Bilo je kasno popodne kada sam krenuo do Marka da se vidimo nakon posla. Ušao sam u njegovu kuću sasvim slobodno kao što sam to činio i do tada; Od kada znam za sebe to je bio moj drugi dom. U njemu su do pre par godina živeli i Markovi roditelji; Sada je moj najbolji drug živeo sam, sa svojim starijim bratom.
– Markeš, gde si? – pitao sam ušavši u predsoblje.
– Morao je opet do posla. Rekao je da ga sačekas, vratiće se za sat-dva.
Ne bi trebao biti ovde, bar ne još nedelju dana. Ipak, sluh me nije varao. To je on, mislio sam dok su se radost i nelagoda rvali u mom stomaku. Poslednjeg – i prvog – puta rastali smo se tako brzo. Nismo razmenili ni reč nakon onog što se desilo. Tako suptilno i slatko je nagovestio da se neće na tome zavšiti. Ipak, to nije bilo dovoljno da znam na čemu sam, na čemu smo… I da li to „mi“ uopšte postoji. I tako, sada sam stajao u hodniku i lomio se gde: levo u Markovu ili desno u Nemanjinu sobu? Bilo je dovoljno njegovo:
– Dođi…
…da mom kolebanju učini kraj. Ušao sam i seo u fotelju spram kreveta na kome ležao.
– Ma, dođi, bre, ovamo! – rekao je odsečno.
Crne veđe su se strogo, u pravoj liniji nadvile nad krupnim očima još sanjivim od popodnevne dremke. Lav nije promenio ćud ali je blagi, topli osmeh govorio da je bar uvukao kandže. Naravno da se nisam bunio. Niti sam želeo, niti sam se usuđivao da mu se suprotstavljam. – a to je dodatno ložilo! Odmah sam seo kraj njegovog uzglavlja a on se pridigao u struku i obgrlio me levicom; Snažan obruč mišića utisnuo se u moja leđa. Drugom rukom mi je poduhvatio butine i, tako lako, kao da sam jastuk, primakao k sebi. Prekrio je svojim usnama moje i odmah uvalio celi svoj mesnati jezik. Ljubio me je sočno, duboko, tempom koji sam jedva uspevao da pratim, ispijao me nezasito. Gubio sam trku, gubio dah, tonuo u polusvesno blaženstvo od njegovog poljupca, njegove toplote; Zbog njegove desnice koja je u jednom potezu strgla moj šorc i veš, odlučno ščepala, znalački milovala i drčno stezala mi guzu naizmenično. Kada sam već počeo da mumlam od naloženosti, odvojio se i navukao široki osmeh. Gledao me je ispitivački pravo u oči i očnjakom grickao donju usnu.
– Vidi, vidi, al’ se momak zapalio…ti bi sad malo kurca, je li?
– Daaa…mnogo…
– Ne dam ja ništa na lepe oči. Sledovanje prema zasluzi. Na posao! Sklonio je pokrivač sa sebe, skinuo majcu, zavalio se sa rukama iznad glave i pogledom pokazao na svoje napete bele. Bukvalno: praznik za oči. Sav u 3 boje. Crna kosa, oči, kratko paperje pazuha, uzana traka što se od pupka protezala ka bedrima… taman, mrki ten kože…bordo-crvene usne, bradavice. Samo su beonjače i zubi blestali snežno belo… Kao paklica Davidoff-a. Otmeno, muževno, vruće!
– I budi dobar. Inače, ostaviću te da sam pregoriš. Jasno? – rekao je kroz osmeh.
Moje ruke su već klizile niz kaldrmu njegovog stomaka. Udisao sam duboko mu jaki miris njegovih prepona i balavio na boku – mestu gde se ocrtavala velika glava. Najzad, skinuo sam ih i oslobodio lepu, debelu kurčinu koja se u blagom luku pružila do iznad pupka. Namestio sam se nad njim klečeći, u pozi 69, dohvatio za koren taj kolac za Oskara i sa vrha isisao sav muški sok. Onda ga svukao i mahnito krenuo da oblizujem i sisam, da gutam vrelu crvenu glavu najdublje što sam mogao. Ooo,kako me je samo zapalio ukus njegovog kurca! Nagonski sam počeo da grčim i opuštam anus, da kao kuja uvijam dupe koje su njegove šake mesile i – kada bih se u pušenju zagrcnuo – šaljepale. Još kada mi je gurnuo prste u guzu, bio sam i više nego spreman da me natakne, razjebe!
– Rrrrrrr…dobar! Hajde sada na leđa da primiš nagradu, momče! Nečim iz tube dobro je nauljao kitu i stao glavićem da mi masira prsten. Onda ga je ufurao lagano do pola i prevalio se svom svojom mišičavom težinom preko mene. Ma, bolelo je kao i prošlog puta. Nogama se upro o jedan, rukama uhvatio za drugi naslon ležaja i stao da me navlači dalje, da nabija svoj kurac još dublje u moje dupe. Sabio me je pod sobom, nisam mogao da mrdnem ni makac i nastavljao da me gazi žustro sve dok me nije natakao do jaja. Cela guza mi je gorela u bolu i slasti što je nadolazila. Pošto je „prokrčio put“, raširio me, izvadio ga je do ispod glave, naciljao na gore, snažno pritisnuo prostatu – tako dobro i znalački da mi je došlo da se upiškim od golicave, zgrčene slasti! – a onda napred, neumoljivo nabijanje na cim sve do kraja i sve iz početka… Trzao sam se od zadovoljstva u preponama, u kiti što su je masirali, svlačili-oblačili naši pripijeni stomaci. Padao sam u trans, maglilo mi se pred očima… na sve to došao je njegov vreli, vlažni poljubac i ja sam eksplodirao u orgazmu celim telom. Još nekoliko sekundi on je nastavljao da me buši, da me balavi i krza bradom po vratu, obrazu… a onda se odigao, izvadio ga, žestoko nadrkao 3-4 puta i u snažnim mlazevima zasuo me svojim semenom po grudima i stomaku. Dok je, duboko dišući, razmazivao naše seme na mom torzu rekao je:
-Od sada si moj, samo moj… – a onda dodao – Zajedno smo… Ok? – Njegov pogled sada više nije ni najmanje bio strog već, naprotiv, blag, mio. I nesiguran, rekao bih. Umesto odgovora prineo sam njegovu šaku svom obrazu, ljubio je i mazio se o njegov dlan. Naravno da sam tvoj, samo tvoj. Mislim da je to uspeo pročitati u mojim očima pošto je narednog trena legao preko mene, nežno me zagrlio i ljubio polako. Dugo, nežno, ljubavnički.
