Ljubljana. Tri sata iza ponoći, jedne subote na nedjelju. U pokrajnjoj uličici, pod vrućim mjesecom koji se uspalio dok nas je gledao, Polona je raširila noge, oslonjena na zid.
„Udari me,“ rekla je i raskopčala mi zatvarač. Gledao sam je, zadovoljno spuštajući hlače i propinjući kurac do pune veličine. Polona. Uska blond maca koja je lagano sjajila u polumraku, duga plava kosa i plave oči. Neobrijana maca, pravo žutilo. Male sise čvrstih bradavica. Moja trenutačna erekcija.
„Jebi me,“ rekla mi je i ja prodrem u njezino tijelo, napet kao jednorog. Ona zadrhti, tik do mojeg uha, crvena od strasti, crna od mraka. Polona. Ulazio sam u nju i izlazio u laganom ritmu, nježno je pritiskao uza zid, a ona je dahtala, čitala mi s usana riječi koje sam slovkao samo za nju i za njezine oči. Trusio sam vrškom glavića dopirući joj do rodnice, a njena mi se anatomija predala u potpunosti, uzbibala se do krajnjosti. Ruke sam joj držao na bokovima, a ona se izvijala tražeći put do mojih jaja. Najljepša ljubavnica koju sam ikad imao, Slovenka Polona, jedne noći u Ljubljani.
Ševili smo se tako u noći, dirao sam joj grudi, izvadio ih iz napetih okova njezinog grudnjaka, iz naramenica njene kratke haljine. Čupkao sam joj bradavice, ljubio ih i grickao, a ona se smijala.
„Dragi,“ vikala mi je. „Dragi.“ Moja divna Polona. Radost i sreća.
Ljubio sam je po vratu, a ona mi je uzvraćala. Ljubili smo se u tami dok sam ritmički odjekivao njezinom unutrašnjošću. Moja divna Polona. Nježna. Krhka.
„Oh,“ zastenjala mi je i ugrizla me za vrat. „Oh,“ zastenjala je i poljubila mi isto mjesto. „Oprosti.“
Ja sam duboko disao. Milovao sam je, po trbuhu i stražnjici, po bedrima i karlici. Bili smo gotovo nagi, u tami, sami, pod ljubljanskim mjesecom, utonuli u topli noćni zrak proljeća koje je odlazilo. Polona i ja, dva tijelo isprepletena u ljubavnom zanosu.
Ona se okrenula. Izbacila svoju slatku guzu. Ušao sam u nju straga, čuvajući najuži otvor za neku drugu priliku, priliku koje više neće biti. A ovu nisam želio kvariti. Drapao sam je skladno, pokretno, drapao sam je gorko, žaleći što je više nikad neću vidjeti. No ubrzo sam dosadio, te se ona vrati u stari položaj.
Vratila se u stari položaj jer je počela svršavati. Najprije kratko, zatim u bujici strasti. Kočila se i trzala, stežući mi kurac pičkinim mišićima. Svršila je, jednom pa drugi put. Treći sam put svršio ja, ispustivši spermu u njezino međunožje. Kad sam izvadio kar iz njene mace, gusta tekućina pokulja svud po njenim nogama, kapajući na tlo.
Gledao sam je u duboke oči. Mjesečina ih je otkrivala. Obukla je grudnjak dok sam ja navlačio hlače, navukla gaćice dok sam ja kopčao remen.
Nasmijala mi se. „Drago mi je da sam te upoznala,“ rekla je tankim glasom, slovenskim naglaskom. „Malo je falilo da večeras ne odem van.“
„Nije Zagreb daleko,“ rekao sam ja znakovito.
„Nije,“ kaže Polona. „Ali nije to isto.“
Ja kimnem, a ona me pomiluje po licu i poljubi. Silovito. „Za kraj,“ reče i ode. Vidio sam je još samo jednom, na proputovanju, kroz prozor autobusa. Mahnuo sam joj. Ona se nasmijala. A autobus otišao. Zauvijek. Zasad!