.
„Ma, ništa… Samo, baš sam šokiran time što si mi ispričao. A i žao mi je Tome, iskreno mi je žao.“
„I meni… Baš je drolja! Jebo te, on je uvijek pokušavao da održi mir kad god bi se povela neka slobodnija priča, jer je ona redovno nešto moralisala. A, on je skroz OK lik, dobronamjeran.“
„Da… Sjećaš se kad je onu noć u Irish pubu jedva izustila riječ „seks“?“
„Hahaha… Sjećam se… Jebi ga… Nego… Ti si sa Jelenom, kako čujem?“
„Da, neko vrijeme smo zajedno.“
„E, ona je taman za tebe… Dobra pička!“
„Gorane, ne seri!“
„Hahaha… Da nećeš i ti napraviti kao i Mirela. Fin, uglađen, a onda te Jelena uhvati kako drkaš na skype, hahaha…“ – zezao se Goran.
„Neće me uhvatiti na skype kako drkam, ja ne drkam.“
„Hahaha… Dobar si, profesore, pravi lik. Čestitamo!“ – zezao se Goran i pripalio cigaretu.
Osjećao sam krivicu što mu ne govorim za „promjene“, razmišljao sam da li da mu kažem ili ne. Nismo djeca, čak i ako bi saznao, iz neke druge ruke, ne bi to pokvarilo odnose među nama. Ali, siguran sam da mu ne bi bilo svejedno. Ipak smo od djetinjstva znamo i sve jedan drugome govorimo.
„Gorane… Imam i ja jedno iznenađenje…“ – zamuckivao sam.
„Kakvo… Ženiš se?“
„Ma, kakvi!“ – odmahnuo sam rukom, kao s gađenjem.
„Vidi, vidi, isto kao da ne želiš brak…“
„Želim, ali…“ – skanjivao sam se da mu kažem.
„Ali…?“ – gledao me ravno u oči – „Profesore, prijatelji smo… Pucaj!“
„Gorane, imam… Odnosno imao sam… Seks…“
„Imao si seks! Bravo! Čestitam! To jeste iznenađenje… Samo s kim?“ – zezao me.
„E, tu je problem… Znaš…“ – nije mi bilo svejedno da mu kažem. Važio sam za principijelnog čistunca. A i osim u zajebanciji, muškoj, neka moralna načela nisu smjela biti dovedena u pitanje. Nismo, moji prijatelji i ja, bili poput većine.
„Profesore… Nemoj mi reći da si naguzio neku studenticu?“ – mirno me pitao.
„Jesam, Gorane, jesam! I to ne jednu, nego dvije. I to ne jednu pa drugu. Nego, jednu, pa drugu, pa obje zajedno! Pa sam naguzio njihovu drugaricu, a onda jebao tu drugaricu i ovu prvu, zajedno. Pa…“ – počeo sam da galamim i baš se unervozio.
„Hej, polako… U redu je… Pričaj…“ – dobro je reagovao, plašio sam se samo da mi ne kaže ‘Pa, šta, to svi rade.’
„Nemam šta reći… Jedna mala… S prve godine… Dobra… Uhvatio sam sebe da fantaziram o njoj… Onda je ona, valjda, svojim ženskim instiktom to provalila i… Osjećam se loše, jako loše…“
„Hm, razumijem te… Zamisli da to čuje Mirela? Hahaha…“ – pokušao je opustiti atmosferu.
„Sad smo isti… Mada, nismo isti… Ili jesmo… Ali, nismo, ja nikoga nisam prevario, to nikada ne bih ni uradio.“
„Pa, je li se to desilo otkako si sa Jelenom?“
„Ne, ne…“ – sav sretan što sam čist – „Otkako sam s Jelenom, samo sam sa Jelenom…“
„Ali imam dojam da te opet nešto jebe…“ – pronicljivo je zaključio Goran.
„Indy… Indy, tako se zove…“
„Ta mala što si fantazirao o njoj, pa je poslije naguzio?“
„Hej, nemoj tako da govoriš? Nisam ja Indy naguzi…“
„Hahaha… Pa, šta si, govorio joj poeziju… Hajde, profa, opušteno… U redu, prekršio si svoje principe, oni koji te ne vole jedva bi dočekali da saznaju za tu tvoju „grešku“. Ali, možda je dobro da sam sebi pokažeš da nisi savršen.“
„Nikad nisam ni govorio da jesam!“
„Nisi, ali si se tako ponašao.“
„Da…“
„A, šta te jebe… Indy? Mislim, ne bukvalno, otkako si sa Jelenom… Hahaha… Sorry, ne omalovažavam tvoje muke, samo pokušavam da te opustim.“
„U redu je…“ – godilo mi je Goranovo ponašanje.
„Da se nisi zaljubio u nju?“
Njegovo pitanje me presjeklo. O tome nikada nisam razmišljao. Zapravo, inkostruirao sam priču da sam u jednom trenutku podlegao nagonima, skrenuo s puta, a onda se vratio na svoj put. Radim, imam vezu sa ozbiljnom ženom…
„Profesore… Možda si zaljubljen u mlađu djevojku i to te jebe?“
„Izgleda…“ – odgovorio sam mu mirno, zagledan kroz veliki prozor kraj kojeg sam sjedio.
Autor: CasanovaB
