Kada sam se vratio kuci sa posla, u postanskom sanducetu, pored ostalog, nasao sam i jedno belo pismo izlepljeno sarenim markama i kojekakvim postanskim oznakama, pa i porukom postara. Naravno, otvorio sam ga cim sam usao u stan. Morao sam da procitam cak tri puta, da bi mi bilo jasno sta u pismu pise. Bio je to zapravo poziv, druzenje, susret clanova kluba golubara. Nikada nisam gajio golubove, a do moje adrese su dosli sigurno iz telefonskog imenika. Jedva sam docekao nedelju pre podne da prisustvujem skupu, a skup je bio sarolik. Medju golubarima su se nasle poznate gradske face: lekari, nastavnici, advokati, inzenjeri, novinari i ko zna ko jos ne. Bilo je i starijih, i mladjih i onih izmedju. Samo sto je skup poceo, kad do mene sede jedna lepo obucena i doterana gospodja, blago se osmehnu i rukom mi dotace rame. Pogledao sam je radoznalo, diveci se atraktivnom izgledu. – Zdravo, carli! – rekla je tiho da ne bi ometala rad golubarske skupstine – Znala sam da ces doci. Ja sam te pozvala… – Zdravo! – odgovorio sam tiho, pruzajuci joj ruku, dok su mi zupcanici u glavi pretrazivali podatke o njoj. Nisam mogao da se setim odakle je znam, kako se zove i ko je ona. Odmah je ukapirala, po mojim ocima, da sam zaboravio ko je. Lupila me je kolenom o butinu, namignula mi i dala znak da izadjemo. Poslusao sam je, mada nisam bio svestan zasto, pa smo se tiho isunjali sa golubarske skupstine, koja je tek uzimala maha. Dok smo koracali ka njenom besnom, sivo-metaliziranom automobilu, ja sam se i dalje pitao ko je ova lepa zena. A stvarno je bila lepa: imala je oko 40 godina, lepu crno-crvenu kosu, nasmejano lice, jake usne, belu kozu. Kada smo usli u vikendicu, koja je licila vise na dvorac nego na kucicu za odmor, i kada je ona skinula kratku bundu, pa sam joj video vrat, dekolte i grudi, setio sam se: – „Belo meso“! Ti si, znaci, nasa, to jest moja, profesorka geografije, Ana Marija? – prosaputao sam, gledajuci je pravo u oci. – Bravo, carli. Najzad si se setio, mada to nije bilo tako davno kada si sedeo u klupi, da ne kazem meni u krilu. Da, ja sam Ana Marija. Sada sam udata za jednog buzdovana, koji juri svetom, nemam dece, vise ne radim u skoli, ali se secam starih dobrih dana – rekla je, pomalo sa setom, nudeci mi viski s ledom – sta ti radis? – Ja? Crtam. Nisam slikar, ali pomalo crtam. I, ovaj, fotografisem. Znas, ljudi vole da se slikaju, da im slika izadje u novinama, i da je imaju za uspomenu. Nista posebno – odgovorio sam joj tiho, pruzajuci joj ruku, kao da se upoznajemo prvi put u zivotu… Kada je direktor srednje skole u nasem gradu doveo novog profesora u ucionicu i rekao da ce nam predavati geografiju, svi muskarci su glasno zviznuli jer, novi predavac je bila mlada i zgodna zena, jos neudata. cim smo je videli u prilicno kratkoj suknji, sa velikim dekolteom na prsima, odmah smo joj dali nadimak: – „Belo meso“, „Belo meso“! Nova profesorka je bila bela od glave do pete, koza joj je svetlucala kao da nikada nije videla Sunca. U to sam se i licno uverio kada me je pozvala u svoj stancic kao predsednika razredne zajednice, radi nekih konsultacija. Kada sam stigao bila je obucena u domaci penjoar, a mirisala je na jorgovan, jer se tek okupala. Kao da je znala da volim taj miris. Dok smo nesto piskarali, ja sam se „gurao“ i rukama i nogama. Laktovima sam joj povremeno dodirivao dojke, koje su bile okrugle kao polulopte, a kolenom sam joj doticao butinu. Kad sam stavio desnu saku na nogu, blago je rastvorila butine, pa ja podjoh prema medjunozju. – carli, imas li devojku? – upitala me je naglo, ali ja nisam sklonio ruku sa njenog brezuljka – Volis li ti devojke? Samo sam klimnuo glavom. – Vodis li ljubav sa njima? – Ne, samo se ljubakamo! – rekao sam tek da odgovorim. Onda je Ana Marija naglo ustala, sa stola je gurnula one knjige i sveske, sela na plocu stola, pa se onda lagano spustila. Penjoar joj se razgrnuo a ja, podizuci se, pogledah u medjunozje. Nisam smeo da je pogledam u oci, od straha ili soka, vec sam piljio u dlaciste. Profesorka je onda podigla obe noge uvis, savila kolena, priljubivsi ih sebi na grudi, ali se raskrecila. – Rekao si da volis da se ljubis. Hajde, sad pokusaj, carli boj! – rekla je veselo, uhvatila me za ruku i uvela medju svoje butine. Sagao sam glavu i samo gledao u njen centar: pubes je bio jako dlakav i crn, a picka poveca. Lagano sam presao preko nje i bruca nekoliko puta, a potom razdvojio usmine. Predamnom se pokazala crvena i uzarena pecina. Poceo sam da je dodirujem jezikom, a onda i da sisam. Nekako sam napipao klitoris, prisecajuci se udzbenika seksologije kako on izgleda i gde je. Uhvatio sam usnama njen supak, kada je Ana Marija zastenjala. – Ljubi, sisaj, stiskaj, udji u dubinu! – dirigovala je moja profesorka – Tako, jace i brze, valjda znas da mi to prija, carli!? – Aha, aha! – mumlao sam, trljajuci svoju bradu i obraze o njenu pobesnelu picku, stiskao je i grickao, uvlacio jezik (koji se naostri kao smirgla) u njenu nutrinu, koja je postajala sve toplija, sluznija i veca. Osetio sam kako buja, raste. Rukama sam pokusavao da uhvatim bar jednu oblu sisu profesorkinu, u ekstazi, ali mi ona nije dala. Naterala me je pokretom, da je drzim samo za oble kukove, da je lizem, sisam i grizem. Stenjala je, previjala se, znojila, stezala me butinama, cupala za kosu. Onda sam ubrzao udare u klitoris, pa je Ana Marija pocela da se trese, drhti, jeca: svrsavala je! – carli, kazi mi ko je… najveci proizvodjac zita na svetu? – pitala me je i to glasno, dok su joj se noge i butine tresle od strasti. – Ne… ne znam, valjda Amerika, Kanada, ko li? – rekao sam, nastavljajuci duboki liz. – Ko je najveci… proizvodjac kafe na svetu? – opet ce ona, gurajuci mi glavu sve dublje u se. – To nismo jos ucili! – odbrusio sam brzo. Toliko sam se uzbudio da sam hteo da eksplodiram. – Mozda Brazil, Kolumbija ili neko treci! Profesorka Ana Marija, videvsi grimasu na mom licu, brzo je skocila sa stola, strgla mi pantalone i svojim belim gacicama zavila moj penis koji je poceo da bljuje spermu. – Izvini, carli, zanelo me ovo tvoje ljubljenje, pa nisam pomislila na tebe. Izvini – rekla je nezno, gledajuci kako moj penis ,,bije“ u njenoj saci. Ovu igru, profesorka i ja smo ponovili jos desetak puta, ali nikada mi nije dozvolila pravi seks. Kad se zavrsila skolska godina, svi smo otisli, a ona je ostala. *** – Znaci, carli, vi ste me zvali „Belo meso“? – upitala me je Ana Marija svlaceci se lagano, kao striptizeta na sceni – Zasto? – Pa, to je bilo jasno, zato sto si bila nova, lepa i bela. Mi smo, valjda zbog prakse u skolskoj radionici, bili musavi i prljavi, a ti tako cista i bela. Osim toga, tvoja koza je bila bela kao da nikada nije bila na Suncu. Mislili smo da su ti sise, stomak, guza i butine beli kao sneg… I nismo se prevarili. – Kako se niste prevarili? – Jedan nas drugar je dobio zaduzenje, pa te je video golu i to nam ispricao. – A ko je to bio? Da li ga ja znam? – Zaboravio sam mu ime. Ali, ja se njega odlicno secam: o tebi je pricao vise od pola sata, pa je zato pola razreda nakon toga moralo da ode u skolski WC! Ana Marija se nasmejala. Pomilovala me je po licu i onda uhvatila za ruku i, kao nekad, povela do stola. Legla je na njega, onako bela, obla i gola, podigla noge u vis, raskrecila ih i ponudila mi svoje crveno, uzareno meso. – Kao nekada? – Da, carli, kao nekada. Znam da volis liz, a ja za tim ceznem, jer moj dragi muzic ocima ne moze da vidi picku! – rekla je Ana Marija, milujuci svoje povece, okrugle dojke. Sagnuo sam glavu, jezikom napipao klitoris i poceo liz. Sve je bilo kao nekada, osim samog kraja. Umesto u bele gacice, moj penis se zario u njeno meso i tu ostao sve dok se nasa tela nisu smirila. Na skupstinu golubara smo stigli pred kraj: delile su se nagrade. Ana Marija je dobila, umesto muza, jednog niklovanog goluba u prirodnoj velicini, a ja zahvalnicu.
