Nakon subotnje avanture, moja nova ekipa i ja smo nastavili da se druzimo i snimamo svoje vragolije. Vidjanja su postala ucestala i uvek zanimljiva. Prihvatila sam ih kao normalne momke, prilicno zrele za svoje godine, koji znaju da cuvaju tajnu kao i ja. Priznala sam im da sam bisex i pricala im o svojim dogodovstinama. I oni su shvatili da ako budu bili dobri, od mene uvek mogu da dobiju ono sto pozele, pa su se tako i ponasali. Snimanje nasih filmova mi je bilo super zabavno, dozivljavala sam sebe kao porno zvezdu i uzivala sam u tome. Trudili smo se da ti filmovi, barem nama, deluju kao oni koje skidamo sa interneta, a i pravili smo ih po uzoru na njih. Za kratko vreme imala sam masu diskova u kojima se pojavljujem u glavnoj ulozi. U jednom se pojavljujem kao medicinska sestra, u drugom kao striptizeta, u trecem kao chirlidersica, u cetvrtom kao stroga profesorka, u petom kao sefica ili direktorka, u sestom kao prostitutka, u sedmom kao domacica… uvek u razlicitim ulogama, koje smo osmisljavali. Cesto sam gledala te filmove i uzivala u njima smejuci se svojim pokusajima da glumim. Npr. kao sto rekoh, u jednom od njih glumim domacicu koja kuva rucak, sa sve keceljom i varjacom u rukama, kamera me snima nekih 10 minuta, kako mesim krofne, onako sva u brasnu… odjednom upadaju njih sedmorica u stan, hvataju me, cepaju mi kecelju i skidaju odecu, ja se opirem ali onda popustam, sledi divlje tucanje na podu i na kraju, naravno, zalivanje… posle svi sedaju za sto i jedu one krofne sto sam napravila uz komplimente da sam prava domacica u kuhinji i kurva u krevetu. U drugom filmu glumim ulicnu prostitutku koja stoji pored puta i lovi svoje musterije. Taj film smo snimili na jednom od prilaza gradu. Morali smo da pazimo da neki od slucajnih vozaca koji su tuda prolazili ne pomisle da stvarno nudim usluge. Sve je moralo biti savrseno organizovano. Film pocinje samnom u krupnom kadru. Kamera je najpre uperena u moja stopala, a zatim se dize preko nogu i tela, dok namestam suknju, i najzad, glave. Nosim crni svetlo zeleni minic, belu majicu na bratele ispod koje se vidi grudnjak, bele mrezaste carapice i cipele sa visokim stiklama. Imam i velike tamne naocari za sunce a rukama drzim torbicu. Bas izgledam droljasto. Na pocetku pozdravljam snimatelja (Filip):
– Haaaj.
– Cao – uzvraca mi – Ima li posla?
– Ima, standardno.
– Mozes li da se predstavis gledaocima? Reci ko si i sta si.
– Cao, ja sam Ljilja. Ja sam super-drolja, hahaha…
– Ljiljo, sta jednu tako lepu zenu moze da navede da se bavi prostitucijom?
– Ah, znas i sam… teska su vremena, ekonomska kriza… svi se snalaze kako znaju i umeju. Ja koristim svoje adute koje mi je priroda dala.
– Jel se lepo zaradjuje od najstarijeg zanata?
– Pa… solidno, ali bolje nego od ostalih poslova. Ovde uvek ima musterija.
– Koliko ih ima dnevno u proseku?
– 5, 6, 7… zavisi kako kad.
– I, kako se krecu cene?
– Zavisi sta musterija trazi. Klasika je 70 evra za pola sata, oral sa gutanjem – 50, anal – 20, trojka – 200, redaljka do petorice njih – 1000, sa vise od pet – 3000, orgije – 1000…
– Pristajes na razne stvari. Dosta si otvorena. Mnoge tvoje koleginice to ne rade.
– Jeste, pa posle kukaju da nemaju musterije. Ja nemam tih problema.
– Hm, znaci radis sve?
– Pa, ne bas. Ne radim scat, pissing, sado-mazo, sa zivotinjama i sl.
– OK Ljiljo, pokazi nam onda kako radis.
– Vazi, zamnom – kazem mu i pokazujem rukom da me prati.
Prilazimo drumu i cekamo da naidje „musterija“. Automobili prolaze ali se niko ne zaustavlja, verovatno jer vide da je samnom muskarac koji me snima. Ipak me podilazi jeza od pomisli da bi neko mogao da pomisli da stvarno radim, jer sa ovim sto imam na sebi sigurno se ne vracam s posla. Po dogovoru, nakon pet minuta, nailazi tamno plavi „zastava 101“ i zaustavlja se. U njemu su dva momka, nama dobro poznata… Stevan i Miljan.
– Caaao, momci… jeste za neko zezanje?
– Koliko trazis za trojku?
– 200, a ako hocete i gutanje, to je jos 100. Za anal doplacujete jos 40.
– Dogovoreno. Gde cemo?
– Idemo malo dalje odavde, skreni ovde i vozi pravo – govorim vozacu dok ulazim pozadi a Filip zamnom.
Odvozimo se nekih stotinak metara od druma i dolazimo do neke starih, napustenih objekata. Okolo – nigde zive duse. Izlazimo iz kola i stajemo uz jedan zid koji nas zaklanja od pravca iz kojeg smo dosli. Momci raspocavaju pantalone i vade alatke. Hvatam ih i krecem… Filip snima sve vreme.
Zavrsavamo nakon pola sata. Oblacimo se, stavljaju mi novac u dekolte a zatim odlaze. Nas dvoje ostajemo. Film se zavrsava mojim zadovoljnim osmehom.
Nakon par dana, cela ekipa se nasla kod Dareta. Pricamo neobavezno uz neku klopu i pice, uglavnom o seksu, njihovim devojkama, mojim ljubavnicima i avanturama. Nekoliko njih se interesuje za moju seksualnu slobodu.
– Al’ ja ne mogu nikako da shvatim kako mozes da ga stavljas u usta a tek sto sam ga izvadio iz tebe. Aj sto se ne gadis od nas, al’ se ne gadis ni od sebe.
– Sto bih se gadila? Sta mislis da je to nesto odvratno? Pa to sam isto radila i nakon sto su ih vadili iz drugih zena.
– Ma znam, al’ ovo si ipak ti… znaci, ti bukvalno gutas i svoje…
– Ajde, sta se cudite k’o mala deca. K’o da vi nikad niste probali svoju spermu. Nemojte da se lazemo.
– Ja nisam nikad.
– Ni ja.
– Ni ja – odgovaraju u glas.
– Sta, kao nikad se niste pokolebali, nije vas interesovalo kakvog je ukusa, a hocete da vam devojke to rade. Licemeri.
– A ti si kao probala svoju – pita me jedan zainteresovano iscekujuci odgovor.
– Jesam, pa sta. Ih, sta sam ja sve probala, pa sam opet ziva i zdrava… jaka stvar.
– Pa onda ti nije problem da sad izdrkas sebi i da te vidimo kako to radis.
– Nije. Fico, uzmi kameru i snimaj. E, al pod jednim uslovom – da posle i vi uradite isto to.
– A, ne… ja necu. Nema sanse – odgovara Aleksa. – Svaka tebi cast, Ljiljo, al’ ja imam svoje granice.
– Necu ni ja – ubrzo mu se prikljucuj i ostali.
– E, sise jedne muske… sad cete da vidite kako to radi zena. Snimaj, Filipe.
Skidam se potpuno gola i lezem na fotelju, rasirivsi noge izmedju kojih se smesta Filip i usmerava objektiv pravo u moju picu. Pocinjem da se trljam lagano. Ostali cutke posmatraju. Znam kako da dovedem sebe do vrhunca, radila sam ovo i ranije. Najpre se jednim kaziprstom trljam dole, dok drugom rukom mesim jednu sisu. To me sigurno uzbudjuje, samo lagano i bez zurbe. Grudi su mi osetljive i svaki dodir po njima izaziva reakciju u meni. Volim taj osecaj kada se postepeno napaljujem, dok mi bradavice postaju sve tvrdje. Volim svoje velike, mesnate grudi… ne znam sta bih bez njih, kako bih zivela da imam one male, nikakve. Volim sto su ovako glomazne i upadljive, bodu oci bukvalno svima. Mesim jednu od svojih lepotica, dok polako ubrzavam donji rad. Sklapam oci i lagano tonem u neko posebno stanje, ispunjeno zadovoljstvom koje se ne moze opisati, samo osetiti… Trljam sve brze, ali kao da nemam kontrolu nad svojom rukom… sada sam vec dobro napaljena, ubrzo i drugu ruku spustam dole da bih intenzivirala ugodjaj. Guram prste unutra ne bih li doprla sto dublje. Osecam da sam je prilicno rasirila, ali ne zaustavljam se jer znam kolike su joj prave mogucnosti. Predosecam da su ovo prelomni trenuci, ne smem da stanem, cak ni da usporim, sad ili nikad, biti il’ ne biti…
– Aaaah, aaaaaaaah… oh, oh, oh, da, da, daaaaaa… – vristim dok osecam bujicu koja juri kroz mene brzinom svetlosti i najzad izlece na povrsinu kao iz fontane – aaaaaaaah, ajoooj, aaaaah…
Prskam ispred sebe kao iz topa… Filip se odmah sklonio u stranu, sve vreme snimajuci. Ostali gledaju nemo i rasirenih ociju. Ne cuje se nista sem mog raspomamljenog urlanja. Potrebno mi je vreme da se smirim… sekunde prolaze dok polako usporavam disanje… sledi opsti aplauz prisutnih, cuju se zvizduci i pljeskanje rukama. Upucujem pogled ka kameri i prstom pokazujem Filipu da mi se priblizi, sto on i cini. Najpre me opet snima izmedju nogu, gde rukom skupljam sokove iz svoje ribice, a zatim se penje ka licu, otvorenih usta sve vreme, iscekujuci da vidi ono sto sam obecala, do zadnjeg trenutka ne verujuci da cu to da uradim… ali ne, ja ne blefiram, sta cu kad sam takva, kod mene nema lazi, nema prevare… primacem saku punu bele tecnosti ustima, plazim jezik i lizem je.
– Brateee… – cuje se neko iza Filipa, koji kao da jos uvek ne veruje u ono sto vidi – kako sa osmehom iskusne pornicarke skupljam jezikom sopstvene hormone i u slasti ih gutam, sve vreme gledajuci u kameru.
Najzad zavrsavam. Oni i dalje stoje i gledaju me sa nevericom. Ustajem i oblacim se, a sve vreme se smejem u sebi zbog njihove zapanjene reakcije. Mislim da sam ih nacisto ubila u pojam. Uzimam torbu i pozdravljam ih.
– Momci, moram do firme, vidimo se.
– Cao – otpozdravlja me samo jedan od njih dok ostali i dalje cute.
Par dana nakon toga, Filip dolazi na ideju da mi snima golu guzu i postavi je na internet. Prihvatam ali se dogovaramo da mi se na snimku ne vidi lice. Takodje pristajem i da par slika posalje nekim muskim casopisima. Zabavlja me i uzbudjuje pomisao da nepoznati muskarci onanisu na slike mog dupeta u novinama. Snimak pocinje tako sto kamera snima moju pozadinu dok hodam u haljini a onda u jednom trenutku stajem i podizem je, pokazavsi svu svoju lepotu, bez gacica naravno. Zatim pravimo jos snimaka. On mi govori kako da se namestim i snima, a ja se samo dobro zezam. Naguzim se i rasirim guzove rukama, pokazujuci mu analni otvor, koji on snima i slika po nekoliko minuta. Posle mi snima ribicu, koju takodje sirim prstima, pa on snima unutra itd. Radili smo svakakve gluposti. Za mene je to sve bilo zezanje i moram priznati da sam se dobro zabavljala. Pa onda – slikanje na javnim mestima, gole sise u centru grada u sred noci ili u liftu, simuliranje orgazma sa sve vristanjem na sred ulice nocu itd. Kao da me je testirao da vidi dokle sam spremna da idem i sto je najbolje, ja sam pristajala na sve. Jedino sam insistirala da mi lice uvek bude van kadra i on je to postovao. Sve ostalo je dolazilo u obzir. Sa nestrpljenjem sam iscekivala njegove nove ideje i oberucke ih prihvatala. Uzivala sam da glumim u kratkim filmovima koje je on rezirao. Cak i dok sam radila u firmi, razmisljala sam o tome sta ce sledece da mu padne na pamet. I palo mu je.
Jednog dana prepodne, dok sam nesto trazila na netu, zazvonio mi je telefon. Podigla sam slusalicu ne sluteci kakav me predlog ceka sa druge strane zice.
– Ljiljana, izvolite.
– Cao.
– Ej, cao, Fico. Reci.
– Recem ti odma’. 15 000 evra u kesu ili ce ceo grad zajedno sa tvojim malim studentom Bojanom da gleda kako se trpas u bulju i gutas spermu od nas trinaestorice i svasta jos sta smo ti radili… Znaci, 15 000 ‘ocu da mi spremis u roku od deset dana ili pocinjem da prodajem tvoje filmove po gradu, jel si cula!?
Nekoliko trenutaka nisam znala sta da kazem od soka i neverice. Odjednom mi se srusio ceo svet pred ocima. Trenuci koji su prolazili cinili su mi se kao godine. Jedino sam se pitala sta mi se to desava.
– Fico, ljubavi, sta to pricas? Hajde, dodji do mene, uradicu ti sta god pozelis, molim te, molim te, samo nemoj to da mi radis. Nemoj, molim te. Evo, sta god kazes, uradicu.
– Ma boli me tuki sta ces ti da uradis, nisi valjda mislila da planiram nesto ozbiljno s tobom. Treba mi kinta i resio sam da je uzmem od tebe. Ti bre imas firmu, imas nesto na racunu sigurno, stekas za crne dane… daj malo i meni. Smatraj to za kompenzaciju sto sam te tamburao sve ovo vreme.
– Nemam nista, sta ti je, zar ne vidis da su svi u krizi i pred zatvaranjem? Ne mogu da verujem sta pricas.
– Onda cu da zaradim tu kintu od prodaje tvojih filmova. To ce da ide ko alva, ugledna poslovna zena Ljiljana Spasic i njene vratolomije, Ljiljana i trinaest patuljaka, hahaha…
– Prijavicu te policiji!
– Prijavi me. Ne mogu mi nista jer nista ne radim protiv zakona, a filmovi ce ipak da idu. Ej, zamisli kad svi tvoji prijatelji, rodjaci, pa i onaj tvoj streber budu videli sta sve radis…. a joj, majko mila, kad se samo setim, anal, oral, gutanje, grupnjak… mozes odma’ da se selis u drugi grad, hahahaha… A i ko te jebe kad si glupaca nezasita, takve i treba iskoristiti do kraja… Nego, da ne duzim previse, ceka me riba… znaci, dogovorili smo se – 15 000 evrica u roku od deset dana ili postajes zvezda u gradu, na internetu, po muskim casopisima, sa sve objavljenim licnim podacima, adresom, brojem telefona… da ljudi mogu da pozovu kad im trebaju tvoje usluge, hahahaha… aj, cujemo se – zavrsio je zalupivsi mi slusalicu.
Sedela sam nepomicno jos uvek drzeci slusalicu, neverujuci da se sve ovo meni desava. Zatim sam briznula u plac. U glavi mi je neprekidno odzvanjala cinjenica da nemam taj novac i ne znam kako da ga nabavim… da prodam firmu, da se zaduzim kod zelenasa… ne, to ne mogu. Nisam mogla da prestanem da placem, prestravljena saznanjem da mi se ceo svet srusio u jednom trenutku. Sve sto sam gradila celog zivota kao da je nestajalo pred mojim ocima. Bila sam besna na sebe zato sto sam tako glupa da verujem toj budali neotesanoj, balavoj… zelim da propadnem u zemlju od muke. Zatim mi kroz glavu prodje pomisao da bi neko mogao da udje u firmu i zatekne me u ovakvom stanju. To me natera da otrcim gore u stan. Pokusavam da utesim sebe, da se smirim, ali ne ide… uzimam lekove za smirenje, da bar malo olaksam sebi, ali ne pomaze. Lezem u krevet i pokrivam se, sve vreme placuci. Cujem kako mi dole u kancelariji zvoni telefon, ali nemam nameru da silazim. Sada je sve ionako uzalud.
Kasnije dolazi Srdjan, vrativsi se iz nabavke. Cujem kako me doziva i trazi po radnji i magacinu, ali ne zelim da se odazovem. Penje se uz stepenice. Otvara vrata po stanu trazeci me. Najzad otvara i ona od spavace sobe i vidi me kako lezim u krevetu okrenuta mu ledjima i pokrivena do glave.
– Hej, ljubavi, sta je bilo?
– Bolesna sam. Preuzmi posao – odgovaram umornim glasom.
– Sta ti je?
– Imam temperaturu, ne prilazi mi.
– OK, ako ti nesto treba, tu sam. Odmaraj.
Naredne dane provodim u krevetu. Ne jedem nista, nije mi ni do cega. Osecam se prazno. Razmisljam sta da radim ali mi nista ne pada na pamet. Iscrpljena sam od plakanja i crnih misli. Mrzim sebe sto sam ispala glupaca i dozvolila jednom klincu da me ovako zajebava. Razmisljanje mi prekida zvonjava mobilnog, ali se ne javljam. Ostao mi je u dzepu od sakoa, a kako se nisam presvlacila u onom ocaju, on mi je tu, na dohvat ruke. Pa ipak, nemam nameru da se javljam. Cemu? Iako zvoni bez prestanka, to me ni najmanje ne dotice.
Nakon par sati cujem da neko ulazi u radnju, a zatim i prepoznajem ko je to, po glasu. Rajko. Slusam kako razgovara sa nekim od radnika a zatim se penje gore. O, ne, ne zelim da me vidi ovakvu. Avaj, vec je na vratima.
– Sta je bilo, ljubavi, cujem uhvatila te neka temperatura. Da se nisi oznojila od preteranog rada pa pila hladnu vodu, a? Hahaha – brblja dok mi prilazi a ja lezim nepomicno – Hej, pa ti places… Sta ti je?
Cim sam ga ugledala, ponovo sam briznula u plac od nemoci. Seo je kraj mene i privio me na svoje grudi.
– Pa sta ti je, duso, sta je bilo? Ajde, ajde, smiri se. Da nije nesto u vezi klinca?
– Nije!
– Pa, sta je onda? Ajde, smiri se i reci mi.
Sedeo je i strpljivo cekao da skupim hrabrost da mu kazem. Nakon desetak minuta, konacno sam se osmelila, iako sam osecala ogromnu sramotu. A onda sam pocela, od reci do reci, sta sam sve radila i za snimke i sta mi se na kraju desilo… Slusao je pazljivo i strpljivo, sa ozbiljnim izrazom na licu, ni jednog trenutka me ne prekidavsi. Kad sam zavrsila, ustao je s kreveta i stao kraj prozora, zagledavsi se u daljinu.
– Resicu tvoj problem, ne brini se. Nista lakse za mene.
– Neces valjda da ga ubijes.
– Neee, bre… kakvi da ga ubijem. Nemoj ti da se brines oko toga. Daces mi njegovu adresu, pozvacu ove moje i zacas ce to da bude reseno. Nikakav problem. Idem sad, imam posla. Sutra, najverovatnije predvece, budi spremna za moj poziv. Ides sa nama da vidis kako cemo da sredimo tog malog pedercica. Jasno?
– Jasno.
– Ajde, ljubim te. I nemoj vise da places. Jesi cula?
Poljubila sam ga i potvrdno klimnula glavom. Njegove reci su mi ulivale poverenje i vratile preko potrebnu vedrinu. Mozda ipak nije sve izgubljeno za mene. Otisao je uzurbano. Najzad sam resila da pojedem nesto.
Ceo sutrasnji dan sam provela iscekujuci njegov poziv. Ocajnicki sam zelela da se sve ovo zavrsi, da mi padne kamen sa srca i da se ponovo vratim normalnom zivotu. Bilo je kao sto je i rekao. Oko sest sati popodne me je nazvao, a onda i stigao pred moju radnju. Uskocila sam u njegov audi, uzbudjena od razmisljanja sta bi moglo da se desi.
– Ogi i Maksa su ga uhvatili i odveli van grada. Idemo tamo da se nadjemo s njima. Danas su ga ceo dan pratili i vrebali priliku da ga skembaju. Jebacu mu mamicu sad, videces.
– Rajko, nemoj mnogo da ga povredis, molim te.
– Necu, ne brini. Samo cemo da obavimo mali razgovor, kao muskarac sa muskarcem.
Vozio je jako brzo, sto me je plasilo. Htela sam da mu kazem da uspori, ali nisam imala smelosti za to, nakon svega sto cini za mene. Najzad smo stigli do napustene fabrike na ulazu u grad. Iz daljine sam primetila jos jedan automobil. Rajko je stao pored njega i izasao napolje rekavsi mi da ja ostanem unutra. Smrkavalo se. Kroz prozor sam posmatrala dve nabildovane siluete i jednu znatno sitniju, pedesetak metara dalje od mene. Ubrzo im je prisao i Rajko. Videla sam da razgovaraju. U jednom trenutku, Rajko ga je udario rukom po glavi, onako vaspitno. Mogla sam da vidim kako se savija od straha. Rajko je nastavio da govori sa uperenim prstom u njega. Ovaj je samo bojazljivo klimao glavom. Zatim se Rajko vratio u kola.
– Zavrseno je. Eto, kao da nista nije ni bilo.
– Hvala ti puno.
– Ima jos nesto – rekao je posegnuvsi u unutrasnji dzep svoje kozne jakne – Ovo ti je avionska karta za Milano. Idi malo i odmori se. A kad se odmoris, svrati do ovog coveka. To mu je posetnica sa adresom i brojem telefona.
– Ko je taj covek?
– Moj stari prijatelj. On ima ono sto tebi treba.
– Sta to?
– Biznis u italijanskoj porno industriji. Idi i okusaj se. Cisto da vidis kako je to, kad te vec toliko interesuje, umesto da se glupiras sa ovakvim budalama kao sto je ovaj. Moj prijatelj je vrhunski profesionalac koji ce da ti pruzi sve uslove za rad. Ti samo budi ono sto jesi.
Pogledala sam ga iznenadjeno a on mi je uzvratio spokojnim pogledom, kao da je znao da cu da prihvatim. Zatim je upalio auto i vratio me kuci. Nisam mu odgovorila da li prihvatam njegov savet, a on me nije ni pitao, i to samo zato sto je znao da bi takvo pitanje bilo suvisno.
Dva dana kasnije sedela sam u cekaonici surcinskog aerodroma svakog trenutka iscekujuci poziv za let i razmisljajuci o onome sto me tamo ceka.
Sledi serijal prica GAZDARICA LJILJA – SRPKINJA U MILANU.
Autor: Ljiljana Spasic
