Klara je klonula preko mene iznemogla. Na svojim grudima sam osećao lupanje njenog srca pomešano sa mojim. Kao da su se namerno sudarala u ritmičkoj malaksalosti naših bića. Rasutom kosom mi je prekrila lice. Istog trena smo zaspali izmoreni ljubavnim igrama. Vino je ostalo nepopijeno. Cigareta koju sam zapalio sama je dogorela u pepeljari. A mi smo utonuli u san najnevinijih stvorenja na svetu. Bar mi se tako činilo.
Iznenadna jaka svetlost me je primorala da otvorim oči. Brzo sam shvatio da je svanulo, ali mi nije bio jasan prizor nadamnom. Naravno, glatko izbrijana pička sa tek malo razmaknutim usminama pred mojim očima, već mi je bila poznata. Pogledao sam naviše preko izrazito čvrstih dojki i susreo se s ironičnim sjajem očiju Silvije.
– Šta treba ovo da znači? – upitao sam protežući se.
Klare nije bilo pored mene, ali mi je dala znak da je tu pošto sam osetio njene usne na nožnim prstima.
– Dobro jutro, ljubavniče! Došla sam, eto i ja da se na neki način iskupim. Mislim da sam bila malo preterala. Nemoj odmahivati glavom. Zar ti se ne sviđa ovakav način buđenja? Mnogi muškarci bi umrli za ovako nešto.
– Da, to je sve u redu, ali si u startu pogrešila, jer si mi poturila pogrešnu stranu.
– Ne razumem šta to hoćeš da mi kažeš.
– Trebala si da mi okreneš svoje dupe, – nasmešio sam se zadavši joj vrlo nizak udarac, jer se odmah razbesnela.
– Klaro, ti si idiot. Zašto si mu to ispričala? Ti si jedina osoba koja je znala za tu tajnu, – obratila joj se sikćući.
– Pa, šta hoćeš? Zar nije tako? Još nijednom muškarcu nisi dozvolila da pipne tvoju pičkicu, a toliko si ih preturila preko sebe. Ništa nisam slagala, – branila se Klara.
Ćutke, posmatrao sam njihov verbalni duel.
– To si ih možda ti preturila preko sebe ko zna koliko. Ni sama im ne znaš broja. Mene su imala samo trojica, četvorica, – nastavila je Silvija.
– Da, ali u dupe. Kako možeš tako? Što se ne pojebeš kao normalna devojka? Za koga to čuvaš svoju nevinost? I kako uopšte možeš normalno da svršavaš u dupe?
– To je moj problem. I da znaš da mogu. Naučila sam.
Da bih prekinuo dalju raspravu, prislonio sam jezik na Silvijinu ćelavicu i zavrteo ga razmičući joj usmine.
– Ahhh! – oteo joj se uzdah, – šta mi to radiš, glupane? Nisam više raspoložena za takve stvari. Jebi se sa klarom.
Nisam se obazirao na njene reči. Pokušala je da ustane sa mene, ali sam je čvrsto uhvatio za bokove ne popuštajući, u nameri da joj slomim svaki otpor. Počeo sam da je ližem isprva po celoj dužini pukotine, da bih nakon par trenutaka došao do veoma izraženog klitorisa. Klara mi je namignula dajući mi do znanja da idem do kraja. Telo Silvije se, htela to ona ili ne, izvilo u nadolazećem sladostrašću ka Klari, koja ju je spremno dočekala strasnim poljupcem.
Kurac mi se ukočio poput drvenog kolca udarajući po Silvijinim leđima.
– Ne! Ne želim to! – branila se, ali su se njene reči gubile u jecajima i uzdasima. I više nije mogla da se kontroliše, niti je imala snage i volje, niti je više uopšte htela.
Potpuno se prepustila meni dok sam divljao jezikom po njenoj pici grabeći je šakama za guzice. Odignuo sam je i liznuo po ružičastom otvoru anusa. Vrisnula je. Počeo sam jezikom da prodirem u njeno primetno razvaljeno dupe. Verovatno zbog toga što je naviknuta na tu vrstu odnosa, mišići anusa ubrzo nisu davali nikakvog otpora, tako da sam joj slobodno zabijao jezik u otvor koliko god sam mogao. Njeno telo se potresalo pri svakom mom ulasku. Za to vreme Klara je Silviju obrađivala po vratu i grudima češući svoju pukotinu o moje nožne prste koji su povremeno upadali u njeno vrelo meso.
Na koncu, ubacio sam jezik u Silvijinu rupicu za koju je Klara rekla da nije nikada skrnavljena. Silvijina vriska je postala nekontrolisana, skoro nepodnošljiva. U glavi mi se neprestano vrzmala misao da moram da je pojebem u pičku. Imao sam idealnu priliku za to, ali sam se nećkao. Pogledao sam u Klaru kao da sam tražio odgovor. Kao da mi je pročitala misli, pokazala mi je srednji prst upirući njime prema Silviji, koja od sladostrašća nije znala gde se nalazi. Klimnuo sam glavom u znak odobravanja i uhvatio Silviju za bokove gurajući je prema Klari. Klara ju je prihvatila u zagrljaj i podigla, da bih ja mogao da uguram mog pendžovana u Silviju.
– Šta mi to radite? – trgla se dolazeći svesti Silvija.
Međutim, bilo je već kasno. Uterao sam joj glavić u tesnu pičkicu, očekujući da je Klara spusti. Silvija je zavrištala sedajući mi na karu koja je očas posla pronašla mesto u njenoj utrobi. Bila je neverovatno tesna. Glavić me je veoma boleo, pošto sam osetio da sam je probio u naletu spuštanja njenog tela. Silvija se svom svojom težinom spustila na mene. Bio sam zariven u njenu pukotinu poput noža dok se jedan tanki potočić krvi slivao niz stablo mog ponosa.
– Nije trebalo, stvarno ste pokvareni, nije trebalo, – šaputala je u sebi Silvija dok je moj ud ludački pulsirao u njoj očekujući dalji tok događaja.
“Jebo te, ona je stvarno bila nevina,” – pomislio sam u sebi.
Ali, povratka nije bilo. Pridigao sam se i oborio je na leđa ne vadeći ga iz sveže probijenog Silvijinog vrela. Moj falus u postignutoj maksimalnoj erekciji, bio je bukvalno zarobljen među stešnjenim zidovima njene vagine. Silvija je bila izbezumljena. Vrtela je nekontrolisano glavom kao luda, što zbog besa, što zbog novog doživljaja u njenom životu. Klara ju je tešila ljubeći je po telu. Podigao sam Silvijine noge i počeo da se polako pokrećem u njenoj utrobi. Ispuštala je krike kao da je neko guši, ali već nakon nekoliko momenata, malo se dozvala sebi i njeno telo je prihvatilo nametnuti ritam.
Tempo prodiranja mog koplja postajao je sve brži, razarajući i poslednji otpor njene vagine. Sokovi njene unutrašnjosti su u talasima nadolazili neprestano podmazujući putanju neodoljivog tunela. Očigledno je bilo da joj je prijalo. S obzirom da se ne bih osećao normalno da mi ne padne na pamet neka nova ideja, zastao sam i naglo izvadio moju zahuktalu mašinu. Silvija i Klara su me pogledale zainteresovane za to šta sam naumio. Lakim pokretom ruke, prislonio sam glavić na već prilično podmazan i ovlažen otvor anusa. Zabio sam ga kratkim i snažnim pokretom. Mislim da je Silvija htela da umre. Pogledao sam nadole. Ispod rascvetalog pupoljka zauvek zaboravljene nevinosti bio sam zariven do samog korena. Pulsiranje moje nabrekline najavio je kraj.
Pošto nisam mogao više da se kontrolišem, počeo sam da se ubrzano zabijam u njeno dupe. Nije nas bilo ni na nebu ni na zemlji. Ni mene ni Silvije. Klara je pokušavala da primiri Silviju, ali je bilo nemoguće. Pretvorili smo se u jedinstveni plamen strasti koji je za par trenutaka trebao da utihne. Nabijajući se svom snagom u nju, izgubljene pameti, bez pojma o svesti, ubrizgavao sam u njeno dupe moje vrelo seme. Neobuzdanost je bila potpuna. Silvijino i moje telo su se zgrčili u izgubljenosti, dok je njen orgazmički krik ispunjavao prostoriju. Klarina kosa je bila rasuta po Silvijinim grudima.
Ekstaza. Kraj sveta. Mrtvaja. Nirvana.
Došao sam sebi umiren nakon bezobzirnog svršavanja i pao kraj Silvije. Omlitaveli ud mišići anusa su potisnuli napolje uz izvesnu količinu sperme koja se slila niz rasporak na guzi.
Neko vreme smo sve troje mirovali u tišini. Valjda niko od nas nije znao šta prvo da kaže. Nakon nekog vremena, Klara je ustala.
– Ne idi, sestrice, molim te, – šapnula je Silvija.
– Neću nigde, samo da naručim kafu i doručak.
– Za troje.
– Da, za troje, a šta si ti mislila?
– Ništa, – raznežila se Silvija i priljubila još više uz mene. Drhtala je. I šta sam drugo mogao, no da je zaštitnički zagrlim. Poljubio sam je u kosu.
Pogledala me je u oči. Sjaj u njenim zenicama odavao je zaljubljenost. Bio sam apsolutno siguran u to. Nedugo zatim, pronašla je taj segment u mojim mislima.
– Nikada, rekla sam nikada, – započela je Silvija, – mogli su imati samo moju guzu. To me je nagovorila jedna drugarica. U početku mi je bilo odvratno. Mnogo me je bolelo. Sa prvim kad sam bila, rasturio me je. Prokrvarila sam, a tri dana nisam mogla normalno da sedim. Kasnije, kada sam se navikla, bilo mi je predivno. I bila sam srećna. Nisam mogla zamisliti da mi ga neko turi u moju pičkicu. A veruj mi, svršavala sam na guzu. Međutim, došao si ti i uzeo me. Uhvatio si mog leptira u letu i učinio da se zaljubim u tebe.
Klara se pravila kao da ne čuje šta Silvija meni priča. Primetio sam da joj je bilo veoma krivo. Ćutao sam jer sam znao da je suvišno bilo šta reći povodom toga.
Neko je pokucao na vrata. Klara se ogrnula i preuzela kolica sa narudžbom.
U tišini smo doručkovali. Sada tople, Silvijine oči su celo vreme bile prilepljene za mene.
Kad smo prešli na kafu, Silvija mi je zapalila cigaretu i stavila u usta. Klara je već bila u agoniji ljubomornog besa. Tu sam dobio i udarac po potkolenici.
– Silvija, idemo. Oblači se, – zapovedila je.
– A gde?
– Znaš da smo se dogovorile da idemo na Tornik. To smo isplanirale još pre nego što smo došle na Zlatibor.
– Pa?
– Pa, ništa. Imaš pola sata fore da se spremiš, jer posle nećemo imati prevoz.
– Zar moramo da idemo?
– Nećeš me ubediti u suprotno.
– A Igor? – pomilovala me je tužnim pogledom.
– Ja ću se malo odmoriti i spavati dok se vi ne vratite. Nadam se da neće smetati, – predložio sam.
– Ne, zašto bi? – potvrdila je Klara primetno zadovoljna što će Silviju odvući od mene, – lezi i spavaj, brate, do mile volje.
Posmatrao sam ih dok su se oblačile predamnom, bez imalo stida. Uživao sam u prizoru, prateći njihove pokrete, dok se nisu konačno spremile za izlazak.
– Želim vam lep provod, – dobacio sam im dok su napuštale sobu.
Poturio sam ruke pod glavu smiren i opušten. Bio sam srećan što se sve ovo dogodilo sa Silvijom, ali sam znao da ne smem da se previše prepustim emocijama.
Autor: Vladimir Rapčenko
