Nikada mi deblji kurac nije bio u guzici… Razarao me je… Istovremeno mi je nanosio bol koja mi je parala čmar i slatku drhtavicu od koje su mi kolena popustala…
…
Nakon nekoliko sedmica rada koji je više bio dosadan nego naporan, rešio sam da vikend provedem na kopnu. Nisam imao neke planove osim da se jednostavno sklonim sa platforme i rutinske svakodnevnice. Rešio sam da izađem i jednostavno se prepustim. U hodu ću odlučivati šta i kako ću se provoditi.
U Guadiaru sam u jednom kafiću ispijao piće razmišljajući šta dalje. Tada mi je pomogla jedna reklama na busu koji je prolazio uli*. Da poći ću do Marbelje. Poznato turističko mesto nekih 60-tak kilometara udaljeno obalom od Gauadiara. Otreso sam pivo iz krigle i ustao sa stola. Mrzelo me je da tražim način na koji ću stići do Marbelje te zaustavih taxi koji je u tom trenutku prolazio pored mene.
– Marbelja? – upitao sam brkatog vozača otvorivši vrata.
– Si… – reče on kroz osmeh i lupi mesnatom šakom na suvozačko sedište, dajući mi do znanja da sednem.
Vožnja je trajala nekih sat vremena, a ja nisam mogao da sakrijem oduševljenje lepotom prirode kroz koju je prolazio put. Sa jedne strane prelepe vile sa uređenim dvorištima, a sa druge još lepše more. Pomalo mi je taj osećaj kvario brkati znojavi taxista koji je nemilosrdno krljao po menjaču svog auta. Nisam mogao da se otmem utisku da taj auto neće izdržati duže od par meseci u njegovim rukama. U međuvremenu smo nas dvojica razmenili samo par rečenica na engleskom čisto reda radi, da ne bi proveli putovanje u tišini. Nakon otprilike sat vremena ušli smo u predgrađe Marbelje.
– Kuda? – upta me taxista.
– Ne znam… Šta mi preporučujete?
– Provod, zabava?
– Da. I neki pristojan smeštaj za vikend…
– Žene, alkohol… ?
– Naravno…
– Znam jedno odlično mesto. Dopašće vam se.
Ubrzo smo stali ispred jednog pansiona. Po mojoj proceni bio je na nekih kilometar i po od obale na jednoj uzvišici odakle se pružao prelep pogled na skoro celu Marbelju.
– Mislim da će vam ovde odgovarati. Vlasnik se zove Pablo i on će vam pomoći da se snađete za provod i zabavu.
– Ok, hvala. – pružio sam mu novce i izašao iz auta. Španska vrućina me kao malj udari u lice. U dva koraka udjoh u pansion gde me opet osveži prijatna hladnoća klima uređaja. Predsoblje je bilo maleno sa samo jednim pultom rece*ije i pa*tarih iskrzanih fotelja.
Lupio sam šakom o zvonce na pultu i sačekao. Vrata iza pulta se otvoriše i preda mnom se pojavi prelepa španjolka. Visoka, vitka, sočnih dojki, tamne puti. Imala je samo jednu manu. Iznad jarko crvenog karmina na usnama, imala je brkove. Fuj… Sve sam mogao da podnesem… Priznajem, sexam se i sa muškarcima i sa ženama, nemam predrasuda i tabue po pitanju sexa, ali žena sa brkovima… To nekako ne ide u moj repertoar.
– Izvolite – reče ona sa još muževnijim glasom od njenih brkova. Bljak.
– Hteo bih sobu za vikend.
– Upišite se ovde. Klima uređaj se posebno naplaćuje. Da li želite?
– Da. Pored toga trebao bih Pabla…
– A šta će vam on? – pogleda me podozrivo.
– Taxista mi je rekao da mi on može dati neke informacije vezane za provod. Znate prvi put sam ovde pa…
– To vam mogu i ja reći – reče ona skoro pa ljubomorno.
– Ipak bih ja te informacije hteo od nekog muškarca…
– Aaaa – nasmeši se ona što njene brkove razvuče još više – Vas interesuju žene, takva vrsta provoda.
– Pa recimo…
– Pablo će biti ovde tek popodne.
– Ok… onda idem do sobe da se osvežim.
Soba je bila dosta prostrana i čista. Pobacao sam sve stvari sa sebe i uleteo u kupatilo da se osvežim.
…
To popodne sam prošetao gradom. Vreme je bilo prelepo. Uz put sam svratio u dva lokala da se osvežim hladnim pivom. Naravno, tamo sam zatekao prelepe konobarice na kojima sam isprobao svoje šarmerske mogućnosti, ali ispala. Obe su mi se samo kurtoazno nasmešile i diskretno i ‘ladno mi dale do znanja da odjebem. Jebi ga, moje je bilo da pokušam. Naročito mi je bilo krivo za konobaricu u ovom drugom kafiću u kom sam bio. Bila je to jedna prelepa plavušica sa prelepim dojkama. Nisam mogao da odvojim pogled od njenih drhtavih dojki koje su mi se povremeno pokazivale ispod njene raskopčane plave košulje. Tamno plava košulje je još više isticala belinu njenih dojki što me je izluđivalo. Dovoljno da osetim kako mi se kurac pomera u gaćama i pokušava da proviri glavom napolje. Pošto me je i ona odbila kao i prethodna, ja polako krenuh pešice ka pansionu. Ulica je vodila strmo uz brdo i moram da priznam da mi je po toj vrućini predstavljala pravi napor. Moju nervozu poveća i to što sam izgleda pogrešio put. Verovatno sam skrenuo jednu ulicu ranije. Ne, nisam se izgubio, išao sam samo drugom uli* paralelno sa onom kojom sam trebao, ali taj osećaj da ste pogrešili put i da možda idete daljim putem me je užasno nervirala po toj vrućini.
Odjednom, spas. Ugledao sam sa svoje desne strane lokal ispred koga je bilo na stotine motora. Bila je to neka agencija za iznajmljivanje motora. Nisam časio ni časa nego upadoh u prijatno rashladjenu kancelariju. Za stolom me dočeka jedna starija žena koja je po godinama mogla da mi bude mama. Nekako smo se sporazumeli i ja na svoju žalost shvatih da oni iznajmljuju samo male skutere za turiste. Od velikih motora ništa. I taman kada sam hteo da razočaran napustim agenciju, pojavi se on. Bio je to visok čovek mojih godina i izuzetne gradje. Odmah se je primećivalo da vodi računa do svog izgleda. Na sebi je nosio kožno odelo karakteristično za motoraše, a u ruci mu je bila kaciga. Matora mu nešto reče na španskom, a on se okrete ka meni i na perfektnom engleskom mi reče:
– Ja sam Gregor. Kako vam mogu pomoći?
– Nikako… – odvalih ja. – Nadao sam se da iznajmim neki motor, ali vi u ponudi imate samo ove male skutere. To me ne interesuje.
– Da li ste ikada vozili veliki motor? – upita me on tonom vodeći računa da me ne uvredi.
– Naravno… čak sam i vlasnik jednog…
– Znate, ovde nama dolazi puno ljudi sa pričom da su vozili i da imaju motore, pa kada im iznajmimo veliki motor, posle bude problema… Zato sada iznajmljujemo samo skutere.
– Evo – izvadio sam mobilni iz džepa i pokazao mu slike mog motora i mene na raznim proputovanjima.
– Dodjite ovamo – reče Gregor i krenu ka zadnjim vratima kancelarije.
Ušli smo u neki magacinski prostor ili radionicu. Unutra je bila gomila skutera i alata. Prišao je jednom motoru koji je bio prekriven ciradom te nisam mogao da razaznam o čemu je reč. Jedino se videlo da nije skuter kao ovi ostali. On pridje motoru i podiže ciradu. Pred očima mi je stajao BMW RS 650 kao nov. Ljubitelji motora znaju o čemu je reč.
– Ovo je najveći motor koji imam i koji vam mogu iznajmiti… – reče Gregor.
– A šta je sa onim? – upitao sam ga pokazujući na parkirani Suzuki ispred ulaza.
– To je moj motor. Njega ne iznajmljujem…
– Aha… Pa kad nema ništa veće, mislim da će i ovo biti dovoljno…
Elem, brzo smo se vratili u kancelariju i završili formalnosti oko papirologije. Po meni, dobio sam pristojan motor da se vozikam po veoma pristupačnoj ceni, dok je Gregor zadovoljno trljao ruke, verovatno u ubedjenju kako je dobro prošao sa cenom. Obojica se zadovoljni rastadosmo i ja sam sa dečijim osmehom na licu krstario ulicama Marbelje.
Taj dan mi je prošao u vožnji motorom i par pauza za hladno pivo. Negde pred veče sam se vratio u pansion i nakon tuširanja legao da spavam.
Probudio sam se relativno rano i nakon tuširanja otišao na doručak u jednu kantinu koju sam juče uočio. Doručak je bio obilan i odličan te sam uz pivo odlučio da se raspitam gde bi bilo interesantno provozati se motorom po okolini. Na kraju sam se odlučio za nacionalni rezervat koji se zvao Siera de la Nieves. Iako nije bio baš nešto blizu, sve je govorilo da ga vredi posetiti. Naročito što sam dobio informacije da tamo ima puteva koji bajkeri obožavaju.
Rano popodne. Vozio sam se prelepim putem kroz šumu po obodu rezervata. Krivudavi put kvalitetnog asfalta je izazivao prelep osećaj u meni, osećaj zbog koga i bajkeri jesu to što jesu. Iza jedne krivinie naišao sam na neki motel. Ispred je bio veliki parking na kome su stajali parkirani automobili, motori i ostala vozila karakteristična za kampere i putnike željne avantura. Motel je bio ogroman i napravljen od drvenih balvana što ga je još više uklapalo u okolinu. Parkirao sam motor i seo u debeloj hladovini bašte. Uskoro dotrča konobar i ja naručih obilan ručak i pivo.
Upravo sam završio sa ručkom i zavalio se da dokusurim pivom. Prvo se je čula grmljavina, a onda se iza krivine pojaviše tri motora. Usporili su i parkirali na parking ispred motela. Pijuckao sam svoje pivo i posmatrao tri novodošla motoraša. Kada su skinuli kacige prepoznao sam Gregora. Vlasnika agencije od koga sam iznajmio motor. On prepozna svoj motor kojim sam ja došao i poče pogledom da me traži. Ugledao me je i mahnuo rukom. Podigao sam kriglu piva u znak pozdrava i mahnuo rukom dajući im znak da sednu sa mnom. Ubrzo su njih trojica sedeli za stolom i uz pivo i grickalice čavrljali o bajkerskim dogodovštinama. Nakon par ispijenih piva, ova dvojica koja su došla sa Gregorom, rekoše mu nešto na Španskom i odoše. Gregor i ja smo ostali sami.
– Gde odoše ova dvojica?
– Oni su iz Madrida. Planiraju da pre mraka stignu kućama.
– A ti? Ne razumem…
– Ja sam pošao samo da se malo provozam sa njima. Inače se znamo dugo godina. Odavde se vraćam kući.
– Aha… hoćemo još po jedno…?
– Ne znam… treba voziti nazad motor…
– Još po jedno, pa ćemo zajedno nazad… Lagano… – navaljivao sam ja.
– OK… – reče Gregor i mahnu konobaru rukom da dodje.
Medjutim, kroz priču, za stolom je dolazila tura za turom i negde predveče, nas dvojica smo bili dobrano pod gasom. Ništa strašno, ali ipak isuviše za vožnju motorom. Kada smo to shvatili već je bilo kasno za bilo šta drugo do da potražimo u motelu sobu i prespavamo dok pivo ne ispari iz naših guzica.
Sedeo sam u motelskoj sobi i ispijao pivo. Grego*e je tuširao. Razmišljao sam u kakvoj sam situaciji. U sobi sam u nekoj vukojebini sa čovekom koga sam jedva poznavao. Ne, nisam se plašio bilo čega, nego jednostavno mi je prijao taj bajkerski život. Život kada ne znaš kuda će te motor odvesti, koga ćeš upoznati i uglavnom se krećeš medju ljudima koji su slične naravi kao i ti.
Gregor izadje iz kupatila u gaćama i trljajući peškirom kosu reče:
– Hajde na tebe je red…
– Evo idem… – rekoh i istresoh ostatke piva iz limenke. Tuš mi je jako prijao.
…
Nikada mi deblji kurac nije bio u guzici… Razarao me je… Istovremeno mi je nanosio bol koja mi je parala čmar i slatku drhtavicu od koje su mi kolena popustala…
Namerno sam propustio opis dogadjaja koji su prethodili tome da me Gregor momački jebe u guzicu. Razlog je taj što sam jednostavno zaboravio. U svakom slučaju, negde iza ponoći, Gregor i ja smo došli u situaciju da ja klečim četvoronoške na podu pored kreveta, a Gregor mi smešta svoju debelu kurčinu u guzicu. Kada kažem „debelu“, onda stvarno mislim na debelu. Pored solidne dužine, Gregor je imao kurac debljine koji nikada nisam video u životu. Bio mu je debeo kao u konja.
Kod prvog prodiranja u moju guzicu, moram da priznam, da me je jako bolelo. I pored sve pripreme i podmazivanja, debljina njegovog kurca me je tako širila, da sam smeo da se zakunem da sam osetio kako mi puca koža po ivicama čmara. Mada se kasnije ispostavilo da to nije tačno (ipak je mojom guzi* prošlo mnogo kurčeva), bol je bio gotovo neizdrživ.
Ipak, nakon nekog vremena, moja se guza privikla na njegovu debljinu. Shvativši da sam se opustio, Gregor krenu da me jebe. U početku lagano, a onda sve brže i brže. I pored toga što sam bio opušten i podmazan, i dalje sam imao osećaj da mi kroz guzicu prolazi kamion.
Konačno sam se skroz opustio, i sada bez bola počeo da uživam u tom monstruoznom kurcu. Gregor je sve vreme ćutao i tiho dahtao, nabijajući mi u ravnomernom ritmu kurac u dupe. Ja sam stenjao, dahtao i junački primao taj palamar u svoje crevo, iako je pretilo da mi oči ispadnu.
Tada Gregor polako izvadi svoj kurac iz mog dupeta i sede na pod pored mene. Shvatio sam šta želi, te ga ja opkoračih i polako počeh da se spuštam na njegovo koplje. Kolena su mi drhtala od napora i zadovoljstva koje mi je taj kurac nanosio. Spustio sam se niže i njegov mi kurac upade. Ovoga puta mnogo lakše je*am bio razradjen. Smestio sam se u njegovo krilo i zabacio glavu unazad, uživajući u ispunjenosti svoje guze njegovom tvrdom kurčinom. Provukao sam ruku iza sebe i ščepao ga za muda. Bila su prilepljena za moju guzu. Oh, kako mi je to prijalo, tako nasadjen do jaja na tako moćnu kurčinu.
Gregor me uhvati rukama za struk i poče polako da odiže moje telo. Ja sam mu svesrdno pomagao u tome. Čim je zapretilo da mi njegov kurac ispadne iz guze, on me rukama povuče na dole i ja počeh da propadam duž njegovog kurca. Jebali smo se tako lagano, dok me je Gregor navlačio na svoj kurac. Osećaj u mom dupetu je bio kolosalan. Tada se Gregor nagnu unapred i spusti svoje usne na moju bradavicu. Usisao je tako snažno i žestoko, da sam istog trenutka uz krike krenuo da svršavam. Prskao sam spermu u ogromnim količinama i mlazevima koji su padali svuda po mojim i Gregorevim grudima. To moje svršavanje je uslovilo nekontrolisano grčenje mog čmara i izmuzavanje njegovog kurca. To njega izludi i on poče da mi puni crevo. Vrelina njegovog semena u mom rektumu pomuti mi pamet. Svršavali smo kao budale.
Gregor pripali dve cigarete i jednu dodade meni. Sedeli smo tako iscrpljeni na podu oslonjeni o krevet.
– Uhhh… doba*i… reče Gregor ispuštajući dim cigarete iz pluća.
– Moram da ti priznam da deblji kurac u životu nisam primio, a primio sam ih dosta…
– Da… dosta je debeo…
– Prijao mi je… razvalio si me…
– I ti si meni prijao… nadam se da će toga biti još…
– Naravno…
…
Svoj odmo*am do kraja proveo u Marbelji. Naravno u društvu sa Gregorom i njegovom predivnom kurčinom. Jebao me je tako dobro da i dan danas osećam promaju u čmaru od njegove debele kurčine. Jednom prilikom smo iz zajebancije izmerili i videli da je njegov kurac debljine kao jedna čaša od 2 dl.
Ali pazite to je debljina jedne čvrste tvrde kurčine…
Ko nije probao, taj i ne zna…
Autor: nszver
