Neko vreme mi se u životu nije dešavalo ništa interesantno, bar ne kako bih trošio papir i vreme da to opisujem ovde, sve dok…
Prijatno iznenadjenje.
Ja sam pre svega osoba koja veoma retko otvara svoje poštansko sanduče, jer zasigurno znam da tamo neću pronaći ništa osim gomilu računa koje moram platiti. Tog dana sam se vraćao iz grada, otvorio poštanski sandučić i rutinski pokupio gomilu papira u njemu. Popeo sam se liftom do stana ne obraćajući pažnju na sadržaj pošte. Ušao sam u stan bacio stvari sa sebe i otrčao u kupatilo pod tuš.
Kada sam izašao iz kupatila, otvorio sam hladno pivo i uzeo poštu da razlistam. U gomili računa i raznih reklamnih flajera, pažnju mi privuče jedan koverat neobičan za mene. Na njemu je bio logo Britanske ambasade u Beogradu. Ponovo sam proverio i uverio sam se da je adresiran na moje ime. Otvorio sam koverat i pročitao kratko pismo na memorandumu ambasade. U njemu me je sekretar ambasade pozivao na informativni razgovor, gde me ujedno mole da telefonom potvrdim svoj dolazak u zakazano vreme. Odmah sam nazvao ambasadu gde mi se službenica uljudno zahvalila na potvrdi sastanka, ali više od toga nije htela ništa da mi kaže, jer navodno nije znala.
Petak, Beograd. Ulazim pored službenika obezbedjenja u Britansku ambasadu. Na šalteru dajem službenici pozivno pismo i moj pasoš, na šta me ona ljubazno zamoli da sačekam. Nije prošlo ni pet minuta, a na vratima se pojavi tipičan žuto-crveni birtanac sa ogromnim osmehom na licu. Odveo me je u jednu kancelariju gde mi je objasnio kako se je moja bivša firma potrudila da me nadje.
– Izvinite, ali kako to preko vaše ambasade? Ja sam radio za američku firmu… – upitah zbunjeno.
– Da, ali od pre nekog vremena, jedna kompanija sa sedištem u Londonu je otkupila akcije vaše firme.
Tada mi je službenik ambasade objasnio da sam pored nove ponude za posao od firme dobio i putovanje u Japan. Naime, tamo će se održati takmičenje i seminar za kuvare u kome po tradiciji učestvuje i moja firma. Pošto sam bio jedan od njihovih boljih radnika, firma je odlučila da nas četiri kuvara pošalje u Japan. Naravno, svi troškovi su padali na teret firme. Bio bih lud kada bih tako nešto odbio, mada sam onako kurvanjski rekao službeniku da mi treba par dana da razmislim i vidim kako stojim sa obavezama.
Iz ambasade sam izašao kao na krilima. Yesss… Idem za Japan, a i kasnije ću ponovo raditi za firmu gde sam proživeo mnoge avanture, pa očekujem da će ih opet biti. Da ne zanemarimo i finansijski momenat.
…
Mesec dana nakon razgovora u Britanskoj ambasadi, sleteo sam u Tokio. O Bože, kako sam svojom visinom i pojavom štrčio u tom niskom Japanskom svetu. Imao sam osećaj da su se svi okretali za mnom. Mojih 190 cm visine i 100 kg težine je za njih većinu bilo džinovsko. Brzo sam završio carinske formalnosti i dokopao se svoje torbe, te krenuo ka izlazu. Još uvek nisam znao gde ću i šta ću, osim što sam u ruci držao naziv hotela napisan na japanskom jeziku. Iznenada u holu zapazih mladu Japanku kako u ruci drži tablu sa mojim imenom i imenom moje kompanije. Prišao sam joj, namestio jedan od mojih boljih osmeha i rekao:
– Hello… I am m*. – rekoh na engleskom.
– Oooo… Helo – reče ona radosno sa osmehom kao da joj je došao najbliži rod rodjeni. – Kako ste putovali?
– Dugo. – rekoh i iznenadih se njenoj mladosti. Delovala mi je kao da ima 13-14 godina. Kasnije sam se uverio da skoro sve Japanke izgledaju mnogo mladje. Miyuki, kako se je zvala imala je 27 godina.
Povela me je službenim autom do hotela. Sedeli smo zajedno na zadnjem sedištu limuzine i ja sam imao vremena da je malo bolje pogledam dok smo razmenjivali kurtoazne rečenice u kojima me je ona informisala o satnici dogadjaja tokom seminara. Miyuki je bila jedna prelepa Japanka. Prava Gejša. Pored karakterističnih kosih očiju koji su njenom licu davali onu nevinost i čednost, kao i njena putena koža, imala je po mojoj proceni omalene, ali zato tvrde i dobro stojeće dojke. Kada je prekrstila noge putenost njenih butina mi skoro natera vodu na usta.
Nakon kraće vožnje stigli smo do hotela. Brzo sam dobio sobu i tu smo se rastali sa Miyuki. Odnosno, gurnula mi je svoju vizitku sa brojem telefona i brojem sobe. Da, i ona je bila smeštena u istom hotelu gde i ja kako bi nam sve vreme boravka bila na raspolaganju. Kasnije ću shvatiti pravo značenje te reči.
Raspored na seminaru je bio Japanski prenatrpan, tako da nisam imao vremena, bukvalno ni kafu da popijem. Miyuki koja je pored mene bila zadužena za još jednog kolegu iz Vijetnama čijeg se imena ne sećam, ljubazno nas je vodala i informisala o svemu. Jednom rečju, stalno je bila tu pored nas i pomagala nam da se snadjemo u svemu.
Tog dana se je program završio ranije, negde oko četiri po podne i Miyuki nas povede ka hotelu informišući nas da smo do sutra slobodni i da možemo u sopstvenoj režiji da *anizujemo svoje vreme. U hotelu Vijetnamac se požali na glavobolju i uz pozdrav ode u svoju sobu. Ja se tada okrenuh ka Miyuki i upitah je:
– Da li si za jednu kafu tu u foajeu?
– Pa ne znam… – poče ona da se prenemaže – propisi…
– Nije vam valjda zabranjeno da pijete kafu sa gostima?
– … Pa ne znam, mislim, ovaj… što da ne…
Seli smo u foajeu hotela i uz kaficu ćaskali. Tu smo se i malo bliže upoznali. Saznao sam da je Miyuki završila studije za odnose sa javnošću i odmah dobila posao u dobroj firmi. Bila je zadovoljna poslom, a i po njoj se videlo da voli to što radi.
– Ne želim da budem nepristojna – reče ona tada svojim napućenim malim usnama – ali vi ovde gubite vreme sa mnom, a možete ga iskoristiti da malo razgledate i upoznate grad.
– Pre svega draga moja – ubacio sam svoj šarm u petu brzinu – ja sa vama ne gubim vreme, a što se razgledanja grada tiče, stvarno ne znam šta bih pogledao.
– Pa ima puno toga da se vidi.
– Da, ali ja ne znam ništa o Tokiju. Nego, lepo bi bilo kada bi mi ti pokazala grad, odnosno, kada bi zajedno prošetali.
– Mislim da bih mogla – reče ona spuštajući svoj pogled stidljivo sebi u krilo – ionako danas nemam više obaveza.
– Odlično. Idem u sobu da se pripremim, pa se nadjemo ovde… za recimo pola sata?
– Pola sata. Odlično – reče ona i mi se uputismo svako u svojoj sobi.
Nakon pola sata sam sišao u foaje hotela i još jednom se uverio u tačnost Japanaca. Miyuki je već stajala tamo i čekala me. Bila je obučena u neke poslovne štofane pantalone, a na sebi je imala neki vuneni duks sivkaste boje koji je još više isticao njene male ali prkosne grudi. Kosa joj je bila skupljena u repić i još više isticala njeno prelepo lice. Ja sam bio obučen u blede farke i tanki crni duks, a skriveni sjaj u njenim očima mojom pojavom nije mi promakao.
Prvo smo se vozali neko vreme taxijem dok nismo došli do dela grada gde je po njenom mišljenju imalo šta da se vidi. Prvo smo ušli u neki muzej. Miyuki mi je oduševljeno nešto objašnjavala i govorila, ali ja pola od toga nisam čuo ili razumeo. Sve više pažnju mi je privlačilo njeno maleno okruglo tvrdo dupence koje se je prelepo ocrtavalo preko štofanih pantalona. Isto tako, jasno sam video da ispod nosi tange što još više uspali moju maštu.
Da budemo pošteni izdržao sam do trećeg muzeja iliti galerije, šta već. Onda joj na izlasku otvoreno rekoh.
– Miyuki…
– Da?
– Imam dve želje…
– Koje?
– Prvo da predjemo na ti, ako ti to nije problem…
– Nije… naprotiv… a druga..?
– Da budem iskren. Mene ovi muzeji i galerije nešto posebno ne interesuju. Nadam se da se ne ljutiš. Ja sam čovek iz naroda i hoću da mi pokažeš gde mogu dobro da se provedem, pojedem, popijem pivo i slično…
– Ohhh… pa što ne kažeš… – reče ona sa olakšanjem – Ja sam mislila… u stvari meni lično mnogo više odgovara to što ti želiš…
E to smo prelomili i onda je krenuo pravi provod. Miyuki je bila pravi poznavalac provoda u Tokiu. Vodila me je prvo u neki klub gde su je svi poznavali. Tu smo se proveli extra, ne računajući prekorne poglede Japanaca koji su otvoreno bili ljubomorni na mene, ali iz neke kurtoazije nisu ništa pokušavali… i zavidnih pogleda Japanki koje su verovatno htele da budu u mom društvu.
Odatle smo otišli u jedan restoran gde se stvarno dobro jelo. Jeli smo japanske specijalitete i pili sake (tradicionalnu japansku rakiju od pirinča) i uživali u druženju. Posle toga Miyuki me je odvela u jedan popularan klub. Veče je već uveliko zašlo i mi udjosmo u zagušljivi klub gde je po mojoj proceni bilo bar 500 ljudi. Iznenadio sam se kada sam shvatio da je to Karaoke klub. Gosti su bili podeljeni po grupama i svaka je imala svog ljubimca koji je pevao. Naravno na repertoaru su bile strane pesme. Ja inače nisam ljubimac karaoka, naprotiv, smatram ih glupim, medjutim, to veče smo se stvarno zabavljali. Piće je teklo u potocima i na svima se je dobrano videlo dejstvo alkohola. Kod Miyuki se je to primećivalo blagim rumenilom na njenim obrazima i to što su joj oči bilo malo više ukrštenije dok me je gledala.
Nešto iza ponoći izadjosmo iz kluba i potražismo taxi. Miyuki obavi svoje ruke oko tela čime shvatih da joj je bilo hladno. Prišao sam joj, obavio ruku oko ramena i pritisnuo uza se. Ona podiže svoje prelepo lice prema meni, pogleda me polupijano u oči i tiho reče:
– Hvala…
Samo sam se nasmešio i rukom mahnuo taxiju da stane. Brzo smo stigli do hotela. Izašao sam prvi iz taxija i pružio ruku Miyuki da joj pomognem da izadje. Izgleda da joj je prethodno svež vazduh noći, pa zatim topla klima u kolima, pa ponovo svež vazduh na izlasku iz kola u sadejstvu sa alkoholom malo pomutio pamet i Miyuki se zatetura. Nisam uspeo da reagujem na vreme i njoj se njena visoka štiklica izvrnu i Miyuki pade na trotoar. Tiho je jauknula, a ja je hitro uhvatih ispod miške i podigoh. Skakutala je na jednoj nozi sa bolnom grimasom na licu pridržavajuću se jednom rukom za moju nadlakticu.
– Mora da jako boli? – upitah je…
– Malo… proći će… – reče ona kao da nije želela da mi bude na teretu – samo sam malo uvrnula zglob.
– Hajde pomoći ću ti do sobe…
– Ne bih da te opterećujem…
Samo sam je prekorno pogledao u oči i ništa nisam rekao. Ona shvati moju poruku i samo se nasmeši. Ušli smo u hotel dok je ona skakutala na jednoj nozi pridržavajući se za mene. U liftu smo ćutali. Kada smo stigli do njenog sprata ja je bez pitanja jednom rukom uhvatih ispod kolena i iza ledja i digoh u naručje. Miyuki tiho ciknu iznenadjena ovim mojim gestom, ali ćutke prebaci svoju ruku meni iza vrata i osloni svoju glavu na moje rame.
– Ne znam ti broj sobe… – rekoh.
– 704 tu desno…
– Daj ključ – rekao sam ne ispuštajući je iz ruku. Ona brzo izvadi iz svoje male torbice ključ i ja otvorih vrata. Uneo sam je u sobu i lagano spustio na krevet.
– Ne znam kako da ti se zahvalim na svemu ovome…
– A ne… još nisam gotov… sad medicina.
Otišao sam do friza i pošto u njemu nije bilo ničega osim gomile flašica sa žestinom, ja ih sve pokupih. Uzeo sam jastuk, skinuo mu jastučnicu i stavio hladne flašice u nju. Zavrteo sam rukom i prišao krevetu na kome je sedela Miyuki.
– Zavrni nogavicu i skini čarape… treba ti hladna obloga…
– Biće malo nezgodno… mislim čarape…
– Nije valjda da se stidiš… pa ja sam sada doktor, a ne kuvar…
Ona se nasmeja i poče stidljivo da otkopčava pantalone. Naravno morala je prvo njih skinuti kako bi mogla da skine čarape. Legla je na ledja i polako svukla pantalone do polovine butina. Pred mojim očima se zabeleše njene prelepe čipkane gaćice. Ja je uhvatih za krajeve nogavica i lagano povukoh ka sebi. Ostala je dole samo u gaćicama i čarapama koje su dosezale do polovine butina. Ona se uhvati za čarapu, medjutim ja je preduhitrih i polako joj je skinuh. Imala je prelepe noge, a tek stopala… prelepa mala japanska stopala. Negovana sa lakiranim nokitma u crvenoj boji. Seo sam na ivicu kreveta ledjima okrenut ka njoj i polako joj izeo bolnu nogu sebi u krilo. Polako sam stavio jastučnicu sa hladnim flašicama na njen zglob i nežno pritisnuo rukom. Ona tiho jeknu, ali joj je to generalno prijalo. Držao sam tako njeno prelepo stopalo u mom krilu i pritiskao hladnu oblogu na zglob. Ona je tiho ležala i disala sa olakšanjem. Onda sam lagano drugom rukom krenuo da je nežno masiram po listu noge. Miyuki se prvo iznenadjeno trznu celim telom, ali ništa ne reče. To sam shvatio kao odobravanje i ja ohrabren nastavih da joj milujem i masiram nogu. Po njenom disanju sam shvatio da joj to prija.
Okrenuo sam se i dalje u sedećem položaju u stranu tako da sam sada bio okrenut bočno ka njoj izmedju njenih nogu. I dalje držeći oblogu na njenom zglobu, sada sam postepeno drugu ruku dizao naviše i svoje masiranje preneo iznad njenog kolena. Osetio sam kako joj se koža ježi pod mojim dodirima. Krišom sam pogledao njeno polurašireno medjunožje i napalih se kada videh da su joj se tange blago usekle u pičkicu. Kada sam video da su joj oči sklopljene od uživanja u mojoj masaži, ja slobodnije osmotrih njeno telo. Usmine njene ribice koje su virile pored tangi su bile blago ružičaste boje, bez ijedne dlačice. Kao u devojčice. Iznad njih, njen prelepi ravni stomak je drhtao u ritmu disanja. Njen duks je i dalje prekrivao njene prelepe tvrde male dojke. A tek njena koža… Pravi baršun…
Više nisam mogao da izdržim. Bez ikakve najave bacih hladnu oblogu na pod i flašice zazveckaše. Odigao sam joj nogu i spustio nežni poljubac na unutrašnjoj strani kolena. Miyuki tiho jeknu i lagano otvori oči.
– Šta to radiš? – upita ona tiho.
– Ako ti se ne svidja.. – rekoh ja izmedju dva polju*a idući sve više ka butini – … ti reci, ja ću stati…
– Mmmm… – tiho je zamumlala od zadovoljstva umesto odgovora.
Okrenuo sam se ka njoj i spustio svoje lice u njeno medjunožje. Nežno sam liznuo njenu ribicu preko gaćica. Ona lagano samo još više raširi noge. Kažiprstom sam nežno uklonio tangicu u stranu i ugledao njenu ružičastu pičkicu. Nežno sam je gricnuo na šta ona samo izvi svoje vitko telo od slasti. Osetio sam onaj prelepi miris ženskih sokova pomešan sa slatkastim ukusom blagog znoja. Kurac poče da mi se diže i ja joj podarih jedan dobar liz… Miyuki ciknu i zari svoje nokte u moju glavu snažno me pritiskajući uz sebe.
Ohhhh kako je ukusna bila ta mala Japanka. Iz njene pičkice su obilno cureli njeni sokovi koje sam halapljivo ispijao i zadovoljavao svoju mušku žedj. Nije se znalo ko više uživa od nas dvoje. Ja, koji sam se napijao božanskog nektra iz tog mladog tela, ili ona koja je uživala u toplim prodorima mog jezika.
Krenuo sam naviše. Istovremeno sam joj skidao duks preko glave i ljubio je po stomaku i grudima. Kada sam došao do njene glave, spustih joj nežan poljubac na usne. O njenim usnama se može ispisati cela jedna priča. Bile su tople, mekane i ukusne kao trešnje. Najviše me je palilo to što je imala mala usta. Toliko mala da joj je moj jezik predstavljao problem. Imao sam osećaj da joj moj jezik širi usne do cepanja… toliko su bile male.
Uspravio sam se i počeo da skidam sve sa sebe. Ona to iskoristi i skinu svoje gaćice te odiže i raširi svoje noge u misionarski položaj. Njena pičkica je zjapila otvorena dok me je kroz poluspuštene kapke gledala direktno u oči. Bio sam jako napaljen. Kurac mi je već bio vlažan od sokova koje sam pustio dok sam je lizao. Tako napaljen, ja prislonih svoj glavić na ulaz u njenu pičkicu, na šta ona zadrhta celim telom. Bezobzirno joj ga sjurih do jaja, na šta ona tiho kriknu:
– Arghhh… polako… baš ti je veliki…
– Uhhh… ne mogu… jako si me napalila…
– Uhhhh… – zastenja ona migoljeći svoje telo koje je pokušavalo da se navikne na veličinu moje kite.
Zastao sam tako nabijen do jaja u nju i sačekao malo da se privikne na moju veličinu. Miyuki je drhtala celim telom i nežno mi svojim rukicama milovala ledja. Moj je kurac pulsirao u njenoj utrobi. Više nisam mogao da izdržim. Izvadio sam ga polako skoro do kraja i ponovo krvnički zabio u nju. Onda sam počeo da je jebem. Onako Balkanski… Snažno i do jaja. Miyuki je ciktala na svaki moj udarac kurca do jaja u njenu pičkicu. Drhtala je i dahtala u ritmu jebanja. Stalno je nešto govorila, čas na japanskom, čas na engleskom…
– Ohhh… tooo…. jebi me…
– Rasturiću te gejšo moja… ahhh…
– Ahhh… to… sada mi prija… ohhh što ti je veliki…
– Jebaću te dok se ne raspadneš… uhhh…
– Jebi me… ohhh…
Tada me Miyuki snažno obavi rukama i nogama. Stegla me je tako jako da sam se uplašio za svoju cirkulaciju. Odigla je kukove i snažno se sama nabila na moj kurac do jaja i drhteći počela da svršava…
– Ahhhh… daj mi ga sada…
Ja sam samo ćutao i jebao, junački joj ga nabijajući do balčaka…
– Toooo…. ohhh… joššš…
Eksplodirala je… Osetio sam njene vrele sokove kako mi prelivaju muda i butine. Svršavala je kao kobila… glasno, burno i sa puno sokova… Skljokala se na krevet ispod mene. Ja sam još bio u punoj snazi u njoj…
– Divan si… – reče ona tiho kroz poluotvorene kapke…
– Hvala… i ti si…
– A ne… tek ću biti – reče ona i izmigolji se ispod mene. Moj kurac ispade iz nje i onako sluzav me lupi po stomaku – … lezi.
Legao sam na ledja, a ona halapljivo uze moje bradavice u usta i poče da ih sisa. Na to se moj kurac još više prope. Polako je sa bradavica prešla da ljubi moj stomak. Izludjivalo me je njeno lagano grebanje noktima po mom trbuhu. Onda je nežno noktima uhvatila moj kurac. Malo je falilo da svršim. Prislonila ga je na svoja zatvorena usta i uživala u njegovom mirisu sklopljenih očiju. Lagano je otvorila usta i počale da uvlači moj ljubičasti glavić. Jedva joj je ulazio u usta. Ne… nemam ja tako velik kurac… već njena usta su jako mala… Gledao sam kako joj moj glavić lagano ulazi u usta i širi ih do cepanja. Kada joj je moj glavić upao ceo, ja lagano cimnuh kukovima i nabih joj još pola mog kurca u usta. Ona iznenadjeno raširi oči i ciknu punih ustiju. Nije mogla da veruje da joj je u ustima takva kurčina. Mene ta scena izludi i ja počeh da joj punim usta spermom. Miyuki se zagrcnu od ogromne količine mog semena, ali junački izdrži da ne ispusti moj kurac iz usta. Suznih očiju je gutala svaku kap moje sperme dok sam se ja praznio u njenom grlu.
Klonuli smo oboje. Podigla se gore i nežno spustila glavu na moja prsa. Odigla se i nežno me poljubila. Njene usne su bile još ukusnije. Onako kakve mogu biti mekane, sočne i pune krvi posle dobrog pušenja.
…
I naredna dva dana mog boravka u Japanu smo se Miyuki i ja družili. Koristili smo svaku priliku za sex. U kolima, liftu, sobi, parku… svuda… Jebali smo se kao da nam je to poslednje u životu. Toliko mi je bilo lepo sa njom, da sam u jednom trenutku pomislio da je zaprosim… Ali odustao sam… Ipak ne toliko dobro…
Autor: nszver
