Vraċam se u ne tako davnu prošlost.Bio sam klinac i toga dana u naš grad je stigla štafeta.Gužva od naroda.Drug Matejevič će poneti štafetu.Drug Despotovič pravi red da bi omladinci sa štafetom mogli proći.Do mene stoji sisata Branka sa drugaricom.Kaže ona drugarici:“Sa njim se još nisam tucala“.Sisata Branka se kresnula sa celim C.K. grada.Još je valjda ostao Despotovič.Čudim se kako je njega onako visokog i lepog dosad propustila.Ja sam pario oči gledajući u njene jake petice i duboki dekolte na bluzi.
Posle niza godina,odrastao sam i radim u posrnuloj nekada slavnoj firmi.Sada će je preuzeti kompanjoni:gospodin Matejevič i gospodin Despotovič.Veliki moćnici u gradu.Neko jebeno vreme.Beda.Nebo
je nekako postalo olovno.Neki teški oblaci se ne miču.Plata mi je minimalac i devojka me ostavila.Samo sam
dobio poruku na mobilnom:“Ostanimo prijatelji“.Kakvi prijatelji kad je nikako ne viđam?Jedno veče idem bez obzira.Ne znam ni kud ni kamo.Prolazim pored motela“Dionis“.Neko je slavlje kao.Proslavljaju nešto gospodin
Matejevič i gospodin Despotovič.Orgije.Sve je nekako usrano postalo.Devojke mlade hrle lovanima.Pored mene protrčaše dve gole devojke.Uplakane su.Dobile su šamare i najurene su.Neki od gostiju motela ili tačnije kompanjona gospodina Matejeviča i gospodina Despotoviča nisu bili zadovoljni kako im te devojke udovolja-
vaju.Nisu valjda dobro pušile.Na parkingu su auta sve bolja od boljeg.Na jednom je vozač otvorio vrata.Crnoko-
sa devojka kleči i puši.Valjda tako overava vizu da uđe u motel.Vozač je mlad momak.Tatin sin.Devojka je oskudno obučena.U miniću je.Taman da se lako skine kad gore ode.Motel je inače odmačen od puta i u šumi
je.Penjem se na drvo.Tamo gde su sobe je uglavnom mrak.U jednoj sobi se pali svetlo.Neki čovek uvodi onižu
plavušu.Devojka,valjda tek 20.napunila.On vadi kitu iz pantalona.Ona se stručno saginje i dudla.Čučne,puši mu,
gleda ga bezobrazno.Skidaju se goli.Mala ima neke duguljaste sise.Pa plavuša je.Dole plavi čuperak.On joj dira
rukom to mesto.Ona ga hvata za kurac i odvodi do kreveta.Svetlo se gasi.Primetim da je jedan prozor otvoren.
Jesen je i prohladno napolju.Polumrak je u sobi.Na krevetu leži ženska.Gola potpuno,sigurno.Neki muškarac je između njenih dobro raširenih nogu.Jebe je.Devojka stenje.Ovo me uzbudilo.Devojka se baš svojski trudi da mu udovolji. „Ah,ah,ah,…aah“!Čuje se ona.Jedared joj je dobro nabio.Duboko je i seksi zaječala.Hteo sam da izvadim kurac i da drkam.Šta mi preostaje drugo.Oni uživaju,a silan narod pati.Setim se da to nije možda moja
Marina.Pa možda je.Skinem se sa drveta.Zgadilo mi se.Stužilo mi se.Zgrabim neki kamen i zavrljačim u jedan prozor.Uz ciku stakla počnem bežati.Dugo,dugo nisam stao.Nisam znao gde ni kuda to trčim.
Kompanjoni su preuzeli moju firmu.Nebo je sve olovnije i mračnije.Zajebavanje do jaja.Mislim u firmi.Plata kao
bolja ali neredovna.Bavim se sindikalnim poslom.Posle one noći sam zamrzao ovu dvojicu.Kao sindikalni aktivista dajem otpor.Hoću da im malo barem život zagorčam.Jedno predveče došli su kući po mene ljudi gospodina Despotoviča.Crni džip.Ljudi u crnom.Nisu mi ništa govorili.Izbacili su me sa nadvožnjaka dole na prugu.Osećam bol,vrti mi se u glavi i gubim svest…
Gore na nebesima ogromni vasionski brod.Dva bića igraju nešto kao šah.Jedan od njih diže malog prevrnutog
piona.Uspravlja ga ponovo.Ta bića liče na ljude samo što su im čela nekako izdužena.Ćelavi su. „Mislite gospodine da to oni zaslužuju“?Reče onaj koji nije dirao piona.Drugi,ustajući od stola reče:“Ma,sad ćete gospodine videti kako se igra.Sačekajte malo.Doneću piće za nas“.
Ustajem loman,ali kako idem sve više postajem lak.Ojačavam naglo,kao da sam skinuo neki ogroman teret sa sebe.Dolazim do kioska.Kupio sam 5. pljeskavica.Još sam i uspeo uštinuti prodavačicu za dupence kad je izašla van,smeće da baci.Ušao sam u robnu kuću.Uskoro će nova godina pa su izložili najnovije TV aparate.Na
svakom od njih čita vesti sisata Branka.Postala je spiker lokalne TV stanice.Opa.
Sutradan preskačem ogradu velelepne kuće gospodina Matejeviča.Njegova dva dobermana mi se maze oko nogu kao kučići.Dočekala me njegova žena.Već malo vremešna lepotica.U crvenoj haljini.Telo joj je jako dobro. „Konačno si stigao,lepotane moj.Nije ti važno što ja čekam“!Reče mi ona i uvede me u spavaću sobu.Sletela je haljina…i gaćice.Skidam se polako.Puštam da mi ošmekne moj dole palamar koji se dremljivo klatio i polako
uspravljao.Pali su žestoki poljupci u njenom zagrljaju.Matora koka je zavodljiva.Ližem joj njene izvanredno izvajane listove.Zagrizem joj guzu.Onda poza 69.Puši mi.Nekako mi je ud veći nego pre.Uživam maksimalno.
Onda je uzimam na jastuke i razvaljujem. „Oh…oooo…oo“!Zaječala je matorka.Mesim joj njene velike i još uvek
jedre sise.Ljubim ih i sisam bradavice.Jastuci su joj došli ispod krsta,a glava i ramena su bili u kosini.Vagina tačno naspram i gde treba.Prodirao sam opasno.Uvijala se od slasti kao zmija.“Gde si do sad bio…ooo…oh…jao“!?Jutro je,taman sam se počeo oblačiti.Gospođa je ležala gola na jastucima.Zadovoljna,prela je kao mačka.Ulazi u sobu gospodin Matejevič.Staje ispred kreveta.On onako dežmekast,ćelav i sa bradicom.“Ali ljubavi,zašto pa sad to?Čemu sve to ljubavi mog života“?Obukao sam se i prošao pored njega.Uz put sam prdnuo.On kleče pored kreveta,spusti glavu i zaplaka.“Džaba ti sve matori jarče,momak je u svemu bolji od tebe.Žalim sve ove godine provedene s tobom.Ova noć je više vredela nego ceo život s tobom“!Derala se ona na njega zlobno.Napustio sam kuću i izašao na ulicu.Čuo se pucanj.Gospodin Matejevič je pucao sebi u glavu.
Gospodin Despotovič ima isto lepu ženu.Mlađa je od njega.Ja sam bio zaljubljen u nju.Ona visoka,ne baš tako
lepa ali jako,jako seksi face.Njena smeđa kosa,zdrava i lepa,padala joj je niz ramena.Gusta kosa.Grudi nije imala velike.Bila je manekenski građena i suvonjava.Imala je malu seksi guzu.Noge joj nisu bile mršave.Super noge.Zimi čizme crne do kolena i suknja iznad.Leti u cipelama.Čarape ili bez njih.Fantastično izvajane noge.Dugo sam za njom gledao kada bi prošla ulicom.Očarala me je i opčinila.Ali moja nije bila.Sada ona stoji
na ulici ispred mene.Iste smo visine. „Misliš da nisam primetila tebe koliko me posmatraš i želiš.Piješ me očima,
ma prosto gutaš“.Govori mi i smejulji se.Za par dana mi smo u onom crnom džipu sami u noći.Duboko u šumi.
Hvatamo se i ljubimo.Diram je i pipam.Stiskam joj sisiće i pičić.Izvadila mi ga je i drka mi.Kako to samo vešto
ume i zna.Jeza me prolazi od zadovoljstva.Ljubim joj svaki milimetar njenih predivnih nogu.Onda prelazimo na
zadnje sedište.Ona je sela i raširila noge.Jedna noga na levom,a druga na desnom prednjem sedištu.Ja joj
nabijam među njenim nogama.Stiskam joj sisiće.Smejulji se.Ljubimo se onako,jezikom.
Gospodin Despotovič je bio živac.Smršao je dosta.Bio je valjda i čiraš.Izgubila se ona njegova lepota.Kosa proseda,a suvonjav.Iako je magistrirao na marksizmu i to predavao kratko vreme u školi,iz dna duše je mrzeo radnike i radničku klasu.Valjda zato što mu je tata bio metaloglodač.Kao i mnogi takvi.
To jutro sam kupio 5. pljeskavica.Jedući jednu svrnuo sam u robnu kuću.Na televizorima su reklame.Odjednom
prekid programa,vanredne vesti.Usplahirena ih čita sisata Branka: „Dragi gledaoci…vanredne vesti.Kako saznajemo, jutros je sa svojim džipom i ljudima sleteo sa nadvožnjaka naš sugrađanin i ugledni biznismen, gospodin Despotovič.Auto je naglo skrenuo probijajući ogradu nadvožnjaka.Pri padu dole,u istom momentu je naišao…voz…preživelih u autu nema.Uzroci nesreće još nisu poznati“.Žvaćem ostatak pljeskavice.Pa ovo kao da liči na mene.
Idem na železničku stanicu.Jedan voz staje.Izašlo je samo troje ljudi.Jedna žena i dva muškarca.Prilazim.Žena
mi pruža malo ali zastrašujuće moći oružje: „Mi smo iz istočnog dela Nemačke.Uskoro će drugim vozovima doći još naših ljudi“.Reče mi žena.Zajedno smo pošli,polagano.Jer kad nekom ne smrkne drugome ne može svanuti.
I sunce se promalja iza oblaka posle dugo,dugo vremena…
