Leto. Ništa se značajno nije dešavalo, sve dok jednog dana nisam dobio službenu kovertu. Nisam bio zainteresovan o čemu se radi i stajala je tako neotvorena par dana na mom stočiću pored telefona.
Tog jutra kada sam se probudio, rešio sam da vidim o čemu se radi uz jutarnju kaficu. Raspakovao sam foliju kurirske službe, i unutra našao još jednu kovertu adresiranu na moje ime. Na moje iznenađenje, pismo mi je poslala moja bivša kompanija za koju sam nekada radio kao kuvar. Otvorio sam i pročitao pismo do kraja.
Bila je to ponuda za posao. Naime, kompanija u kojoj sam radio, poslala mi je ponudu da ukoliko sam zainteresovan ponovo radim za njih, pošaljem pismeni pristanak i dokumenta. Odložio sam pismo i razmišljao uz kaficu. Sa jedne strane, posao mi je baš bio potreban, kao i lova, a sa druge, to je značilo opet lomatanje po belom svetu, kao i da ću morati momački da se upregnem i radim. Jes da duže vremena nisam radio kao kuvar i da sam po tom pitanju malo zarđao, ali… Ipak sam odlučio da podnesem dokumenta, mada još uvek nisam bio siguran. Imam još uvek vremena i da odustanem ako to budem hteo.
Nakon nekih 10-tak dana dobio sam poziv da odem u ambasadu u Beogradu na razgovor za posao. Seo sam na motor da se malo provozam i vidim šta nude. Na moje iznenađenje, dobio sam informaciju da se za taj posao javilo nas šestoro iz celoga sveta i da će komisija nakon razgovora da se opredeli za jednog. Malo sam se skenjao, i sada kada je bilo pitanje da li ću dobiti taj posao, meni je još više stalo do njega nego pre. Posle razgovora u ambasadi, popio sam piće sa drugarima na splavu i vratio se za Novi Sad.
…
Mesec dana nakon razgovora za posao, zazvonio mi je telefon. Zvali su iz Ambasade i obavestili me da sam izabran za posao. Bilo je potrebno da odem sutra do ambasade, dopunim papirologiju i potpišem ugovor. I sebe sam iznenadio koliko sam se obradovao na tu vest. Ipak mi je trebala promena u životu.
U ambasadi novo iznenađenje. Službenik mi je rekao pored toga da sam primljen na posao, da je u pitanju rad u bazi na Južnom polu. Da, dobro ste pročitali, Južni pol. To vam je ona smrzotina ista kao i Severni pol, gde temperature znaju da budu i do -50 C. Službenik je bio razuman i pustio me da malo razmislim. Ma neka ide život, prihvatio sam.
Potpisao sam ugovor, i obavezao se na 6 meseci rada. Pre toga sam morao da idem mesec dana na pripreme i obuku za rad pod tim teškim uslovima. Obuka i pripreme su bile organizovane na Košutnjaku i veoma brzo mi prošle. Verovatno zato što mi je sve to bilo interesantno.
…
Bio je 4. avgust. Iz sredine gde je bilo više od 30 stepeni u plusu (u hladu), nakon 48 napornih sati putovanja avion je sleteo na zaleđenu pistu Artemide, gde je pored snežne mećave bilo minus 47 stepeni. Artemida je bilo ime baze na Antarktiku gde ću raditi narednih 6 meseci.
Prvu dobrodošlicu mi je upriličio gospodin Ronson, iliti Šef kako su ga svi zvali. On je bio neka vrsta komandanta ili glavnog menađžera baze. Baza je u stvari bila zajednički projekat više država, tako da je osoblje bilo sastavljeno i skupljeno iz celog sveta. Osnovna svrha je bila naučna, tako da je tu bilo svega od doktora nauka do mehaničara i kuvara poput mene. Bilo nas je ukupno 18 što je meni olakšavalo posao kuvanja i spremanja hrane. Dobio sam prelepu ne veliku sobu i što je najbitnije, bio sam sam u njoj.
To veče su mi priredili žurku iznenađenja (znate Amerikanci pate od toga, a baza je bila većinski njihova) odnosno dobrodošlice, gde su svi mogli da upoznaju mene, novog kuvara, kao i ja njih. Moram da priznam da mi je prijala pažnja koju su mi posvetili, ali nisam uspeo nikoga od njih da upamtim. Biće vremena, pomislio sam, i nakon žurke sam se povukao u svoju sobu. Sutra je trebalo ustati rano i spremiti doručak za sve.
…
Jutro. Doručak. Po licima kolega znao sam da su svi zadovoljni doručkom. Na kraju krajeva, smazali su sve iz tanjira. Lepo je počelo sve ovo za mene. Onda sam primetio u uglu malu plavušicu kako sedi sa pognutom glavom. Ispred nje u tanjiru ništa nije bilo taknuto. Malo mi je bilo sumnjivo što ništa nije jela. U pitanju je bila mlada Ukrajinska naučnica. Zvala se je Aksana. Bila je tipična Ukrajinka. Plave kose, nebo plavih očiju, blede kože i tela koje krasi sve Slovenske žene. Sočno i prelepo telo, iako je bila mala, ne više od 160 cm, telo joj je bilo proporcionalno za njenu visinu.
Prišao sam joj iza leđa i tiho je upitao:
– Tebi se ne sviđa doručak koji sam pripremio?
– Ne, ne… – odgovorila je zbunjeno okrenuvši glavu unazad ka meni. – Verujem da je jako ukusno, samo…
– Samo..?
– Ja sam vegetarijanka…
– Izvini, ali niko mi nije rekao… Spremiću ti nešto sada na brzinu…
– Nema potrebe… Moja je greška što ti nisam rekla na vreme. Poješću neku bananu i biće sve u redu…
– OK…
Bilo mi je malo krivo, jer kada radim svoj posao, volim da to radim kako valja. Iako nije bila moja greška, rešio sam da izgladim situaciju. Rešio sam da izgladim stvar sa Aksanom, a naročito što mi se ta mala Ukrajinka dopala. Njene plave okice su prodirale do mog mozga uvek kada bi me pogledala. Na kraju krajeva, ostaću ovde 6 meseci, a nije mi bila namera da drkam sve vreme.
Spremio sam ukusan čizkejk, naravno od biljnog sira, flašu slatkog vina koji ide uz sve to i rešio da pozovem Aksanu. Prilika mi se ukazala odmah posle ručka. Prišao sam joj dok se je spremala da ode u laboratoriju i preprečio joj put.
– Znaš, hteo bih da se iskupim za ono što nisam znao da si vegetarijanka…
– Ma nema veze… Malo je tu i moja greška što ti nisam na vreme rekla.
– Voleo bih da večeras dođeš do moje kabine… Spremio sam ti kolač…
– Hmmm… – pogledala me je šeretski i zavodnički ispod oka. – Nadam se da je ovaj put vegetarijanski…
– Naravno… Sve je biljnog porekla…
– Pa ne znam… To mi je isuviše intimno… Znaš, počeće onda da kruže priče o nama…
– Kako hoćeš… Ja sam mislio da si ti malo modernija i da ne obraćaš pažnju na tračeve… – Rešio sam da udarim na njenu sujetu.
– Da… ali…
– Poziv stoji… A ljudi će pričati ovako ili onako…
Bacio sam joj buvu i tu smo se razdvojili. Iskreno, mislio sam da se te večeri neće pojaviti i da ću morati još malo da se potrudim oko nje. Međutim, prevario sam se. Negde oko pola devet je tiho zakucala na vrata moje sobe.
Otvorio sam vrata i propustio je da uđe.
– Zdravo… – rekla je tiho ulazeći u sobu. Bila je obučena u pamučne trenerice koje su još više isticale njeno prelepo telo. Imala je negde oko 28 godina, pegavog nosića i tela redovno održavanog u teretani.
– Izvoli… – rekao sam pokazujući joj da sedne.
– Da vidim o kakvom je iznenađenju reč… – rekla je nestrpljivo.
– Cheese-cake…
– Ozbiljno?
– Da…
– Vegetarijanski…
– Čisto sojino mleko i sir…
– Pa ti si Dule genije… Kako si samo znao da obožavam čiz-kejk…
– Nisam, ali sam smatrao da će zadovoljiti tvoj prefinjen ukus…
– Jao… prevarantu jedan…
– Izvoli… – rekao sam postavljajući komad kolača ispred nje. Zadovoljno je gledala u njega i oblizivala svoje prelepe usne.
– Hvala…
– I naravno, ono što ide prikladno uz taj kolač… – Izvadio sam bocu vina i počeo je otvarati.
– Neverovatan si… – rekla je oduševljeno.
– I to ne samo što se kulinarstva tiče…
– E to ne znam…
…
Kolač od sira je učinio svoje. Naravno i vino. Aksana je još koliko to veče bila moja.
Sedeo sam go na ivici kreveta sa stopalima oslonjenim o pod. Aksana mi je sedela u krilu nasađena na moj kurac do jaja. Ljubili smo se strasno i vrelo da sam imao osećaj da smo otopili sav led i sneg oko naše baze. Iako je u početku bilo problema da joj moja kurčina uđe u tesnu pičkcu, sada, sve je leglo na svoje mesto. Njena pičkica je primila ceo moj kurac i bila je toliko tesna i jaka da sam imao osećaj da mi je zaustavila dotok krvi u kurcu. Jednostavno ga je precvikala svojim vaginalnim mišićima. Naravno to je njoj i te kako prijalo. Veselo je vrtila i mešala svojom malenom guzom koju sam zdušno mesio svojim šakama.
Odvojio sam se od njenog poljupca i ona zabaci svoju plavu kosu unazad. Spustio sam glavu niže i dohvatio njenu napupelu bradavicu.
– Ahhh… tooo… – zavapila je i još više isturila svoje grudi ka meni.
Ja sam samo tiho zamumlao i uvukao celu njenu malenu sisu u usta. Bila je glatka i tvrda.
– Jaoj… šta mi to radiš…. – dahtala je u ritmu našeg jebanja. Osetio sam po jajima kako se pojačava curenje njenih sokova iz njenog malenog pičića.
– Hoću da te razvalim…
– Razvali me… prijaš miiii…
Tada sam je dohvatio za kukove i odigao tako da mi je samo glavić ostao u njenoj pičkici. Njeno maleno telo mi je omogućavalo da sa njom rukujem kako hoću u krevetu.
Onda sam je snažno nabio do jaja na moj kao kamen tvrdi kurac.
– Ohhhhh… tooo…. – kriknula je.
Ponovo sam je odigao, pa zatim opet nabio do jaja. Počeo sam da ubrzavam ritam nabijanja, što je njoj očigledno prijalo. Celo telo joj se treslo od udaraca. Odjednom me je zgrabila rukama snažno oko vrata i pripila svoje majušno telo uz mene. Telo joj je počelo da drhti. Cela se je tresla pod udarcima orgazma. Snažno grčenje njenih vaginalnih mišića me je uplašilo da će mi možda precvikati kurac. Svi više sam ubrzavao ritam nabijanja ne osvrćući se na njeno svršavanje. Počelo je i meni da nadolazi, ali je to kurva predosetila.
Naglo je skočila iz mog krila i kleknula na kolena. Znao sam šta sledi. Uspravio sam se i par puta svukao kožicu na mom kurcu. Moj joj je glavić bio tik ispred poluotvorenih usta. Prvi mlaz je bio kao raketa. Špricnuo je dugačak beo trag mog semena koji je odleteo po sobi. Jedan deo je završio na njenom licu i u njenim ustima. Zatim sam rukom usmerio svoj kurac i već drugi mlaz moje sperme ispuni njena malena usta. Gledao sam kako joj jezik prekriva moja beličasta sperma. Nije gutala, već je čekala da joj se ceo prospem. Kada su i poslednji mlazevi moje sperme izleteli iz mojih muda, usta su joj bila prepuna. Čak je jedan deo moje sperme počeo da joj curi napolje niz bradu. Tek je tada, kada je bila sigurna da je dobila kompletno sledovanje, zatvorila usta i progutala moju spermu. Ostatak na bradi je pažljivo obrisala kažiprstom i gurnula ga u usta. Osisala je prst i izvadila ga kao da je želela da mi pokaže kako je sve pojela. Aksana je uživala u spermi. Bila je prava gutačica.
Dok mi se telo treslo pod udarcima orgazma, Aksana dohvati moj glavić i uvuče ga sebi u usta. Zacuclala ga je par puta i obrisala od ostataka sperme i njenih sokova.
Legli smo na kevet zadihani.
– Oba kolača su mi prijala… – reče ona tiho i zadihano.
– Oba..?
– Da… I kolač od sira, a i ovaj… – reče ona i značajno me steže za kurac.
– I jedan i drugi možeš imati kad god poželiš…
– Onaj prvi manje više… ali ovaj… – stegla me je snažno rukom za kurac – …želim uvek…
– Tvoj je…
Autor: nszver
